AKTUELNO: Nacrt nove Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije!
Šta, kako, gde i kuda dalje?
 Uskoro u arhivu odlazi psolednja Strategija poljoprivrede Srbije, koja je važila od 2014. pa
do 2024. godine. Sve loše u poljopriviredi donale je baš ona. Nju je bilo napisalo 240
domaćih stručnjaka. Njen osnovni okvir razvoja srpske poljoprivrede, bio je socijalnog
karaktera. Ali, ona je bila obećala narodu, med i mleko. Ništa od toga se nije ostvarilo. Sve
loše što postoji u agraru ove Srbije donela je ta promašena strategija. Jer, u vremenu od

2014. do kraja 2024. godine razvoj agrara je bio za celu deceniju samo 1,7 odsto, a dok je to
      godišnje bilo tek 0,17 odsto! Obećanej kreatorea je bilo 9,1 odsto godišnej ili u lošim
      godinama 6,1 odsto. to je bila samo obmana!
       Jer, za vreme njene primene izgubljen je prehrambeni suverenitet Srbije!
       Novi ekspertski Nacrt strategije poljoprivrede Srbije, kako se najavljuje, biće usvone u
      Vladi Srbije do kraja 2025. godine. On predviđa novine kao što su su zelene stipendije za
      decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća
      izdvajanja za ruralni ravoj. Narod traži da tu bude i ombdusman za hranu!
       Vođa tima izrade buduće strategije, dr Tatjana Brankov, profesorka Ekonomskog fakulteta
      u Subotici, ističe da se u poljoprivredi Srbije u narednom periodu može očekivati jačanje
      najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Napominje da će Srbija
      raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta i podsticanjem inovacija, transfera
      znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Prethodna strategija je
      imala socijalna, a ova će biti razvojnog karaktera!
       Ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, tvrdi da su isplaćeni podsticaji za
      poljoprivredu. Pa je najavio i nove isplate već od januara 2026. godine. Novac po osnovu
      novembarskih i decembarskih javnih konkursa poljoprivrednici mogu da očekuju u
      januaru ili februaru 2026. godine, rekao je ministar. Sav budžet za  podsticaje u
      poljoprivredi  u 2025. godine već je isplaćen, a kalendar subvencija za narednu godinu biće
      objavljen uskoro;
       Agrarni bužet za sledeću godinu iznosiće oko 147,5 milijardi dinara, što jeo oko sedam
      odsto ukupnog budžeta Srbije;
      Branislav GULAN
      Uskoro u arhivu odlazi poslednja Strategija poljoprivrede Srbije, koja je važila od 2014. pa do
2015. godine. Sve loše u poljopriviredi donela je baš ona! Nju je na 145 bilo kreiralo oko 240
      domaćih stručnjaka. Njen osnovni okvir razvoja poljoprivrede bio, bio je socijalnog karaktera.
      Ona je bila obećala narodu godišnji razvoj agrara od 9,1 ili u lošijim godinama da će to biti
      najmanje 6,1 odsto. Ta bivša strategija je bila postavila smernice za političke i institucionalne
      reforme, kao i za osnovne podsticaje u agraru i ruralnim područjima u protekloj deceniji. Ali je to
      bila smao neostvarena želja na papiru! Kako se najavljuje u Nacrtu nove strategije, ona će biti
      razvojnog karaktera!?
      „I Strateški dokument od 2014. do 2024. odine sadržao je nekoliko važnih ciljeva, od kojih su
      svakako najznačajniji bili rast ukupne poljoprivredne proizvodnje (od 9,1 odsto, odnosno u lošijim
      godinama 6,1 odsto), stabilnost dohotka poljoprivrednika, kao i tehničko-tehnološko unapređenje
      poljoprivrednog sektora u celini“, rekla je tada ministarska poljoprivrede iz onog vremena prof dr
      Snežana Bogosavljević Bošković. Ova izjava je doneta, treba istaći, na izbornoj promociji tada ovog

