Misa Antonić 10. март 2026. • 0 Comment Share
Пише: П. Ракочевић, Штутгарт
Генерације млађих и образованих људи који одлазе из Србије и упуштајући се у „гастарбајтерски живот“ -вероватно (још увек) мало знају о осигурањима у Немачкој.Зашто и која осигурања у Немачкој се не препоручују нашим људима?
Пример за опрез: Куповина акција једне веома познате фабрике брзих аутомобила:Пре око 25 година њихова акција номиналне вредности од 100 ДЕМ се куповала на берзи по 900 до 1100 ДЕМ. Данас, ако није била продата на време, та акција вреди на берзи само 38,3 евра.
Пошто истраживања портала Седма сила показују да је наша читаност у држави Германа поприлична наш новинар, кроз овај подужи експозе покушаће да им бар понешто појасни на тему разних осигурања.
Прве генерације ондашњих „гастарбајтера“, тек пристигли негде почетком шездесетих година прошлог века у Немачку, углавном млађи и здрави, мало су знали о животним, капиталним и напр. о осигурањима породица да у случају смрти осигураника, добију нешто новца за сахрану. Били су убеђени да им осигурања за планирани краћи боравак до максимално 10 година, у тој држави, па када се заради и уштеди нешто новца врате кућама- неће ни требати. На страну што је бар 70% ондашњих српских „гастарбајтера“ ипак остало деценијама -а многи и до смрти- да живе међу Немцима и другим придошлицама из више сиромашних држава Европе, у новије време чак и са других континената.
У међувремену, постоји „гомила“ свакаквих осигурања, па и новије генерације млађих и образованих људи који беже из чељусти -како је Србију назвао њен председник- „економског тигра“ која то никада није ни била а вероватно неће никада ни бити, упуштајући се, бар спочетка, у „гастарбајтерски живот“ -вероватно (још увек) мало знају о осигурањима у Немачкој.
Сви се добро сећамо далеке 1998. Годинекада су се појавиле озбиљне студије -посебно о исплативости капиталних па и тзв. само осигурања за случај смрти. Један- у то време веома храбар човек, без страха од правних последица, председник „Савеза осигураника Немачке“ – наравно -у тој држави постоји и веома је активан и такав савез, г. Ханс- Дитер Мајер (Hans-Dieter Meyer) је у више интервјуа медијима тврдио да су „Капитална животна осигурања легализована превара! Тужбе суду неких од осигурања су следиле, али су судови, предоченим чињеницама, морали тужбе да одбију и да дозволе господину Мајеру поменуте константације! Оне, зна се, важе већим делом и данас.
Саветници из „Централе потрошача Немачке“ (Verbraucher-Zentrale) показују које врсте осигурања су у Немачкој заиста потребне и обавезне али и које нису. Нашим читаоцима преносимо сазнање до кога смо дошли.
ОБАВЕЗНО ПРИВАТНО ОСИГУРАЊЕ ЗА НАДОКНАДУ ШТЕТЕ ДРУГИМА би требало да има свако- за надокнаде ненамерно нанетих штета другима, по могућности без ограничења висине суме која се исплаћује.То су тзв. Private Haftpflichtвersicherungen.
СЛЕДЕЋЕ ТАКОЂЕ ОБАЕЗНО ОСИГУРАЊЕ које силом закона мора свако да има ко је или у радном односи или је пријављен код социјалних установа као корисник њихових услуга је БОЛЕСНИЧКО ОСИГУРАЊЕ -Krankenversicherung.
РЕЛАТИВНО ВАЖНО је и облигаторно осигурање против настајања радне неспособности тзв.Berufs Unfähigkeitsversicherung. И то, углавном струковно осигурање, је прописано.Код закључивања приватног, додатног осигурања, треба обратити пажњу да агенти чето нуде осигурану суму од нпр. 50.000 € али, уз навод доста „скривен“ у ситно куцаном тексту о условима осиграња, да се поменута сума исплаћује само ако је неко постао 100 посто неспособан за рад. Губитак нпр. прстију или само дела руке се исплаћује процентуално далеко мање и може да изнеса и веома мање од 10% осигуране суме. Пошто законско осигурање важи само за последице настале од несрећа на раду, или насталих на путу одласка и враћања са посла кући нпр. у собраћајкама, повреда код пада саплитањем у ходању итд.није увек на одмет питање, ко то себи може да приушти уз одређени ризико, то додатно, приватно осигурање.
