U Srbiji predložen slobodan izvoz žitarica

POGLEDI

Priznanje neznanja!

Ministar polјoprivrede Branislav Nedimović najavio je, nakon sastanka sa predstavnicima Inicijative za opstanak polјoprivrednika Srbije, da će vlada doneti odluku o slobodnom izvozu žitarica, što je bio glavni zahtev polјoprivrednika. “Na sednici vlade biće predložen slobodan izvoz žitarica i ja sam obavestio predstavnike udruženja o tome. Isto tako imamo neke tehničke stvari koje smo dogovorili u vezi sa kreditima i odlaganjem plaćanja zakupa državnog polјoprivrednog zemlјišta u delovima sa ekstremnom sušom”, rekao je ministar. On je naveo da u vezi sa zahtevima polјoprivrednika o subvencionisanom dizelu i mineralnom đubrivu ne može još da govori. Kada je problem o viškovima pšenice, ovakva izjaa ministra ukazuje na, njegovo neznanje, nesmotrenost, grešku ili… Takvo ponašanje vlasti  da se prvo zabrani, pa tek onda posle dužeg vrmena i nakon pritisaka, odobri izvoz pšenice, ukazuje na nepoznavanje materije kojom se bave. Jer, svi koji se bave ovim poslom znaju da je Srbiji, godišnje dovoljno za ishranu, rezerve i setvu oko 1,55 miliona tona pšenice. To se može proizvesti na 300.000 hektara. A, Srbija je požnjela pšenicu na blizu 630.000 hektara. Dakle, površine su bile duplo veće od naših potreba!

Ministru, (koji je 13 po redu od 2000. godine, istekao  je i drugi mandat), a i dolazi iz Srema gde se proizvodi pšenica, pa je morao sve to da zna, prilikom preuzimanja ove funkcije, a ne posle dva mandata! Svaka čast da je na toj ,,vrućoj stolici’’ izdžđao dva mandata i po tome je jedinjii od 13 ministara koji su sedeli na stolici od demokratskih promena 2000. godin do danas. I pored toga što su nam silosi u vreme donošenja odluke o zabrani bili zanično puni (imamo 88 skladišta privatnih i tri državna za te namene) vlada je pogrešila, pa to sada priznaje, što je u prvom kvartalu 2022. godine prvo zabranila izvoz pšenice. Imali smo dovoljno za sebe do žetve (jer ekonomska godina u ovoj oblasti traje od žetve do žetve), značajne količine su odlazile u svet  po ceni od oko 300 evra po toni. Dogodila se agresija Rusije na Ukrajinu, pa je značajno i porasla cena pšenice i bila je to šansa seljaka da nešto i zarade.

Vremenom rast cena se prvo smirio, pa je stabiklizovan na manje od 35 dinara. Tako je tržište odlučilo,jer će ove godine u svetu roditi oko 790 miliona tona pšenice. Na osnovu računice Zadružnog saveza Vojvodine, na osnovu prinosa od 4,25 tona po hektaru iznosi 163.738,74 dinara ili 38,53 dinara po kilogramu. Država je odlučila i da za Robne rezerve Srbije kupi 131.000 tona pšenice i da po kilogramu  plati po 40 dinara. Ni to nije bilo po ukusu seljaka, pa ni do danas te količine nisu ponuđene od strane seljaka. Približili smo se brojci od 100.000 tona. Pšenicu prodaju samo oni kojima je novac hitno potreban za izmirenje obaveza ili za jesenju setvu. Ostali je ostavljaju na skladištenje i čekaju bolje vreme.

Prvo zabranom pa posle kvotama njihova (paorska) država, kojoj oni uvek pomažu kada je u krizi, u tome ih je onemogućila! Kada se uvidela greška da imamo viškova pšenice, vlast je saznala da to sad zna, pa je kroz prvo određivanje kvota, a sad i odobravanjem za izvoz, priznala da nije bila u pravu!? Međutim, to se dogodilo tek posle mirnog protesta seljaka i obraćanja nadležnima.

Potpredsednik Inicijative za opstanak polјoprivrednika Srbije Radoslav Adamović kaže za javnost da su nezadovolјni razgovorom sa ministrom polјoprivrede Branislavom Nedimovićem o ispunjenju njihovih zahteva za veću podršku toj grani privrede. On je posle sastanka sa resornim ministrom rekao da osim zahteva za ukidanje zabrane izvoza pšenice ništa drugo nije ispunjeno. Dodao je da je ministar rekao da se rešavanje njihovih zahteva za ukidanje akcize na gorivo za 100 litara dizela po hektaru i subvencije dela cene mineralnog đubriva mora odložiti do formiranja nove vlade. ”Nismo zadovolјni ispunjenjem zahteva i nakon razmatranja na Upravnom odboru donećemo odluku o dalјim koracima”, rekao je Adamović.

Tu treba dodati još i činjenicu da se stočarstvo gasi u Srbiji, a da stočari nisu upoznati gde je potrošeno oko 28 milijardi dinara (što je 237,3 miliona eva), koji su njima upućeni od 2016. do 2018. godine za subvencije, kako bi se poboljšao položaj ove grane. Državna revizorska institucija je kontrolisla trošenje para i između ostalog u zapisniku je konstatovala, ,, …da nema povećanja broja grla, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva…’’. Pored togau nalazu DRI piše, Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog rauzvoja kao i Naciuonalnog programa za poljoprivredu. Međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u tom periodu ostvario strateške ciljeve…

Državna revizorskja institucija je kontrolisala i ulaganje 26 milijardi dinara (što je 220,33 milioa evra) od 2018. do 2020. godine, kao ,,Podsticaje merama ruralnog razvja i donela sličan zaključak. U njemu piše ,, … Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama  ruralnog razvoja, nije moguće oceniti ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera…’’

Dakle, samo u ova dva dokumetnta radi se o nemoućnosti da se utvrdi gde je i kako potrošeno 54 milijarde dinara što je u stvarnosti 457,6 miliona evra. O kolikoj sumi se radi, najbolji dokaz je da je u 2021. godini Agrarni budzet Srbije bio oko 400 miliona evra. Da su ove pare došle do seljaka i sela, stanje u stoačrstvu i selima bi bilo boljke, pa oni ne bi posećivali nadležne ministre zbog svog nezadovoljstva!

I tako, domaći paori, nikako da dočekaju bolji život. Mogu da ga vide samo kada se reprizira istoimena emisija na RTS. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. Što je i napisao Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’’. (B. Gulan)