2
krovnog dokumenta, odnosno agrarnog ustava Srbije. U nastavku te izjave, Bogosavljević
Bošković, tada je dodala će se, sa ostvarenjem ovih ciljeva, istovremeno stvarati uslovi za
ravnomeran razvoj ruralnih područja i zaustavljanje višedecenijskog procesa nestajanja sela u
Srbiji.
 U vreme sprovođenja te strategije Srbije je izgubila prehrambeni suverenitet!
Postavlja se pitanje gde je ta strategija sada? Jer, ona je bila socijalnog karaktera, uglavnom
zasnovana na ideji održivog razvoja, sa fokusom na osiguravanju dugoročnih i stabilnih prihoda i
izvora finansiranja za poljoprivrednike. To je bi bilo samo u obećanjima i uključivalo je postepeno
usvajanje evropskog modela poljoprivrede, uz istovremeno poštovanje nacionalnih specifičnosti i
prioriteta u sektoru agrara. Sad već bivša strategija je bila socijalna, po obećanju. Za vreme njene
primene poljoprivreda Srbije je doživela finansijski bankrot! Jer, danas smo daleko od tih
postavljenih ciljeva. Zemlja je izgubila prehrambeni suverentiet kada je u pitanju svinjsko meso.
To sad treba da vrati nova Strategija koja će se primenjivait do 2034. godine.
 Rezultat te poljoporivrede karakteriše obrada 3.257.100 hektara njiva. Vrednost agrarne
proizvodnje na tim površinama bila je od 1.000 do 1.200 evra po jednom hektaru! Ukupna
vrednost te proizvodnje nikada nije prešla šest milijardi evra! U 2024. godini, prema
podacima RZS navodnjavalo se samo 48.668 hektara! Sa takvom poljoprivredom, Srbija
nije bila konkurentna u svetu! Za uvoz mesa, mleka i prerađevina u 2024. godini potrošeno
je 650 miliona evra. Procena je da će to u 2025.godini za takve namene biti potrošeno oko
jedne milijarde evra!

Foto: Pixabay: Prtihjod po hektaru u Srbiji u proseku je od 1.000 do 2.000 evra godišnje!
Agroekonomista Milan Prostran kaže, još sa potpisivanjem SSP (Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju Srbije u EU) poljoprivredu smo kao stratešku privrednu granu potpuno nespremno
izložili liberalnom kapitalizmu. Kako on navodi, to je bila krucijalna greška. Po njegovom
stručnom mišljenju, to je u najvećoj meri i doprinelo da je uništena „kraljica poljoprivrede“,
odnosno stočarska proizvodnja. Drugim rečima, Srbija je od nekadašnjeg izvoznika sve više
konvertovala sebe u zemlju koja mora da uvozi meso, smatra Prostran.
„Govedarstvo smo smanjili za milion i po grla, pa sad u stajama ima samo 698.605 grala goveda.
Svinjarstvo je smanjeno za dva i po miliona, pa se sad u tovu naklazi tek 2.349.176 svinja.
Ovčarstvo je smanjeno za milion grla pa se sad u torovima nalazi oko 1,7 miliona ovaca. Agrarni
budžet u EU je 33 odsto ukupnog budžeta, dok je kod nas bilo neznatno iznad pet odsto, a trebalo

3
bi da bude najmanje deset odsto, što bi bilo jednako tadašnjem udelu koji je poljoprivreda ima u
bruto društvenom proizvodu. To je prošlost. U njoj agrar umesto tadašnjih 450 miliona evra na
raspolaganju, morao je da ima najmanje milijardu evra“, dodao je Prostran.
O budućnosti agrara
Prostran naglašava važnost uključivanja različitih aktera u izradu buduće strategije poljoprivrede,
koja je u završnoj fazi, uključuje i poljoprivrednike, njihova udruženja, vladu, naučne i obrazovne
institucije, prerađivače, izvoznike i druge relevantne subjekte. On ističe da je potrebu da se
strategija fokusira na ostvarenje prehrambene nezavisnosti koliko god je to moguće, imajući u vidu
nedavne događaje poput pandemije i aktuelnog rata u Ukrajini, koji su pokazali da nema
univerzalnog modela za dugoročno osiguranje prehrambene sigurnosti. Jer, baš primenom te sad
već bivše strategije izgubljena je prehrambena sigurnost zemlje! Ona sad treba da se vrati
primenom nove straegije od 2025. do 2034. godine. U odnosu kako se proizvodi u Srbiji budućnost
se nalazi u povratku u prošlost. Jer, s uprinsoi svi kuktura bile veće zua
„Kada naiđu krizni periodi, a njih je kao što vidimo sve više, svako snabdevanje stanovništva
hranom rešava se u skladu sa svojim uslovima i potrebama,“ dodao je Prostran. Stočarstvo je
veoma bitno, a za njegovu obnovu potrebno je isto onoliko godina koliko i za njegovo urušavanje.
Dakle, najmanje15 do 25 godina kako bi se stanje dovelo u normalu i popravilo. Stimulativne
subvencije u stočarstvu preko su potrebne, država na tome sada insistira, što je svakako dobro, ali
potrebno je vreme da se proizvodnja stabilizuje.

Foto: Pixabay: U Srbiji se korisiti za proizvodnju hrane 3.257.100 hektara njiva. Pema podacima RZS u

2024. godini navodnjavalo se samo 48.668 hektara!

