Svetska proizvodnja vina ove godine mogla bi da padne na jedan od najnižih nivoa u istoriji.

PIŠE: BRANISLAV GULAN – FOTO: RADE BAKRAČEVIĆ

Zbog lošeg vremena u Evropi podbacila proizvodnja, a potrošnja se vraća na nivo pre pandemije. Svetska proizvodnja vina ove godine mogla bi da padne na jedan od najnižih nivoa u istoriji zbog lošeg vremena u Evropi. Međutim, očekuje se da će se potražnja oporaviti i biti kao i pre pandemije virusa korona, saopštila je Međunarodna organizacija za vino i vinogradarstvo (OIV).

U početnim projekcijama za 2021. predvideli su globalnu proizvodnju između 247,1 i 253,5 miliona hektolitara, sa srednjom procenom na 250,3 miliona hektolitara. U tom slučaju ovo bi bila treća uzastopna godina proizvodnje ispod proseka, približna onoj iz 2017, javlja „Agroklub” i navodi da je te godine proizvodnja bila najmanja unazad 60 godina. U Italiji očekuju pad proizvodnje za devet odsto, u Španiji za 14, a u Francuskoj za 27 odsto. Kako se ističe, glavni razlog smanjene ponude evropskog vina je loše vreme koje je vladalo širom kontinenta, ali je najviše pogodilo Francusku, objašnjava OIV. Ta je zemlja u aprilu doživela jake mrazeve, praćene obilnim kišama, grmljavinom i gradom, a vinovu lozu napala je i plesan. Predviđeno je da će proizvodnja u EU pasti na 145 miliona hektolitara, što je 13 odsto manje u odnosu na prošlu godinu. U ovoj godini ona je znatno porasla u zemljama južne hemisfere. OIV procenjuje da će biti najveća u istoriji i iznositi 59 miliona hektolitara, što je povećanje od 19 odsto u odnosu na 2020. Čile i Australija će u ovoj sezoni proizvesti 30 odsto više vina nego pre godinu dana, a Argentina 16. Povećana je i proizvodnja vina u SAD, za koju se ove godine očekuje 24,1 milion hektolitara, što je rast za šest odsto. Međutim, OIV nije objavio prognozu za Kinu u ovoj godini zbog nedostatka podataka o berbi grožđa, ali je napomenuo da očekuju nastavak pada od 2016. godine.

U Srbiji se obnavljaju stari i podižu novi vinogradi. Doneta je i strategija razvoja ove grane.  U ovoj godini se obavlja veoma berba grožđa na oko 25.000 hektara vinograda.  Očekivana proizvodnja grožđa u Republici Srbiji manja je za 2,9 odsto od prošlogodišnje, što je za 3,9 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek. Tolike površine nalaze se i u Hrvatskoj i Sloveniji. U Srbiji je povećan I broj kvalitetnih vinarija i procenjuje se da id sad ima oko 400! Dakle, vinogradarsko vinska mapa Srbije poslednjih godina se ubrzano razvija.

Jer, prema podacima RZS danas je čini  već 25.000 hektara vinove loze i više od četiri stotine registrovanih vinarija, a vinsko fruškogorje dobilo je još jednu prepoznatlјivu destinaciju u sremskom selu Veliki Radinci. Reč je o slovenačkoj investiciji, koju je u potpunosti realizovala porodica Milošević.

Na južnim padinama Fruške Gore, koju odlikuje veliki broj sunčanih sati i ruža vetrova pogodna za uzgoj vinove loze, baš na mestu gde je prema predanjima, prve čokote 276 godine zasadio rimski imperator Marko Aurelije Prob, svoju viziju porodica Milošević pretočila je u realnost. Nakon uspešne 50 – godišnje karijere i zavidnih poslovnih poduhvata koje je realizovao u Sloveniji, Milorad Milošević je odlučio da iskustvo, znanje i zarađen novac uloži u razvoj vinogradarskih i turističkih potencijala sredine iz koje je ponikao. Ovogodišnji rod grožđa, po svim parametrima kvaliteta Milorad Milošević koji i sam mnogo vremena provodi u vinogradu ocenjuje kao odličan, što je i klјučna pretpostavka za proizvodnju kvalitetnog stilski karakternog vina.

Kako javlja Simo Budimir iz RTV, u Banatskm selu Taraš, koje je  nadaleko je poznato po belim rodama i skeli koja spaja dve obale Tise, ali poslednjih godina i po sve većem broju vinograda kojima plodna zemlja i podneblje u potpunosti odgovaraju i u sušnim godinama sa malo padavina baš kakva je bila i ova. Vinogradar Slobodan Marovac kaže da ima 3.700 čokota, nešto mladog i nešto starijeg zasada. “S obzirom na to da je leto bilo dugo i toplo, prinos je  nešto manji. Grozdovi i bobice su ostali malo sitniji, falilo je vlage, ali je bolji kvalitet grožđa nego prošle 2020. godine”, naglašava Marovac. Saša Tolmač je četvrta generacija vinogradara i vinara u svojoj porodici. Ima oko 2.500 čokota vinove loze. “Proizvedem godišnje oko 2.000 do 2.500 litara vina. Ja proširujem površine, a nadam se da će i moja deca nastaviti mojim stopama”, ističe Tolmač. Tamara Tolmač Cvein, tehničar biotehnologije, kaže da joj struka dosta pomaže za osnovne stvari, vrenje i proizvodnju vina. “Ja sam došla ovde sa svojom decom da podržim tatu u onome što najviše volimo da radimo, a to je proizvodnja grožđa i vina”, poručuje Tamara.

Posebno ohrabruje to što sve veći broj mladih vinogradara nastavlja tradiciju predaka. Vinogradar Mile Markov kaže da je tradicija vinogradarstva u selu duža od dva veka, a tako je i kod njega u porodici. “Ovi vinogradi koje imamo postoje od 1901. godine, tako da je sedam generacija u našoj porodici na tom vinogradu”, ističe Markov. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede registrovano je oko 140 tržišno orijentisanih vinarija samo u Vojvodini i veliki broj proizvođača koji proizvode  vino za sopstvene potrebe.

 Globalni trendovi potrošnje bili su ohrabrujući, a podaci iz prvog polugodišta upućuju na oporavak uprkos stalnim poremećajima u turizmu i ugostiteljstvu povezanim s pandemijom. I dalje očekujemo povećanje globalne potrošnje u poređenju sa 2020. godinom – rekao je za javnost Pau Roka, glavni direktor OIV-a, ističući da podaci o trgovini u prvom polugodištu pokazuju količine iznad nivoa od pre pandemije. Dodao je da je prelazak na internet prodaju takođe pomogao vinskoj industriji tokom krize. Međutim, očekivani pad kineske potražnje mogao bi da ograniči godišnji porast potrošnje na oko dva odsto u poređenju s padom od tri odsto u 2020.