• U izveštajima Narodne banke Srbije ukazuje se na niz  dobrih rešenja i finansijske stabilnosti Srbije. Bruto devizne rezerve NBS na kraju avgusta 2026. godine su iznosile 30.805,4 miliona evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca;
• Rezerve zlata u Srbiji, koje čine deo deviznih rezervi, su na kraju avgusta 2026. godine iznosile rekordnih 54.991,8 kilograma i imale su vrednost od 6.959,1 milion evra, što je činilo 22,6 odsto bruto deviznih rezervi. Tokom avgusta količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 200,7 kilograma kupovinom 16 zlatnih poluga na domaćem tržištu;
• Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto!
• Nove mere na jednom mestu! Obećanje za veće plate i penzije!
• Prema Ustavu Republike Srbije, mandat predsednika Republike, traje pet godina. Zvanični, redovni drugi mandat Alsekandra Vučića, traje do 31. maja 2027. godine. Međutim, predsednik podnosi ostavku na funkciju 25. ili 26 septemra 2026. godine, a parlamentarni izbori su zakazani za 25. oktobar 2026. godine!

Foto arhiva NBS: Rast deviznih rezervi i zlata, a referentna kamatna stopa zadržana na 5,75 odsto

U Srbiji se sumiraju rezultati, stvaraju projekcije i daju obećanja za budućnost. Urađena je Strategja poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine i analiza Fiskalnog saveta o agraru. Ta dva dokumenta su ukazala da je  agrar Srbije težak bolesnik, da ga treba lečiti. Iako ima prirodno bogatstvo od 52 ara obradive zemlje po jednom stanovniku, nema prehrambenu sigurnost! Osim u obećanjima. Dakle, vlasti koje su ga vodile ostavljaju puno problema. Najbolji podatak da nije valjano korišćeno prirodno bogatstvo je činjenica da Kina po stanovniku ima samo 14, Indija deset, a Japan tek tri hektara obradivih njiva. U svetu je to prosek po jednom stanovniku 19 ari! Pred parlamentarne izbore u Srbiji je raspuštena Skupština, 9. septembra 2026. godine i doneta odluku o raspisivanju vanrednih izbora za 25. oktobar 2026. godine. Predsednik Aleksandar Vučić je najavio ostavku 25. ili 26. septembra 2026. godine, mada mu drugi mandat ističe tek 31.maja 2027. godine! 

U izveštajima Narodne banke Srbije ukazuje se na niz  dobrih rešenja i finansijske stabilnosti Srbije. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju avgusta 2026. godine iznosile 30.805,4 miliona evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca. U odnosu na kraj jula 2026. godine  povećane su za 303,5 miliona evra.  Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 163,9 odsto i 7,0 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama. 

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju avgusta iznosile su 26.328,0 miliona evra, i takođe su bile na rekordnom nivou posmatrano krajem meseca. U odnosu na kraj jula veće su za 341,4 miliona evra.

Najveći priliv u devizne rezerve tokom avgusta 2026. godine ostvaren je po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu kupovinom deviza u iznosu od 135,0 miliona evra (s tim da je kupovina od 90,0 miliona evra ugovorena krajem avgusta, a izvršena/saldirana je, odnosno imala efekat na priliv deviza u septembru). Takođe, veći prilivi ostvareni su po osnovu upravlјanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 117,6 miliona evra. Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu izmirenja deviznih obaveza države u ukupnom iznosu od 710,4 miliona evra.

• Tržišni efekti bili su pozitivni u iznosu od 761,3 miliona evra, i rezultat su kretanja na međunarodnim tržištima – povećanja cene zlata u američkim dolarima za 13,3 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo slablјenje američkog dolara u odnosu na evro za 0,7 odstp.

Zlato blizu 55 tona!

• Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, su na kraju avgusta iznosile rekordnih 54.991,8 kilograma i imale su vrednost od 6.959,1 milion evra, što je činilo 22,6 odsto bruto deviznih rezervi. Tokom avgusta količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 200,7 kilograma kupovinom 16 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije SERBIA ZIJIN COPPER! Vrednost zlatnih rezervi je u avgustu povećana za 795,5 miliona evra, prvenstveno usled delovanja tržišnih faktora;

Posmatrano od početka 2026.. godine, kuplјene su 2,5 tone zlata, dok je vrednost zlatnih rezervi povećana za 763,5 miliona evra, većim delom usled delovanja pozitivnih tržišnih faktora (povećanje vrednosti fine unce zlata u američkim dolarima za oko 5,9 odsto, kao i jačanje američkog dolara u odnosu na evro za oko 1,3 odsto na međunarodnom tržištu). Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 398,8 miliona evra, dok je od početka godine obim trgovine devizama iznosio 6.493,0 miliona evra.

U avgustu 2026. godine vrednost dinara bila je gotovo nepromenjena u odnosu na evro, dok je tokom prvih osam meseci 2026. godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu tekuće godine kupila 225,0 miliona evra. Od početka 2026. godine, na međubankarskom deviznom tržištu NBS je neto prodala 95,0 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Referentna stopa ostaje 5,75!

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje. 

Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilјa (3±1,5 odsto), pri čemu se od juna 2026. godine ponovo nalazi ispod centralne vrednosti cilјa. U julu 2026. godine je iznosila 1,9 odsto, pre svega, zahvalјujući nižim cenama hrane, posebno voća i povrća, čije su cene usled izuzetno dobrog novog roda bile niže za 18 odsto u poređenju sa cenama iz jula prošle godine. Polazeći od navedenog, kao i činjenice da za sada nisu ispolјeni značajniji sekundarni efekti i da je naša ekonomija pokazala veću otpornost na energetski šok od prvobitno očekivane, avgustovska projekcija NBS predviđa da će inflacija u ovoj godini biti niža nego što je projektovano tri meseca ranije, kao i da će se u celom horizontu projekcije, tj. u naredne dve godine zadržati u granicama cilјa. Pri tome, imajući u vidu nisku bazu iz prošle godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži, kao i efekte rasta svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, očekujemo da će se inflacija od septembra 2026. godine kretati oko nivoa od četiri odsto, gde će se zadržati i tokom 2027, a zatim će krajem perioda projekcije biti postepeno snižena. Kada je u pitanju međugodišnja bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta), njen intenzitet i struktura nisu se bitnije menjali od septembra prošle godine i ona se kreće oko gornje granice cilјa od 4,5 odsto, koliko je iznosila i u julu ove godine.

Bolјa su i očekivanja kada je u pitanju ekonomska aktivnost, jer je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. godine, ubrzan na 3,8 odsto međugodišnje, što je više od prve procene (3,6 osto). Prema oceni Izvršnog odbora, najveći pozitivan doprinos dali su uslužni sektori, kao rezultat rasta privatne potrošnje, pri čemu je ubrzanju privrednog rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i polјoprivredi. Na nivou prve polovine godine, realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 3,5 odsto međugodišnje. Bolјa ostvarenja privredne aktivnosti od početka godine u odnosu na očekivanja opredelila su NBS da u avgustu 2027. godine poveća projekciju privrednog rasta za ovu godinu, na 3,2 odsto, dok je projekciju rasta za 2027. godinu zadržala na 4,5 odsto. Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”. Na tržištu rada, prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju 2026. iznosila je 7,2  odsto, što je njen najniži nivo do sada!

Iako su dosadašnji efekti eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost bili manji nego što se prvobitno očekivalo, neizvesnost u pogledu dalјeg razvoja situacije i dalјe je izražena, posebno imajući u vidu da je svetska cena nafte i dalјe na povišenom nivou u poređenju sa cenom iz perioda pre izbijanja sukoba. Dosadašnjem ublažavanju efekata na cene naftnih derivata na domaćem tržištu doprineli su korišćenje raspoloživih zaliha energenata i smanjenje akciza na naftne derivate. Ipak, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje ili se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre, ne može se isklјučiti mogućnost da se efekti preliju na troškove proizvodnje i transporta na globalnom nivou, lance snabdevanja, tokove kapitala, a time i na inflaciju. Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u značajnoj meri zavisi od uvoza energenata, neophodno je nastaviti pažlјivo praćenje ovih rizika. 

