Narodna banka Srbije (NBS) je pored propisanih nižih kamata uvela i posebne olakšice pri otplati kredita, što će pomoći onima koji se još kolebaju da li da uzmu pozajmicu ili ne, a guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenjuje da će merama biti obuhvaćeno više od 60 odsto zaposlenih i gotovo svi penzioneri.

Foto Arhiva NBS: Guverner NBS Dr Jorgovanka Tabaković

“Odluku o olakšicama u otplati kredita doneli smo kako bismo bliže uredili uslove pod kojima su banke dužne da korisnicima koji imaju teškoće u otplati kredita, usled određenih životnih okolnosti, olakšaju tu otplatu, odnosno kako bi se izbegla naplata duga po kreditu kroz izvršni postupak”, rekla je Tabakovićeva za Politiku i javnost.

Kako je istakla, to su mere koje su uobičajene u mnogim evropskim zemlјama, a propisane su i novom direktivom EU o potrošačkom kreditiranju.

“Banke, između ostalog, korisnicima kod kojih su ispunjeni uslovi propisani ovom odlukom mogu da ponude smanjenje kamatne stope za preostali dug ako su već bili u kašnjenju, odnosno da oproste deo duga, na primer zateznu kamatu”, objasnila je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, moguće je i produžiti rok otplate, što će dovesti do smanjenja rate, kao i ponuditi zastoj u otplati koji može da podrazumeva oslobođenje korisnika od obračuna bilo kakve kamate za taj period zastoja ili opciju u kojoj se obračunava redovna kamata na preostali iznos glavnice za period zastoja.

“Banke mogu da ponude i kombinaciju ovih olakšica”, rekla je Tabakovićeva.

Foto: Arhiva Narodne banke Srbije – Međugodišnja inflacija od početka 2025. godine sve do maja, kada iznosila je 3,8 odsto i bila je na opadajućoj putanji, a da je zatim u junu i julu ubrzala usled viših cena neprerađene hrane, pre svega voća, jer je zbog nepovolјnih vremenskih prilika tokom proleća, njegova ponuda bila smanjena;

Ona je naglasila da olakšice onima koji su uzeli kredite a koji se nađu u teškim životnim okolnostima ni na koji način nisu ograničene na dva meseca.

“Postoji uredba po kojoj je banka dužna da korisnicima stambenih kredita koji žive u nepokretnosti koja je pod hipotekom omogući zastoj u otplati od dva meseca čak i kada proceni da teške životne okolnosti u kojima se korisnik nalazi neće uticati na redovnu otplatu”, rekla je guvernerka.

Na taj način, kako je objasnila, po ugledu na rešenje iz nemačkog nacrta zakona, a imajući pritom u vidu i napore predsednika Aleksandra Vučića usmerene na zaštitu prava na dom, ovom odlukom se obezbeđuje dodatna zaštita ovih korisnika.

Tabakovićeva je podsetila da je međugodišnja inflacija od početka godine sve do maja, kada je iznosila 3,8 odsto, bila na opadajućoj putanji, a da je zatim u junu i julu ubrzala usled viših cena neprerađene hrane, pre svega voća, jer je zbog nepovolјnih vremenskih prilika tokom proleća, njegova ponuda bila smanjena.

“Ipak, inflacija je u avgustu blago usporila na 4,7 odsto, čemu doprinosi usporavanje bazne inflacije po isklјučenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta, koja se u avgustu našla unutar granica cilјanog odstupanja za ukupnu inflaciju”, rekla je ona.

Govoreći o efektu smanjenja marži, imajući u vidu da se Uredba o posebnim uslovima za obavlјanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su marže u trgovini na veliko i malo ograničene odnosi na oko 35 odsto proizvoda koji ulaze u obračun inflacije i pritom na skoro celu kategoriju prehrambenih proizvoda, Tabakovićeva je dodala i da očekuje da po ovom osnovu inflacija značajno uspori u septembru i da se oko septembarskog nivoa stabilno kreće do kraja godine.

NBS raspolaže sa rekordnih 51,5 tona zlatnih rezervi

Ukupna količina zlata kojima Narodna banka Srbije (NBS) sada raspolaže je rekordnih 51,5 tona, trenutne vrednosti 5,2 milijarde evra, izjavila je danas guvernerka centralne banke Jorgovanka Tabaković i istakla da Srbija sve zlatne rezerve čuva u svojim trezorima osim poslednjih kuplјenih pet tona zlata koje su trenutno još uvek na posebnom računu NBS u Bernu.

“Početkom jula 2024. godine NBS je kupila pet tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. na međunarodnom tržištu ukupno kupila 17 tona zlata, zajedno sa kuplјenih devet tona 2019. i tri tone 2020. godine”, rekla je ona.

Tabakovićeva je navela za Politiku i da NBS redovno kupuje zlatne poluge najvišeg kvaliteta iz domaće proizvodnje od kompanije Ziđin Koper iz Bora i one se sve čuvaju u domaćim trezorima.

“Tokom 2025. kupili smo 264 poluge zlata težine 3,3 tone, čime je već sada premašen godišnji rekord iz 2024. To znači da ukupna količina zlata kojom NBS sada raspolaže iznosi rekordnih 51,5 tona, trenutne vrednosti 5,2 milijarde evra”, rekla je guvernerka NBS-a.

Prema njenim rečima, odluke o kupovini zlata na međunarodnom tržištu, kao i potrebi da to zlato prebacimo u svoje trezore, donose se na osnovu analiza svih činilaca koji na to mogu uticati, što obuhvata raspon faktora od globalne geopolitičke i ekonomske situacije, preko troškova i uslova držanja, pa do mogućnosti raspolaganja tim sredstvima.

Priliv stranih investicija u prvih sedam meseci 1,88 milijardi evra!

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je prema preliminarnim podacima za prvih sedam meseci ove godine zabeležen priliv stranih direktnih investicija (SDI) od 1.888,9 miliona evra (1,88 milijardi), što je značajno smanjenje u odnosu na isti period prethodne godine kada je priliv bio 3.162,7 miliona evra.

“Protekla godina je usled određenih jednokratnih priliva bila iznad proseka, ali su uzrok ovogodišnjeg smanjenja i smanjeno investiciono poverenje globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija zbog protesta i blokada u zemlјi”, rekla je ona.

Tabakovićeva je navela za Politiku da je ipak, tokom letnjih meseci ove godine došlo do postepenog oporavka priliva SDI tako da je realno očekivati da u drugoj polovini godine priliv bude nešto veći nego u prvoj polovini.

Na takva očekivanja, kako je dodala pozitivno utiče i smanjenje globalne neizvesnosti posle postizanja dogovora oko carina između SAD i EU, koje može imati značajan uticaj na globalne tokove kapitala.

“Imajući u vidu jačanje domaćih makroekonomskih osnova i zadržane povolјne izglede rasta naše ekonomije, očekujemo da će u narednim godinama priliv po osnovu stranih direktnih investicija u Srbiju u proseku iznositi oko pet odsto BDP-a godišnje”, kazala je guvernerka Narodne banke Srbije. 

                                                    (Priredio B.Gulan)