EU pooštrava kriterijume za uvoz hrane
 Razmatra se pojednostavlјenje postupaka pri podnošenju zahteva za odobravanje hemijskih i
bioloških materija, a isto bi moglo da važi i za aditive u hrani;
 Ističe se takođe kako je namera Brisela da reši problem naglog pada dostupnih aktivnih sastojaka
(preparata) na tržištu. Portal podseća da su se polјoprivrednici u više navrata poslednjih godina
žalili na ovu nestašicu jer im često u praksi nedostaju odgovarajuća sredstva za suzbijanje štetočina;
 Klјučni izazov ostaje inflacija i nemogućnost dalјeg snižavanja kamatnih stopa;
 Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5
do 3,5 odsto;

Evropska komisija planira značajno da pojednostavi zakon o zaštiti bilјa, ali istovremeno i pooštri
kriterijume kada je reč o uvozu polјoprivrednih proizvoda iz trećih zemalјa.
Prema nacrtu novih propisa koji je procureo u javnost, a koji je preneo specijalizovani nemački
polјoprivredni portal „Agrarhojte”, EK očigledno želi da izbegne još jedan poraz pred Evropskim sudom
pravde (ESP) u vezi sa odobravanjem „glifosata”, budući da je taj sud prošle nedelјe zatražio da se još
jednom razmotri odluka o produženju dozvole ovom preparatu.
Ističe se takođe kako je namera Brisela da reši problem naglog pada dostupnih aktivnih sastojaka
(preparata) na tržištu. Portal podseća da su se polјoprivrednici u više navrata poslednjih godina žalili na ovu
nestašicu jer im često u praksi nedostaju odgovarajuća sredstva za suzbijanje štetočina.
Razmatra se pojednostavlјenje postupaka pri podnošenju zahteva za odobravanje hemijskih i bioloških
materija, a isto bi moglo da važi i za aditive u hrani.
Portal napominje da je evropski komesar za zdravstvo Oliver Varhelјi nedavno u izveštaju o napretku
objavio naznake ublažavanja zakona o odobravanju. Uz sve navedeno, nova regulativa donosi i značajno
pooštravanje pravila za uvoz polјoprivrednih proizvoda. Cilј je sprečavanje mogućnosti da se na tržište EU
vraćaju zabranjena sredstva preko robe iz trećih zemalјa, što se za sada tumači da oni neće moći da budu
prisutni ni u tragovima u uvoznoj robi.
Prema pojedinim izveštajima, komisija bi mogla da predstavi ovaj svoj plan već sredinom decembra, dok
pojedini analitičari smatraju da se to neće dogoditi pre januara sledeće godine.
 Osim za „glifosat” Evropski sud pravde (ESP) presudio je da EU mora ponovo da ispita obnavlјanje
odobrenja i za neke druge supstance uz obrazloženje da produžavanje dozvola sredstvima za zaštitu
bilјa mora da bude izuzetak, a ne pravilo. Inače, mediji podsećaju da su tri ekološke organizacije
pokrenule ovaj postupak pred sudom;

2
– Da bi se neizvesnosti za kompanije i polјoprivrednike oko odobravanja sredstava za zaštitu bilјa svele na
minimum, Evropska komisija namerava da odobri da dozvole novih aktivnih supstanci u hemijskoj zaštiti
bilјa budu validne „na neodređeno vreme”. Preduslov je da nije reč o aktivnim supstancama visokog rizika.
U takvim slučajevima moguće je da će biti predviđen kraći periodi od pet godina – piše „Agrarhojte” i dodaje
da EK dodatno namerava i da sam postupak odobravanja učini efikasnijim, a od država članica će verovatno
tražiti da izdvoje resurse za procenu novih aktivnih supstanci kako bi se osiguralo da postupci odobravanja u
budućnosti teku glatko.
Pored aktivnih supstanci visokog rizika, „kandidati za zamenu” takođe neće dobiti trajno odobrenje. Kako je
objašnjeno, reč je o aktivnim supstancama za koje će u doglednoj budućnosti biti dostupna bezbednija
alternativa. Prema važećem zakonodavstvu, aktivne supstance se odobravaju na ograničen period od 10 do 15
godina, a potom, kao u slučaju „glifosata”, dozvole moraju da budu obnovlјene. Brisel sada namerava da
pojednostavi kriterijume za identifikaciju aktivnih supstanci niskog rizika. Biće moguće retroaktivno podneti
zahtev za odobrenje, što znači da će one moći brže da se nađu na tržištu, čime se smanjuje birokratija koja je
dodatno opterećenje za polјoprivrednike.
Prema preliminarnom nacrtu uredbe, Evropska komisija želi da poveća dostupnost održivih sredstava za
zaštitu bilјa, posebno onih koja sadrže biološke aktivne supstance kao što su mikroorganizmi, feromoni ili
bilјni ekstrakti. Države članice će takođe moći da izdaju privremene dozvole za nove biološke proizvode za
zaštitu bilјa pod određenim okolnostima.
 FAO: Cene hrane rastu zbog sukoba na Bliskom istoku;
Indeks cena bilјnih ulјa dostigao je najviši nivo od jula 2022. godine

