ŠVEDSKI MASON

Mihailo Vukas, švedski mason

• Postao sam mason da bih spasao 22 srpske bebe u Banja Luci – kaže dr Vukas

Marko Lopušina

Kada je povodom Sajma knjiga u Beogradu krajem oktobra 2015. godine švedski hirurg Mihailo Vukas u Klubu književnika predstavljao svoj autobiografski roman “Suza iz oka kanula” iskreno je priznao:

• Ja sam mason desetog stepena Škotskog reda lože “Karl Fridrih Eklef” u Geteborgu, koja je stara 600 godina!

Ovo neočekivano priznanja za naše srpske prilike bilo je posledica iskrenosti koja krasi ovo petotomno izdanje živopisa lekara od početka njegovog života 1939. godine do danas. Naime Mihailo Vukas je pod vrlo neobičnim okolnostima postao član Bratstva slobodnih zidara u Geteborgu. O tome nam je lično kazivao:

• Da bih spasao 22 bebe iz banjalučkog porodilišta, kojima je bio neophodan kiseonik, prihvatio sam ponudu švedskih slobodnih zidara da postanem njihov član. I nisam se pokajao. Bilo je to u proleće 1992. godine. Molio sam švedskog predsednika i premijera da pošalju kiseonik za Banja Luku. Premijer mi je odgovorio da on želi, ali mu Međunarodna zajednica ne dozvoljava da krši sankcije prema Jugoslaviji. Bio sam očajan zbog toga što ne mogu da pomognem svom srpskom rodu…A onda se dogodilo čudo – priča Vukas, koji u knjizi opisuje neobičan događaj koji je usledio.

Naime pozvao ga je kolega ortoped Nils da se nađu u jednom restoranu u Geteborgu. Lekar je došao sa dvojicom ljudi i rekao doktoru Vukasu:

• Doktore, namera da pomogneš ljudima u nevolji je u redu. Država ne može zvanično ništa. Nevladinoj organizaciji kojoj sva trojica pripadamo su, međutim, odrešene ruke da samostalno procenjuje potrebe i mogućnosti da pomogne ljudma u nevolji… širom sveta – bio je tajanstven Nils.

Gurnuo je pred Mihaila Vukasa zatvorenu fasciklu. Na koricama je bio ucrtan krst crvene boje, ali nepoznate forme. Ispod ispisane reči “Red slobodnih zidara, Geteborg, Švedska. Na sledećih desetak stranica opis zajednice, prava i obaveze članova.

Treći čovek za stolom se oglasi:

• Daj to supruzi da i ona pročita. Porazgovarajte. Ako se i ona složi predložićemo te za prijem u našu organizaciju. Mi bi bili tvoji garanti –očevi. Mi bismo da pomognemo srpskim bebama. Vidimo se već sutra ako prihvatite ponudu.

Kada je ovu ponudu doktor doneo kući njegova supruga Mirjana prvo razrogači oči, a potom joj se zenice zasuziše. Gledala je u supruga, ali onda joj se pogled izgubi negde u dubokoj skandinavskoj noćnoj tmini. Vrati pogled na tekst ispred nje pa ponovo na Mihaila.

– Postala bi supruga masona – reče.

–  Pomogli bi da dobijemo lekova, čak i kiseonik za bebe u Banja Luci – pojasni doktor Vukas.

Mirjana ga gleda. Ne trepće.

• Ti mason … a bebama kiseonik, bolesnima lekovi. Prosta jednačina – zaključi gospođa Mirjana
• Znači … da – odgovori umesto nje doktor Mihailo Vukas

Primljen je preko reda, po ubrzanom postupku u masonsku provincijalnu ložu GPL, a kasnije u Naučno-istraživačku ložu  “Karl Fridrih Eklef” u Geteborgu. Po hitnom postupku su švedski masoni dopremili boce sa kiseonikom, koje je dr Vukas sa prijateljima prebacio u Beograd. Kiseonik je primio profesor Predarg Đorđević, direktor Kliničkog centra Srbije i uputio ga koridorom u junu 1992. godine za Banja Luku.

• Zapad je poštujući tobož sankcije uvedene prema SRJ zabranio srpskim bebama da žive. Kiseonik nije stigao do Banja Luke i bebe su, izuzev jedne preminule. Ta beba je živela samo dvanest godina i umrla 2004. Da su danas žive preminule bebe bi imale 23 godine i bile sa nama – tužno je primetio doktor Mihailo Vukas.

