| EKONOMSKE POSLEDICE U SVETU: Štete 2,3 triliona dolara godišnje!Ekonomske posledice katastrofa u svetu dostižu oko 2,3 triliona dolara godišnje, što predstavlja oko dva odsto ukupne globalne ekonomije, a posebno su ugrožena mikro, mala i srednja preduzeća u svetu!U proteklih 10 godina uspelo se da se globalno ostvari napredak u smislu da se smanjio broj izgubljenih života usled katastrofa, ali kada se radi o ekonomskom uticaju, posledicama po prihode, infrastrukturu, usluge, tu napretka nema. Naprotiv, kreće se u suprotnom pravcu!Suše više nisu retkost – one postaju realnost s kojom se i Srbija mora suočiti!Nauka kaže da je najveća kriza za jednu zemlju kada se ugrozi prehrambeni i semenski suverenitet! Srbija, ipak još nije u toj najvećoj krizi jer po jednom stanovniku poseduje 52 ara obradivih njiva. Koliko je to prirodno bogatstvo, najbolji podatak je da Kina ima 14, Indija 10, a Japan samo pet ari… Ili prosek u svetu je oko 19 ari! Dakle, ako se obradi tih njiva posveti više pažnje, Srbija će i u najvećom krizama imati dovoljno domaće hrane sa tih površina za sopstveno stanovništvo! Branislav GULAN |
| Otpornost privrede ključna je za otpornost društva, a ekonomske posledice katastrofa u svetu već dostižu oko 2,3 triliona dolara godišnje, zbog čega je neophodno da mala i srednja preduzeća budu spremna za buduće krize, poručili su Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), i Kamal Kišore (Kamal Kishore), specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) za smanjenje rizika od katastrofa. |
| Oni su na sastanku „Priprema MSP u Srbiji za buduće krize kroz inkluzivno liderstvo i planiranje kontinuiteta poslovanja“, koji je PKS organizovala u saradnji sa Kancelarijom UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR), istakli značaj jačanja otpornosti malih i srednjih preduzeća na buduće krize. |
| „Ne postoji uspešno društvo otporno na krize ukoliko privreda nije otporna na krize i obrnuto, ne postoji uspešna privreda ukoliko društvo nije otporno na krize i nemoguće je ovaj posao uraditi samostalno“, rekao je Vesović. Po njegovim rečima, otpornost privrede i društva su međusobno povezane, dok PKS želi da ovu temu proširi i na region Zapadnog Balkana, imajući u vidu sličnost ekonomskog prostora i kriza sa kojima se zemlje suočavaju.„ Primer su vremenski uslovi i visoke temperature ovog leta, što je dovelo do prenapregnutosti energetskog sistema ne samo kod nas već i u regionu“, rekao je Vesović. On je dodao da posledice takvih kriza na kraju snose kompanije, pri čemu velike kompanije češće imaju mogućnost da izdrže udare, dok mala i srednja preduzeća, prema njegovim rečima, ponekad ostaju bez zaštite i finansijskih instrumenata.Ekonomske posledice katastrofa u svetu dostižu oko 2,3 triliona dolara godišnje, što predstavlja oko dva odsto ukupne globalne ekonomije, a posebno su ugrožena mikro, mala i srednja preduzeća u svetu, ocenio je Kamal Kišore, specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa. Kišore je ukazao da je u prethodnih deset godina na globalnom nivou postignut napredak u smanjenju broja izgubljenih života usled katastrofa, ali da istovremeno nema napretka kada je reč o ekonomskim posledicama, prihodima, infrastrukturi i uslugama!„U proteklih 10 godina uspeli smo da globalno ostvarimo napredak u smislu da se smanjio broj izgubljenih života usled katastrofa, ali kada se radi o ekonomskom uticaju, posledicama po prihode, infrastrukturu, usluge, tu napretka nema. Naprotiv, krećemo se u suprotnom pravcu“, ukazao je Kišore. On je istakao da planiranje kontinuiteta poslovanja mora da uzima u obzir sve moguće rizike i odgovarajuće scenarije, dok je inkluzivan pristup celom procesu planiranja i njegove primene od ključnog značaja. Poseban akcenat programa stavljen je na inkluzivno liderstvo i ulogu žena preduzetnica i žena na rukovodećim pozicijama u izgradnji otpornijih i održivijih kompanij. Razmatrana su dosadašnja iskustva u primeni alata za procenu rizika i planiranje kontinuiteta poslovanja u Srbiji, primeri dobre prakse i mogućnosti za dalje unapređenje saradnje institucija, poslovne zajednice, međunarodnih organizacija i akademskog sektora. Skupu su prisustvovali predstavnici resornih ministarstava, sistema Ujedinjenih nacija, malih i srednjih preduzeća, organizacija, finansijskih institucija i Privredne komore Srbije. |
Sve češće suše su postale normalnost u Srbiji!
Foto A.Vasiljević: U poslednjih četvrt veka Srbija je imala 12 suša! Siromašna država sušu nikada nije proglasila za elementarnu nepogodu! Uvek je imala rešenje da sa dvocifrebnom brojkom proglasi kao štetu u straegiji poljoprivrede!
Srbija se suočava s ozbiljnim problemom suša, koje pogađaju različite delove zemlje, a naročito istočnu Vojvodinu. Nedostatak padavina i visoke temperature ugrožavaju vodosnabdevanje, kao i prinose kasnih kultura poput kukuruza i soje. Iako su ovakvi vremenski uslovi ekstremni, postaju sve češća i ozbiljnija pretnja, ne samo za Srbiju, već i za veći deo Evrope.
