- Tiha revolucija koja će uticati na proizvođače širom sveta!
- Iako Kina verovatno nikada neće biti potpuno samodovolјna u proizvodnji hrane, njen pravac razvoja je jasan: veća kontrola nad resursima, veća produktivnost i otporniji sistem;
- Kineska polјoprivreda kao državni projekat: šta Srbija može da nauči od kineskog modela upravlјanja zemlјom i hranom? Istovremeno, Kina raspolaže sa svega sedam odsto svetskih zaliha slatke vode, od čega se čak 65 odsto koristi u polјoprivredi! U takvim okolnostima, jasno je zašto je pitanje hrane u Kini mnogo više od obične proizvodnje – ono je pitanje države!
- Profesor Unković je tada naglašavao da treba dati punu podršku saradnji Srbije sa Kinom! “Naš pravac je jasan. Mi smo zemlјa koja želi da postane članica Evropske unije. Postoje izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i zemalјa Evropske unije i mislim da ako se jave određeni nesporazumi u datom trenutku, oni se brzo prevazilaze jer u globalnom geopolitičkom smislu, Kina je nezamenjiva, imajući u vidu ukupni potencijal, ne samo u ekonomiji, nego i svim ostalim oblastima”, isticao je Unković…
- U vremenu globalnih tenzija, podela i neizvesnosti, kao i u trenutku kada su lanci snabdevanja sve više izloženi pritiscima, inicijative poput „Pojasa i puta“ nikada nisu bile potrebnije!
Agrar, u srcu civilizacije!
Polјoprivreda je oduvek bila u samom srcu kineske civilizacije, ali danas ima možda i važniju ulogu nego ikada ranije. U zemlјi koja raspolaže sa svega devet obradivog zemlјišta, a istovremeno mora da prehrani čak 20 odsto svetske populacije, svaki hektar i svaki kilogram hrane imaju strateški značaj. U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, Kina raspolaže sa upola manje obradive zemlјe po stanovniku, što dodatno pojačava pritisak na njen agrarni sektor.ni © Canva
Taj pritisak ne prestaje da raste. Između 2010. i 2020. godine Kina je izgubila oko 15 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta zbog urbanizacije – površinu veću od Engleske. Svake godine dodatni milioni hektara nestaju pod infrastrukturom, industrijom i širenjem gradova.
Istovremeno, Kina raspolaže sa svega sedam odsto svetskih zaliha slatke vode, od čega se čak 65 odsto koristi u polјoprivredi. U takvim okolnostima, jasno je zašto je pitanje hrane u Kini mnogo više od obične proizvodnje – ono je pitanje stabilnosti države.
Sećanje na glad koje i danas oblikuje politiku!
Razumevanje kineske polјoprivredne politike nemoguće je bez uvida u njenu istoriju. Glad koja je pogodila Kinu između 1959. i 1961. godine, tokom „Velikog skoka napred“, ostavila je dubok trag.
Procene govore da je tada umrlo između 30 i 45 miliona lјudi. U pokušaju da ubrza industrijalizaciju, država je preusmerila milione selјaka sa njiva na proizvodnju čelika, dok su istovremeno sprovođeni eksperimentni i često pogrešni agronomski pristupi.
Metode poput „dubokog oranja“, gde se seme sadilo i do metar ispod zemlјe, ili „gustog sađenja“, zasnovanog na pogrešnim teorijama, dovele su do katastrofalnih prinosa. Država je, u želјi da pokaže uspeh kolektivizacije, čak i oduzimala žito za skladištenje, dok su lјudi umirali od gladi, neretko pred punim silosima.
Zbog takvih iskustava, bezbednost hrane danas je jedan od klјučnih stubova političkog legitimiteta kineske vlasti. Za razliku od Zapada, gde je hrana često podrazumevana, u Kini ona i dalјe ima snažnu emocionalnu i istorijsku težinu.
Kako su farmeri pokrenuli ekonomsku revoluciju…
Veliki zaokret dogodio se krajem 1970-ih godina, kada su farmeri iz provincije Anhui, rizikujući ozbilјne kazne, odlučili da počnu da proizvode u skladu sa tržišnom tražnjom, a ne samo prema državnim kvotama. Taj potez bio je u suprotnosti sa tadašnjim principima kolektivne proizvodnje, ali se pokazao kao izuzetno uspešan.
Deng Sjaoping je prepoznao značaj ove inicijative i institucionalizovao je kroz „Sistem odgovornosti domaćinstava“, čime je otvoren put ka modernizaciji kineske ekonomije.
