Zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede (50-65 odsto vrednosti traktora), kao i finansiranju preko IPARD programa, u poslednje četri godine poljoprivrednici u Srbiji kupili su 21.000 novih traktori ističe Djordje Mišković, izvršni direktor kompanije KIITE u Novom Sadu, jedne od najvećih uvoznika pooljoprivredne mehanizacije u Srbiji. Nadležne institucije treba da razmišljaju o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih poljoprivrednika. Činjenica je da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Godišnje se u proseku uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna.
Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina kreće se na nivou koji premašuje 100 miliona evra godišnje. Pored nvoe mehaniazucije u zemlju je za psoeldnjih godinu dana stiglo i oko 13.000 polovnih traktora koji će da dobro da dođu i da se ubrzaju radovi na poljiam u Srbiji. Jer, u zemlji je danas ukupno oko 450.000 trkatora i oko 25.000 kombajna.Međutim, dobar deeo te mehanizacije je stariji i od svojih vlasnika. Tako nije retkost da vlasnici od tri stara traktora za vreme sezone poljoprivrendih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave poslove.
U agraru Srbijei i dalje su dominantni poljoprivrednci sa malim posedima, čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90 procenata. U Srbiji je3 danas 19 milioaj parcela. U Srbiji pstooji 565.000 poljoprivrednih gazdinasava. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva hektara. To zančio das u parcele usitnjene da se ih ima čak 19 miliona. Mišković, kaže da će popis poljoprivrede u 2022.godini dati realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije.
Poljoprivrednici u Srbiji poseduju oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna, kao i oko milion priključnih mašina u radnom stanju, a tek svaka peta mašina je nova. Prosečna starost traktora je, prema nekim procenama, 30 godina.
U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku postoji oko 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 4,1 miliona hektara obradivo, dok se koristi 3.476.000 hektara. U toku je i žetva pšenice na oko 630.000 hektara. Očekuje se ukupno, prema prognozi RZS rod od oko 3.184.000 tona. Dovoljnio za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose oko 1,55 miliona tona godišnje.
Najveće površine ili oko 955.000 hektara ove godine zauzeo je kukuruz. U rekordnim godinama na približnom takvim površinama bilo je i oko osam miliona tona roda. U 2021. godini bila je suša koja je ,,pojela dobar deo prinosa’’ pa je ubrano oko šest miliona tona ,,žutog zlata’’. U 2021. godine izvezeno je agrarnih proizvoda u vrednosti 4,9 milijardi dolara, a najveći prihod je od izvoza kukuruza i to je donelo prihod od 557 miliona evra.
Ove godine se očekuje rod od oko sedam miliona tona ,,žutog zlata’’. Koliko će stvarno biti, odrediće vremenski uslovi i ćudi Boga u narednom vremenu, do žetve. Posle podmirenja domaćih potreba koje su oko četiri miliona tona, ostalo će moći da se izveze. Međutim, analitičari ukazuju da se od kukuruza u preradi može dobiti oko 10.000 različitih proizvoda. Zato se predlaže da se on pretvori u proizvode viših faza prerade, pa da se posle izvozi, a ne da se samo prodaje kao sirovina za hranu. (B. GULAN)