Закон прописује и обавезно ПЕНЗИОНО ОСИГУРАЊЕ (Renten-Versicherung) -максимална бруто месечна висина зараде од које се плаћају доприноси за пензионо осигурање у односу 50% -плаћа послодавац а 50% осигураник је 8.450 €. Од износа преко те суме више се не одбијају доприноси. Сви који самостално раде, осим занатлија са сопственим фирмама, НИСУ у обавези да плаћају државно пензионо осигурање -а да би имали пензију када заврше радни век могу да закључе, ако не зарађују довољно да уштеде капитал потребан за добар живот као пензионер, или кроз друге видове повећања постојеће уштеде, су мање или нимало исплатљива приватна пензиона осигурања. Пошто је овај експозе доста дугачак, о тим осигурањима ћемо пистати другом приликом.
ЗАКОН ПРОПИСУЈЕ И ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (KFZ- Haftpflichtvericherung) – значи возила која су власништво појединаца, фирми па и државе.
ВАЖНО, АЛИ ЧЕСТО НИМАЛО ИСПЛАТИВО ЈЕ И ПРИВАТНО ТЗВ. КАПИТАЛНО ЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ
(Risikolebensversicherung) као осигурање на одређени број година, нпр. као осигурање кредита и других дугова које преминули пре смрти није регулисао, затим као заштита породице али и других особа које је у полиси осигурања навео покојник као наследника/наследнике итд. Али и ту је важно знати да су та осигурања заиста вредна само као ризико да ако нпр. „глава породице“ умре пре уговореног истека те врсте осигурања. Без обзира колико је осигураник месечних премија већ уплатио, осигурање ће у случају смрти исплатити пуну осигурану суму. Ако неко, као нпр. једна познаница аутора овог текста такву врсту осигурања на 30 година сматра „капиталном инвестицијом“ која ће се исплатити кроз камате на уложени новац плаћа осигурање, грдно ће се преварити. Та данас старија госпође је месечно уплаћивала по 200 €- укупно је значи уплатила 72.000 € а добиће назад само мало мање од 80.000 €.Сума тог износа је легла на текући рачун поменуте госпође само зато јер су ранијих деценија осигурање плаћала камате од 6%, касније од само 3% а последњих 5, 6 година закључена осигурања, за „оплођење“ уплаћене суме, плаћају осим главнице, само, по наводима неких јавних гласила, мин. 0,25% до око 1%, и 1,5%. Али- сигурност оних који остају после смрти осигураника је најважнија ставка код закључења оваквих осигурања. Није чудо да је рентабилитет таквих осигурања- ако осигурана особа доживи договорено трајање осигурања, заиста минималан. Добрим делом и зато што сарадници осигурања који уговоре“посао“,у првих 5 година од како су- тако пишу понеки злуради новинари- „привели осигуравајућој кући нове „жртве“, годишње на висину осигуране суме добијају по најамње 3% као посебан бонус! Зато је исплата остварених камата и камата на камате, поред осигуране суме заиста постала минимална.
ДА ЛИ ПОСТОЈЕ ДРУГЕ МОГУЋНОСТИ БОЉЕГ „ОПЛОЂИВАЊА“ УПЛАЋЕНИХ ПРЕМИЈА ОД ПОМЕНУТИХ ОСИГУРАЊА?
