Slovenci će priznati srpski jezik

       Pred popis stanovništva u Sloveniji srpske organizacije i aktivisti traže od zvaničnika dežele da objektivno prikažu naš narod. Nezvanično u Sloveniji ima oko 60.000 Srba, a zvanično dežela broji njih svega 39.000. O položaju srpske zajednice u Sloveniji govorio je nedavno Nikola Todorović na Konfereniciji Srba u regionu u Novom Sadu, kada je objavio lepu vest:

           “ Slovenačke institucije dobile su poziv od Saveta Evrope, da priznaju srpski kao manjinski jezik, koji se tradicionalno upotrebljava u Sloveniji. I da Slovenci započnu dialog s predstavnicima srpske zajednice, te da ohrabre svest o srpskom jeziku i kulturi kao sastavnom delu kulturne baštine Slovenije u okviru opšteg obrazovanja i u medijima”.

          Organizacija Nacionalni savet Srba u Sloveniji je, naime, podnela prošle godine podnesak Savetu Evrope o problemima srpske zajednice u deželi, koja zahteva status nacionalne manjine kao autothoni narod, ali ga ne dobija, jer zvanična Ljubljana ne želi da prizna Srbe i srpsku kulturu.

        “ Ova odluka Saveta Evrope je velika za nas slovenačke Srbe. Sada pozivim institucije Srbije da se u bilateralnim razgovorima između Srbije i Slovenije koristi ovaj izveštaj, koji je realno analizirao i opisao naš položaj u Sloveniji”, naglasio je Nikola Todorović.

        On je iskusan srpski aktivista u Sloveniji, nekada član Skupštine dijaspore Srbije, a danas vodeća ličnost srpske zajednice. Nikola Todorović je rođen u opštini Doboj, oženjen i otac troje već odrasle dece vezao je, kako kaže, kao mladić svoju sudbinu za Sloveniju:

  • Odrastao sam u Gornjem Skipovcu gde sam se školovao – priča Todorović o sebi – Početkom 1969. godine otišao sam u vojsku, a posle na rad u Ljubljanu, gde sam bio radnik u jednom od građevinskih preduzeća. Školovao sam se uz rad i završio studije na Pravnom fakultetu u Ljubljani 1985. godine, zatim pravosudni državni ispit i postao činovnik. Od 1996. do 2005. bio sam savetnik Vlade Republike Slovenije u Ministarstvu finansija na poslovima sistema državnog uređenja i finansija, privatizacije i restitucije oduzete imovine. A od 2005. godine bio sam sekretar na poslovima iz područja restitucije i opštih pravnih poslova. U međuvremenu sam se aktivirao na srpskim poslovima“.

         Nikola Todorović je danas aktivan u Nacionalnom savetu Srba u Sloveniji i u Savezu Srba Slovenije kao borac za nacionalna prava našeg naroda.

         – Slovenija decenijama odbija da prizna Srbe. U  međuvremenu je dežela bila pod pritiskom međunarodnih institucija i EU zbog problema brisanja Srba sa popisnih lista. Tek kada su srpski doseljenici tužili državu Sloveniju Evropskom sudu za ljudska prava ovaj problem Srba i drugih naroda je internacionalizovan i uveden u proces razrešavanja – objašnjava Nikola Todorović.

          Navodi nam primer te izopštenosti srpskog naroda u deželi, jer je srpska zajednica u Beloj Krajini zbog društvene i državne nebrige domicilne i matične države u poslednjih 75 godina svedena na nekoliko porodica u samo nekoliko sela.

        U to se lično uverio i šef srpske diplomatije Nikola Selaković, koji se nalazio u službenoj poseti u Beloj Krajini. Ministar je posetio sela Milići i Bojanci, koja naseljavaju potomci Srba uskoka još od 16. veka. Saznao je da postoje sačuvani registri naših prvih doseljenika, uskoka iz 1551. godine, sa imenom, prezimenom i brojem članova porodice.

       Srbi u Beloj Krajini žive u četiri sela – Mirindol, Milići, Bojanci i Paunovići. Prema popisu Dravske banovine iz 1931. godine, u Beloj Krajini je živelo 6.745 pravoslavnih Srba, a sada se procenjuje da ih ima nekoliko stotina.

          Ministar Nikola Selaković je podržao ideju da se izgradi Muzej srpskog naroda u Beloj Krajini:

         „Dogovorili smo da se paralelno sa izgradnjom Muzeja odvija i naučno-istraživački rad na osnovu kojeg će biti formirana publikacija o istoriji naših sunarodnika u ovom delu Slovenije“.

          Savez Srba Slovenije radi na otvaranju dopunskih srpskih škola u Sloveniji, pri čemu se poziva na odluke Saveta Evrope o priznanju srpskoj jezika. Ujedno ovaj savez priprema i objavljivanje knjige o Srbima u Beloj krajini i svim Srbima u Sloveniji, u poslednjih pet vekova do danas.

Marko Lopušina