Narodna banka Srbije nastavlјa da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Izvršni odbor će donositi odluke na osnovu pristiglih podataka i njihovog uticaja na kretanje inflacije. Ukoliko proceni da ostvareni rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima. 

Nove mere države na jednom mestu

Palata Srbije, mesto održavanja PRESS konferencije 11. septembra 2026. g.

Posle izrade Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine i izveštaja iz Fiskalnog saveta Srbije o agraru, stanju na računima NBS, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji za novinare u Palati Srbije, 11. septembra 2026. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić između ostalog je rekao da će oko 25. ili 26. septembra 2026. godine podneti ostavku na svoju predsedničku funkciju, nakon čega će se u predstojeću izbornu kampanju  (parlamentarni izbori su zakazani za 25. oktobar 2026. godine) uključiti kao slobodan građanin!  Drugi predsednički mandat mu je zvanično počeo 31. maja 2022. godine, kada je pred poslanicima u Narodnoj Skupštini položio zakletvu. Prema Ustavu Republike Srbije, mandat predsednika Republike, traje pet godina. Zvanični, redovni drugi mandat Alsekandra Vučića, traje do 31. maja 2027. godine.

Na konferenciji za novinare predsednik Vučić između ostalog je izneo:

• Od 1. decembra 2026. godine plate u javnom sektoru Srbije rastu za osam odsto, a u socijalnoj zaštiti 12 odsto, dok će penzije biti veće za 7,5 odsto!
• Prosečna penzija, u skladu sa švajcarskom formulom u decembru 2026. godine trebalo bi da iznosi 520 evra. Za poređenje, prosečna penzija je 2012.godine iznosila 204 evra, dok danas iznosi 486 evra!
• Cilj ekonomske politike je da do kraja 2027. godine prosečna plaa u Srbiji dostigne 1.400 evra. Prosečna neto zarada u decembru 2026. godine projektovana je na 140.850 dinara, odnosno 1.200 evra! 
• Minimalna neto zarada od 1. januara 2027. godine  prvi put će dostići 600 evra!

Projekcija rasta zarada u zdravstvu i soicajlnoj zaštiti

Zaposlene u zdravstvenom i socijalnom sektoru u decembru 2026. godine, očekuju sledeći iznosi prosečnih primanja u poredenju sa 2012. gdinom:

• Doktor specijalista: Plata iznositi 191.272 dinara, odnosno 1.629 evra (u poređenju sa 67.540 dinara, tj. 597 evra iz 2012. godine);
• Lekar opšte prakse: Plata će iznositi 152.759 dinara, odnosno 1.301 evro (u poređenju sa 53.931 dinar, tj. 477 evra iz 2012. godine);
• Medicinska sestra: Plata će iznositi 103.234 dinara, odnosno 879 evra (u poređenju se 32.454 dinara, tj. 287 evra u 2012. godini);
• Vaspitači, socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, logopedi i srodna zanimanja: Plata će iznositi 125.687 dinara, odnosno 1071. evro (u poređenju sa 49.422 dinara, tj 437 evra iz 2012. godine);
• Minimalnba zarada od 1. januara 2027. godine po prvi put će dostići iznos od 600 evra! Po tome minimalna zarada će u 2027. godini pokrivati 117 odsto minimalne potrošačke korpe, dok je 2012. godine ta pokrivenost iznosila svega 61,5 odsto!

Opterećenje na zarade kontinuirano se smanjuje, pa je sa 64 odsto spušteno na 59,7 odsto!

• Srbija sad beleži najnižu stopu nezhaposlenosti u istoriji od 7,2 odsto. Broj zaposlenih dostigao je 2.355.353 osobe!

                                                                                                      (B.Gulan)