Шпекуланти на берзама ће вам тврдити да- постоје. Нпр. куповином и евент. продајом акција, (наравно на време када је курс висок!) затим куповином и других вредоносних папира, облигација и зајмова државе итд. Стручњаци кажу да је неко минимално животно осигурање препоручљиво као поменута нанужнија сигурност нпр. за супругу и децу – на неко краће прелозно време доовољно, а разлику у висини премија за осигурање манје или веће осигуране суме капиталног животног осигурања, могуће је пласирати на тржишту новца, где неко може, ко је свестан ризика и не плаши се истог, куповином акција можда више зарадити од могућег оплођења висине суме кроз дописане камате осигурања. Али и они који су „зихераши“ -могли су а и данас могу, да поменутом разликом уплата премија направе везану штедњу код банке -некада раније и са до 9% годишње камате, данас само са 2,8-3,4%. Ипак имаће, после 30 година штедње, у сваком случају више новца, али без осигурања живота, него од исплате осигуране суме. Стручњаци кажу -добро је имати, ако је неко здрав и не превише стар, ту- мању осигурану суму за случај смрти, а разлику уплаћивати на везану штедњу у банци и после истог рока трајања штедње добити већу исплаћену сумунего само од капиталног живоног осигурања.
Или -што је још повољније -јер је без ризика за пад вредности уплаћене суме, је пласирање свог новца као позајмицу држави- за то је могло да се ранијих деценија добије и до 10% камате. Данас је и то далеко мање, али је рендит ипак осетно већи него скоро „нула кома ништа“ код капиталних животних осигурања. Куповина акција може да буде веома ризичан покушај „оплођивања“ уложеног новца – посебно ако их неко купи па „заборави“ да их се, када почне да им пада вредост, реши! Узмимо као пимер, а таквих је безброј, акције једне веома познате фабрике брзих аутомобила.
Пре око 25 година њихова акција номиналне вредности од 100 ДЕМ се куповала на берзи по 900 до 1100 ДЕМ. Данас, ако није била продата на време, та акција вреди на берзи само 38,3 евра! Моментална дивидента за поменуту акцију износи 6,07%, значи навише се зарађивало куповањем акција када су биле јефтине а продаја када је вредност достизала врхунац- али не од дивиденде, него од разлике између куповне и продајне цене! За оне који имају довољно новца и радо рескирају, акције нуде већу могућност зараде, али и већу пропаст када вредност падне, него када су животна, капитална осигурања у питању.
АКО ЈЕ НЕКО ВЛАСНИК СТАНА ИЛИ КУЋЕ, незаобилазно је и осиграње тих имобилија (Wohngebäudeversicherung)
Постоје и друга осигурања која се препоручују али не спадају у ранг најприорететнијих –каоОСИГУРАЊЕ ПОКУЋСТВА (Hausrat-Versicherung) које се препоручује само ако неко заиста има посебно скуп намештај, уметнине у стану, драгоцености и тд. Оштета се плаћа, уз нпр. извештај полиције о провали, метеролошке станице о природним непогодама исл. Значи -потребно је апсолутно доказаивање висине настале штете (нпр. кроз рачуне о куповини оштећених или украдених предмета, процене специјализованих вештака итд.) (Пре)скупи осигурани предмети се надокнађују и према у осигурању депонованим листама са описима и фотографијама предмета који су -украдени или оштећени. Код захтева да се осигурају веома скупе уметнине , накит идр. је важно и питање обезбеђења стана или куће, па нпр. и накита у јачим сефовима- против провала, пожара исл. по прописима осигурања. Осигурања, у зависности од навода у полисама, плаћају и штете настале од пуцања водоводних и цеви за централно грејање итд.
БОЛЕСНИЧКО ОСИГУРАЊЕ ЗА БОРАВАК У ИНОСТРАНСТВУ -(Auslandskrankenversicherung) су важна ако земље у које идете немају са Немачком на нивоима држава уговор о преузимању трошкова на конто Немачких болесничких осигурања. Та осигурања углавном важе само за акутна оболења у току боравка у иностранству, за збрињавање повреда насталих кроз нпр. саобраћајне и друге несреће, боравка у болницама због поменитих несрећа исл.
