POGLEDI: ZEMLjORADNIČKE ZADRUGE I AGRAR U SRBIJI
Udruživanje ili nestanak!
- Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu,a udružuju se i farmeri koji poseduju nekloliko hiljada hekara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organiyovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi pvoidezano, na razen načine, sa radom zadruga;
- Promene drštveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale na razvoj zemlјoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka.
- Ujedinjene nacija su 2025. godinu, proglasile godinoim zadrugarstva;
- Zadrugarstvo u svetu se razvija, a u Srbiji, ukoliko se zadrugari neudruže preti im nestanak!
- Prosečno raspoloživa polјoprivredna površina po zemlјoradničkoj zadruzi u Srbiji ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija prooizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda;
Branislav GULAN
Promene drštveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale na razvoj zemlјoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka.Ujedinjene nacija su 2025. godinu, proglasile godinoim zadrugarstva. Dok se ono u svetu razuvija, u Srbiji nazaduje! Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju nekloliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obeszbeđuju više od 100 miliona poslvova širom sveta, što je za 20 dosto više od multinacionalnih korpooracija.
Oko 246.000 registgrovanih zadruga u EU zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 144 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke od zadruga. U zemljama Zapadne Evrope karaktersitična je specoijalizacija zadruga. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope, jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Sredinoim 80-ih godina prošlog XX veka, u EU, više od polovine poljoporvirednog prometa bilo je usmereno ili kontrolisano preko zadruga. Danas se u državama EU 50 – 98 odsto prometa svih poljoprivrednih proizvoda obavlja putem zadruge! To je pokazatelj da su i veliki, a ne samo mali proizvođači deo zadružnog sistema. Bimtno je istaći i da je tržišno učešće zadruga u pojedinim segmentima poljoprovrede unutar EU izuzetno visoko.Primera radi, tako rade specijalizovane mlekarske zadruge u Austriji, Danskoj,Finskoj i Švedskoj koje učestvuju i sa više od 90 odsto na tržištu mlečnih proizvoda. Uešče zadruga na tržištima mesa najviše je u Danskoj – 90 odsto, u Finskoj iznosi 69, a u Švedskoj 40 odsto (Međunarodni zadružni savez 1998. godine).
Procesi integracija među zadrugama ostvaruju se na više načina, među kojima je najčešće njihovo spajanje u jedno pravno lice, ali je česta pojava objedinjavanje prometne funkcije u jednoim subjektu, sa više zadruga. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije od maja 2017. godine, u njima je bilo registrovano 3.600 zadruga, od čega je 1.548 poljoporivrednih. Svoje posloanje prema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je oko 2.000 zadruga. Prema podacima iz istog izvora u Srbiji je tad postojalo 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih savezua, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezomk Vojvodine. U zadrugama radi izmeđeu 5.000 i 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori. Zaposleni i direktori nisu zadrugari i nemaju pravo glasa.
- Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koej su pre više hiljada godina nastale na krvonom srdstvu i zajedničkohj svojini. Ima ih kod Slovena, German ai drugih naroda. Zadruge su, kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale unjegovoj višoj fazi, sreidhnimn XIX veka. Izvorno, to je poket sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni proizvoiđači – zanatlije i trgovci;
U definicajma o zadrugama postoji prilično nepreciznosti. Dok neki autori zadruge definišu kao preduzeća, drugi ih vide izričito kao udruženja. U svakom slučaju, korisnoje upoznati se s pojmovnim određenjem o zadrugama, jer to otrkiva i način na koji su se različiti društveno ekonomski sistemi, državna uređenja i sami zadrugari odnosili prema udruživanju. Bivši predsednik Zadružngo saveza Srboije pok prof dr Viden Ranđeloivćš objašnjavao je da dsu ,,zadruge specifilčne ekonomske organizacije eksploataisanih slojeva društva, najamnih radnika i sitnih robnuih proizvođača – zanatlija i seljaka, Osnivači zadruga su bili vođeni idejom da formiranjemj zadruga mogu da se zaštite od eksploatacije i iskoriste neke prednosti proizvodnje, koja je, kao se kapital razvijao, postajala preovlađujući oblik proizvodnje.”
Prva potrošačka zadruga u svetu!