Potomak je dede Jeftimija iz Toplice, dede Uroša sa Krajine i oca Petra iz Dubice. Rođen je u Nišu 1939. godine. Odrastao je u Beogradu u kome se  bavio aeronautikom i gimnastikom. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalizirao je torakalnu hirurgiju u Univerzitetskoj bolnici u Geteborgu 1976. godine  u Švedskoj i potom i opštu medicinu (1998). Doktorsku disertaciju je odbranio 1977. godine na Geteborškom univerzitetu. Bio je na stručnim usavršavanjima u Stokholmu, Cirihu, Parizu, Lajdenu i Los Anđelesu. Autor je 50 naučnih radova i knjiga.

– Kada je Mirjana Bilić, devojka iz Bačke Topole početkom šezdesetih kao olimpijka u gimnastici osvajala medalje, svi moji drugovi su joj se divili, ali sam je ja odveo kod matičara. Podarila mi je četiri ćerke, pametne i mudre žene. Danas naša porodica sa zetovima i unucima ima ukupno 19 članova – ponosan je dr Vukas.

Radio je krajem šezdesetih kao lekar opšte prakse na specijalizaciji u Domu zdravlja Voždovac i potom predavao anatomiju u Srednjoj medicinskoj školi za fizioterapeute u Beogradu. Od 1968. bio je hirurg opšte hirurgije u mestu Molndal u Švedskoj, potom torakalne hirurgije u Geteborgu i od 1986. u Hjart-Lung centru u Geteborgu. Gostujući je profesor medicine u Beogradu i Kragujevcu.

• Otišao sam na specijalizaciju u Švedsku i tamo ostao. Osnovao sam porodicu, dobio četiri ćerke i sa suprugom i njima živeo u Skandinaviji sve prilagođavajući se severnjačkom načinu života. U duši sam i dalje bio Srbin. Aktivirao sam se u srpskom klubu „Sinđelić“, ali i u Jugoslovenskom savezu. Uspostavio sam saradnju sa Srpskim lekarskim društvom u Beogradu. Organizovao humanitarne akcije i srpske sabore u Švedskoj. Pomagao crkvi, jer ja sam pravoslavac, koji slavi svetog Nikolu i svetu Petku kao krsnu slavu – kazuje nam o sebi doktor Mihailo Vukas.

I prizanje da kao slobodni zidar jednako poštuje bratstvo, koliko i svoj narod, i svoju srpsku pravoslavnu veru, jer se njima masonerija ne suprostavlja. A ima podudarnosti od kandila i tamnjana do istinske ljubavi prema svakom ljudskom biću. A lekarska Hipokratova zakletva važi u obe zajednice.

• Sve u meni pripada pravoslavlju. Njime sam zadojen već sa prvim podojem, prvom kapi majčinog mleka. Od oca i dede slušao sam o Svetitelju Savi prota Lazar u Dubici ispričao mi je, a kaluđer Mardarije u Režvićima ponovio mi je da je Sveti Sava sa templarima stigao u Jerusalim. Tamo crkvu podigao. Ako je mogao moj Svetitelj, mogu i ja samo idem njegovim stopama – objašnjava svoj pristup masoneriji kao pravoslavac Mihailo Vukas.

U mladosti, dok je bio akcijaš i vojnik JNA, motonautičar i gimnastičar, zvali su ga Mile. Šveđani su ga prozvali doktor Miša. Tako su ga zvali i švedski Srbi, dok je vodio klub “Sinđelić” u Geteborgu i bio član Jugoslovenskog saveza iz Stokholma. Doktor Vukas je bio organizator zvanične posete Srspkog lekarskog društva Švedskom lekarskom društvu i Crvenom krstu Švedske, delegacije Skupštine Republike Srbije 1990. godine. Bio je potpredsednik Jugoslovenskog saveza u Švedskoj, osnivač Srpskog lekarskog društva i odbora Sabora srpskog ujedinjenja 1993. u Švedskoj. Predsedavajući Prve i Druge konferenciji srpskih humanitarnih organizacija u dijaspori u Beogradu, potpredsednik Gimnastičkog saveza Jugoslavije. Ekspert je Medicinske komisije Gimnastičke federacije sveta (FIG) i šef delegacije saveza na Kongresu FIG na svetskim prvenstvima u Lozani i Berlinu.