Gde smo sada?
Profesor poljoprivrednog fakulteta u Zemun dr. Miladin Ševarlić naglašava da su sve dosadašnje
poljoprivredne strategije u Srbiji, uključujući i ovu poslednju koja se primenjivala od 2014. do
kraja 2024. godihne, ostale bez dejstva u praksi. Od 1960. do 2020. godine, tvrdi on, bez
obuhvatanja podataka za Kosovo i Metohiju, zabeležen je gubitak od milion i po hektara
poljoprivrednog zemljišta, koje je urbanizacijom pretvoreno u građevinsko. Kada se ovo podeli sa
pet, to znači da je svake godine izgubljena prehrambena sigurnost za 6,5 miliona stanovnika,
naglašava Ševarlić. Sad je za obnovu jednog santimnetra humusa potrebno oko 100 godihna. Njega
je nekad bilo u zemlji oko pet odsto, a sad u proseku ima samo 2,5 odsto. U ovoj bivšoj Strategiji
bilo je jasno naznačeno da se zemlja kao osnovni resurs mora (o)čuvati, ali se na to niko nije
obazirao, počevši od nadležnih državnih organa pa do svakojakih novopečenih biznismena. Svedoci

4
smo kako brojne lokalne samouprave, pretvaranjem poljoprivrednog u građevinsko zemljište, uz
pravdanje nekim opštedruštvenim potrebama i prioritetnim ciljevima, praktično su uništavali
budućnost poljoprivredne proizvodnje.
 Za to loše rezultate te sad bivše strategije, od 240 autora, koja je bila napisana na 145
strana nije odgovarao!
Statistika (i šta nam brojke govore)
 Stručnjaci koji učestvuju u izradi novog nacrta strategije poljoprivrede Srbije od 2025. pa
do 2034. odine, ističu važnost uzimanja u obzir rezultata najnovijeg popisa poljoprivrede
2023/24. godine koji jasno prikazuje teško aktuelno stanje u agraru Srbije. Jer, sa
mnoštvom negativnih trendova, popis otkriva da prosečno poljoprivredno gazdinstvo u
Srbiji je veličine 6,4 hektara zemlje, a na njemu se nalazi jedno goveče, pet svinja, tri ovce,
43 komada živine i ima tri košnice pčela!
Prosečna starost osoba koje se bave poljoprivredom iznosi 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti
nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. Registrovano je 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što
predstavlja značajan pad u poređenju sa podacima iz 2018. godine. U svakom od njih ima po 2,2
stalno zaposlena lica. To predstavlja smanjenje za 14 odsto u odnosu na prethodnih šest godina. U
isto vreme nestalo je, odnosno ugašeno oko 62.000 farmi, dok je osnovano samo oko 7.000 novih!
Ukupno, u sektoru poljoprivrede sad radi 1.150.653 osobe, što predstavlja smanjenje od 14 odsto u
odnosu na vreme od 2018. godine.
„Svi ovi podaci bili su ozbiljan alarm upozorenja za hitno donošenje nove dugoročne strategije, čiji
nacrt je upravo završen. Ona je napisana na 192 strane“ veli agroanalitičar Žarko Galetin. U njoj
su predviđene mere koje treba da zaustave dalji pad vrednosti poljoprivrede Srbije. Jer, treba nam
ozbiljna agrarna politika, koja će biti dugoročno primenjiva. A, to se nalazi ovom nacrtu od 2025.
do 2034. godine.
 Cilj svake strategije treba da bude održiva poljoprivreda kako ne bi došli u situaciju da
izgubimo prehrambeni suverenitet, koji je veoma bitan za državu u celini.
Tehnički napredak koji treba uzeti u obzir
U protekloj deceniji, poljoprivredni sektor je doživeo nekoliko promena koje su ključne za
razmatranje prilikom kreiranja nove strategije poljoprivrede. Jedna od tih promena je naglašena
digitalizacija i tehnološki napredak. Poljoprivrednici sve više koriste tehnološka rešenja poput
pametnih uređaja, softverskih alata i GPS tehnologije. Njima generalno treba sve više unapređuja
za efikasnost u povećavaju prinose.
 Budućnost Srbije, kada je agrar u pitanju nalazi se u povratku u prošlost. Jer, prinosi
većine poljoprivrednih kultura, prema podacima RZS, bili su veći pre dve, tri, četiri ili pet
decenjia nego što su sad! Ovo uključuje primenu preciznog navodnjavanja, pametnih
mašina, aplikacija za upravljanje usevima i druge tehnološke inovacije.
S druge strane, poljoprivreda se suočava sa sve većim izazovima. Tu spadaju klimatske promene,
suše, poplave i ekstremne vremenske pojave. A, sve to može značajno uticati na prinose i stabilnost
tržišta hrane. Ipak, postoje napori u prilagođavanju ovim izazovima putem novih praksi uzgoja i

