Aleks Mačeski, počasni srpski konzul u državi Ohajo i Uprava za dijasporu postavljaju bistu slavne naučnice

U imenu Srba iz Štajerske zajednice Rade Bakračević je čestitao Vukmanu Krivokući ne njegovoj inicijativi

Na inicijativu i uz finansijsku pomoć gospodina Aleksa Mačeskog, počasnog konzula Srbije u državi Ohajo, uradili smo u Beogradu bistu naše slavne naučnice, koja će biti postavljena u Srpskom vrtu u Klivlendu – otkrio nam je Vukman Krivokuća.

– Svečano postavljenje biste planirano za Vidovdan u Rokfelerovom parku u Klivlendu. Planira se postavljenje spomenika Dositeju Obradoviću, Nikolaju Velimiroviću i patrijarhu Pavlu

U trenutku dok čitate “ŠTAJERSKE NOVICE” Aleks Mačeski, počasni srpski konzul u državi Ohajo i Uprava za dijasporu postavljaju bistu slavne naučnice

MILEVA MARIĆ U SRPSKOM VRTU  U AMERICI

– Svečano postavljenje biste planirano za Vidovdan u Rokfelerovom parku u Klivlendu. Planira se postavljenje spomenika Dositeju Obradoviću, Nikolaju Velimiroviću i patrijarhu Pavlu

Marko Lopušina

U trenutku dok čitate “ŠTAJERSKE NOVOSTI” Mileva Marić Ajštajn prvi put stiže u Ameriku. Na dalek put avionom je poslao Vukman Krivokuća, pomoćnik u Upravi za dijasporu i Srbe u regionu MSP-a.

Bistu Mileve  Marić Ajnštajn je uradio akademski vajar Ivan Felker po motivima jedne od najpoznatijih retkih fotografija. Ovo je prvo spomen obeležje velike Srpkinje u Americi. Biće postavljeno u Rokfelerovom parku i Srpskom vrtu, koji se nalazi u centru Klivlenda.

– U Klivlendu živi 112 nacija iz celog sveta. Poštujući tu nacionalnu mešanost grad je još 1910. godine formirao Kulturnu baštu u kojoj je svaka nacija podigla svoj vrt. Bašta je nastala u Rokfelerovom parku, na površini od 12 hektara. Ideju je osmislio Leo Veidental, a diznajnirao je arhitekta Ernest Bovdič. Jedna od prvih nacija koja je podigla svoj vrt bila je Kraljevina Jugoslavije, koja je 1930. godine u svom vrtu podigla bistu Petra Petrovića Njegoša – otkrio nam je ovu malu istorijsku tajnu Aleks Mačeski, potomak srpskih doseljenika iz Like i počasni konzul Srbije u državi Ohajo.

Kulturna bašta Klivlenda je nastala kao potreba da doseljene nacije sačuvaju svoj kulturni identitet. U ovom poduhvatu izgradnje vrta Kraljevine Jugoslavije  učestvovao je arhitekta Đorđe Voinović, čiji je sin Džordž Voinović bio gradonačelnik Klivlenda od 1978. do 1988. godine, a danas je senator SAD. Početkom 21. veka na placu broj 32. konzul Aleksa Mačeski je pod devizom “Samo sloga Srbina spasava”, ujedinio Srbe iz Klivlenda oko ideje da ožive i prošire. Već 2006. postavljeni su novi spomenici Svetom Savi, profesora Mihaila Pupina, genija Nikole Tesle. Njihove likove u bronzi uradili su vajari Drinka Radovanović, Robert Faulker, Mat Rebrović i Kris MekKoneli.

– Vukman Krivokuća je u svojstvu pomoćnika ministra za dijasporu lično učestvovao u akciji donacije za bistu kralja Petra Prvog Karađorđevića. U međuvremenu Srpski vrt u Klivlendu posećivali su Boris Tadić, kao predsednik i Ivica Dačić kao ministar – kaže Mačeski.

Bista Mileve Marić Ajštajn biće postavljena za Vidovdan 28. juna   uz prigodnu svečanost koju će organizovati Srpska pravoslavna crkva, klivlendski Srbi i počasni konzul Aleks Mačeski.  Klivlendski Srbi i konzul Aleks Mačeski planiraju da  u Srpskom vrtu postave i biste prosvetitelja Dositeja Obradovića, ali i svetog Nikolaja Velimirović, misionara Srpske pravoslavne crkve koji je preminuo u SAD.

– Želja nam je i da u Rokfelerovom parku u Klivlendu podignemo i spomenik patrijarhu Pavlu, koji je još pre dve decenije posetio SAD, gde je dobio ime koje ga je uvelo u svetsku istoriju – Svetac koji hoda – otkriva specijalno za “Štajerske novice” počasni konzul Aleks Mačeski..

Antrfile

MILEVIN GROB

Vukman Krivokuća je najzaslužniji što je u Švajcarskoj 2009. godine pronađen i obeležen grob Mileve Marić Ajštajn. Lično je u ime Ministarstva za dijasporu  na groblju Nordhajm u Cirihu 14 juna 2009 godine  postavio spomen ploču na njenu grobnicu i time je ovu Srpkinju spasao od zaborava.

Antrfile

SRPSKI MUZEJ

Srpski vrt u Klivlendu je pravi srpski muzej pod vedrim nebom. U njemu su izloženi Sveti Sava, Petar Petrović Njegoš, Kralj Petar prvi Karađorđević, Vuk Stefanović Karadzić, Stevan Mokranjac, Mihailo Pupin, Nikola Tesla. I sada Mileva Marić Ajštajn.