Kao lekar dr Vukas je bio dobrovoljac na ratištima bivše Jugoslavije  i spasavao živote boraca i civila. Kao hirurg bio je čaln dežurne ekipe lekara Ujedinjenih nacija na bojištima u arapskim zemljama.  O svojim gorkim iskustvima jugoslovenskog rata napisao je knjigu “Sudbina istine”.

Na ratišu devedesetih godina bio je jednostavno doktor Vukas, spasilac života teško ranjenih boraca, civila i dece.

– Boleo me raspad Jugoslavije, plakao sam zbog stradanja naroda u ratu. Nagledao sam se smrti i zarekao da ću da pomažem ljudima, uvek kada to mogu. Uostalom, moja majka me zavetovala da budem dobar čovek – pravda se Vukas.

Danas je dr Vukas član Udruženja “Gustaf II Adolfslogen” i član tri odbora za socijalni rad, za instraživački i naučni rad i odbora za istoriju. Sedi u prvom krugu lože ”Karl Fridrih Eklef” u Geteborgu u kojoj ima samo 27 stolica, što je u spoljnom svetu u rangu akademika.

• Privuklo me to što Bratsvo slobodnih zidara neguje duhovnu i materijalnu stranu života. Što u njemu niko ne pita ko si i odakle si, već šta te muči i kako mogu da pomognem. Pomažem svom narodu. Pomogao sam u Velikoj loži Švedske da prizna Veliku regularnu ložu Srbije i da sarađuje sa njom. Skanidinavski masoni su organizovani kao hrišćani i rado sarađuju sa pravoslavcima. To je moja misija – iskren je doktor Vukas.

U međuvremenu postao je tvorac teorije o pravim uzrocima arteoskleroze, infarkta i drugih kardiovaskularnih bolesti, koja je izazvala burna reagovanja u načunim krugovima, a posebno u američkom zdravstvu i farmaceutskoj industriji. Otkrio je da uzrok najmasovnijih ljudskih bolesti nije holestrol, dobar ili loš po svom hemijskom sastavu, već povišeni krvni pritisak, koji stvara kinetičku energiju u krvnim sudovima i sa oštećenim molekulima izaziva turbulencije, vibracije i udare koji slabe krvne sudove i srce.

• Krvotok se u arterijama kreće kao reka i kako prepreke u vodi izazivaju vrtloge i turbulencije, tako i u krvnim sudovima, suženja izazivaju vibracije i pritiske na zidove i na samo srce. Ukinuo sam terapiju protiv holesterola, a uveo prirodnu terapiju protiv visokog krvnog pritiska, koja se sastoji od normalne ishrane, fizičke aktivnosti ljudi i pokojeg aspirina – objašanjava suštinu svoje teorije doktor Vukas.

Deceniju se dr Vukas zajedno sa kolegama iz tri švedske klinike i dva instituta bavi dokazivanjem svoje naučne teze o krvnom pritisku. Sada treba da je pretvori u svetsku lekarsku praksu.

• Utvrđeno je da bi promenama u prevenciji arterioskleroze, aritmije, anekrizme krvnih sudova, šloga i infarkta, kao i hipertenzije milioni ljudi prestalo da se leči od holesterola, a zdravstvo bi uštedelo milijarde evra koje daje za lekove protiv masti u krvi – kaže dr Vukas, koji ne želi da komentariše činjenicu da bi novi metod bio i udar i na farmaceute, koji koriste staru metodu lečenja.

Mihajo Vukas će odmah posle prijema počasne titule u Švedskoj da se vrati natrag u Beograd da ispiše pet naučnih studija o svom epohalnom otkriću u prevenciji najtežih kardiovaskularnih bolesti:

– U Srbiji mi je najlepše ! Opušten sam i mogu da radim, jer me otadžbina ispunjava zadovoljstvom  ! – rekao nam je na kraju našeg susreta dr Mihajlo Vukas.

Za svoj patriotski i humani rad nagrađen je mnogim priznanjima. Doktor Mihailo Vukas nosilac je Jugoslovenskog ordena za hrabrost, dva ordena Austrije i Švajcarske za humanitarni rad i Zlatne medalje Bratstva slobodnih zidara Švedske.