Otkrivamo ko je Milana Karlo Bižić

• Mim Bižić i prijatelji
• Srpska zajednica u SAD proglasila je legendarnu Babu Mim za najpopularniju ličnost među pola miliona američkih Srba. Potomak je srpskih pionira u Americi i sa 85 godina najaktivniji je čuvar srpske istorije i tradicije u SAD  

Piše: Marko Lopušina

           Mim Bižić, kako sebe potpisuje na društvenim mrežama, je legenda američkih Srba i SAD. Teslina naučna fondacija iz Filadelfije joj je tokom jula, za njen 85 rođendan dodelila nagradu za životno delo. Amerikanci su je uvrstili među najuticajnije Amerikanke i dodelili joj počasno mesto u Kongresnoj biblioteci. Tu se nalazi i njen sajt www.babamim.com. 

        Иако има 85 година Милана Karlo Бижић из Pitsburga u Пенсилванијi i dalje користи модерна средства комункација да допре до што већег броја људи. Њене сајтове posvećene istoriji srpskog naroda, znamenitim američkim Srbima i samoj Srbiji посећује годишње pet милиона Срба и Американаца.

      – Baba Mim, kako je mi zovemo, je najbolja učiteljica srpstva u Americi. Mim je najpopularnija ličnost među pola miliona Srba u SAD. Zato svi mi mislimo da je gospođa Milana i najveća Srpkinja sve tri Amerike i čitave srpske dijaspore – rekao mi je Gradimir Grada Marković, srpski aktivista iz Čikaga, koji je glasao za Mim Bižić.  

        Већ četiri деценије госпођа Милана Бижић преко četiri američka сајта и свог Фејсбукa учи младе америчке Србе i same Amerikance историју Србије i историју Срба у емиграцији. Jedan je posvećen srpskoj istoriji, tradiciji i zanimljivim pričama porodice Bižić i drugih srpskih imigrantskih porodica u SAD (www.babamim.com). Drugi je za decu i nastavnike, nudeći kreativne metode učenja (www.mimbizic.com). Treći istražuje žeđ za informacijama, znanjem i razumevanjem (http://www.notretiredfromlearning.com), a četvrti se fokusira na lokalnu istoriju i očuvanje kulturnog nasleđa u okrugu Sevikli, u kojem Milana živi u Pensilvaniji. 

          Njena prikazivanja Srba posebno su bila važna našim iseljenicima i njihovoj deci tokom devedesetih godina. O tome mi je gospođa Mim Bižić govorila:
        –  Када смо ми амерички Срби били приморани да се бранимо од западних агресора и када смо кренули у борбу за правду и истину у САД и Канади. Pриметила сам да млади овде нису били довољно информисани ни о историји нас досељеника, а ни о српском народу у отаџбини. Као патриота и члан Српског националног савеза (СНС) у Питсбургу и Конгреса српског уједињања (КСУ) из Сан Франциска покушала сам да на електронским страницама исписујем историју српског народа. И то се показало као школа историје за младе америчке Србе, za Amerikance и све наше исељенике широм света.

SRBI BEZ SRBIJE

         Bila je decenijama jedina žena pobunjenik protiv loše američke politike prema Srbima i Srbiji. Pravila je i šila transparente, pisala slogane za srpske demonstracije u Vašingtonu protiv otimanja Kosova i Metohije. Organizovala je pisanje na hiljade poruka Belog kući i američkim predsednicima o pravdi za srpski narod. I danas putuje po SAD sa automobilom na kome je registarsla tablica – SERBS.

          На њеним сајтовима, једна од првих лекција и историје, јесте хроника њене породице. Милана Karlo Бижић је ћерка новинара и издавача Карла Милана Карајловића (1913-1995) i majke Laure Mamula, poreklom iz Kondura I Like. Otac Milan објавио две дивне књиге sa sjajnim fotografijama o američkim Srbima – “Њихови рани дани” и “Српски досељеници у Америци” 1984. године
          Карло Милан је пак био потомак једног од пионира српског досељавања Самојила Карајловића, пореклом са Кордуна. Карло је рођен је у Питсбургу, а живео је са супругом у Тусону. Његова деца Милана Бижић, Александра Нолан и Ружа Гантнер су постали познати српски активисти. Bio je novinar i urednik srpskih novena, vlasnik Фото студија “Карло”, у коме је урадио мноштво фотографија из српског исељеничког живота, које његова ћерка приказује на својим сајтовима. Међу њима је и њено венчање за господина Gasa Бижића у цркви Свети Илија у Аликуипа 1963. године. Њих двоје имају сина Nikolu Bižića.