Осигурања која се веома мало или ни мало препуручују су
ОСИГУРАЊЕ мобилних телефона, наочара, електронских уређаја- осигурање пртљага, осим ако често путујете авионом и у коферима имате увек веома вредне ствари јер авио-компаније плаћају изгубљени пртљаг само делимично а не у стварној, пуној вредности.
ОСИГУРАЊА КОЈЕ СЕ НЕ ПРЕПОРУЧУЈУ СУ
ОСИГУРАЊЕ ТРОШКОВА ПОТРЕБНИХ ЗА САХАНУ ПОКОЈНИКА (Sterbegeld-Versicherung i tzv. Ausbildungsversicherungen) и осигуравање образовања нпр. потомака осигураника- али не препоручују се ни стопроцентна болесничка осигурања за оне који су под одређеним условима ослобођени обавезног тзв. „државног“ болесничког осигурања
Зашто се поменута осигурања не препоручују нашим људима? Једноставно зато – јер се она временом не исплате-постају (пре)скупа астономски великим месечним премијама! Поменимо зашто на основу вашем новинару доспотних докумената о Осигурању трошкова за сахрану покојника,треба избегавати ту врсту осигурања. Осигураник је 1.2. 2015.г. склопио осигурање трошкова сахране на 10.000 евра. Премија је износила месечно заокружено 80 € или годишње 960 €. За 131 месец до данас, осигураник је уплатио 10.538 €. Када се распитивао да ли пре своје смрти може да он „откупи“ своје осигурање и колико ће му од уплаћених 10.548 € бити врађено -доживео је шок- САМО 4.918 € -или мање од половинеплаћених премија! Највећи део уплаћених премија су „појеле“ провизије агената, зарада осигурања, трошкови реосигурања осигуравајуће куће против прекомерног ризика итд. Та осигурања, јер се у међувремену кроз извештаје медија да су прескупа, се веома тешко продају. Зато својим агентима осигурања нуде скоро баснословне премије како би свакаквим триковима наговрили некога да потпише то заиста скоро непотребно осигурање. Ако неко већ хоће неко осигурање са мање ризика, а са далеко већим рендитом, онда му је ипак уносније и заиста доста боље тзв. капитално животно осигурање. Агенти осигурања за случај смрти – намамљени новцем од провизија, успевају да „упецају“ увек нове осигуранике у корист „свог“ осигурањаза које раде! Напред у тексту поменуте месечне рате се плаћају све до смрти осигураника. Наравно у корист осигурања, уз скоро никакво повећање уговорене премије од 10.000 евра. Значи- може да се догоди да осигураник живи предуго и уплати и до 20.000 евра, а по полиси његови наследници добиће само 10.000 € плус неку минималну „доплату“ на осигурану суму од можда само и до 1% или 1,5%!
ЗА СВЕ ЉУДЕ НОРМАЛНИХ ПА ЧАК И РЕЛАТИВНО ВИСОКИХ ПРИХОДА НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВО НИ СТОПОСТОТНО ПРИВАТНО БОЛЕСНИЧКО(ЗДРАВСТВЕНО) ОСИГУРАЊЕ.
(Krankenversicherung)Поменимо да под одређеним условима, зависних од висине сталних месечних примања, на сопствени захтев, неко може да откаже тзв. „државно“ болесничко осигурање и да се осигура приватно. Ко у старости очекује високу тзв. „државну пензију“ , од најмање 3.500 до 4.000 евра нето, можда може да се упусти у авантуру звану „приватно болесничко осигурање“. Додуше, данас у Немачкој само око 17.000 осигураникаприма те високе пензије, не рачунући државне чиновнике, њих је у Немачкој преко 2 милиона, чије од државе плаћане пензије, без да су чиновницуи уплаћивали бар 1 евро месечно у Пензиони фонд, износе просечно бруто за мушкарце 3.820 а за жене 3.150 евра. Од тог новца, одбитком неких других ванредних издатака, нпр. и за неке врсте осигурања, значи од нето преостале суме, плаћају додатни годишњи порез на доходак. И чиновници имају бнефицију да за неке минималне премије имају и тзв. „приватно болесничко осигурање“. Но пошто наши земљаци, без да имају посебне квалификације и да су немачки држављани и нису старији од 40 година, не могу да постану- чиновници зато и даље морају да буду „државни болесничко осигурани становници“. Приватно осигурање заиста нуди предности: брже добијање термина код познатрих медицинских стручњака, може лично да бира лекара код кога би да се лечи -без да -као тзв. „државни“ пацијенат мора за тодлазак код специјалсте прво да добије упут свог лекара опште праксе, да на термин код специјалиста не чека и до 3 месеца, па и дуже. (!) Болнички смештај је наводно само у једнокреветним собама, додуше још веома ретко јер немају баш све болнице једнокреветне собе, приватаног пацијента лече шефови лекара- углавном професори медицине, итд. итд.