Prvu savremenu potrošačku zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom mestu Ročdelu, u Engleskoj. Time je označen početka nove ere – savremenog udruživanja. Zadruga je počela da radi kao mali dućan, u kojoj su zadrugari kupovali kalitetnu robu, a da im nije zakidano na meri. Prva zadruga u Ročdelu ustanovoila je princip koji će kasnije postati trajni princip rada potrošačkih zadruga uopšte.
Godinu dana posle osnianja zadruge ročdelskih tkača, 1845. godine u Sobotištu u Slovačkoj, osnovana je druga zadruga.
- Prva zadruga (Gaydovsky spolok) na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (današnji Bački Petrovac) u Vojvodini, 1846. godine – samo dve godine posle prve zadruge u Ročdelu. Bila je to i treća zadruga u svetu! Njen osnivač bio je evangelistički kapelan Štefan Homola, koji je tada okupio Slovake, koji sju imali visoko razvijenu zadružnu svest. Oranizovali su se u zadrugu, prvenstveno radi samopomoći, udruživanjem novčanih sredstava. Prva zadruga na teritoriji današnje Vojvodine značajna je po svojim, autonmno i pionirski formulisanim, zadružnim principima, koje je kansije usvojio 14. Kongres Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1934. godine, kao autentične principe zadružnog rada.
Srbija, nenaseljana seljačka zemlja!
Kada je reč o Srbiji, treba reći da je ona u XIX veku bila retko naseljena i izrazito seljačka zemlja. Godine 1815. u 18 nahija Beogradskog pašaluka živelo j jedva oko 400.000 duša, da bi se taj broj, velikim prirodnim naraštajem i doseljvanjem življa iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine i Makedonije 1875. godine povećao na 1.378.338. Značajnim proširenjem teritorije posle srpsko – turskog rata 1876 – 1878. godine, odnosno Berlinskog koongresa, Srbija je tada imala 1.901.736 stanovnika, da bi se taj broj 1900. godine popeo na 2.529.196 stanovnika. Srpsko seljaštvo je pod turcima živelo i najčešće u porodičnim zdrugama. I krajem XIX veka, iako je, usled razvoja novčane privrede i kapitalizma, uveliko bio u toku proces rasformiranja porodičnih zadruga, kućne zadruge su se još dugo zadržale na srpskom selu. Tako je prema podacima iz 1893. godine seljačkih domaćinstava sa po šest do 10 članova bilo 132.880, a preko 10 članova 31.099. I porodica sa po 20 članova – 1.904.
Poljoprivreda je bilaekstenzivna, a prinosi niski. Seljaci u Srbiji koristili su vrlo primitina oruđa za rad: orali su sa ralom ili drvenim plugom dok je metalnih plugova bilo veoma malo! U upotrebi su bile ručne vršalice na dolap, koje su pokretali konji. Tek 1891. godine uvezeno je svega 10 vršalica, parnih mašina, pet sejalica i jedna kosačica. Uz sve to, na kraju XIX veka nepismenost je bila dostigla 77 odsto, a među seljacima čak 85 osto. Dugovi su pritiskali seljaštvo koje je moralo da se zadužuju kod seoskih gazda, seoskih mehandžija i trgovaca, državnih činovnika i oficira pod veoma teškim uslovima!
Prve zadruge u Srbiji…
Prve zadruge u Srbiji, zanatsko – proizvođačke i potrošačke, javljaju se sedamdesetih godina XIX veka. Beograd koji je bio privredni i kulturni centar, postao je i zadrugarsko jezgro. Tako jer prva zadruga, Stolarsko – bravarska družina, osnovana u Beogadu marta 1870. godine, a već sledeće osnovane su i: krojačke, opančarske, potkivačke i kolarsko – kovačke zadruge. Važio je princip samopomoći, zadrugari su uplaćivali udeo na koji se nije plaćala kamata. Solidarnost je bila ograničena, tako da zadrugari nisu morali da unesu u zadrugu sva sredstva za rad, već su jemčili delom imovine. Nije bilo fondova, već su celokupnu dobit zadrugari delili između sebe. Članovi zadruge su mogli da budu samo majstori, ali ne i kalfe.