5
tehnoloških rešenja. Zato, se, recimo uvek postavlja pitanje, možemo li pobediti sušu! Prognoze su
da će u narednih 100 godinja 52 biti sušne! Srbija je od 2000. godine, dakle za poslednjih 25 godina
imala devet sušnih leta! U svakoj toj godini prosečna šteta bila je oko 1,5 milijardi evra. Znači
direktne štete u agraru su bile oko 10,5 milijardi evra. Siromašna država nije imala novca da
proglasi štete od elementarnih nepogoda. Nađeno je rešenje da se u takvim godinama proglasi
smanjenje proizvodnje sa dvocifrenim brojkama!
Takođe, sve veći fokus u svetu je na održivim poljoprivrednim metodama.
Dotične uključuju:
 smanjenje upotrebe pesticide;
 podršku organskoj proizvodnji;
 korišćenje obnovljivih izvora energije;
 očuvanje zemljišta za dugoročnu produktivnost;
Posebno važna tema za budućnost nove strategije je promena u načinu ishrane stanovništva.
Potrošači sve više traže transparentnost u proizvodnji hrane, insistirajući na informacijama o
poreklu, bezbednosti i održivosti proizvoda. Ovo je dovelo do porasta popularnosti lokalnih
proizvoda, organske hrane i proizvoda sa ekološkim oznakama. Ona se obavlja na oko 24.000
hektara u 7.000 gazdinsava.
Svi ovi trendovi će zasigurno oblikovati naš poljoprivredni sektor u narednoj deceniji, postavljajući
nove izazove i zadatke pred nadležne institucije. Stoga je izuzetno važno da nova strategija
poljoprivrede bude prilagođena ovim promenama i da bude efikasna u praksi.
Šta donosi nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja?
Ekspertski Nacrt strategije poljoprivrede Srbije, od 2025.do 2034. godine, uskoro će usvojiti Vlada
Srbije. On predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih
farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj. Narod traži da tu
bude i ombdusman za hranu! Vođa tima izrade buduće strategije, dr Tatjana Brankov, profesorka
Ekonomskog fakulteta u Subotici, ističe da se u poljoprivredi Srbije u narednom periodu može
očekivati jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Napomenula je
da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera
znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu
načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda.
Povećanje izdvajanja za ruralni razvoj!
 Glavni cilj nove, desetogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će važiti do

2034. godine je obnova prehrambenog suvereniteta, kaže autorka strategije i posebna
      savetnica ministra poljoprivrede Srbije dr Tatjana Brankov. Trenutno, rekla je ona, za
      direktna plaćanja izdvajamo 88 odsto agrarnog budžeta, a u investicije za rurali razvoj
      ulažemo svega nekoliko procenata;

6

Foto: Dinka Bogunović

Strategija preporučuje povećanje izdvajanja za mere ruralnog razvoja. Budžet za 2025. godinu bio
je već određen i tu ne može biti izmena, ali pošto smo u 2023. godini tek 3,6 odsto sredstava izdvojili
za mere ruralnog razvoja, racionalno je očekivati da udeo tih mera dostigne 15 procenata u
naredne tri godine”, kaže Tatjana Brankov, dodajući da bi bilo idealno da do isteka ovog novog
strateškog perioda mere ruralnog razvoja budu oko 30 odsto, kako je to i preporuka Evropske
unije.Napominje da strategija posebnu pažnju posvećuje mladima. Osmišljen je program za
unapređenje prehrambenih navika dece i omladine kao i uvođenje zelenih stipendija.
Stabilizacija cena i zaštita domaće proizvodnje!
“Šema školskih užina je afirmativna mera kojom se poboljšavaju prehrambene navike kod školske
dece i omladine putem plasiranja svežeg voća i povrća, mleka i mesa isključivo sa domaćih farmi u
škole. Time će se smanjivati domaći viškovi hrane na tržištu.” Što se tiče zelenih stipendija, dodaje,
ideja grupe eksperata koja je radila strategiju je da se očuva kontinuitet delatnosti na
poljoprivrednom gazdinstvu. “Da država kofinansira stipendiranje dece registrovanih
poljoprivrednih proizvođača isključivo u oblastima veterine, agronomije, agroekologije i tome
slično”, kaže profesorka Brankov.
Institucija ombudsmana za hranu!
Jedna od novina koje predviđa strategija je i institucija ombudsmana za hranu. “Mi smo to
predložili, videćemo da li će biti usvojeno posle komentara javnosti, ali ja sam veoma optimistična”,
kaže Brankov, navodeći primer susedne Hrvatske koja je primenila izraelski model kontrole cena.
“To znači da su marketi dužni da svakodnevno obaveštavaju građane o cenama i da istovremeno
na etiketama iznose dopunske cene. Mađarska se isto tako bori, deo PDV-a vraća penzionerima
koji su najugroženija grupa kada govorimo o cenama hrane. A ugroženi smo svi u Srbiji i tu
definitivno treba da se uspostavi određena vrsta reda”, ističe Brankov.
Ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri bude oslanjala na sve veći uvoz osnovnih inputa,
poput semena, đubriva, zaštitnih sredstava, postavlja se pitanje koliko je koncept suvereniteta
održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika.
Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa ciljevima klimatske politike, kroz unapređenje
genetike, ishrane, upravljanja stajnjakom, primene precizne, regenerativne poljoprivrede,

