Za Štajerske novice iz Budimpešte piše: akademik Vlastimir Vujić

Nobelova nagrada za književnost Mađaru Laslu Krasnahorkaiju

Akademik Vlastimir Vujić, dopisnik iz Budimpešte

          Švedska kraljevska akademija 9. oktobra Nobelovu nagradu za knjižvnost uručila je Mađaru LASLU KRASNAHORKAIJU! Nagrada je Krasnahorkaiju dodeljena, kako piše u obrazloženju – „zbog snažnog i vizionarskog stvaralaštva, koje, usred apokaliptičnog užasa u kojem živimo – POTVRĐUJE MOĆ UMETNOSTI! Laslo je, kaže se u nastavku obrazloženja – VELIKI EPSKI PISAC U CENTRALNOEVROPSKOJ TRADICIJI KOJEG KARAKTERIŠE APSURDIZAM i GROTESKNI EKSCES!

                   Laslo Krasnahorkai 

  Težak i zahtevan, njegov stil je, kako ga je sam opisao, kao „stvarnost do ludila“. Njegova sklonost ka dugim rečenicama i retkim prelomima pasusa takođe je piscu donela etiketu „opsesivnog“ autora. 

              Laslo Krasnahorkai rođen je 1954. u Banji Đula, u istočnoj Mađarskoj, gde je završrio gimnaziju, a veliki talenat tih godina pokazao je za muziku, kojom se kao pijanista izvesno vreme bavio i profesionalno. Diplomirao je mađarski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Budimpešti, a domovinu je napustio 1987. Tih godina živeo je u Zapadnom Berlinu, potom se selio širom Evrope, a živeo je i u Njujorku. U to vreme, kako je zapisao neko od kritičara, Krasnahorkai je pisao o „MAĐARSKOM JEZIKU KAO NAJUSAMLJENIJEM  JEZIKU NA SVETU“!? 

                   Krasnahorkai je poznat po teškim i zahtevnim romanima sa melanholičnim temama, često klasifikovan kao postmoderni. Njegovu drugu „bestseler“ knjigu pod nazivom „Melanholija otpora“ (koju je pročitala), američka kritičarka Suzan Montag proglasila je Lasla Krasnahorkaija – „MAJSTOROM APOKALIPSE“ U MODERNOJ KNJIŽEVNOSTI“!

                     Ovogodišnji nobelovac poznat je i po delima „Rat i rat“ (1999), „Pustošenje i tuga pod kapom nebeskom“ (2004), „Sejobo je boravio tamo dole“ (2008), „Poslednji kurjak“ (2009), „Animalinside“ (2010) i drugima. NJEGOVE KNJIGE PREVEDENE SU NA VIŠE OD TRIDESET JEZIKA, A DOBITNIK JE I NACIONALNIH NAGRADA U MAĐARSKOJ – Atila Jožef, Derijeve, Maraijeve, Košutove nagrade!

                      Ovogodišnji nobelovac ima i te kako sadržajne strukovne  kontakte sa kolegana, sajmovima i festivalima u Srbiji. Krasnahorkai je 2013. bio gost Beogradskog sajma knjiga, 2019. gostovao je na srpskom festivalu Krokodil, a 2022. godine ovogodišnjem  mađarskom nobelovcu na 16. Međunarodnom festivalu PROZEFEST u Novom Sadu – uručena je Nagrada „Milan Vidaković“! 

                     Krasnahorkai smatra, ipak,  da je njegov prvi (debitantski na takvom nivou) roman (koji ga je 1985. godine) i lansirao u visoku književnost bio – „SATANTANGO“! To je priča o bezimenoj mađarskoj varošici i njenim ubogim grotesknim žiteljima zarobljenim u „zamku“ sopstvene budućnosti da napuste svoju ustajalu zabit i krenu u potragu za boljom budućnošću. Ovaj roman nagrađen je Bukerovom nagradom 2015, po kojem je slavni mađarski režiser BELA TAR snimio istoimei filmski klasik, na kojem je Krasnahorkai bio scenarista!                      Kažimo na kraju da su, pored Lasla Krasnahorkaija, favoriti za ovogodišnje Nobelovo priznanje, između ostalih, još bili i –  Kan Sjue, Amitav Goš, Haruki Murakami, Margaret Atvud i Dž. K. Rouling(prošlogodišnja dobitnica bila je  Južnokorejska autorka Han Kang).NOBELOVA NAGRADA SE SASTOJI OD DPLOME, MEDALJE i ČEKA NA 11 MILIONA KRUNA (oko MILION EVRA!).