Али, зна се, све те предности у лечењу коштају. „Наш“ осигураник , у овом експозео наведен као пример, као млађи човек са тада довољном великом месечном платом да је могао да откаже „државно“ болесничко осигурање, осигурао се „приватно“ па је плаћао месечне премије приватном стопроцентном болесничком осигурању у износу од само 200 ДЕМ. Више није требало да му се од бруто-месечне плате одбија део који „државном осигурању“ плаћа запослени од око 100 ДМ, а послодавац је добровољно прихватио да му уз нето плату исплаћује и око 100 ДЕМ свог дела уплате као за запосленог-државном осигурању. Тако је практично приватно болесничко осигурање било заиста јефтино! Али годинама кроз старост и болести које су настајале, месечна премија за приватно осиграње је стално расла. Данас, као пенизионер стар нешто више од 80 година, његова месечна рата- или како је неки зову премија,порасла је 13 пута па износи невеоватних 1300 € или половину његове пензије! Да је поменути остао у „државном“ болесничком осигурању, могло би се причати да има заиста добру пензију. Овако- све до смрти, кроз стално повећање висина месечних премија, које је често веће него уобичајена повећања пензија од око 3 -3,5%. годишње,наш саговорник се пита колико процентуално више се повећавати месечне премије и да ли ће, ако доживи 90 година, вероватно две трећине пензије „гутати“ његово приватно болесничко осигурање? Повратак у „државно“ болесничко осигурање је нажалост у тим годинама, без доказа да је неко пао у тоталну беду, је скоро немогућ. Зато опомена младим људима да не наседају на обећања агената осигуравајућих кућа. Ако неко жели нешто бољи третман код лечења, исплатљивији је останак у „државном осигурању“ и закључивање на време пре него је неко постао престар да га осигурање не прими, тзв. „додатног здравстевног осигурања“ (Zusäztliche private Krankenversicherung) које је далеко јефтијије од пуног, стопроцентног приватног болсничког осигурања -а ипак нуди доста предности за разумне месечне премије!