Vrlo brzo posle osnivanja zanatsko – proizvođačkih, u Srbiji se osnivaju i prve potrošačke zadruge. U osnivanje prve takve zadruge u Beogadu 1870. godine pod nazivom Prva družina za potrošnju u Beogradu učestvoao je lično i Svetozar Marković. Cilj osnivanja zadruge bio je da se izbegnu posrednici – privatni trgovci i njihova dobit. Potrošačke zadruge u Srbiji su poslovale gotov na istim prncipima prve zadruge u svetu. Jer, zadrugari su primenjivali princip samopomoći ,a bilo je obavezno kupovanje u zadružnim prodavnicama i to samo za gotov novac. Jemstvo je bilo ograničeno – zadrugari su jemčili samo imovinom u zadružnoj radnji. Za razliku od zanatsko – proizvođačkih zadruga, u potrošačkim zadrugari su pri raspodeli dobiti jednu četvrtinu izdvajali u rezervni fond, a osstatak su delilki izmeđui sebe u vidu ristorna, srazmerno onome ko je koliko kupovao u zadruzi.
Prva kreditna zemljoradnička zadruga u Srbiji osnovana je krajem marta 1884. godine u selu Vranovo pored Smedereva. Inicijator okupljanja 29 zemljoradnika bio je Mihailo Avramović. Posle tog došlo je do osnivanja većeg broja zadruga. Sleui i osnianje zadruga u Azanji, Malom Orašju, Mihailovcu i Ratarima… Već sledeće godine u Srbije je bilo 12 zadruga, a zadruđni pokret se širio prema Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju, Krajini i drugim područjima u Srbiji. Godine 1900. u Srbiji je broj zadruga iznosio 219, a pred Balkanski rat 1912. godine čak 650! Kreditne zemljoradnike zadruge u Srbiji su formirane po uzoru na Raajfajzenove zadruge u Nemačkoj. Sredstva za rad su bili udeli zadrugara koji su bili mali i nisu donosili kamatu; solidarnost među zadrugarima je bila neograničena – za svoj rad garantovali su celokupnom svojom imovinom; fondovi zadruga su bili nedeljivi, teritorija poslovanja ograničena, a funkcije u zadrugama su bile volonterske – nisu donosile novac.
- Postojalo je i danas važi deset zadružnih principa u poslovanju!
Srbija danas nema štedno kreditih zadruga!
U prvom veku razvoja zadrugarstvo se razvijalo u uslovima privatne svojine i ovaj period čini vreme od osnivanja prvih zadruga do kraja Drugog svetskog rata. U prvoj polovini veka razvijao se nabavlјačko-potrošački tip zadruga, a u drugoj polovini specijalizovane žitarske, stočarske, vinarske, voćarske i štedno-kreditne zadruge. Polovinom veka osnovan je Zadružni savez Srbije koji je sa još 10 nacionalnih saveza osnivač Međunarodnog zadružnog saveza.
Vreme seljačkih radnih zadruga
Posle Drugog svetskog rata do privredne reforme je bio je period prinudne kolektivizacije u polјoprivredi. Vreme selјačkih radnih zadruga. Period izuzetno nepovolјnih uslova za zemlјoradničko zadrugarstvo sa negativnih posledicama na proizvodnju i ekonomske tokove u ovoj oblasti.
,,Period posle privredne reforme do kraja devedesetih godina prošlog veka karakteriše period osnivanja i poslovanja zemlјoradničkih zadruga u skladu sa zadružnim vrednostima i principima. Međutim, posle 1976. godine i Zakona o obaveznom udruživanju mnoge zemlјoradničke zadruge su ušle u sastav agroindustrijskih kombinata. Ovo je posebno bilo karakteristično u AP Vojvodini gde su sve zemlјoradničke zadruge bile u kombinatima sa osnovnom delatnošću saradnje sa individualnim polјoprivrednim proizvođačima u proizvodnji, prvenstveno industrijskog bilјa, žita i svinja kao sirovine za prehrambenu industriju. U ovom periodu u centralnom delu Republike najveće zadruge su ostale van kombinata. Uspele su dominantno da organizuju proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa, maline i šlјive. Zemlјoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih polјoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja polјoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavlјene 1991. godine sa podržavlјenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile’’, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Rasturanje agroindustrijskih kombinata
Posle 1991. godine odvijaju se značajne promene koje neposredno opredelјuju i razvoj zemlјoradničkih zadruga. Najvažnije promene su rasturanje agroindustrijskih kombinata, privatizacija kapaciteta prehrambene industrije, transformisanje internih banaka u poslove banke; izlazak zemlјoradničkih zadruga iz kombinata bez iznošenja imovine; uvođenje sankcija Saveta bezbednosti UN; ukidanje sertifikata za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u EU; odlazak poslova u sivu zonu čime su zemlјoradničke zadruge bile posebno oštećene jer su dominantno zadružni proizvodi – stoka, meso, malina najviše skliznule u sivu zonu. Pored navedenog, zemlјoradničke zadruge ostaju obveznici vraćanja imovine oduzete tokom pedesetih godina prošlog veka, dodaje Mihailović.
