POGLEDI IZ SRBIJE: KAKO VLADA – VLADA U POLJOPRIVREDI, A KAKO MOŽE BOLJE? 

• Od poreskih obveznika za poljoprivredu u Srbiji odlukom Narodne skupštine, a preko budžeta izdvojeno je za 2026. godinu 147,5 milijardi dinara. To je najviše od postojanja finansiranja ove delatnosti budžetskim novcem. Tačan broj stavki trošenja koji se odnosi na poljoprivredu, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva nije sabran, ali se može videti da su sve potrebe poljoprivrednika u agrarnom troškovniku;
• Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi; 
• Obnova prehrambenog suvereniteta“ kao opšti cilj nove strategije upravo znači jačanje sposobnosti Republike Srbije da, u uslovima sve učestalijih kriza, očuva stabilnost ponude hrane, zaštiti domaću proizvodnju i istovremeno jača poziciju kao pouzdan i konkurentan proizvođač hrane – i za sopstvene potrebe i za izvoz;
• Iako je dokument pripreman sa daleko širim pristupom temi od ranijih slučajeva, ipak se u njemu ne mogu pronaći odrednice o tome šta je uloga institucija, nauke i državnog aparata u razvoju ove privredne grane, a pogotovo je neprihvatljivo što ne možemo pronaći bitne detalje i odrednice vezane za taktiku ulaska u EU. Potpuno neopravdano izostalo je uvažavanje korisnih iskustava koje su pojedine zemlje stekle na putu ulaska u EU i prvih godina članstva;
• Republika Srbija je tradicionalno prehrambeno suverena zemlja, sa sposobnošću da u velikoj meri obezbedi snabdevanje stanovništva hranom iz sopstvene proizvodnje. Ipak, postoji izvesni pad stope samodovoljnosti u pojedinim proizvodnim kategorijama, zbog čega Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na sistemskom jačanju i modernizaciji nacionalnog prehrambenog sistema;
• Prehrambena sigurnost stanovništva u mirnodopskim i stabilnim uslovima može se obezbediti iz domaće proizvodnje, odnosno unutar nacionalnog prehrambenog sistema.Razlika do pune snabdevenosti tržišta nadoknađuje se iz uvoza; 
• Prvi i ključni oslonac sprovođenja buduće Strategkiaj razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije predstavlja Akcioni plan kao obavezan instrument realizacije Strategije. Akcioni plan se donosi u roku od 90 dana od usvajanja Strategije, za period od tri godine, i sadrži precizno definisane mere i aktivnosti, nosioce sprovođenja, rokove i finansijska sredstva. Na taj način se strateški ciljevi prevode u konkretne, merljive i vremenski ograničene obaveze institucija;

Opredeljenje naroda za podršku poljoprivredi iskazala je Narodna skupština, što od svih institucija nadležnih ministarstava, a pre svega od Vlade, zahteva izuzetan kvalitet u radu, efikasnost i poštovanje iskazanih programa razvoja poljoprivrede i zaštite sela. 

• Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi ističe Čedomir Keco! 

,,Cela nacija je pozvana od Predsednika države Aleksandra Vučića „da radimo više i bolje“. Poziv je iskazan u pravo vreme i svako može da ima svoju deonicu koju može da kvalitetno savlada i popravi. Na ovom mestu sa iskrenom namerom navodićemo otvorene teme za rešenja, složena pitanja iz agrara uz poziv da iznesete Vaše osvrte i sugestije za uspešniju poljoprivredu u Srbiji i za život sela. Voleli bi da svakodnevno imamo prilog i odgovore – Kako vlada Vlada u poljoprivredi i kako može bolje’’, navodi predsednik novosadskog Udruženja ,,Agroprofit’’ Čedomir Keco.

STRATEGIJA O POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU – TREĆI ČIN

Foto arhiva autora: Prema podacima RZS najveća fabrika u Srbiji su njive pod otvorenim nebom na površini od 3.257.100 hektara. Zabrinjava pad proizvodnje i potrošnje u poslednjih nekoliko decenija. Rezultat tavkog rada je gubitak Prehrambenog suvereniteta, koji teba da vrati buduća, nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja R. Sbrije za period od 2026.do 2034. godine!