7
povećanja površina pod navodnjavanjem, ali osavlja otvoreno pitanje brzine i obima finansijske
podrške potrebne za starni preokret za terenu.
 Kreatori su sveni da je poteban nagli zaokret u reformi. Po novoj kreaciji Strategije, Srbija
bi sad trebala da ima oko 1,6 miliona goveda, oko 6,5 milions svinja, oko 3,5 miliona ovaca,
95 miliona pilića, osam miliona koka nosilja!
Kada je agrar u pitanju Srbija je u 2024.godini ostvarila izvoz od 5,1 milijardu evra, a uvoz od 3,9
milijardi evra.Dakle, imala je trgovinski suficit od 1,2 miliajrde eva. Ali, sad posebno zabrinjva pad
pokrivenosti uvoza sa izvozom poljoprivredno – prehrambenih proizvoda – sa preko 180 na ispod
140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iakao Srbija i dalje ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se
sistematski smanjuje, dok izvoz i dalje dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatnom
vrednošću.
U Srbiji su mala gazdinstva veoma važna ali su sve slabija. Jer, ona čine dve trećine ukupnog broja
poljoprivednih gadinstava u Srbiji, njihov udeo se u ukupnoj proizvodnji u svemu smanjuje. I ova
strategija priznaje njihovu ključnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i
prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata
podsticaja i oganičen pristup investicijama ozbiljno ugrozili njihovu održivost.
 Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – zeleni dogovor, odnosno strategiju ,,Od
njive do trpeze’’, reform Zajedničke poljoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni
Balkan, Uslađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine
i klmatske otpornosti predstavlja centralnu osu dokumenta;
 Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jesta priznanje da su dosadašnji sistemi
podsticdaja imali pretežmno socijalni karakter. Nova strategija pokušava da napravi ka
srednjim tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskim
ciljem;
 Posebno zabrinjava priznanje u samom Nacrtu strategije o drastičnom padu učešća
domaćih institute na tržištu semena kukruuza sa 23,6 na svega 11,1 odsto, u korist stranih
kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju prehrambenog
suvereniteta! Jer, ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih
inputa, poput semena, đubriva, zaštitinih sredstava, postavlja se ptianje koliko je koncept
suvereniteta održiv u paksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i
geopoliitčkih rizika;
Treba reći da ovaj Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog raybojs 2025 – 2034. godine donosi
realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokument I jasno imenuje strukturne slabosti
domaćeg agrara. Ambiciozni ciljevi od obnove stočarstva i zaštite zemljišta do veće dodate
vrednosti i klimatske otpornosti, postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima i interesima.
Napominje i da očekuje da će uskoro početi da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka kao i
da je novi kabinet sa ministrom Draganom Glamočićem na čelu ušao u proces ograničavanja uvoza,
pre svega, pooštravanjem propisa iz oblasti bezbednosti hrane.
Ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, tvrdi da su isplaćeni podsticaji za poljoprivredu.
Pa je najavio i nove isplate već od januara 2026. godine. Novac po osnovu novembarskih i
decembarskih javnih konkursa poljoprivrednici mogu da očekuju u januaru ili februaru 2026.
godine, kaže ministar. Sav budžet za  podsticaje u poljoprivredi  u 2025. godine već je isplaćen, a

8
kalendar subvencija za narednu godinu biće objavljen uskoro, najkasnije u prvim danima naredne
godine.
 Agrarni bužet za sledeću godinu iznosiće oko 147,5 milijardi dinara, što jeo kosedma odsto
ukupnog budžeta Srbije.

Isplata će biti 100 odsto
Glamočić je rekao da ostaje isplata na osnovu novembarskih i decembarskih javnih konkursa koja
se očekuje u januaru ili februaru 2026. godine. Imamo zaista odličnu saradnju sa Ministarstvom
finansija i mislim da će u poslednjih 30 godina sigurno prvi put biti realizovani svi podsticaji koji su
za ovu godinu predviđeni u budžetu. Isplata će biti 100 odsto,a navodi aktuelni agrarni ministar.
Govoreći o daljim potezima ministarstva i vlade, naveo je da će se krovna uredba doneti do kraja
godine u zavisnosti od održavanja sednice vlade zbog Nove godine, ali da će u januaru svakako
krenuti isplata podsticaja.
Dodao je da će isplata za  mehanizaciju , za opremu za stočarsku proizvodnju, za osiguranje, treći
kvartal premija za mleko, kao i onima kojima je nešto zaostalo vezano za grla u tovu početi u
januaru.

Traktor na njivi i novčanice Foto: Shutterstock

Ko ima pravo na podsticaje
Podsetimo, vlada je donela početkom tekuće 2025. godine Uredbu o raspodeli podsticaja u
poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. Godine kojom se raspoređuje 109,6 milijardi dinara na
pojedine vrste podsticaja. Ciljevi podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju su održavanje
stabilnosti dohotka poljoprivrednih proizvođača, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim
područjima, očuvanje životne sredine, kao i unapređenje konkurentnosti.

