Radost za istoriju
Teniska Dejvis kup reprezentacija Srbije u “Hičkokovom finišu” plasirala se u četvrfinale Svetske grupe ovog takmičenja, tako će srpski teniseri od 15. do 17. jula u četvrtfinalu biti domaćini braniocu titule Velikoj Britaniji, koja je u prvom kolu pobedila Japan sa 3:1.
“Režiser” novog uspeha naših tenisera bio je (a ko bi drugi?) prvi reket sveta Novak Đoković – Nole. Srbija je posle drugog dana gubila 2:1, ali je Novak Đoković u prvom susretu jučerašnjeg programa u petočasovnom meču za infarkt pobedio prvi reket Kazahstana Mihaela Kukuškina posle preokreta i izjednačio ukupan skor meča. Svi su očekivali da će Nole doneti siguran poen našem timu jer “na papiru” igrao je prvi teniser sveta protiv 79. tenisera na ATP listi. Međutim, ne lezi vraže: Kukuškin je odigrao partiju karijere, kao u transu, rešen da pošto-poto donese presudni poen za konačnu pobedu Kazahstanu. Vodio je prvi reket Kazahstana u setovima 1:0 i 2:1 igrao odlično, a i svaki potez mu je “išao”, a i sreća. Nole je uz velike napore, samo njemu svojestvene, izbegao zlu sudbinu. On se uz pomoć fenomenalne publike u dvorani “Aleksandar Nikolić” u Beogradu podigao sa ivice poraza u visoko uzdignute ruke pobednika. Posle jednog od najneizvsnijih i najtežih mečeva u njegovoj bogatoj karijeri od pet sati i jednog minuta Nole je niski brojnih uspeha dodao još jednu ponedu: od 6:7 (8:10), 7:6 (7:3), 4:6, 6:3, 6:2, uz iskreno sportsko priznanje da je možda odigrao najteži meč u karijeri.
– Želim da vam se zahvalim, jer ste vi presudili da uspem da se vratim u ovaj susret. Ovo je bio jedan od najtežih duela u mojoj karijeri, jer je rival odigrao sjajno i bio bliži pobedi. Bilo je tu i emocija i tenzija, a publika je bila fantastična. Da nije nje bilo, ko zna kuda bi otišao ovaj susret. Neverovatan je osećaj kad igrate za državni tim i presrećan sam zbog pobede koju sam, ipak, uspeo da ostvarim.- izjavio je Nole navijačima i dodao:
– Tri dana igrati na visokom nivou u tri dobijena seta nije lako. Već sam na zagrevanju osetio probleme sa nogama, kao da nisu moje. S tom brigom sam i ušao u meč. Ipak, oslonio sam se na svoje iskustvo i veru u sebe u ovakvim situacijama da mogu da izvučem do kraja. Da su bile druge okolnosti, da nisam imao fenomenalnu publiku, da nisam igrao za svoju zemlju, ovo bi se sve možda ranije završilo. Činjenica da sam igrao u Beogradu i da sam predstavljao svoju zemlju mi nisu dale pravo da pomislim na predaju. Telo je govorilo drugačije, ali glava i srce su hteli da se borim do kraja. Preplavile su me emocije, nisam želeo pred domaćom publikom da izgubim. Nisam hteo da predam. Poslednji atom snage sam dao i drago mi je da je publika to prepoznala i od srca hvala na podršci…
Ne bi bilo nezasluženo i da je on pobedio. Bio je konstantan sa osnovne linije. Slao mi je nezgodne niske lopte, što je uvek tražilo da se odigra udarac više. U ovom trenutku, kada nisam u potpunosti fizički i psihički spreman, ovo je bio jedan od najtežih mečeva u mojoj karijeri. U svakom pogledu je meč bio naporan. Da nije bilo publike, ne znam kako bi se sve ovo završilo… Vadili su me iz mrtvih. Prezadovoljan sam ishodom meča.-
Viktor Toicki je, sa Noletovom fenomenalnom pobedom u leđima, “dokrajčio” Nedovjesova i ceo meč priveo pobedi od 3:2. Učinio je to bez većih problema, u tri seta: 6:2, 6:3 i 6:4, posle jednog sata i 50 minuta igre.
Na kraju urnebes u publici, radost, razvijena srpska zastava i čvrst zagrljaj svih reprezentativaca uz tradicionalni “Marš na Drinu”…
Radomir Čubranović