- Od tog trenutka, polјoprivreda u Kini počinje da funkcioniše kao spoj državne kontrole i tržišnih principa!
Foto: Arhiva autora… Kineska poljopriveda je državni projekat! Sribaj iam od koga da uči!
© Canva
I danas se kineski agrarni sistem oslanja na tu kombinaciju: država definiše strateške cilјeve, dok privatni sektor i farmeri odgovaraju na tržišne signale.
Lokalni zvaničnici igraju klјučnu ulogu, balansirajući između dugoročnih cilјeva održivosti i kratkoročnih ekonomskih rezultata koje moraju da pokažu.
Tehnologija kao odgovor na ograničenja
- U poslednjih deset godina Kina je ušla u intenzivnu polјoprivrednu transformaciju koja već menja globalna tržišta hrane. Iako i dalјe u velikoj meri zavisi od uvoza – kupuje čak 60 odsto globalno trgovane soje i oko 25 odsto pšenice – cilј je jasan: smanjiti zavisnost i povećati domaću proizvodnju!
FARMA svinja u Kini smeštena u NEBODER!
- Klјuč tog procesa je tehnologija. Kina danas ulaže ogromna sredstva u agrotehnologiju, procenjuje se da je u poslednjoj deceniji investirano oko 1.000 milijardi dolara. Kineski farmeri koriste deset puta više dronova nego njihovi američki kolege, a savremeni sistemi proizvodnje omogućavaju višestruko veće prinose po hektaru.
- Kina ima farmu sa više hilјyda svinjy koja je smeštena u neboder, kaže dr Vitomir Vidovic, profesor novosadskog Poljoprivrednob fakulteta i vlasnik reprocentra svinja u Rumenci kod Novog Sada.
- Sa 100 kvadrata do 50 tona salate: Kina je ,,objasnila” kako izgleda moderna polјoprivreda!
,,Posebno se ističu vertikalne i hidroponske farme, gde se uz minimalnu potrošnju vode postižu izuzetni rezultati. U nekim slučajevima proizvodnja po hektaru višestruko nadmašuje tradicionalnu polјoprivredu, dok se broj zaposlenih značajno smanjuje. Nedostatak radne snage u ruralnim područjima dodatno ubrzava ovu automatizaciju’’, kaže Vitomir Vidović.
Tržište koje postaje sve zahtevnije
Ipak, ovakav razvoj donosi i izazove. U pojedinim sektorima, poput proizvodnje mleka, govedine ili bobičastog voća, dolazi do viškova i pada cena. Posledice po proizvođače mogu biti ozbilјne, a oporavak spor.
Istovremeno, kinesko tržište hrane postaje sve sofisticiranije. Pandemija je ubrzala prelazak na online prodaju, a potrošači su postali zahtevniji nego ikada. Strane kompanije koje nemaju lokalno prisustvo i ne razumeju specifičnosti tržišta sve teže opstaju.
- Kina više nije tržište koje automatski donosi brzu zaradu. Danas zahteva dugoročno prisustvo, ulaganja i duboko razumevanje potrošačkih navika. Domaće kompanije, uz podršku države, sve više jačaju i razvijaju sopstvene brendove koji konkurento nastupaju na tržištu;
Globalni efekti i nova pravila igre
Uticaj kineske polјoprivredne politike već se oseća širom sveta. Kako Kina diversifikuje svoje dobavlјače i istovremeno povećava domaću proizvodnju, globalni tokovi hrane postaju sve neizvesniji. Nijedan izvoznik više ne može računati na sigurnu poziciju na kineskom tržištu.
Istovremeno, kineske kompanije, ojačane snažnom domaćom konkurencijom, sve više izlaze na međunarodno tržište. Nјihov uticaj u narednim godinama biće sve izraženiji.
Za strane kompanije, klјuč opstanka leži u saradnji sa kineskim partnerima ili u prilagođavanju lokalnom tržištu. Posebne prilike otvaraju se u oblasti tehnologije i znanja, gde Kina aktivno traži partnerstva.