Zemlјoradničke zadruge ostale su bez imovine, legalnih poslovnih aktivnosti, bez pristupa tržištu kapitala uz obavezu vraćanja imovine, koje najčešće nije bilo, nemogućnosti servisiranja obaveza prema državi i zaposlenima dolaze u izuzetno težak ekonomski položaj koji vodi ka likvidaciji. Likvidirane su najveće zadruge posebno u centralnom delu Republike, pre svega, u mačvanskom, kolubarskom, raškom, zlatiborskom, rasinskom i nišavskog okrugu. Likvidacijom zadruga smanjuje se drastično stočarska proizvodnja, destabilizuje se proizvodnja maline. Kao posledica je devastacija polјoprivredne prozvodnje na ovim područjima uz najviše neobrađenih polјoprivrednih površina.
Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje preko tri decenije i završen je usvajanjem Zakona o zadrugama 2015. godine. Ali, vrfađenj je smao manji deo imovine.
Popisom polјoprivrede u 2023. godine subjekt popisa su bile i zemlјoradničke zadruge. Popisane su sve zemlјoradničke zadruge koje su imale registrovano polјoprivredno gazdinstvo, kao i zadrugari. Predmet popisa su: korišćene polјoprivredne površine i struktura njihovog korišćenja, kao i raspoloživi stočni fond i mehanizacija. Popisano je ukupno 12.114 registrovanih gazdinstava zemlјoradničkih zadruga, što čini 2,4 odsto ukupno popisanih registrovanih polјoprivrednih gazdinstava. Tovljači svinja u Srbiji na gubitku zbog jeftinog uvoza mesa iz EU! Srbiaj sad ima svinaj kao i psole Drigog sveskog rata! Potrišnajs vinsjokg mesa pala je na smao 15 kilogam apo stanvoniku godoišnej. Da bi i to imaoli,m onoi moa da se uvoizi. Samo u u2024. godiniu vezenoi je oko 50.000 tona svinjskog mesa i blizu 500.000 prasićša. Ali, to niej pomoglo razvoij ove grane.
- Srbija je danas zemlja koja je izgubila prehrambeni suverenitet jer nema dovoljno svinjskog mesa!
BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS 1947 – 2025.
| Godina | Svinje u hiljadama |
| 1947 | 1.904 |
| 1957 | 1.929 |
| 1967 | 3.328 |
| 1987 | 5.079 |
| 2007 | 3.832 |
| 2008 | 3.594 |
| 2009 | 3.631 |
| 2010 | 3.489 |
| 2011 | 3.287 |
| 2012 | 3.139 |
| 2013 | 3.144 |
| 2014 | 3.236 |
| 2015 | 3.284 |
| 2016 | 3.021 |
| 2017 | 2.911 |
| 2018 | 2.872 |
| 2019 | 2.903 |
2020 – 2022 2.000– 2.700
2023. popis svinja 2.263
2025. 2.349
Tovljači svinja u istoj su poziciji kao fabrika automobila ,,Folksvagen’’ u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovljači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke. Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno Ili godišmke blizu 500.000 grla. I dok je ovo tradicionalno period svinjokolja, kada farmeri trebalo da trljaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavljaju ih u nezavidan položaj. Pre jedne decenkiej u Srbikjii je bilo 1,1 miliona krmača – praščara. Danas ih ima samo 100.000. Sa tim borfjem nema obnove stočnog fonda!
