• Međunarodni monetarni fond: Uspešan završetak trećeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politika – snažni fundamenti Srbije kao odgovor na spolјne rizike!
• Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) saopštila je da makroekononski rezultati pokazuju otpornost, da se očekuje rast privrede od tri odsto u ovoj, odnosno četiri odsto u 2026. godini, ali da na domaćem planu, političke napetosti mogu uticati na poverenje.
• Ukupna inflacija vratila se unutar ciljanog raspona Narodne banke Srbije, uz podršku pada cena energije i umerene osnovne inflacije, navedeno je u saopštenju MMF, koji ukazuje da je monetarna politika primereno restriktivna i da bi trebalo da ostane takva usled rizika od rasta cena.
• Spoljnotrgovinska razmena oslabila je u poređenju sa prošlom godinom, a priliv stranih direktnih investicija je umeren, navedeno je u saopštenju Misije MMF, koju je predvodila Anet Kjobe.

Foto: Arhia NBS – ,,Sve zajedno, uklјučujući i stabilan, otporan i visoko kapitalizovan bankarski sektor, kao i učešće problematičnih kredita koje je na minimumu, ostaje značajna podrška otpornosti naše ekonomije i u narednom periodu”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković!

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI).  S obzirom na dobro sprovođenje mera ekonomske politike i dobre makroekonomske rezultate, odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je mogućnost koja se koristi kada se proceni da formalna diskusija nije potrebna.

U  saopštenju Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, konstatuje da je sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa ostalo snažno:

• Sprovođenje strukturnih reformi dobro napreduje;
• Svi reformski cilјevi su ispunjeni u predviđenim rokovima; 
• Svi kvantitativni cilјevi za kraj 2025. godine ispunjeni su.

• Međunarodni monetarni fond konstatuje da je ekonomija Srbije ostala otporna uprkos pojačanim spolјnim rizicima. Srbija raspolaže čvrstim ekonomskim fundamentima koji joj omogućavaju da uspešno odgovori na spolјne izazove i ako sukob na Bliskom istoku potraje. Uravnotežena eksterna pozicija, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem trebalo bi da pomognu ekonomiji da se nosi sa ovim izazovima!

U pogledu najznačajnijih ekonomskih pokazatelјa u Republici Srbiji Međunarodni monetarni fond ističe:

• Ekonomija Srbije je ostala otporna uprkos rastućim globalnim i domaćim izazovima;
• Početkom 2026. godine privredna aktivnost je ojačala, uz očekivanje da će privredni rast ostati snažan tokom 2026. godine i da će dodatno ubrzati na  četiri odsto u 2027. godini;
• Inflacija je ostala na umerenom nivou i unutar granica cilјa Narodne banke Srbije;
• Devizne rezerve su ostale na izuzetno visokom nivou;
• Bankarski sektor je ostao zdrav, uz visoku kapitalizovanost, likvidnost i profitabilnost;
• Međunarodni monetarni fond ističe i reforme na kojima bi trebalo da bude fokus u narednom periodu, poput već prepoznatih reformi u energetskom sektoru, kao i reformi za podršku prelasku Srbije ka modelu rasta s većom dodatom vrednošću. Privremene mere koje se donose kao odgovor na brojne spolјne rizike bi, ako bude neophodno, trebalo da budu praćene i novom prioritizacijom u okviru tekuće i kapitalne potrošnje. Fiskalna politika treba da ostane usidrena limitom za deficit od 3% bruto domaćeg proizvoda u periodu 2026–2027. i poštovanjem fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama. Monetarna politika treba da ostane restriktivna i da bude dodatno pooštrena u slučaju rasta inflacionih očekivanja;

„I uspešno treće razmatranje sprovođenja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika Međunarodnog monetarnog fonda potvrđuje da u Srbiji nastavlјamo da vodimo dobru ekonomsku politiku.

• Međugodišnja inflacija se od septembra 2025. godine kreće oko centralne vrednosti cilјa od tri odsto i u maju je iznosila odsto;
• Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru, uprkos izraženim volatilnostima, neizvesnostima i nepredvidivostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu; 
• Rekordne devizne rezerve zemlјe od 29,9 milijardi evra na kraju maja 2026. godine ostaju garant sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelјi njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti oko sedam meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na njihov više nego adekvatan nivo; 

,,Sve zajedno, uklјučujući i stabilan, otporan i visoko kapitalizovan bankarski sektor, kao i učešće problematičnih kredita koje je na minimumu, ostaje značajna podrška otpornosti naše ekonomije i u narednom periodu”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković.

(Aktuelni Instrument za koordinaciju politika odobren je Republici Srbiji 9. decembra 2024. na period od 36 meseci, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemlјama koje sprovode kredibilnu ekonomsku politiku. Program se razmatra u okviru redovnih polugodišnjih razmatranja).

Dakle, Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) saopštila je da makroekononski rezultati pokazuju otpornost, da se očekuje rast privrede od tri odsto u ovoj, odnosno četiri odsto u 2026. godini, ali da na domaćem planu, političke napetosti mogu uticati na poverenje. Jer se ukupna inflacija vratila se unutar ciljanog raspona NBS uz podršku pada cena energije i umerene osnovne inflacije, što ukazuje da je monetarna politika primereno restriktivna i da bi trebalo da ostane takva usled rizika od rasta cena!

Spoljnotrgovinska razmena oslabila je u poređenju sa prošlom godinom, a priliv stranih direktnih investicija je umeren, navedeno je u saopštenju Misije MMF, koju je predvodila Anet Kjobe.

Negativni rizici za izglede su povećani, pa bi usporavanje globalnog rasta i sve veća geoekonomska fragmentacija mogli negativno da utiču na uvoz i direktna strana ulaganja.

Na domaćem planu, političke napetosti mogu opteretiti poverenje, upozorava Misija MMF, koja dodaje da Srbija ima značajne rezerve kako bi odgovorila na šokove, jer su devizne rezerve i državni depoziti visoki, javni dug se smanjuje, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.

Fiskalna suzdržanost ključna je za održavanje kredibiliteta politike u neizvesnom ekonomskom okruženju, a vlasti ostaju predane ograničavanju fiskalnih deficita na najviše tri odsto BDP u razdoblju 2025-2027. godine i poštovanju fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama.

Sve dodatne potrebe za potrošnjom trebalo bi prilagoditi unutar gornje granice deficita od tri odsto BDP pažljivim određivanjem prioriteta javnih ulaganja i rebalansom budžeta.

Taj uravnoteženi pristup prioritetima infrastrukture, socijalne pomoći i drugih rashoda održaće javni dug na silaznoj putanji, jačajući fiskalni kredibilitet i poverenje investitora, naveo je MMF.

Fond navodi da reforme energetskog sektora napreduju, ali i dalje treba učiniti više kako bi se osigurala finansijska održivost i operativna efikasnost u državnim preduzećima. (B.GULAN)