DVA MANDATA JEDNOG MINISTRA

Ministar Branislav Nedimović

Priznanje neznanja

Ministar polјoprivrede Branislav Nedimović najavio je, nakon sastanka sa predstavnicima Inicijative za opstanak polјoprivrednika Srbije, da će vlada doneti odluku o slobodnom izvozu žitarica, što je bio glavni zahtev polјoprivrednika

Piše: Branislav Gulan

“Na sednici vlade biće predložen slobodan izvoz žitarica i ja sam obavestio predstavnike udruženja o tome. Isto tako imamo neke tehičke stvari koje smo dogovorili u vezi sa kreditima i odlaganjem plaćanja zakupa državnog polјoprivrednog zemlјišta u delovima sa ekstremnom sušom”, rekao je ministar. On je naveo da u vezi sa zahtevima polјoprivrednika o subvencionisanom dizelu i mineralnom đubrivu ne može još da govori. Kada je problem o viškovima pšenice, ovakva izjava ministra ukazuje na njegovo neznanje, nesmotrenost, grešku ili… Kako drugačiej tunmačiti prvo zabraneu izvoza, poa kasniej odboranje kroz uredbe. A, uredbe niakda u istoriji nsiu dugoročno rešile probleme. VEć su samo predtavljale gašenje požara. Takvo ponašanje vlasti da se prvo zabrani, pa tek onda posle dužeg vrmena i nakon pritisaka odobri izvoz pšenice, ukazuje i na nepoznavanje materije kojom se bavi. Jer, svi koji se bave ovim poslom znaju da je Srbiji, godišnje dovoljno za ishranu, rezerve i setvu oko 1,55 miliona tona pšenice. To se može proizvesti na 300.000 hektara. A, Srbija je požnjela pšenicu na blizu 630.000 hektara. Dakle, površine su bile dvostruko veće od naših potreba!

Ministru, (koji je 13 po redu od 2000. godine, istekao  je i drugi mandat), a i dolazi iz Srema gde se proizvodi pšenica, pa je morao sve to da zna, prilikom preuzimanja ove funkcije, a ne posle dva mandata! Svaka čast da je na toj ,,vrućoj stolici’’ izdržao dva mandata i po tome je jedini od 13 ministara koji su sedeli na stolici od demokratskih promena 2000. godine do danas. I pored toga što su nam silosi u vreme donošenja odluke o zabrani bili zvanično puni (imamo 88 skladišta privatnih i tri državna za te namene) vlada je pogrešila, pa to sada priznaje, što je u prvom kvartalu 2022. godine prvo zabranila izvoz pšenice. Imali smo dovoljno za sebe do žetve (jer ekonomska godina u ovoj oblasti traje od žetve do žetve), značajne količine su odlazile u svet  po ceni od oko 300 evra po toni. Dogodila se agresija Rusije na Ukrajinu, pa je značajno i porasla cena pšenice i bila je to šansa seljaka da nešto i zarade.

Vremenom rast cena se prvo smirio, pa je stabilizovan na manje od 35 dinara. Tako je tržište odlučilo jer će ove godine u svetu roditi oko 790 miliona tona pšenice. Na osnovu računice Zadružnog saveza Vojvodine, na osnovu prinosa od 4,25 tona po hektaru iznosi 163.738,74 dinara ili 38,53 dinara po kilogramu. Država je odlučila i da za Robne rezerve Srbije kupi 131.000 tona pšenice i da po kilogramu  plati po 40 dinara. Ni to nije bilo po ukusu seljaka, pa ni do danas te količine nisu ponuđene od strane seljaka. Približili smo se brojci od 100.000 tona. Pšenicu prodaju samo oni kojima je novac hitno potreban za izmirenje obaveza ili za jesenju setvu. Ostali je ostavljaju na skladištenje i čekaju bolje vreme.

 Prvo zabranom pa posle kvotama njihova (paorska) država, kojoj oni uvek pomažu kada je u krizi, u tome ih je onemogućila! Kada se uvidela greška da imamo viškova pšenice, vlast je saznala da to sad zna, pa je kroz prvo određivanje kvota, a sad i odobravanjem za izvoz, priznala da nije bila u pravu!? Međutim, to se dogodilo tek posle mirnog protesta seljaka i obraćanja nadležnima.