 Svetski indeks cena prehrambenih proizvoda porastao je u aprilu treći mesec zaredom usled
povećanih troškova energije i poremećaja na tržištu izazvanih sukobom na Bliskom istoku, prema
najnovijem saopštenju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i polјoprivredu (FAO).
Indeks cena hrane FAO u aprilu je u proseku iznosio 130,7 poena, što je 1,6 odsto više od revidiranog nivoa iz
marta i dva odsto više nego pre godinu dana.

3
 Indeks cena žitarica FAO porastao je za 0,8 odsto u aprilu odnosu na mart. Svetske cene pšenice
porasle su za 0,8 odsto, zbog zabrinutosti od suše u delovima Sjedinjenih Američkih Država i veće
verovatnoće padavina ispod proseka u Australiji;
Povećanje cena je dodatno pojačano očekivanjima smanjenja setve pšenice u 2026. godini, pri čemu
polјoprivrednici prelaze na useve koji zahtevaju manje đubriva usled visokih cena đubriva.
Cene đubriva su povećane zbog uvećanih troškova energije i poremećajima povezanim sa zatvaranjem
Ormuskog moreuza.
„Uprkos poremećajima povezanim sa krizom u Ormuskom moreuzu, globalni polјoprivredno-prehrambeni
sistemi i dalјe pokazuju otpornostˮ, rekao je glavni ekonomista FAO Maksimo Torero.
Indeks cena bilјnog ulјa FAO porastao je za 5,9 procenata u odnosu na mart, dostigavši najviši nivo od jula

2022. godine. Pre svega, povećane su cene palminog, sojinog, suncokretovog i ulјane repice, navodi se u
      saopštenju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i polјoprivredu (FAO).
      Talas inflacije ide ka Srbiji
       Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje
      za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede
      i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i
      privredni rast;

U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a klјučan izvor rasta bili su građevinarstvo
i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.
Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hilјada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u
građevinarstvu i maloprodaji.
 Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava u razgovoru za RTS da je na globalnom nivou
formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice
su i dalјe prisutne!
Postavlјa se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uklјučujući i Srbiju. Inflacija u
Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.
Prema rečima Bojana Stanića, Srbija još uvek nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski
pokazatelјi su i dalјe stabilni i pozitivni.
 Ipak, klјučni izazov ostaje inflacija i nemogućnost dalјeg snižavanja kamatnih stopa;
Naprotiv, centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih
povećavaju kako bi obuzdale rast cena. Navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću
potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta

4
Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa
inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.Fiskalna disciplina
ostaje jedan od klјučnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja, kaže Stanić.
 Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize;
Bojan Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine.
Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke
u drugim aktivama. Dodatni problem predstavlјa smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može
dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.

Izvor: arhiva NBS

Energetika kao relativna prednost Srbije
Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti i povolјan tromesečni
sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom
Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9
odsto.
 Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5
do 3,5 odsto;
Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to
tržište. Problem predstavlјaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i
ograničenja u transportu. Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolјi
pristup jedinstvenom evropskom tržištu.
Rast cena hrane i uticaj na građane
 U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast
cena.Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilјa Narodne
banke (do 4,5 odsto). Klјučno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć

5
stanovništva. Uloga države u ublažavanju krize Država ima prostor da interveniše, zahvalјujući
stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji. Mere mogu uklјučivati kontrolu
cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu. Obim mera zavisiće od
dubine krize;
Nemačka kao pokazatelј budućih kretanja
Srbija pažlјivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima – reformom
penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.
Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend
razvoja.
Rast cena kerozina već utiče na poskuplјenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u
kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.
Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.
 Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 odsto do 2035. godine i sve više
promoviše kupovinu domaćih proizvoda. (B.Gulan)