U okviru zemlјoradničkih zadruga koristi se od ukupno popisanog polјoprivrednog zemlјišta 6,4 odsto, a odgajaju 1,4 odsto goveda, 3,9 odsto svinja.Od ukupno popisanih voćnjaka (ima ih oko 196.000 hektara) zemlјoradničke zadruge koriste 3,3 odsto, a vinograda (ima ih oko 21.000 hektara) 3,4 odsto. Relativno malim učešćm u popisanim kategorijama u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemlјoradničkih zadruga razvoju polјoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica. Primer, nekadašnjeg uspešnog zadrugarstva u Srbiji bila zadruga u Sićevu. Danas od nje imamko samo zgradu kakvu i žele svi zadrugari.
Prosečno raspoloživa polјoprivredna površina po zemlјoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija prooizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvoda i stvaranje finalnih proizvoda.
Njive u Srbiji
Srbija raspolaže sa 4.73.703 hektarazemljišta. Prema pdoaciam RZS od togqa je 3.257.100 hektara korišćenih poseda. U zemlji se nalazi i 122.257 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta.Zatim tu je i 2.504.104 hektara šuma i oko 190.242 hektara ostalog zemljišta. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije i okružnih zadružnih saveza na ravničarskom području negotinske nizije postoje mogućnosti da kroz organizaciju u okviru zemlјoradnih zadruga uz nabavku širokozahvatne mehanizacije organizovati polјoprivrednu proizvodnju na raspoloživim neobrađenim polјoprivrednim površinama. Posebnu pažnju bi trebalo usmeriti i isfinansirati istraživanje da li zadružni sistem organizovanja može da bude u funkciji neobrađenih polјoprivrednih površina u brdskim i priplaninskim područjima kroz namenske programe, kao što su tovno govedarstvo, autohtone sorte šlјiva i autohtone rase ovaca.
Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlјi sa potencijalom u polјoprivrednoj proizvodnji, prema mišlјenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim polјoprivrednim proizvođačima, kao i podrške investicijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošlјavanja, udružuju polјoprivrednike i stvaraju finalni proizvod.
Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.
,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih polјoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7 odsto. Pitanje je kako racionalno organizovat, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo?
- Zadrugarstvo je danas opet u teškoj , pre svega, materijalnoj stiauciji. Jer, njihovo finansiranje nije sistemski rešeno. Doduše, od 2017 pa do 2021. godine država je sa 2,2 milijarde dinara pomogla rad 207 zadruga u zemlji. Sad je ono opet u teškoj krizi. Problemi mogu da se reše samo uz sistemsko rešavanje I pomoć države, kao i udružkianjem!
Razvojne perspektive
- Potrebno je posebno istaći da se sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada zasnivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.
Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaklјučiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje polјoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Polјoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnoisno pojesti velike multinacionalne kompanije. Konvent EU je 2018. Godiehn upoziro drfđavne vlasti da je potenbo da se menaju odnsoi u zadrugarstvu, da se ikli dograšuej ili menaj postojeći Zakon o zadrugarstvui, koji je donjet 2015. Godine. Čak je i upućeno koko 78 raznih pedloga šta treba da se menja. Ali, niko zua to do danas nije mario, dok nije stigla nova kriza!
Zapošlјavanje stručnih kadrova
Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga.
Pored nedovolјnog zapošlјavanja stručnih kadrova prisutan je i otežan pristup tržištu kapitala. Naveden problem prisutan je i pored toga što je država proteklih par godina uspešno podržavala početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga ̶ početnika u biznisu, pored Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uklјuči i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno je uklјučiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre ssvega toga potrenbo je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove .Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune uslove za finansiranje projekata’’, dodaje Mihailović.
Fond za razvoj zadrugarstva
Nesumnjivo, zadrugarstvo je u usponu, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi zalažemo se za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se ističe značaj zemlјoradničkih zadruga za razvoj polјoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemlјišta, koje je osnov polјoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje polјoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko- planinskom području i to za stočarsku proizvodnju.
Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike.
Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva
Povodom aktivnosti i sprovođenja programa razvoja Srbije do 2034. godine, a u cilјu unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta.
Pored aktivne politike zapošlјavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavlјalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilјu unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošlјavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošlјavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja.
Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto.