         Prvi je u SAD 1897. došao njen deda sa majčine strane, Nikola Mamula, časni Ličanin, koji se nastanio u gradu Pitsburgu. Oženio je Anđu, jer ga je izabrala među srpskim momcima. Drugi deda i baba, poo cu, Samoilo i Stana Karajlović, su došli sa Korduna. Obe porodice nisu poticale iz Srbije i nisu nikada bile u Srbiji, ali su se u SAD osećali samo kao Srbi, koji su voleli Srbiju.       

        Prvi put je posetila Srbiju i manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji 1989. godine, kada sam putovala na proslavu 600. godišnjicu Kosovske bitke. Poslednji put je bila u Srbiji u vreme 75 godišnjice operacije „Haljard“, odnosno spasavanja američkih pilota tokom Drugog svetskog rata u Srbiji. Poznavala je kao mlada devojka mnoge od tih pilota srpskog porekla –  Nika Lalića, Đorđa  Vujnovića i Roberta Marjanovića, parohijana crkve Svetog Ilije u Alikipi. Prisustvovala je snimanju filma o spasavanju američkih pilota u režiji Radoša Bajića. I tom prilikom Mim Bižić srela stare četnike i predsednika Srbije.

NAJBOLJI STUDENT

         Milana Bižić je nasledila očevu novinarsku žicu:
          –  Српски досељеници су радили у челичанама Пенсилваније и рудницима у Аризони. Своје наднице трошили су прво у српским кафанама, а потом их носили кућама. То је мој отац све фотографисао. Нјeговој колекцији слика додала сам моје снимке са великих српски скупова и манифестација. Pриказала sam фотографије са заседања Конгреса српског uједнињења 1995. у Детроиту. На слици su legendarni Бора Милунтиновић, фудбалски тренер Америкe и Никола Ник Петровића из Мексика, један од најмлађих четничких бораца, који је помогао у спасавању 500 америчких и савезничких авијатичара  – показује ми Баба Мим.
          Gospođa Милана је рођена 30. jula 1941. године у Питсбургу. Detinjstva je provela u srpskom naselju u južnom Pitsburgu, gde su čak i jevrejski trgovci i mesari učili srpski jezik kako bi udovoljili svojim kupcima. Seća se tog vremena:

• Svake nedelje odlazili smo u crkvu Svetog Save na južnoj strani Pitsburga, posle liturgije popeli bismo se na groblje, da posetimo mrtvu rodbinu, pa zatim u oblžnje izletište kod zamka Šenon, gde se roštiljalo, pekla se jagnjad i jeo mladi luk, domaći hleb i pila pop-soda. Posle toga, dok su se stariji ljudi razgovarali, mi mlađi smo igrali kolo u drvenoj plesnoj sali.

        Завршила је основну библиотекарску школу за обдарене ученике 1981. Diplomirala je za tri godine i mагистрирала педагогију на Универзитету Питсбург kao najbolji student. Била (1977/78.) општински начелник. Бавила се наставно-педагошким радом у основној школи у граду Севикли. А била је и супервизор дипломаца на Универзитету Питсбург (2013.)
          Као државни чиновник била је образовни саветник Владе САД из области енергетике, школских часописа, комјутера, бизниса и музеја вазудхопловства и свемира. И заступник Офиса за патенте САД, заступник “Епл комјутера”, презентер програма “Учење и кумјутери”.
Толико је ангажована као друштвени и просветни радник, да јој је тешко да наброји сва задужења којима се бави:
        – Члан сам Питсбурског друштва за индијанску уметност и члан Извршног одбора Друштва историчара Севикле. Нумизматичар сам и колекционар индијанске уметности i srpskih gusala. Члан сам Srpske pravoslavne crkve u SAD. У управи сам многих srpskih i američkih културних институција и удружења у Пенсилванији. 

