-Udata sam za Srbina. Jednom prilikom, u susret slavi i dolasku gostiju, potrudila sam se i pripremila razna jela od piletine. Kad je došao moj muž, zaprepašćeno me je upitao: “Ženo, šta to radiš? Kakva piletina? To je sirotinjsko meso. Niko ti to neće jesti. Spremaj prasetinu i jagnjetinu.“ Spremila sam i prasetinu i jagnjetinu. Kad su došli gosti i posluženje – niko na kraju nije ni jeo prasetinu i jagnjetinu, nego samo moja jela od piletine.“

Jedan od pogona Perutnine – Ptuj.

Ovu anegdotu ispričala nam je na Press susretu u Ptuju u „Perutnini“ Hermina Šerona, direktor mesne industrije „Perutnina – Topiko“, Bačka Topola objašnjavajući kako je u Srbiji još uvek prisutna predrasuda kad je u pitanju pileće meso. Na sreću slovenačkih proizvođača živinskog mesa, ova predrasuda se sve više zaboravlja, mada Srbi i dalje upola manje pojedu pilećeg mesa u odnosu na prosek zemalja u Evropskoj uniji.

U „Perutnini“-Ptuj, koja inače ima 3.700 zaposlenih i prihod od 260 miliona Evra – lider je u regionu (posluju u 7 zemalja), čvrsto su odlučili da poboljšaju plasman živinskog mesa u Srbiji i ostalim zemljama regiona ( posebno: u BiH, Crnoj Gori i Makedoniji). Kao dokaz da je Srbija sve više tržišno interesantna za živinsko meso iz Slovenije je da je od 2008. godine startovala firma „Perutnina – Topiko“, Bačka Topola i plan da za 10 godina u Srbiji i ostalim zemljama regiona dupliraju proizvodnju i plasman kako je rekao Tibor Šimonka, predsednik Uprave „Perutnine“. Uostalom, u regionu 2 miliona potrošača dnevno kupuje živinsko meso iz Slovenije (!).

Brigita Vindiš Zelenko, Tibor Šimonka i Hermina Šerona (sleva).

Prema rečima Hermine Šerona u Srbiji „Perutnina“ ima već 52 maloprodajna objekta i 80 kooperanata, a kako kaže Tibor Šimonka slovenačka firma u Srbiji „Topiko“ iz Bačke Topole je ostvarila za 9 meseci 22,9 miliona Evra, što svakako daje vetar u leđa za optimizam za dalju saradnju i ambiciozne planove. Tome treba dodati da je, prema njegovim rečima, Srbija idealna za veoma kvalitetnu proizvodnju piletine.

Novinari za vreme Press susreta u Perutnini.

Sve ove i druge podatke čuli smo mi novinari iz beogradskih i vojvođanskih medija početkom decembra u okviru upoznavanja s projektom „Kvalitetno, bezbedno, sledljivo – živinsko mese EU porekla“. Nosilac projekta je Gospodarska interesno udruženje GIZ mesne industrije, Republike Slovenije, a realizator je „Dijalog-si net, doo iz Ljubljane na čelu sa direktorom Brankom Vodušekom. Sve u svemu, projekat će trajati 36 meseci i suština nije samo da se poveća plasman živinskog mesa, već i da se edukuju potrošači, kooperanti, trgovci, a posebno da se uvede red kad je reč o kvalitetu ovog mesa i njegovom prometu. Primera radi, čuli smo od Tibora Šimonke, da je u Srbiji karakteristična velika konkurencija trgovaca za pilećim mesom za što nižim cenama.

Hermina Šerona daje izjavu vojvođanskim novinarima.

Stoga, raste nekontrolisani uvoz živinskog mesa sumnjivog kvaliteta. Takvo trenutno stanje na  tržištu odgovara potrošačima, jer je meso sve jeftinije, međutim gledajući na duži rok to sigurno nije dobro. Prema rečima  Tibora Šimonke tako se gubi  sledljivost što utiče na smanjenje bezbednosti proizvoda. Uostalom, to je ilustrovao da u Srbiji radi oko 130 proizvođača živinskog mesa, a svega je 30 do 40 registrovano. Direktna posledica toga je da je 80% praktično tzv. “sivo tržište”, a svega 50% mesa ide preko velike trgovine. Posledice su očigledne: gubi država, zatim legalni proizvođači mesa, a potrošači dobijaju nekvalitetno i meso sumnjivog kvaliteta.

Novinari u higijenskoj opremi za vreme obilaska pogona.

– U Srbiji, kao i u državama regiona, je evidentna potražnja za što jeftinijim mesom. Veliki trgovci nabavljaju svega oko 50% živinskog mesa od tri najveća proizvođača. Mnogo je onih čiji proizvodi dolaze do potrošača čudnim kanalima. Potrebno je da tržište bude bolje regulisano kako bi kupci bili sigurni da kupuju bezbedne proizvode – napomenuo je Šimonka.

Naš urednik Čubranović sa kolegama Gulanom i Drinićem u Ptuju (sleva).

Brigita Vindiš Zelenko, direktorica Sektora za ekologiju i kontrole mesa je podsetila da ovom poslu u “Perutnini” posvećuju posebnu pažnju već 111 godina i da imaju sve sopstvene linije “ Od njive do viljuške “. Veoma je važno napomenuti da sistem kontrole radi potpuno nezavisno i u tom poslu svi zaposleni u kompaniji su edukovani da tome posvećuju svakodnevno pažnju. Sistemi kvaliteta su na najvišem nivou proizvodnje (u čemu su se novinari uverili “na licu mesta” prilikom obilaska farme i pogona proizvodnje).

Za vreme razgovora u Komori Slovenije.

Na to je ukazala i Hermina Šerona da sistem kontrole počinje već od kooperanata koji moraju poštovati stroge standarde. Od 2008. godine u industriji „Topiko“, Bačka Topola se poštuju svi ovi visoki standardi proizvodnje osim u proizvodnji ćuretine koja se za sada proizvodi samo u slovenačkim pogonima. Za narednu godinu su najavljene nove investicije – izgradnje farmi koje ispunjavaju više evropske standarde. Tu je posebna prednost Srbije što jedina u ovom delu Evrope ne dozvoljava upotrebu GMO hrane u ishrani životinja.

Deo pogona Pivka.

Imajući to u vidu, posebno ekonomski aspekt da je proizvodnja i prerada hrane od živinskog mesa među najperspektivnijim uopšte u prehrambenoj industriji, realno je očekivati dalji rast proizvodnje, plasmana kvalitetnog živinskog mesa, zaposlenosti i naravno rast prihoda još intenzivnije nego do sada. Podsećamo da je za 10 godina rast plata u “Perutnini” uvećan za 50%, što više za 20% od proseka u regiji. Inače, “Perutnina” je od februara ove godine u većinskom vlasništvu Slovenačke industrije čelika, koja je u vlasništvu ruske grupacije IMH. „Perutnina”, koja je privatizovala „Topiko” iz Bačke Topole, je među tri najveća proizvođa u Srbiji uz Industriju mesa „Matijević” i „Neoplantu”.

Lep gest pažnje na ulazu u hotel Jama u Postojni.

U okviru posete Sloveniji, novinari su obišli i Privrednu komoru Slovenije gde su razgovarali sa predstavnicima Gospodarsko interesno udruženje (GIZ) mesne industrije Slovenije, industriju “Pivka” u čijem je sastavu i “Delamaris” i na kraju su posetili Postojnsku jamu gde su im domaćini priredili izuzetan obilazak najveće pećine u Evropi.

Tekst i fotografije: Radomir Čubranović