ПОСЛЕ ОВОЛИКО ПРИЧЕ О ОСИГРАЊИМА, ВРАТИМО СЕ НАСЛОВУ НАШЕГ ЧЛАНКА
Питање је гласило, да ли су капитална животна али и нека друга осигурања -ЛЕГАЛИЗОВАНА ПРЕВАРА? Одговор на то питање покушао је да нађе члан Социјалистичке партије Немачке СПД- партије легендарног Вили Брата, човека који је ценио и Исток и Запад а посебно -светски мир, извесни Мартин Бири (Martin Bury). Као савезни посланик у немачком парламенту Бундестаг,Бири је обећавао сваком осигуранику кеш на руку по 15.000 ДЕМ из њихових текућих капиталних животних осигурања, – ако се Социјалистичка партија пробије својим захтевом да се енормне депоноване суме код немачких осигурања од око тада 300 милијарди ДЕМ , поделе као део зараде од осигурања -њиховим осигураницима! Говорио је да „све те одлично по билансима осигуравајућих кућа „скривене“ милијарде марака треба- по писању недељника ШПИГЕЛ 1.марта 1998.г. -„исисати“ из скривница и џепова акционара појединих осигурања и поделити онима који су те енормне суме -годинама и деценијама већим уплатама премија од икада исплаћених обештећења- обогаћених реалним приходима од камата и зараде осигурања, итекако гомилали! Ту се ваљда по ко зна који пут поставило питање -коме припадају те огромне зараде- посебно од огромног суфицита код капиталних животних осигурања? Осигураницима од остварене ничим оправдане зараде -или акционарима, којих је стотинама, дестине хиљадама па чак и и стотинама хиљада пута мање од осигураника? Бири је устврдио да у акције других индустрија, концерна, купљених небројених имобилија, читавих улица са кућама и локалима у најотменијим и најпословнијим деловима немачких градова, па и финансијски ангажмани и куповине акција и облигација осгуравајућих кућа по свету су финансирани од суфицита оствареног -од капиталних осигурања! Устврдио је храбар социјалиста Бири, да је у то време Алијанц- једно од највећих немачких и европских осигурања, као тзв. „тихе резерве“ књиговодствено „склонио, тачније сакрио у страну“ данас далеких деведестих година прошлог века, које су износиле 24,5 милијарди ДЕМ. Већи део тог новца припада осигуранцима јер никада нису добијали довољно високе камате и бар део профита на другим пољима пословања, остварених и од деценијама плаћаних премија осигураника“ – тврдио је Бири!
Наравно осигуравајући концерни су то видели дргачије: те често и од порезника можда „скривене резерве“ чије оплођавање , јер су и оне вероватно биле уложене и у неке друге исплативе послове, нису добијали наследници осигураника него власници акција, а служе искључиво, кажу менаџери осигуравајућих кућа, „као резерве баш у корист -осигураника“! Којих? – Оних којису већ помрли? Па они за осигурање више нису никакав додатни ризик- наследници полиса су добили само оно што им по мишљењу осигурања а не неутралних стручњака припада -значи добили су минималне своте и ништа превише. Нови осигураници ће тек својим новим премијама такође увећавати, без неког већег пословног финансијског ризика за осигурање, богаћење осигуравајућих кућа, док суфицит остварен, као што поменусмо од премија за већ регулисана, значи већ исплаћена капитална животна осигурања остаје ваљда као богаство заувек- можда за неке нове инвестиције на тржиштима капитала, без да од нових, тим новцем насталих добитака заиста профитирају -нови, тек приспели осигураници! Тај новац и те материјалне резерве су им је потребне, тврде шефови осигуравајућих кућа,ако берзе акција и облигација једнога дана „пукну“ или тржиште имобилијама пресахне, да могу да задовоље потражњу својих нових осигураника! Опет исто питање- којих, оних већ преминулих којим су плаћане некакве мини-камате на осигуране суме већ одавно исплаћене -а зараде од тих осигурања су остале „скривене“ у књиговодсвима осигуравајућих кућа? Нови осигураници, ако се „упецају“ на обећања агената, ствараће на исти начин и уз сличне изговоре нове енормне -залихе -по мишљењу неких стручњака, мнеправедно згрнутог новца!
Наравно ни г. Бири ни други Социјални демократи који су тих година заиста били „социјално настројени“ за разлику од данашњих политичариа који можда већ „висе“ и на редовним „новчанимтрансфузијама“ донираних са тржишта капиталом, из индустрије итд. нису успели без пристанка коалиционих партнера нпр. из конзервативне странке десничара Хришћанских демократа (или нису хтели да се можда не замере „даваоцима новчаних трансфузија) да у Бундестагу свој предлог преточе у закон.Раније су Социјалисти били бирани са скоро и до 45% гласача бирачког тела да би данас пали на само око 10%. Али, очигледно, и међу Немцима важи стара српска изрека „да новац буши где бургија не може“. Господину Бирију је својевремено била једино преостала борба за његову, по ондашњем мишљењу око 70% испитаника, праведну борбу у виду наступа у јавности.
