Na kraju sveta dva srpska sela Mahe i Praslin

Ostrva Mahe i Praslin su srpska okeanska sela

       Krajem juna meseca država Sejšelska ostrva, smeštena u Indijskom okeanu, između Afrike i Azije, proslavila je 50 godina od proglašenja svog prvog nacionalnog grba izastave.  Tom prilikom je u ovdašnjim medijima objavljen tekst o tome da je dizajner modernog izgleda sejšelske zastave Srbin. Njegovo ime je Filip Užice.

      “„Stvorio sam 1996. godine nešto što se razlikuje od mnogih znamenja drugih država i što će trajati dugo, jer je ovo moje rešenje urezano u istoriju naše zemlje. Moja zastava sa pet boja predstavlja nebo, Sunce, more, zemlju i kreolski narod Sejšelskih ostrva. Svaka vrsta ljudi i partija u našoj zemlji u zastavu unosi svoj logo i koristi je svakodnevno, a ponajviše u vreme državnih praznika. Nažalost, meni država ne ukazuje dovoljno poštovanja kao umetniku zastave, više poštovanja i ugleda imaju naši sportisti i lepotice “, izjavio je doneke razočaran umetnik i dizajner Filip Užice.

      U političkom životu Sejšela poznat je i Andre Užice, bivši savetnik predsednika Džejmsa Majkjla, koji je , takođe srpskog porekla. Pregledom liste stanovnika ove države sa 115 ostrva, od kojih su 33 naseljena, utvrdili smo da postoji čak 66 članova porodica koja nose prezime po srpskom gradu Užice.

       “  Službeno sam kao lekar pre nekoliko godina otišao na ostrvo Praslin da lečim neke starijeKreolce, i dok sam tragao za njihovom adresom stanovanja, jedan Sejšelac mi je rekao: “ This is kuća family Užice!” Bio sam iznenađen, prvo da se na Sješelima koristi srpska reč – kuća i da postoji porodica koja se preziva po srpskom gradu Užicu. Uskoro su mi objasnili da su moji pacijenti potomci srpskog mornara, koji je sredinom 19. veka na grčkom brodu doplovio do ostrva Praslin i tu ostao. U međuvremenu je imao dve porodice – bele i tamne boje kože – koje se danas raspravljaju ko je naslednik našeg mornara, koji se zvao Užice”, priča nam dr Miodrag Miša Todorović, počasni konzul Srbije na Sejšelima.

       Po njegovim rečima orginalna porodica Užice, vodi poreklo od ćerke srpskog mornara, koja je na samrti u svojoj 92 godini poželela da vidi grad iz kog je došao nen otac Užice. Kada joj je doktor Todorović pokazao fotografiju našeg Užica, ćerka prvog srpskog doseljenika je umrla srećna.

      “Srbi su masovno počeli da se doseljavaju na Sejšelska ostrva početkom devedesetih, kada se SFRJ raspadala, a rat ugrozio živote mnogih ljudi. Ovde je emigriralo oko pedeset naših porodica. Nastanili su se na ostrvu Mahe, u prestonici Viktorija. Naselje u kome su živeli Srbi ovdašnji ljudi su nazvali Kosovo. Tako danas u zemlji Kreola postoje tri srpske reči – Užice, kuća i Kosovo”, kaže dr Todorović.

       Sejšeli su arhipelag od 115 ostrva u Indijskom okeanu, udaljeno od obala Afrike 1200 kilometara, a od Azije tj. Indije 4000 kilometara. Prema verovanju Sejšelaca, Adam i Eva su živeli na ovim rajskim ostrvima i umesto jabuke zagrizli su kokos. Ovaj čudesni arhipelag u Indijskom okeanu srpska javnost je prvi put videla sedamdesetih godina prošlog veka u kultnom filmu “Emanuela”. Glumica Silvija Kristel se naga izležavala na peskovitim plažama ostrva Mahe.

         Sam Todorović je došao u Sejšele davne 1977. godine, kada je ova bivše kolonija prvo Francuska i potom Engleska, izborila nezavisnost. U komunističkoj revoluciji na Sejšelima, izgleda, da su imali udela Srbi i Jugosloveni, jer je tadašnji prvi predsednik Frans Renoa odmah po stupanju na vlast otišao na Brione da se susretne sa jugoslovenskim predsedikom Josipom Brozom Titom.

       “ Tada je na Brionima dogovorena tehnička saradnja između Sejšela i Jugoslavije. Radio sam kao kardio hirurg u Beogradu, kada mi je ponuđeno da odem na šest meseci na Sejšelska ostrva da u okviru te tehničke saradnje poboljšam njihovo zdravstvo. Zatekao sam nesređeno stanje u bolnicama. Odmah sam operisao ljude, koji su bili spremani za transport čak u Singapur. Napravio sam program izgradnje zdravstvenog sistema na Sejšelima, podigao prvi Klinički centar i lečio prvog njihovog predsednika”, priseća se dr Miša Todorović, koji je tada imao samo 23 godine.

