BUDIMPEŠTI ODŠTETA OD 184 MILIONA DOLARA!

Premijeri Mađarske Viktor Orban (desno) i Hrvatske Andrej Plenković

  Za Štajerske novice iz Budimpešte piše: Akademik Vlastimir Vujić

Mađarski  MOL  6. jula u Vašingtonu dobio spor protiv vlade Hrvatske

                     BUDIMPEŠTI ODŠTETA OD 184 MILIONA DOLARA!

                     Uz dokaz da je Zagreb dvostruko prekršio Ugovor o gasnom poslovanju (iz 2009. kojim nije izdvojio gasni biznis iz INE i u periodu od 2011. do 2014. kada je propustio da liberalizuje tržište gasa), pali su i hrvatski argumenti o isplaćenom-primljenom mitu u zamenu za upravljačka prava u INI zbog čega je u Hrvatskoj na šest godina pravosnažno osuđen bivši premijer Ivo Sanader i na dve direktor MOL-a Žolt Hernadi (koji je sve vreme bio nedostupan pravosuđu te zemlje)

                        Međunarodni sud za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu (SAD), koji radi pod pokroviteljstvom Svetske banke, 6. jula 2022. dostavio je Mađarskoj konačnu odluku o arbitražnom predmetu MOL Hungarian Oil and Gas Company Plc v. Republic of Croatia (ICSID Case No. ARB/13/32). Tom arbitražnom odlukom završen je jedan od najdugotrajnijih postupaka koji je pred ICSID-om trajao preko osam godina (pokrenut je 5. decembra 2013!). U postupku je bilo preko 220 procesnih radnji koje su zahtevale opsežne pripreme i koordinaciju svih tela obe državne uprave, kao i radove advokatskih timova. Obe strane su u tom periodu podnele više od 2.500 dokaza i 700 pravnih izvora, saslušane su (ili dostavljene) izjave 44 svedoka, a od 2014. do 2021. godine održano je  o s a m  ročišta (u Vašingtonu, Londonu, Parizu, i poslednje – onlajn!).

Hernadi (desno) i Sanader

                            Mađarska kompanija MOL (koja u ovom trenutku poseduje 49,08 posto INE) tužila je hrvatsku Vladu zbog povrede Ugovora o energetskoj povelji I prava koja mu se garantuju kao inostranom ulagaču. Konkretno, Zagreb je dvostruko prekršio Ugovor.

                              Prvo, u delu o gasnom poslovanju iz 2009. godine (kojim je bilo predviđeno izdvajanje dela gasnog biznisa iz INE). On je sklopljen za vreme Sanaderovog premijerskog mandata i Hrvatska je trebala otkupiti podzemno skladište gasa Okoli(što je i uradila), ali – nije preuzela trgovinu gasom (što je takođe bilo ugovoreno), dok je Vlada Jadranke Kosor (uz obrazloženje da je taj posao iz Ugovora sa Mađarima sumnjive prirode i po hrvatsku stranu vrlo štetan?) godinu dana kasnije (2010.) – definitivno odustala.

                               Druga povreda Ugovora o enegetskoj povelji, po tvrdnjama Budimpešte, bila je – kada je u periodu od 2011. do 2014. Zagreb “propustio” da liberalizuje tržište gasa (toj nameri svakako su doprinele određene odluke hrvatske Vlade kojima je u februaru 2014. godine regulisala gasno tržište u svojoj državi)…

                                Upravo su to bile činjenične osnove da Arbitražni sud u Vašingtonu odluči da MOL-u pripada odšteta u iznosu od 184 miliona dolara (na čega još treba dodati i zatezne kamate koje teku od 1. aprila 2014. do dana isplate), a Hrvatska MOL-u mora da nadoknadi i troškove postupka u iznosu od 1,5 miliona evra!

                                  Za zvaničnu Budimpeštu odluka američkog ICSID-a vrlo važna je još po jednom osnovu. Uz novac, vrlo bitno je da su pali i hrvatski argumenti o koruptivnim radnjama, odnosno o isplaćenom-primljenom mitu u zamenu za povećanjem upravljačkih prava Mađarske u INI(!) i izdvajanju gasnog biznisa – zbog čega je u Hrvatskoj pravosnažno osuđen bivši premijer Ivo Sanader (kome je određena zatvorska kazna od šest godina) i direktor MOL-a Žolt Hernadi, koji je sve vreme bio nedostupan pravosuđu Hrvatske i koji je osuđen na dve godine zatvora!… Kabinet mađarskog premijera Viktora Orbana, uz argument da u arbitražnom postupku nije dokazano podmićivanje odmah je zatražilo brisanje kaznene odgovornosti predsednika Uprave MOL-a Hernadija, ali iz Zagreba mu je poručeno da je odgovor na to pitanje da su – “konačne i pravosnažno donesene presude isključivo u nadležnosti hrvatskih sudova pred kojima su stranke imale priliku da iznesu sve adekvatne dokaze, što je uključivalo i saslušanje svih relevantnih svedoka”.

                                    Kažimo na kraju – da je ovo druga arbitraža koju je Hrvatska izgubila od mađarskog MOL-a? Prva (u kojoj su Mađarima “morali” da plate 14,5 miliona evra!) bila je u Švajcarskoj pred Komisijom Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL), koju je pokrenula Vlada Zorana Milanovića (danas predsednika Hrvatske) 2014. godine – upravo kao odgovor na MOL-ovu tužbu iz Vašingtona?!… Dve godine kasnije (2016.) premijer Andrej Plenković (koji tu funkciju u Hrvatskoj obavlja u drugom mandatu i danas) obavestio je javnost o odluci Vlade RH da kreće u vraćanje INE pod hrvatsku kontrolu – odnosno otkupljivanje deonica INE od MOL-a. Ali, gubitkom pomenute arbitraže, Zagreb je izgubio i pravo žalbe na tu odluku… Kasnije je saopšteno da nema ni novac za otkup, a ne sme ni u nova kreditna zaduženja zbog limita (državnog) javnog duga, dok je “kec” u Orbanovom rukavu bila – fingirana visina deonica… Dakle, i dalje su ostali u mađarskoj “zamki”!

                                       Posledice  gubljenja spora u Vašingtonu, dan kasnije počele su u Hrvatskoj da izlaze na videlo. Prvo što je Budimpešta opsežno komentarisala bila je (vrlo iznenađujuća) ostavka ministra finansija Hrvatske Zdravka Marića upravo u svetlu činjenice da je istoga dana Evropski parlament velikom većinom glasova podržao uvođenje   e v r a   u Hrvatskoj. Mađarski analitičari Marićevu odluku i vašingtonsku presudu (uz drugi uzastopni hrvatski poraz protiv MOL-a), uz veliki broj neuspelih ministarskih nastavaka da ovo stanje popravi – vide kao osnovni razlog za njegov odlazak!