PRIPREMA STRATEGIJE O POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD 2026-2034. GODINE je korak do rasprave na Vladi. Više niko i ne pominje koliko se i zbog čega kasni sa donošenjem ovog dokumenta jer su mnoge pojedinosti od prvog rukopisa do predloga odavno izmenjene. Naime, naša poljoprivredna stvarnost, baš u tom periodu je daleko izvan korica ovog dokumenta. Iako je dokument pripreman sa daleko širim pristupom temi od ranijih slučajeva, ipak se u njemu ne mogu pronaći odrednice o tome šta je uloga institucija, nauke i državnog aparata u razvoju ove privredne grane, a pogotovo je neprihvatljivo što ne možemo pronaći bitne detalje i odrednice vezane za taktiku ulaska u EU. Potpuno neopravdano izostalo je uvažavanje korisnih iskustava koje su pojedine zemlje stekle na putu ulaska u EU i prvih godina članstva.

,,Autori ovog dokumenta na žalost nisu prepoznali da naši poljoprivredni proizvođači iz sektora primarne proizvodnje nisu deo privrednog sistema, niti su institucionalno vezani za komorski sistem. Priča o tome da zadružni sektor može zameniti ovaj nedostatak je netačna i bez pravnog i sistemskog uporišta’’, kaže Čedomir Keco. Pitanje je i da li će Okrugli sto koji je zakazan za sredu, 25. marta 2026. godine, promenuti sadržaj i proširiti pravce razvoja, teško je potvrditi.

• Ovom dokumentu, na postavljena pitanja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pismeno su pristigli jasni odgovori iz kojih se ne može sazati koje su to novosti u sektoru poljoprivrede u novo vreme predvideli autori, ističe Keco.
• Zašto je važno da Srbija dobije novu Strategiju poljoprivrede do 2034. godine i šta znači „obnova prehrambenog suvereniteta“?

Donošenje nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. godine neophodno je, pre svega, zbog isteka važenja prethodnog strateškog dokumenta, ali i zbog suštinski promenjenog ambijenta u kojem se danas oblikuju poljoprivredne politike i prakse. Geopolitičke tenzije, ratovi u neposrednom i širem okruženju Evrope, poremećaji na globalnim tržištima hrane, kao i sve izraženije posledice klimatskih promena, zahtevaju promenu pristupa poljoprivrednoj i ruralnoj politici i jasno dugoročno opredeljenje države.

• Republika Srbija je tradicionalno prehrambeno suverena zemlja, sa sposobnošću da u velikoj meri obezbedi snabdevanje stanovništva hranom iz sopstvene proizvodnje. Ipak, postoji izvesni pad stope samodovoljnosti u pojedinim proizvodnim kategorijama, zbog čega Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na sistemskom jačanju i modernizaciji nacionalnog prehrambenog sistema.
• Razvoj nacionalnog prehrambenog sistema je, ne samo ekonomsko, već i strateško pitanje bezbednosti države!
• Prehrambena sigurnost stanovništva u mirnodopskim i stabilnim uslovima može se obezbediti iz domaće proizvodnje, odnosno unutar nacionalnog prehrambenog sistema. Razlika do pune snabdevenosti tržišta nadoknađuje se iz uvoza. 
• U uslovima otvorene ekonomije, domaći proizvođači mogu odgovoriti na uvoznu konkurenciju kroz unapređenje nivoa konkurentnosti poljoprivrede. U uslovima apsolutnih kriza, kao što su ratovi ili značajni klimatski događaji, kada na globalnom tržištu vlada nestašica hrane, domaći prehrambeni sistem postaje jedini oslonac za zadovoljenje potreba stanovništva. Zato je održavanje i razvoj nacionalnog prehrambenog sistema ne samo ekonomsko, već i strateško pitanje bezbednosti države. Republika Srbija, nažalost, ima i sopstveno istorijsko iskustvo iz 1990-ih godina, koje jasno pokazuje da bi posledice tih kriza bile znatno teže da zemlja u tom periodu nije imala očuvan nacionalni prehrambeni sistem i visok stepen prehrambene suverenosti.
• „Obnova prehrambenog suvereniteta“ kao opšti cilj nove strategije upravo znači jačanje sposobnosti Republike Srbije da, u uslovima sve učestalijih kriza, očuva stabilnost ponude hrane, zaštiti domaću proizvodnju i istovremeno jača poziciju kao pouzdan i konkurentan proizvođač hrane – i za sopstvene potrebe i za izvoz.