- Za proizvođače u Srbiji i regionu, ova transformacija nosi i rizike i prilike. S jedne strane, konkurencija će biti sve veća, a tržišta nestabilnija. S druge strane, otvaraju se mogućnosti za saradnju, posebno u segmentima gde Kina i dalјe ima tehnološke ili resursne nedostatke;
- Jasno je da će budućnost polјoprivrede sve više zavisiti od efikasnosti, kvaliteta i sposobnosti prilagođavanja globalnim trendovima;
- Iako Kina verovatno nikada neće biti potpuno samodovolјna u proizvodnji hrane, njen pravac razvoja je jasan: veća kontrola nad resursima, veća produktivnost i otporniji sistem, istaskal je pok Borka Vučić, između ostalog u razgovoru sa ovim autorom, kada je govorila za medije o perspektivama razvoja Kine i kada je u ovu zemlјu za svog života upućivala privrednike iz Jugoslavije;
- To se dešavalo kada je prof dr Slodan Unković, bio ambasador Jugoslavije u Pekingu u Kini;
Kina je nezamenjiva u geopolitičkom smislu, saradnja sa Srbijom strategija obe zemlјe!
Profesor Slobodan Unković, bivši ambasador u Kini (Pekingu), nekadašnji predsednik Skupštine Srbije i rektor Beogradskog univerziteta, rekao je za RTS u razgovoru sa novinarkom dr Jasminkom Simić, 18. oktobra 2023. godine, da je saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom strategija i jedne i druge zemlјe! Istakao je tada, između ostalog, da je u geopolitičkom smislu Kina nezamenjiva, imajući u vidu njen ukupni potencijal. Pre deset godina, kako je tada, 18. oktobra 2023. godine rečeno, kineski predsednik Si Džinping pokrenuo je inicijativu “Pojas i put” i podsetio na Put svile od pre 2000 godina, kada je karavanima roba iz daleke Azije stizala preko Bliskog istoka u Evropu. Ovom projektu pridružilo se 150 država i 30 međunarodnih organizacija, među prvima i Srbija! Zahvalјujući saradnji u raznim oblastima od investicija, trgovine, nauke, tehnologije i kulture realizovano je 3.000 zajedničkih projekata. Stvoreno je 420.000 radnih mesta što je pomoglo da oko 40 miliona lјudi izađe iz siromaštva.
Profesor dr Slobodan Unković, je bivši ambasador u Kini (Pekingu), nekadašnji predsednik Skupštine Srbije i rektor Beogradskog univerziteta, tada je za RTS , između ostalog rekao, da je saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom strategija i jedne i druge zemlјe. “Mi se odlično uklapamo u program koji je praktično pravac i put i mi smo stvarno iskoristili maksimalno sve prednosti kada je reč o razvoju naše infrastrukture, kada je reč o privatizaciji dva velika preduzeća kao što su smederevska Železara i RTB Bor”, naveo je između ostalog Unković.Isticao je da Srbija i Kina imaju izuzetnu saradnju kada je u pitanju jačanje energetskog sistema.
“Ono što je takođe važno, imamo izuzetne rezultate kad je u pitanju saradnja u oblasti kulture, u oblasti nauke, u oblasti obrazovanja. Tokom mog boravka u Pekingu imao sam prilike da se upoznam sa izučavanjem tada srpsko-hrvatskog jezika, sada je to srpski jezik, na Univerzitetu za strane studije. U mnogim drugim gradovima i univerzitetskim centrima Kine postoji opciona grupa orijentacije prema srpskom jeziku i kulturi”, isticao je, između osalog Unković.
- “Izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i Evropske unije”!
- Profesor Unković je još tada naglašavao da treba dati punu podršku saradnji Srbije sa Kinom!
- “Naš pravac je jasan. Mi smo zemlјa koja želi da postane članica Evropske unije. Postoje izuzetno razvijeni ekonomski odnosi između Kine i zemalјa Evropske unije i mislim da ako se jave određeni nesporazumi u datom trenutku, oni se brzo prevazilaze jer u globalnom geopolitičkom smislu, Kina je nezamenjiva, imajući u vidu ukupni potencijal, ne samo u ekonomiji, nego i svim ostalim oblastima”, kaže Unković.
Tadašnji doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Džengijan Fei, iz Kine, između ostalog tada je na RTS, izjavio da je Kini potrebna saradnja sa međunarodnom zajednicom i ekonomski razvoj! “Upoznajemo naše razlike od razvijenih zemalјa. Državna strategija je saradnja sa svetom”, naglasio je Džengijan Fei.
Ova polјoprivredna revolucija nije više lokalna priča. Ona menja globalna pravila igre, a igra je tada bila na početku. Na sve to sve je davno u razgovoru sa ovim autorom rekla pok Borka Vučić, bankarski stručnjak u eks Jugoslaviji, kada je ukazivala na budućnost sadaradnje sa Kinom. Radila je u Ekonomskom institutu bivše SFRJ, a zatim je obavlјala dužnosti šefa kabineta saveznog sekretara za spolјnu trgovinu u tadašnjem SIV-u, šefa kabineta direktora Saveznog zavoda za planiranje i saveznog sekretara za industriju i građevinarstvo u tadašnjem SIV-u.