         Doktor Todorović je potomak čuvene srpske porodice iz 19. veka, u kojoj je najpoznatiji bio njegov stric dr Kosta Todorović, ministar. Kada se vratio u Beograd doktor Miša je radio u Gradskoj bolnici, specijalizirao u Parizu, oženio se Natašom, profesorkom ekonomije iz Zemuna. Dobili su po porodičnoj tradiciji Todorovića dva sina i sa njima se doktor vratio na Sejšele.

         “ Ministarstvo zdravlja Sejšele je intervenisalo kod naših vlasti u Jugoslaviji da ja opet dođem da ih lečim. Razgovarao sam sa Natašom, deca su nam bila mala, ali unutrašnji nemiri u Srbiji i pretnja ratom u Jugoslaviji, su nas uznemirili i mi smo odlučili da odemo na dve godine u Viktoriju. Od 1989. godine mi smo na ostrvu Mahe. Bio sam na Mauriciusu, gde sam takođe izgradio zdravstveni sistem i Klinički centar. Radio sam na Madagaskaru. Na Sejšelima sam bio lekar svih predsednika države, ministara i funkcionera, savetnik u Vladi, predsednik Komisije za EU standarde, borac protiv korone i postao sam počasni konzul Republike Srbije”, nabraja sve svoje obaveze doktor Miša Todorović, danas vlasnik privatne “Panafricare Clinic

“.

       Krajem devedesetih, posle bombardovanja, kada se broj doseljenih Srba uvećavao, kolege iz Vlade Sejšela su ga zabrinuto pitale: “Ko će da brine o Srbima na našim ostrvima?”. Tada je predsednik Vojislav Košunica izvadio iz fioke stari Todorovićev zahtev, koji Slobodan Milošević nije prihvatio, i aktivirao ga da bude počasni konzul Srbije.

            “ Prošlo je dve decenije od tada. Bilo je nas koji smo bili prijavljeni konzulatu, oko tridesetak. Odmah smo 2001. godine uputlili Božićne darove ugroženoj deci Beograda. Potom smo počeli da organizujemo proslavu dana državnosti. Dajemo i stipendije našim studentima. Radimo koliko možemo, pomažemo Srbima koji dođu na Sejšele i koji se jave meni u kancelariji konzulata”, objašnjava nam počasni konzul dr Todorović, koj je na jednoj peščanoj plaži venčao svog kuma dr Miodraga Čolića sa njegovom mladom.

        Najveću pomoć srpskim doseljenicima pružio je dr Todorović tako što ih je zapošljavao u svojoj klinici. U njoj već radi, na primer, doktor Dušan iz Beograda. A na naslovnoj strani lokalnog lista “Nacional”, koji izlazi u glavnom gradu Viktoriji, smeši se srpsko lice doktora Aleksandra Ješića, neurologa i vlasnika privatne klinike “Euromedical”.

         Početkom 21. veka na Sejšelima je Zoran Janjušević vodio firmu “Majron sejls”. Porodica Rakić je otvorila hotel “Panorama” na divnoj plaži u selu Bo Valon. Danas ovaj hotel vodi njihova naslednica Vesna Rakić, dama srpske krvi i kreolskog izgleda, koja voli ples i tenis. Ima ćerku koja nosi pravo srpsko ime Jelena. Vesna Rakić je afirmisana kao menadžer u turizmu i aktivna je u državnim i međunarodnim turističkim poslovima Sejšela.

        Međunarodni zastupnici države Sejšelska ostrva su i otac i sin, Miroslav Miša Golubović i Filip Golubović. Oni su sa suprugom i majkom Vlastom Golubović pre dve godine iz Johanesburga u Junoj Africi stigli na ostrvo Mahe da ovde prave profesionalnu karijeru. Miša je zubar, a Vlasta turistički menadžer, koji su zbog pandemije korona virusa morali da se strpe do svog zaposlenja na Sejšelima. Sin Filip se aktivirao u Košarkaškom savezu, privukao uz sebe i oca Miroslava i tako stigli do prilike da razvijaju ovaj popularni srpski sport na udaljenim ostrvima.

        U košarkaški svet su ušli u međuvremenu i treneri Nikola Maslarević i Andrija Melo Golubović.  Tako se srpska zajednica uvećala i ojačala.  Većina Srba, koji su mi govorili da su “ostrva Mahe i Praslin divna srpska okeanska sela”, sprema se da godišnji odmor provedu u Srbiji.

Marko Lopušina