Kada se očekuje usvajanje Strategije i kada bi počela njena primena, pita Čedomir Keco, nadležno ministgarstvo poljoprivrede?

Usvajanje nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije očekuje se u prvom kvartalu 2026. Godine, piše u dostavljenom odgovoru i još navodi: Operativna primena Strategije vezana je za donošenje Akcionog plana, koji predstavlja ključni instrument njene realizacije. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dužno je da donese Akcioni plan u roku od 90 dana od dana usvajanja Strategije. Akcioni plan se donosi za period od tri godine i sadrži jasno definisane mere i aktivnosti, nosioce realizacije, rokove sprovođenja i potrebna finansijska sredstva.

Na taj način se obezbeđuje da primena Strategije započne ubrzo nakon njenog formalnog usvajanja, uz precizno utvrđenu dinamiku, institucionalnu odgovornost i finansijski okvir, što predstavlja važnu razliku u odnosu na ranije strateške dokumente.

Kako će se obezbediti sprovođenje Strategije i kako će se izbeći scenario u kojem ona ostaje nedovoljno primenjena, kao što je bio slučaj sa prethodnom, pitao je pismenim putem nadležno ministrastvo predsednik Udruženja ,,Agroprofit’’, a u dostavljenom odgovoru između ostalog piše: Nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. godine postavljena je tako da njeno sprovođenje ne zavisi od deklarativnih ciljeva, već od jasno definisanih mehanizama realizacije, praćenja i finansiranja. Upravo iskustva iz prethodnog perioda, u kojem predviđeni rast i efekti nisu u potpunosti ostvareni, ne samo u oblasti poljoprivrede već i nekim drugim dokumenima javnih politika, predstavljala su polaznu osnovu za unapređenje sistema planiranja i sprovođenja strateških dokumenata. Ta iskustva su ukazala na potrebu jačeg povezivanja strateških ciljeva sa konkretnim merama, jasnijeg definisanja odgovornosti i unapređenog sistema praćenja i izveštavanja, što je u novoj Strategiji posebno naglašeno.

1. Prvi i ključni oslonac predstavlja Akcioni plan kao obavezan instrument realizacije Strategije. Akcioni plan se donosi u roku od 90 dana od usvajanja Strategije, za period od tri godine, i sadrži precizno definisane mere i aktivnosti, nosioce sprovođenja, rokove i finansijska sredstva. Na taj način se strateški ciljevi prevode u konkretne, merljive i vremenski ograničene obaveze institucija;
2. Drugi oslonac je sistem praćenja i izveštavanja, koji se uspostavlja kroz Jedinstveni informacioni sistem. Nadležne institucije su u obavezi da redovno dostavljaju podatke, na osnovu kojih Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prati napredak u sprovođenju Akcionog plana i ocenjuje postignute rezultate u odnosu na definisane pokazatelje učinka, ishoda i rezultata. Po isteku važenja Strategije, završni izveštaj o njenoj realizaciji dostavlja se Vladi Republike Srbije u roku od šest meseci, čime se obezbeđuje institucionalna odgovornost i transparentnost;
3. Treći važan element je jasan finansijski okvir. Sredstva za sprovođenje Strategije obezbeđuju se u okviru budžetskih limita koje utvrđuje Ministarstvo finansija, uz mogućnost korišćenja i drugih izvora finansiranja, kao što su donatorska sredstva, projektni zajmovi i međunarodna pomoć;

Srbija teži članstvu u Evropskoj uniji u periodu važenja nove Strategije. Da li je Strategijom predviđeno i na koji način da se u prvim godinama članstva zadrže nacionalne mere za podsticanje poljoprivrede?

Nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja polazi od jasnog strateškog opredeljenja Republike Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i postepenom usklađivanju nacionalne poljoprivredne politike sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU. Istovremeno, Strategija prepoznaje da proces pristupanja predstavlja osetljiv period za domaću poljoprivredu, posebno za mala i srednja gazdinstva, navodi se u dosavljenim odgovorima nadležnog ministarstva.

Strategija ne propisuje unapred konkretne modele zadržavanja ili transformacije nacionalnih mera u momentu pristupanja, jer će oni zavisiti od uslova pristupnih pregovora i pravila koja budu važila u trenutku ulaska u članstvo. Međutim, ona jasno postavlja princip da podrška poljoprivredi mora biti planirana tako da omogući postepeno prilagođavanje domaćih proizvođača pravilima i instrumentima Zajedničke poljoprivredne politike, uz očuvanje ekonomske održivosti sektora.

Veliki problem u Srbiji je gubitak humusa iz zemljišta. Da li Strategija prepoznaje ovaj problem i kako je predviđeno da se obnovi plodnost obradivog zemljišta, posebno imajući u vidu da je sve manje stajnjaka?

Strategija prepoznaje gubitak humusa i degradaciju poljoprivrednog zemljišta kao jedan od najozbiljnijih dugoročnih izazova za održivost nacionalne poljoprivrede. Polazi se od činjenice da je zemljište ograničen i sporo obnovljiv resurs, kao i da je u mnogim proizvodnim područjima došlo do smanjenja sadržaja organske materije, što direktno utiče na prinose, stabilnost proizvodnje i otpornost na klimatske ekstreme, piše izmežu ostalog uodgovorima nadležnog ministarstva.

• Integracija biljne i stočarske proizvodnje: Strategija prepoznaje da je smanjenje dostupnosti stajnjaka posledica pada stočarske proizvodnje, i upravo zato jačanje stočarstva predstavlja ključni prioritet;
• Biodistrikti: Posebno mesto zauzima razvoj biodistrikata (poput primera Kolubara), kao teritorijalnog modela održivog upravljanja gde se povezuju poljoprivrednici i lokalne zajednice;
• Regenerativne prakse: Kroz meru – Zaštita i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, Strategija podstiče plodosmenu, gajenje pokrovnih useva, minimalnu obradu zemljišta i agrošumarske sisteme, a to se izme]uoistlago navodilo još i u premljnom nacretu budućče straetije koji je bio na javnoj raspravi.

Da li Strategija predviđa uključivanje malih i srednjih gazdinstava u privredni sistem zemlje i na koji način će se urediti odnosi između primarnih proizvođača, prerađivača i trgovaca?

Jedna od ključnih novina predviđenih Strategijom jeste uspostavljanje institucije zaštitnika za hranu, čija bi uloga bila da doprinese izgradnji fer odnosa između proizvođača, prerađivača i trgovaca. 

Pored toga, planira se i:

• Odbor za transparentnost cena hrane: Telo koje će analizirati kretanje cena i marži;
• Udruživanje: Strategija insistira na zadrugama i proizvođačkim organizacijama kao jedinom načinu da mali proizvođači opstanu pred jačom konkurencijom;

Energetska situacija prouzrokovana ratnim sukobima, do sada, nije pogodila poljoprivredu u Srbiji, zahvaljujući odlukama državnog rukovodstva. Međutim, ukoliko se situacija pogorša, moguće su i nove dopunske mere u agrosektoru. Nije realno očekivati da se ta varijanta ozbiljnije razradi u Strategiji. Priča o ovom dokumentu na Okruglom stolu je zapravo treći čin rasprave i mogućnosti da se u tekstu prepoznaju inovacije i uobičajene beznačajne formulacije, ističe se između ostalog  u odogovima dostavljebnim novosadskom Udruženju ,,Agroprofit’’ i njegovom predsedniku Čedomiru Keci.

                                                (Priredio analitičar i publicista Branislav GULAN)