EVROPA I SRBIJA: Članstvo u EU podržava 39,8 odsto građana Srbije! 

• Da sutra bude referendum, kakvi bi bili rezultati?Gotovo četvrtina građana (23,9 odsto) veruje da Srbija nikada neće ući u EU, 21,9 odsto ne zna da proceni, više od trećine ispitanika (37,4 odsto) smatra da će Srbija ući u EU tek u narednoj deceniji, a samo 6,9 odsto veruje da će se to dogoditi pre 2030. godine;

Foto: Lukasz Kobus/European Commission

Relativna većina građana Srbije podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali i dalje ne postoji apsolutna većina što ukazuje na polarizovano društvo bez konsenzusa o evropskom putu, pokazuje istraživanje koje je objavio Centar za evropske politike (CEP), a javlja EU upravo zato.rs.

Više od 40 odsto ispitanika veruje da su za EU važniji njeni geopolitički i ekonomski interesi, poput litijuma i sankcija Rusiji, nego demokratski razvoj Srbije, a gotovo polovina misli da EU ne primenjuje ista pravila za sve kandidate za članstvo.

• Članstvo Srbije u EU podržava 39,8 odsto ispitanika, 33,8 odsto je protiv, a 26,4 odsto ima neutralan stav;
• Ukoliko bi se ove nedelje održavao referendum o članstvu Srbije u EU, na glasanje bi izašlo 85,3 odsto ispitanika, od kojih bi 41,6 odsto glasalo za, 32,4 odsto protiv, dok 26 odsto ne zna kako bi glasalo.

Istraživanje u kojem je učestvovalo 1.000 ispitanika pokazalo je da je podrška članstvu veća kod visokoobrazovanih građana i da opada sa nižim stepenom obrazovanja, kao i da je najviša kod osoba starosti između 18 i 29 godina, a najniža kod populacije starije od 60 godina.

• Gotovo četvrtina građana (23,9 odsto) veruje da Srbija nikada neće ući u EU, 21,9 odsto ne zna da proceni, više od trećine ispitanika (37,4 odsto) smatra da će Srbija ući u EU tek u narednoj deceniji, a samo 6,9 odsto veruje da će se to dogoditi pre 2030. godine.

“Ovakvi rezultati mogu ukazivati na zamor od predugog trajanja procesa pristupanja, kao i na skepticizam u pogledu spremnosti Srbije da postane članica EU”, navodi se u istraživanju.

Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da veliki broj građana posmatra EU primarno kao geopolitičkog, a manje kao vrednosnog aktera, kao i da su građani sumnjičavi prema namerama EU prema Srbiji u procesu proširenja, saopštio je CEP.

Foto: Christophe Licoppe/European Commission

• Prema mišljenju 41,6 odsto građana, EU je više zainteresovana za ostvarivanje sopstvenih političkih i ekonomskih interesa u našem regionu nego za stanje demokratije i vladavine prava;
• Čak 41,8 odsto ispitanika smatra da EU nastoji da integriše Srbiju zbog pristupa litijumu i prirodnim resursima, a 43,9 odsto veruje da je za EU važnije da Srbija uvede sankcije Rusiji nego da postane razvijena demokratija;
• Više od trećine ispitanika (34,4 odsto) stava je da je EU spremna da zažmuri na probleme demokratije i vladavine prava u Srbiji dokle god Beograd sarađuje i ispunjava obaveze ;

Građani su takođe pokazali nisko poverenje u nepristrasnost EU u procesu proširenja.

Četvrtina građana veruje da EU zaista želi da integriše Srbiju u evropsku zajednicu, 47,9 odsto veruje da EU ne primenjuje ista pravila na sve kandidate, a 43,4 odsto smatra da EU nije nepristrasna prema svim kandidatima za članstvo, a 36,5 odsto ne smatra EU pouzdanim partnerom Srbije.