9
Iznosi podsticaja se razlikuju u zavisnosti od programa i individualnih zahteva. Glavni programi
podrške uključuju:
 osnovne podsticaje od 18.000 dinara po hektaru za ratarske i povrtarske kulture do 100
hektara;
 povraćaj akcize na dizel gorivo u iznosu od 50 dinara po litru do 100 litara po hektaru;
 značajne subvencije za stočarstvo – do 55.000 dinara po  kravi , odnosno do 18.000 dinara po
krmači i do 10.000 dinara po ovci ili kozi;
 Predviđen je i dodatak za seme od 17.000 dinara po hektaru, kao i po 500.000 dinara za
traktore i isto toliko za izgradnju ili opremanje objekata;
Pravo na subvencije prema uslovima resornog ministarstva mogu ostvariti gazdinstva registrovana
u Registru poljoprivrednih gazdinstava, a zemljište koje se koristi mora biti prijavljeno, iskoristivo
i po zakonu, dok podaci o kupovini ili o ulaganjima moraju biti potkrepljeni računima i dokazima!
Problemi zadrugarstva
Svuda u svetu zadruge su okosnica opstanka sela. To je zapostavljeno u Srbiji. Zašto – znaju samo
oni koji vode državu! Jer, pored velikih ekonomskih potencijala u selu se i danas teško živi. U Srbiji
ima 4.720 sela, a njih 1.200 ima manje od po 100 stanovnika pa im za jednu i po deceniju preti
nestanak. Posle popisa agrara u 2023/24 godini, RZS je objavio da će do 2052. godine, ako se ovako
nastavi, sa mape Srbije nestati čak 3.000 sela! Ovo mora da zabrine, ako se zna da zadrugarstvo u
Srbiji ima dugu tradiciju od 130. godina! I da je treća zadruga u svetu, osnovana u današnjem
Bačkom Petrovcui, koji se tada nalazio u Austro – Ugarskoj. Pre 160 godina! Posle Drugog
svestskog rata zadrugarstvo je u Srbiji prolazilo kroz razne faze kriza, teškoća i nestajanja. Bilo je
više padova nego što se napredovalo. I danas se opet nalazi u velikoj krizi.
 Dakle, danas, kada se zadruge borbe za opstanak u Srbiji, u svetu udruživanje predstavlja
snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja. Udružuju se i farmeri koji
poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi ne mali kapital. Koliko je udruživanje
značajan svetski proces najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i
posluje blizu milijarda zadrugara koji su oranizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje
se da je oko tri milijarde ljudi, povezano na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge
obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom svesta, što je za 20 odsto više od
multinacionalnih korporacija! I dok se zadrugarstvo u svetu razvija, u Srbiji se bori za
opstanak i ostanak!
Zadružni sektor u Republici Srbiji je više decenija bio van institucionalnih i ekonomskih reformi,
što se negativno odrazilo na njegove performanse i učešće u privrednim aktivnostima. Ovo je
posebno značajno za sektor zemlјoradničkog zadrugarstva, koji još uvek nema adekvatnu ulogu u
organizovanju učesnika u polјoprivrednoj proizvodnji.
,,Prema podacima APR-a iz 2023. godine u Republici Srbiji postoji blizu 2.900 zadruga i 31
zadružni savez. Najbrojnije su zadruge koji posluju u agrobiznisu,  koje čine 70,8 odsto ukupnog
broja zadruga, uklјučujući i zadruge za preradu i proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića.
Međutim, značajan broj zadruga je neaktivan ili ne ostvaruje pozitivne ekonomske rezultate.
Procenjuje se da oko jedne trećine ukupnog broja zadruga obavlјa poslovnu aktivnost i ostvaruje