Али као и код свих „црних облака“ који се понекад надвију над неком индустријском граном, над пословањем банака, осигурања, разних индустријских концерна итд.евентуално настале проблеме претњама доношењем нових закона исл. решавају -лобисти. Вероватно пуних новчаника, -пардон- актен-ташни- лако им је да нађу савезнике чак и у Бундестагу. – Када се уз г. Бирија ставио и председник Савеза осигураника г. Ханс Дитер Мајер (Hans Dieter Meyer) јавном тврдњом да су Капитална животна осигурања легална превара -одмах је следила тужба против те изјаве. Али судови у Немачкој, изузимајући послератна суђања од 1948. па све до половине шездесетих година прошлог века, када је добар део „ из доба Хитлера преостале судијске гарде“ редом ослобађао од оговорности или осђивао доказане ратне злочинце на неке минималне „казнице“, немачко судство је крајем деведесетих и почетком двадесетих година прошлог века било заиста независно и некоруптно. Судило се на основу достављене документације и доказа вештака па су тужбе против г. Мајера (било их је неколико) одбачене као неосноване, тако да он, и њему слични борци, могу некажњено да јавно понављају поменуту тврдњу о легалним преварама (осигуравајућих кућа ?) код понуде, изакључивањима и испалте тзв. капиталних животних осигурања да се ту ради о ЛЕГАЛИЗОВАНИМ ПРЕВАРАМА!?
Нажалост ни у међувремену се нису нашли неки нови, некоруптни и храбри политичари да најзад усвајајањем законских регулатива све те супер- зараде капиталних животних али и других врста осигурања, бар нешто већим делом од досадашњих „истресања кеса са парама у корист осгураника“ поменуте исплате осигураницима значајно повећају. Наведимо и то, да је тих данас далеких година чак и Баварска задружена банка (Bayerische Vereinsbank) израчунала да је 11 већих осигуравајућих кућа у Немачкој имало напред поменуте резерве новца за тзв. „недај боже“ губитке који им , бар за тада догледних, долазећих неколико деценија нису ни морала а ни могла дапотроше, у висини од око 140 милијарди ДЕМ! Осим да новчану резерву остварену од премија својих осигураника, уложе негде у неке послове. Како би, наравно, зарадили још више и још више повећали богатства осигуравајућих кућа! Колике су те вредности данас, јер су тај новац, највероватније, врхунски стручњаци-шпекуланати на берзама и маклери уносних некретнина, куповином и продајом некретнина а „берзијанци“ и куповањем и продајом акција познатих европских и светсих фирми -концерна, инвестиран у нова, ничим оправдана богаћења можда не свих, али бар оних највећих осигуравајућих кућа- то ваљда -ако га заиста има- ни сам Бог не зна!
Није познато али сепретзпоставља да се многи потенцијални осигураници путем интернета, преко саветодавних служби, организација потрошача итд. данас итекако детаљно информишу -шта, где и за колико новца и у ком осигурању направити неко осигурање -поверовавањем сопственог новца у трајању и од по неколико деценија – како то некажњено назва г. Мајер -за неку као и досада али у будучности нову, одавно већ уобичајену,легалну превару унастајању!
Она, по последњем извештају поменутог веома утицајног недељника ДЕР ШПИГЕЛ, објављеног 18.новембра 2025. г. тече и даље са познатим циљем: што веће богаћење осигуравајућих друштава и њихових акционера уз што мизерније „оплођивање“ вишедеценијских уплата премија њихових осигураника -баш код тзв. капиталних животних осигурања. Шпигел наводи да је потребан опрез и код склапања уговора са банкама, па и са по неким осигурањима, који нуде новчано учешће у тзв. „Фондовима имобилија“ јер је будућа економска ситуација тих фондова веома несигурна – на зна да ли ће и даље постојати већа потражња имобилија у Немачкој од понуде -јер само то обезбезбеђује релативно високе рендите тих фондова. Данас, за дужи низ година унапред, нико не може да предвиди да ли ће се не тако давни „фијаско вредности имобилија и фондова“ који су се бавили тим инвестицијама у Сједињеним државама Америке, можда догодити и у Европи!