- U poslednjih četvrt veka Srbija je imala 12 suša! Siromašna država sušu nikada nije proglasila za elementarnu nepogodu! Uvek je imala rešenje da sa dvocifrebnom brojkom proglasi kao štetu u straeghiki poljoprivrede! Godipšnaj šteta se proceenivala na oko jednu do jendu i po miliajrde evra!
Prema istraživanjima sprovedenim u okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, učestalost letnjih suša je udvostručena u poslednjih 30 godina. Dok su ranije bile retka pojava, suše sada postaju neizbežan izazov s kojim se poljoprivreda i društvo suočavaju. Procene su da ćeod mnarednih 100 godiunja čak 52 biti sušne! Suše se mogu definisati na različite načine: meteorološka, hidrološka, i poljoprivredna suša, a sve počinju deficitom padavina. Da bi se pratili i analizirali ovi događaji, naučnici koriste specijalizovane alate, poput SPEI indeksa (Standardized Precipitation Evapotranspiration Index), koji omogućava praćenje suša na globalnom nivou, koristeći podatke o temperaturi i padavinama.
- U istraživanju se fokus stavlja na letnje mesece, posebno na avgust, kada su poljoprivredne kulture poput kukuruza u ključnim fazama vegetacije i najosetljivije na sušne uslove. Statistički podaci pokazuju da je učestalost suša u ovom periodu značajno porasla, a klimatski uslovi pogoršani u poslednjih 20 godina.
Klimatske promene i budućnost Srbije
Srbija je, nažalost, u tzv. „vrućoj tački“ klimatskih promena, gde porast temperatura tokom leta prevazilazi globalni prosek. Ovaj trend, u kombinaciji sa smanjenjem padavina, dovodi do većih rizika od suša. Pored toga, promene u atmosferi i zagrevanje Mediterana doprinose prodoru toplih vazdušnih masa iz Afrike, što dodatno suši tlo i produžava trajanje sušnih perioda.
Foto: Goran Mulić – list ,,Poljoprivrednik’’: Suncokret je ove godine u Sribji yajean na oko 250.000 hektara. O od svih useva najbolej podnosi sušu! I pored toga prinosi će biti za trećinu manji od očekivanih!
- Najveće štete u Srbiji suša je ostavila na kukuruzu i soji! Najotporniji useve na suše do sada je bio – suncokret. Iako je njegov prinos, značajno smanjen!
- Rekordna proizvodnaj kukuruza u Srbiji bila je dakle 1986. godine kada je prinos na manje od milion hektara bio 8.062.020 toln. Prošle 2025. godine na približno istim povrršinama prinos je bio samo 4,2 miliona tona. I u 2026.godini će biti na tom nivou!
- Srbiji je sad dovoljno za sve potrebe godišnje oko 3,5 miliona tona kukuruza. Jer, uništen je stočni fond pa nema ko da ga troši. Sad je u stajama i na pašnjacima samo oko 698.871 grlo goveda, u oborima je samo 2.403.099 grlo svinja i u torovima 1.684.013 grla ovaca. U ekonomskim dvoristšiam se nalazi samo 14,5 miliona živine;
- Agrar Srbije je težak bolesnik, pogrešno lečenj proteklih decenija. Srbija će bitki izlečena tek kada bude imala najmanje dva miliona goveda oko 5,5 miliona svinja, 3,5 miliona ovaca, 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!
- Na osnovu ovakvog broja stoke Srbija je zapala u prehmbanenu krizu, ali je uništeno i semenarstvo Srbije. Sad mora da godišnje da uvozi najmanje 100.000 svinjskog mesa! Da bi se zasejala njia od 3.257.100 hektara u Srbiji, koja je i najveća fabrika pod otvorenim nebom, Srbija mora da uvozi čak oko 85 odsto potrebnih semena!
- Nauka kaže da je najvećaa kriza za jednu zemlju kada se ugrozi prehrambeni i semenski suverenitet!
- Srbija, ipak još nije u toj najvećoj krizi jer po jednom stanovniku ima 52 ara obradivih njiva. Koliko je to, najbolji podatak je da Kina ima 14, Indija 10, a Japan samo tri ara… Dakle, ove tri svetske sile imaju ukupno sao 27 ari! Ili prosek u svetu je oko 19 ari! Dakle, ako se obradi tih njiva u Srbiji posveti više pažnje, od strane vlasti, u Srbiji će biti više hrane.
- Jer, samo dva institituta u Novom Sadu i Zemun Polju, stvorili su oko 2.500 kvalitetnih sorti i hibrida. Njihove genetske mogućnosti koriste se samo sa 30 do 50 odsto!
- Srbija poseduje 4.073.100 miliona hektara niva. Ima i 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. U svakomk od njih radi po 2,2 lica. To je ukupno 1.150.653 lica koja su zaposlena u primarnoj poljoprivredi.
- Dakle, uz ovakva prirodna i radna bogatstva i u najvećom krizama, a uz bolju organizaciju rada, Srbija može da ima samodovoljnost u svim kulturama!
Projekcije za budućnost ukazuju na to da će letnje temperature nastaviti da rastu, dok će padavine biti ređe, što povećava verovatnoću novih suša. Iako je teško precizno predvideti kada će se one dogoditi, postojeća istraživanja jasno ukazuju na potrebu za hitnim merama prilagođavanja.
S obzirom na aktuelne klimatske promene, prilagođavanje na nove uslove postaje imperativ. Poljoprivreda će morati da se transformiše kako bi se nosila s ovim izazovima, ali suše će uticati i na druge sfere, uključujući energetiku. U skladu sa Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, neophodno je unaprediti sezonske prognoze i smanjiti zavisnost od nepovoljnih vremenskih prilika, kako bi poljoprivrednici mogli pravovremeno reagovati i zaštititi svoje useve.
(Autor je analitičar i publicista)