Istraživanje je pokazalo da građani veruju u makroekonomske koristi članstva Srbije u EU, dok su m Članstvo Srbije u EU uopšte ili uglavnom ne bi bilo dobro za Srbiju prema mišljenju 38,7 odsto ispitanika, dok 35,4 odsto njih misli da bi članstvo bilo uglavnom ili u velikoj meri dobro.

Kada se isto pitanje odnosi na percepciju ličnih koristi građana, raste broj onih koji smatra da članstvo Srbije u EU uopšte ili uglavnom ne bi bilo dobro za njih i njihove najbliže (43,6 odsto), dok skoro trećina (32,2 odsto) ipak misli da bi to bilo uglavnom ili u velikoj meri dobro.

• Mahom rezervisani po pitanju ličnih koristi od članstva.

Foto: Etienne Ansotte/European Commission

• Samo 34,2 odsto građana je izjavilo da se oseća kao Evropljanin/ka, a 87,3 odsto građana nije redovno informisano o EU.

Istraživanje javnog mnjenja “Srbija i Evropska unija: geopolitika i vrednosti – u sukobu ili u tandemu?” sprovedeno je od 19. januara do 2. februara. 

“EU mora da izmeni pravila proširenja, a buduće članice da predlože svoja rešenja”: Državama predstavljene 3 opcije

• Marta Kos je na skupu “Konkurentna Evropa” govorila o šansama budućih članica kao i uslovima koje pred njih stavlja EU, a u toj temi našao se i Zapadni Balkan

Evropska unija (EU) mora da izmeni pravila proširenja kako bi omogućila prijem novih članica, smatra evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je pozvala države članice Unije da predlože sopstvena rešenja.Kos je na skupu “Konkurentna Evropa” u organizaciji portala Politiko, rekla da je izvršno telo EU već predstavilo tri opcije državama članicama, ali da bez njihove odluke nije moguće nastaviti proces.Opcije uključuju zadržavanje postojećeg sistema, njegovu reformu kako bi se ubrzao pristup kandidata, kao i model takozvanog “obrnutog proširenja”, koji su predložili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen tim, a koji bi omogućio zemljama kandidatima pristup pre završetka ključnih reformi, objasnila je Marta Kos.

• Kos je istakla da države članice odbacuju treću opciju, ocenjujući je kao “revolucionarnu”, ali da ni zadržavanje statusa kvo nije prihvatljivo, zbog čega je sada u toku rasprava o pravcu reformi i načinima za ubrzanje procesa kroz postepenu integraciju; 

Može li Ukrajina do 1. januara 2027. godine postati članica EU?

Kos je ocenila da je cilj Ukrajina da postane članica EU do 1. januara 2027. godine “nemoguć”, dok bi Island mogao da predstavlja “poseban slučaj” i brzo napreduje ukoliko građani na referendumu odluče da obnove pregovore o članstvu.

Foto: Shutterstock

• Crna Gora na dobrom putu ka članstvu!

Upitana da li je Crna Gora i dalje na putu da se pridruži EU 2028. godine, Marta Kos je poručila da Podgorica mora dosta toga da ispuni. Ipak, dodala je da su za sada na dobrom putu!

Kos je dodala da je Island već visoko integrisan kroz Evropski ekonomski prostor i Šengen, uz visok nivo demokratskih standarda i usklađenosti sa evropskim vrednostima. Model “obrnutog proširenja” zamišljen je kao način da Ukrajina i druge zemlje ranije dobiju pristup jedinstvenom tržištu i investicionim fondovima. Diplomatski izvori briselskog portala navode da većina država članica smatra ovaj predlog neizvodljivim, ukazujući na složene pravne procedure i bojazan da bi nove članice mogle da nazaduju u demokratskim standardima i blokiraju odluke EU. Prema navodima više diplomata, države članice sada pripremaju sopstvene predloge koji bi mogli da omoguće kandidatima ranije koristi od integracije u tržište EU i pristup investicionim programima.

Zvaničnici EU poručuju da, ukoliko članice ne podržavaju “obrnuto proširenje”, treba da ponude alternativna rešenja. (B.G.)