Bankarstvom se počela baviti u Privrednoj banci Srbije, od koje je kasnije nastala Beogradska banka. Tu je radila zajedno sa Slobodanom Miloševićem, pod čijim će režimom, tokom 1990-ih, rukovoditi Beogradskom bankom (1997–2001. godine) i njenom ispostavom na Kipru. Sa dužnosti predsednika Beogradske banke smenjena je nakon pada Miloševićevog režima, oktobra 2000. godine. Bila je savezni ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama (1999–2001).
Srbija dobija predstavništvo privredne komore Kine i evropski sajam lanaca snabdevanja
U Srbiji će biti otvoreno predstavništvo Kineskog saveta za promociju međunarodne trgovine (CHPIT) koji okuplјa više od 300.000 kompanija članica i pokrivaće svojim aktivnostima čitav region, potvrđeno je na današnjem sastanku ministarke unutrašnje i spolјne trgovine Jagode Lazarević i predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Marka Čadeža sa predsednikom CHPIT-a Ren Hongbinom.
Na sastanku je dogovoreno i formiranje zajedničke radne grupe koja će raditi na organizaciji evropskog “spin-of” izdanja Kineskog međunarodnog sajma lanaca snabdevanja (CISCE), odnosno sajma usmerenog na povezivanje dobavlјača iz Evrope i Kine, čije bi održavanje u Beogradu moglo da počne od 2028. godine.
U saopštenju PKS-a se navodi da su Lazarević i Čadež boravili u Pekingu povodom nastupa srpske privrede na Četvrtom kineskom međunarodnom sajmu lanaca snabdevanja (CISCE), koji se održava od 22. do 26. juna i na kojem se Srbija ove godine predstavila na nacionalnom pavilјonu u okviru AI zone, sa 11 kompanija i institucija i ukupno 23 predstavnika.
Dodaje se da je Čadež rekao da Srbija po drugi put učestvuje na jednom od najvećih i najbolјe organizovanih svetskih sajmova posvećenih lancima snabdevanja.
“Na sastanku je potvrđeno otvaranje kancelarije CHPIT-a, praktično nacionalne kineske privredne komore, u Beogradu, koja će pokrivati ceo region. To je veoma važna vest i to nam je danas potvrđeno. Dobra vest je i da smo formirali zajedničku radnu grupu za organizovanje sajma koji bi bio sličan ovome, ali fokusiran na povezivanje dobavlјača između Evrope i Kine i to upravo u Beogradu od 2028. godine. Na tome smo počeli zajedno da radimo i to je zaista velika stvar za Srbiju”, istakao je on. Čadež je naveo i da od ovogodišnjeg nastupa srpskih kompanija na sajmu očekuje konkretne rezultate kao što je to bio slučaj i prošle godine.
“Očekujem da će otvaranje kancelarije kineske komore u Beogradu dodatno ubrzati dolazak naših proizvoda i kompanija na kinesko tržište, ali i povezivanje i investicione projekte srpskih i kineskih kompanija”, kazao je predsednik PKS-a, naveo je Čadež.
Kako je rekao, pred delegacijom Srbije koja je boravila u Pekingu bili su značajni sastanci zaobde zemlje u Kini. “Razgovarali smo sa četiri najveća distributivna i prodajna lanca u Kini o plasmanu naših proizvoda, kao i sa rukovodstvom najveće kineske kompanije u oblasti veštačke inteligencije Moonshot AI koja je razvila čet bot Kimi, o zajedničkim projektima u primeni AI tehnologija”, rekao je Čadež.
U saopštenju se dodaje da je ministarka unutrašnje i spolјne trgovine Jagoda Lazarević naglasila značaj kontinuiteta institucionalne i privredne saradnje Srbije i Kine. “Po treći put smo u Pekingu u poslednja dva meseca, ovog puta povodom održavanja najprestižnijeg svetskog sajma posvećenog lancima snabdevanja, na kojem učestvuju PKS i srpske kompanije koje se po drugi put predstavlјaju. Samo mesec dana nakon istorijske posete predsednika Aleksandra Vučića Pekingu, Srbija nastupa na ovom važnom događaju, nastavlјajući svoj razvojni plan i fokus na oblastima saradnje koje su nam važne i klјučne, a to su napredna proizvodnja, robotika i primena veštačke inteligencije”, istakla je Lazarević. Po rečima ministarke, sastanak na kojem su danas učestvovali, kao i oni koji se očekuju u naredna dva dana sa kompanijama i predstavnicima kineskih provincija, sa guvernerom provincije Hajnan i zamenikom guvernera provincije Šandong, predstavlјaju važan korak u dalјem jačanju ekonomske saradnje Srbije i Kine.