- To je posebno aktuelno i sad kada su Ujedinjene nacije 2025. godinu proglasile godinom zadrugarstva u svetu.To UN čine drugi put od svog postojanja!
Uprava za stočarstvo
Republika Srbija predstavlјa specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povolјnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povolјnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovolјavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaklјučiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povolјne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.
Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje ljudi koji žvie od poljoprivrede, zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemljišta, da je i sve manje ljudi koji žive od agrara. To je danas dikretno koji žive od agraara 1.150.000 ljudi.
- Razlog je što poljoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada poljoprivrednici iyam]u na na ulice da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost. Odmah se i postavlja pitanje kako je to strateška delatnost u garni, poljoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!?Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara poljoorivrednih površina. Prosečna vrednsot proizvodnje po jednom hektaru u Srbii je samo 1.200 eva. U zemkajam kojuimatežimoi je 37.000 evrfa u DAnskoij,m aoko 27.000 eva u Holadniji…
Evo i slike poljoprivrede Srbije posle najnovijeg popisa:
Broj gazdintava 508.365
Površine koje se obrađuju 3.257.100 hektara
Broj goveda 698.000
Broj svinja 2.349.000
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149-558
Broj živine 14.022.439
Broj košnica? 1.261.323
Ukupan broj poljoprivrednika 1.150.653
Izvor: RZS/2024. godine
Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka iostanka na selima u Srboji.A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na sleu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, ča i gase i neaju sa mape naaše države. U Z ajednu decneiju će nesati njih oko 1.200, a pema pdoaciam RZS do 2052 godine neće ih više biti namapi Srbije čak 3.000!
,,Mladi ljudi odlaze u potazi za booljimk i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunsoi da se zausqavi, ne ssamo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji iam tgradjuciju dugu više od 175 godina, cilj je da se unarpedi zadrugarstov. Jer, ono us vetu akitvno okupčlja 800 molioan ljudi. Cilj je da zadruge ponovo0 posanu ne samo ekonomsko0, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno sreditše razvoaj sela i ,,magnet” koji ‘e mlade yadr] na selu i (uy bolju infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu..) Zaustavljanje pražnjenja i netajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalngo integriteta Republike Srbije’’, navodo Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.
Potreban novi koncept
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept poljoprivrede u Srbiji.
Jer, danas je vredsnto proizvdonje u Srbiji ppo jednim hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvdodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povolјne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara u;estvuje samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povolјan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima.
,,Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povolјni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶ farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi Mihailović.
Investiranje u koopertativeUzrok mnogim nevoljama u poljoprivredi je i taj što Više od 60 zemljoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. Zadruge su iskoristile svega 1,57 procenata novca namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju i zaposlenih odnosu namanje zadruge – predočava predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj. Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. Miloš Vuković, direktor Zemljoradničke zadruge u Baču, kaže da se o strogim uslovima na konkursima za podsticaje za zemljoradničke zadruge trebalo mnogo ranije govoriti.
U Zadruđnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemljoradničkih zadruga nije mogloproteklih šest godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskgo sekretarijata za poljoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkuirsnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. ,,Zadruge su iksorističle svega 1,57 odsto novca namango za podsticaje iz Vojvodine, a posebno sun a konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperata i zaposlenih u odnos na manje zadruge, kaže Jelena Nestorov Bizonj. Ona je istakla das u zadruge navjiše novca iskoristile na konkursima koji se odnose gradnju sisemaza navodnjavanje.
Zadrugarstvo Vojvodine U Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine. U odnosu na broj naseljenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji značlajan ljudski potencijal od 9.885 zadrugara I 2,470 zaposlenih, a karakteristika ja da peko zadruga ima još više poljoprivrednika ugovara proizvdonju preko zadruga u statusu kooperanta. U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodini koja raspolaže sa 1,4 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljišta i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broj zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) ne ispunjvama uslove ya konkurisanje ya povlastice daje Pokrajina Vojvodina, Ray ato postoji niy rayloga. Najčešće su nezavršeni postupci upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.
Ruralna Evropa
I evropska sela gube mlade i radna mesta.Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30 odsto stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja čine oko 80 odsto površine Evropske unije. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasnijifinansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikta.
(Autor je analitičar i publicista)