10
pozitivan finansijski rezultat, te shodno tome ostvaruje ekonomske benefite za svoje članove.
Uprkos značajnom broju zadruga, još uvek nije uspostavlјen adekvatan mehanizam za praćenje
stanja u zadružnom sektoru i ne postoji jedinstvena baza o kvantitativnim i kvalitativnim
karakteristikama zadruga.  Uspostavlјanje jedinstvenog i kompletnog registra predstavlјa osnov za
procenu stanja u zadružnom sektoru, što je preduslov za realizaciju značajnog broja mera
sistemske podrške’’, kaže Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije.
Sa aspekta proizvodnje hrane, važno je formirati registar koji bi raspolagao podacima o
zadrugama koje se bave proizvodnjom i preradom polјoprivrednih proizvoda. Ovaj registar treba
da bude u ministarstvu nadležnom za polјoprivredu, a da ga uslužno vodi Zadružni savez Srbije
(ZSS). Naime, ZSS raspolaže sa spiskom određenog broja zadruga razvrstanog po delatnostima i
teritoriji – tzv. Katalog zadruga koji je dostupan na sajtu ove institucije, ali osim naziva, lokacije i
kontakt podataka, ne obezbeđuje dovolјno informacija za evaluaciju opravdanosti ulaganja u
određenu zadrugu. U tom smislu, modernija, pregledna i efikasna baza podataka sa javno
dostupnim poslovnim karakteristikama zadruga predstavlјala bi važan izvor informacija za
donosioce odluka, ali i za međusobno povezivanje zadruga.
Sektor polјoprivrednog zadrugarstva karakteriše polarizacija u smislu veličine zadruga. Sa jedne
strane, postoji manji broj većih zadruga koje imaju značajnu imovinu, posluju na čvrstim
ekonomskim principima i po načinu organizacije imaju određene karakteristike polјoprivrednih
privrednih društava, a sa druge strane postoji veliki broj manjih, međusobno nepovezanih zadruga
koje, po pravilu, deluju na lokalnom nivou, imaju mali broj članova i ograničene efekte u
poslovanju.
Prethodnu deceniju obeležili su određeni pozitivni pomaci u razvoju zadružnog sektora. Ovo se, pre
svega, odnosi na usvajanje novog Zakona o zadrugama („Službeni glasnik RS“, br. 112/2015).
Zakon je doneo određene promene u smislu redukcije broja osnivača, definisanja niskog praga za
osnivački kapital, uvođenja modela nejednakih uloga i specifičnog modela raspodele dobiti. Pored
toga, jedan od važnijih cilјeva usvajanja ovog dokumenta je bilo i rešavanje problema postojanja
društvene svojine u zadrugama. Iako je ovom smislu ostvaren određeni napredak, što se može
zaklјučiti na osnovu manjeg broja podnetih zahteva za vraćanje imovine zadrugama, imovinsko-
pravni odnosi u značajnom broju zadruga još uvek nisu rešeni što predstavlјa jedan od klјučnih
problema koji koče napredak ovog sektora privrede.
Pored još uvek aktuelnih imovinskih pitanja u polјoprivrednim zadrugama, ovaj sektor se u
proteklom periodu suočavao sa još nekoliko klјučnih izazova.
 Polјoprivredne zadruge u Srbiji su dominantno usmerene na proizvodnju polјoprivrednih
proizvoda. Zadruge ne raspolažu sopstvenim prerađivačkim kapacitetima niti su suvlasnici
organizacija koje posluju u sistemu distribucije i maloprodaje, što ih dodatno udalјava od
tržišta finalnih prehrambenih proizvoda i učešću u raspodeli dobiti koji se ostvaruje u ovom
delu prehrambenog lanca. Jedan deo zadruga (dominantno velike zadruge) raspolaže sa
skladišnim kapacitetima, što je povezano sa obavezama ovih zadruga da investiraju u
njihovo održavanje i investiranje. Istovremeno, troškovi izgradnje i održavanja preradnih
kapaciteta, kao i nedostatak finansijskih sredstava ograničavaju manje zadruge da prošire
delatnost u sferi prerade;
 Uprkos određenim pozitivnim pomacima, zadruge se i dalјe suočavaju sa otežanim
pristupom tržištu kapitala. Polјoprivredne zadruge ne raspolažu sa dovolјno sredstava za
finansiranje potrebnih investicija, a značajan broj njih ima poteškoća u obezbeđivanju

11
sredstava za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnosti. Ovo je uslovlјeno
specifičnostima polјoprivredne proizvodnje koje podrazumeva nepodudaranje perioda
ostvarivanja prihoda i rashoda, ali i neuvažanjem specifičnosti zadružnog sektora od strane
kreditora. U prethodnom periodu zadrugama je omogućeno da koriste različite programe
podrške, pretežno kroz aktivnosti MPŠV, zatim kroz aktivnosti različitih fondova za razvoj,
a delimično im je olakšani pristup kreditnim sredstvima kroz subvencionisane kredite kod
komercijalnih banaka. Korišćenje ovih sredstava je najčešće uslovlјeno rešenim imovinskim
pitanjima u zadrugama, ali i angažovanjem obrazovanih kadrova za pripremu potrebne
dokumentacije, što je u uslovima kontinuiranog nedostatka kadra za neke od zadruga
predstavlјalo ozbilјan izazov;
 Poseban značaj za razvoj polјoprivrednog zadrugarstva je imao program finansijske
podrške zadrugama realizovanim pod pokrovitelјstvom Ministarstva za brigu o selu
Republike Srbije. U periodu od 2017. do 2021. godine u zadružni sektor je uloženo preko 18
miliona evra u cilјu podsticanja investicija i razvoja zadruga;
 

Tabela 19. Obim uloženih sredstava u zadruge 1 [1] u periodu 2017-2021
Godina Broj zadruga Ukupno dodelјena sredstva (RSD)

2017. 21 182.217.046,67
2018. 72 804.849.368,19
2019. 57 652.179.644,13
2020. 57 492.510.521,86
      Ukupno 207 2.131.756.580,85*
      *18.164.251,71 evra. 1 evro=117,36 RSD
      Izvor: Ministarstvo za brigu o selu
       