PKS navodi da je CHPIT, najveća kineska institucija za podršku međunarodnoj trgovini i investicijama, sa ograničenim brojem predstavništava u inostranstvu, koja se otvaraju isklјučivo na strateški važnim tržištima. Naglašavaju i da odluka o otvaranju predstavništva u Beogradu potvrđuje rastući značaj Srbije u ekonomskoj saradnji Kine i Evrope. U saopštenju se još dodaje i da je kineski međunarodni sajam lanaca snabdevanja (CISCE) prva nacionalna izložba u svetu posvećena isklјučivo lancima snabdevanja i da okuplјa vodeće svetske kompanije, investitore, tehnološke kompanije, industrijska udruženja i donosioce odluka sa cilјem jačanja globalne povezanosti proizvodnih i logističkih lanaca.
Inicijativa „Pojas i put“ nikada nije bila potrebnija nego danas
U vremenu globalnih tenzija, podela i neizvesnosti, kao i u trenutku kada su lanci snabdevanja sve više izloženi pritiscima, inicijative poput „Pojasa i puta“ nikada nisu bile potrebnije, poručio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na Forumu o trgovinskoj i investicionoj saradnji u okviru Inicijative „Pojas i put“ u Pekingu. Obraćajući se učesnicima Foruma, Čadež je ocenio da ovogodišnji Kineski međunarodni sajam lanaca snabdevanja (CISCE) i Forum „Pojas i put“ dolaze u važnom trenutku za odnose Srbije i Kine, neposredno nakon nedavne posete predsednika Srbije Kini, koja je otvorila novo poglavlјe u ekonomskim odnosima dve zemlјe. Kako je naveo, saradnja Srbije i Kine usmerena je na oblasti novih tehnologija, e-mobilnosti, robotike, zelene energije, napredne proizvodnje i pametne infrastrukture, oslanjajući se na razvojne prioritete 15. petogodišnjeg plana Kine i Strategije razvoja Srbije 2030–2035, koji se poklapaju u klјučnim strateškim cilјevima. „Inovacije, veštačka inteligencija i druge napredne tehnologije biće glavni vodič i saveznik u izgradnji digitalnog, zelenog i održivog Pojasa i puta, kao i novih poslovnih modela zasnovanih na otvorenoj saradnji i poverenju“, rekao je Čadež. Govoreći o značaju Inicijative „Pojas i put“, predsednik PKS istakao je da ona ulazi u novu fazu razvoja u kojoj partnerstva više neće biti samo geografska, već i tehnološka i inovativna.
„Srbija želi da bude ne samo logistički i proizvodni centar, već i tehnološko čvorište duž Pojasa i puta, pametna raskrsnica između Azije i Evrope, mesto gde se susreću inovacije, proizvodnja i logistika“, naglasio je Čadež. On je podsetio da su rezultati Inicijative „Pojas i put“ za Srbiju i druge zemlјe učesnice već vidlјivi kroz izgradnju puteva i železnica, poput brze pruge Beograd–Budimpešta, realizaciju energetskih i industrijskih projekata, izgradnju fabrika, sporazume o slobodnoj trgovini, nove poslovne prilike i otvaranje radnih mesta.
Delegacija Srbije predvođena ministarkom unutrašnje i spolјne trgovine Jagodom Lazarević, sastala se uoči Foruma u Pekingu sa predstavnicima kineske kompanije OIG grupacije (Youhe Group), jednom od najvećih kompanija u Kini specijalizovanoj za uvoz zamrznutih prehrambenih proizvoda. Tokom razgovora na 4. Kineskom međunarodnom sajma lanaca snabdevanja (CISCE), ministarka u Vladi Srbije, je između ostalog istakča da je kineska kompanija zainteresovana za uvoz zamrznutog voća, naročito bobičastog, kao i za uvoz mesa, posebno živine, što predstavlјa konkretne dalјe korake u realizaciji protokola za izvoz živinskog mesa iz Srbije, koji je potpisan tokom posete predsednika Srbije Kini u maju ove 2026. godime.
Priredio: B. GULAN