         Milana Karlo Bižić je aутор је istorijske studije i sajta  “Најпознатији Срби у Америци” (2014.), којi su најпосећенији на Internetu. Међу најпознатијима су њени opisi српскиh великанa Михајл Пупинa, Николe Теслe, Карлa Малденa, Питерa Маравићa, Владе Дивац, vladike Nikolaja. Patrijarha Pavla и другиh znamenitih Srba.
        – Stalno расте интересовање naših ljudi u SAD, Kanadi, Australiji за moje podatke o Србијi, о Копаонику, као дивној српској планини, о Ђердапу као колевци светске цивилизације и о манастиру Žiča као чувару православља. Ове приче су моје лично виђење, што привлачи посетиоце сајта, јер их доживаљавају као путовање кроз историју њиховог српског народа – тумачи mi Баба Мим.

ŽENA GODINE U SAD

        Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, svi su čuli za eksperimentalne računarske odeljenja koje je Milana Bižić osnovala u Pensilvaniji uz saradnji sa suosnivačima „Epla“, Stivom Voznijakom i Stivom Džobsom. 

• Sa svojim učenicima, tri puta je osvojila prvo mesto na nacionalnom takmičenju „Apple računari“ 1976, 1987. i 1988. godine. Na kraju je primljena u Kuću slavnih kompanije “Epl”. Potom je čuveni institut Smitsonijan naručio od Mim Bižić da napiše udžbenik „Preko granica: Letenje u doba računara“, koji je postao biblija za one koji žele da koriste računare u obrazovnim programima – opisao je Antonije Kovačević, srpski novinar iz Čikaga.

         Godine 1992. predstavljena je u knjizi „Ko je ko u američkom obrazovanju“. 

• Posebno mi je drago što sam proglašena za „Ženu godine“ i „Građanku godine u SAD“, mojoj voljenoj zemlji jer je to došlo od ljudi koji me poznaju i koji su imali priliku da rade sa mnom ili da uče svoju decu – govorila je Mim Bižić.

Njihov sin Nikola je imao običaj da govori:

• Moja majka je bila moj heroj. Mnogo toga sam naučio od nje, ali najvažnije, o hrabrosti i brizi za ‘našu krv’. Spasla je život čitavoj našoj porodici od požara i došla na naslovne strane američkih novina…

       Srećna je, kako kaže Antonije Kovačević, uz svoju porodicu, koja je stub njenog života. Radostna je zbog svojih potomaka:

• Naši unuci su već peta generacija. Loše govore srpski, ali se osećaju kao Srbi. Mi Srbi moramo da budemo povezani i organizovani da bismo bili jaki i da bismo se borili za ono što je s pravom naše. Mi kao narod imamo mnogo razloga za ponos.

     Као američki педагог, друштевни радник и srpski патриота Милана Бижић је bila добитниca специјалне “Награде части” Асоцијације за науку и технологију 1989. године. Jedan od trenutaka kojih se Mim Bižić najviše seća je kada je kongresmen Džejsona Altmajera njeno ime i veb-sajt “ww.babaMim.com” uneo u zvanični Kongresni zapis. Svrstana je među najpoznatije Srbe u svetu, odmah iza Novaka Đokovića. Prilikom penzionisanja iz državne službe dobila je u ime Kongresa SAD emotivno pismo od Lore Buš, prve dame Amerike.

         I danas gospođa Milana Bižić sakuplja sva moguća dokumenta o srpskoj istoriji u otadžbini i u Americi. Svoje srpsko zanje prenosi srpskoj i američkoj deci. Za sve njih govori da su „njeni srpčići“. Baba Mim je ambasador Srbije u SAD bez zvanične titule, bez plate, ali iz ljubavi. Увршћена је у едицију “Ко је ко код америчких жена” и у “Енциклопедију српске дијаспоре” 2015. Амерички Срби планирају да Милану Бижић предложе држави Србији за novi национални орден.