       Efekti realizovanog programa ogledaju se primarno u povećanom broju zadruga, kao i u
      investicijama sprovedenim u 207 zadruga koje su bile korisnici dodelјenih sredstava.
      Uprkos ovom programu, koji je okončan 2021. godine, značajan broj zadruga se i dalјe
      suočava sa hroničnim nedostatkom finansijskih sredstava;
      U Srbiji postoji 5.367 svih vrsta zadruga. Od toga je 2.826 aktivnih zadruga.Zadruge su ponovo u
      velikoj krizi. Neke se gase i pa je velikom broju gašenje! Jer, se suočavaju sa značajnim
      problemima u organizovanju proizvodnje. Zbog ograničenih ekonomskih efekata poslovanja,
      članstvo u zadrugama je skromno, pa se polјoprivrednici češće uklјučuju u udruženja, koja su
      aktivnija i prilagodlјivija uslovima na tržištu. Zadruge ne uživaju nikakve poreske olakšice.
       Malo je i članstvo, od oko 36.000 zadrugara i 100.000 kooperanata. Oni su organizovani u
      31 zadružni savez. Problem je što je njima limitiran pristup kapitalu i to predstavlјa
      značajnu prepreku za postizanje želјenje tržišne pozicije i aktivniju participaciju u
      prehrambenom lancu. Ovo se može delimično prevazići poslovnim povezivanjem zadruga.
      Situacija u zadružnom sektoru je, međutim, drugačija. Međuzadružna saradnja je
      nerazvijena, a ukoliko i postoji svodi se na horizontalno povezivanje zadruga, pretežno na
      lokalnom nivou. Sistem povezivanja zadruga u složene zadruge koje su predviđene u
      Zakonu o zadrugama (2015) je u inicijalnoj fazi i nije u dovolјnoj meri zastuplјen.

12
Traže se sistemske mere!
Za jačanje zadružnog sektora potrebne su sistemske mere, usmerene na podsticanje zapošlјavanja
uvažavanja specifičnosti zadrugarstva u radu državnih organa kao što je Katastar nepokretnosti, ali
i adekvatan pristup tržištu kapitala. U poslednje dve decenije zadruge su dobile mogućnost
pristupa različitim programima podrške od strane MPŠV i Ministarstva privrede. Pored toga,
poslednjih nekoliko godina Zadružni savez Srbije je intenzivirao napore za uspostavlјanje
posebnog fonda koji bi imao za cilј finansiranje zadruga, mada za sada bez konkretnih rezultata.
Uspostavlјanje posebnih izvora za finansiranje zadruga treba da bude praćeno adekvatnim
merama kontrole pristupa ovim sredstvima i njihovom upotrebom.
 Organizacija polјoprivrednih zadruga na tržištu treba da uvažava nove relacije između učesnika u
prehrambenom lancu. Tradicionalno, polјoprivredne zadruge su predstavlјale sponu između
polјoprivrednika i prerađivačke industrije koja je koristila polјoprivredne proizvode kao sirovinu.
Promene u prehrambenoj industriji koje se ogledaju u sve značajnim povezivanju subjekata,
posebno na pojedinim tržištima, u velikoj meri je otežalo da zadruge i dalјe obavlјaju svoju
posredničku ulogu. U takvim uslovima, perspektiva sektora polјoprivrenog zadrugarstva se ogleda
u angažovanju u sferi prerade polјoprivrednih proizvoda, što zahteva poslovno povezivanje
zadruga i značajna finansijska sredstva, ali bi i omogućilo polјoprivrednim zadrugama da zauzmu
mesto koje im priprada u agrobiznisu. U narednom periodu potrebno je intenzivnije raditi na
unapređenju polјoprivrednog zadrugarstva.
U tom smislu neophodno je:
 Nastaviti sa uklјučivanjem polјoprivrednih zadruga u različite oblike subvencija od strane
resornih ministarsta;
 Intenzivirati napore na formiranju posebnog fonda za finansiranje zadruga, uz istovremeno
unapređenje sistema zadružne revizije;
 Kadrovski ojačati polјoprivredne zadruge i zadružne saveze, koji se suočavaju sa
poteškoćama u privlačenju i zadržavanju mladih stručnjaka, što je prvenstveno rezultat
nižih zarada u ovim organizacijama. U tom smislu, zapošlјavanje mladih stručnih lica u
zadrugama se može podržati različitim programima podrške koji su već primenjivani u
drugim oblicima pravnih lica (na primer, smanjeno opterećenje na zarade do 75 odsto).
Takođe, potrebno je nastaviti sa programima edukacije polјoprivrednika o značaju i
mogućnostima udruživanja i pružiti podršku medijskoj promociji zadružnog sektora;
 
Ipak, ostaje ključno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom,
jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i
ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.
(Autor je analitičar publicista)