Potpredsednik Inicijative za opstanak polјoprivrednika Srbije Radoslav Adamović kaže za javnost da su nezadovolјni razgovorom sa ministrom polјoprivrede Branislavom Nedimovićem o ispunjenju njihovih zahteva za veću podršku toj grani privrede. On je posle sastanka sa resornim ministrom rekao da osim zahteva za ukidanje zabrane izvoza pšenice ništa drugo nije ispunjeno. Dodao je da je ministar rekao da se rešavanje njihovih zahteva za ukidanje akcize na gorivo za 100 litara dizela po hektaru i subvencije dela cene mineralnog đubriva mora odložiti do formiranja nove vlade. ”Nismo zadovolјni ispunjenjem zahteva i nakon razmatranja na Upravnom odboru donećemo odluku o dalјim koracima”, rekao je Adamović.

Tu treba dodati još i činjenicu da se stočarstvo gasi u Srbiji, a da stočari nisu upoznati gde je potrošeno oko 28 milijardi dinara (što je 237,3 miliona eva), koji su njima upućeni od 2016. do 2018. godine za subvencije, kako bi se poboljšao položaj ove grane. Su8bvenckije se navodnmop šalju, ali ne stižu doonih kojiam su namenjene. Najboliji podatak je u zapisniku Državne revizorske institucije, gde izemđu ostalog piše da neko subvencije neko dobije za 30 dana, neko za 500 dana, a neki nikada!? Državna revizorska institucija je kontrolisla trošenje para i između ostalog u zapisniku između ostalog je konstatovala: ,,…da nema povećanja broja grla, proizvodnje mesa, kvaliteta I kvantiteta i povećanja izvoza u oblasti stočarstva…’’. Pored toga, u nalazu DRI piše, Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog rauzvoja kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu. Međutim, navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u tom periodu ostvario strateške ciljeve…Izveštaj o reviziji svrsishodnosti podsticaja poslovanja ,,EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU’’ napisan je na 85 strana.. Broj dokumenta je: 400 – 1115/2019-04/15, Beograd, 17. decembra 2019. godine.

Državna revizorska institucija je kontrolisala i ulaganje 26 milijardi dinara (što je 220,33 miliona evra) od 2018. do 2020. godine, kao ,,podsticaje merama ruralnog razvoja“ i donela sličan zaključak. U njemu piše: ,, …Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama  ruralnog razvoja, nije moguće oceniti ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera…’’ Jada je reč o ulganju noca u ruralni razvoj SRbije, Državna revizorska institucija je izradila izveštaj o trošenju novca na 125 strana. Radi se o Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja ,,PODSTICAJI MERAMA RURALNOG RAZVOJA’’. Broj dokum,etna je:400 – 738/2020-04/38, Beograd, 14. decembra 2020. godine.

Dakle, samo u ova dva dokumetnta radi se o nemogućnosti da se utvrdi gde je i kako potrošeno 54 milijarde dinara što je u stvarnosti 457,6 miliona evra. Jer, taj novca nije doneo očekivane rezultate niti je u životu opravdano njegovo ulaganje. Rezuktata je das u nam prazne staje i obori, a da ni sela i život u njima na osnovu trošenja tog novca nisu oživeli! Dakle,  kolikoj sumi se radi, najbolji dokaz je da je u 2021. godini agrarni budzet Srbije bio oko 400 miliona evra. Da su ove pare došle do seljaka i sela, stanje u stočarstvu i selima bi bilo bolje, pa oni ne bi posećivali nadležne ministre zbog svog nezadovoljstva! Inače Agrarni budžet Srbije u 2022. godini iznosi oko 62 milijarde dianra. Kada se to pretvori u evre iznosi oko 525,5 miliona evra. Njegovo trošenje je u toku, a rezultati ćse se videti ili u boljem životu na selu, punijim oborima i stajama, većem borju stanovnika, u uselima koja se prazne i nestaju ali tek nakon nekoliko godina, ukoliko bude opet obavljena kontrola od strane DRI. Da napomenemo samo da je kompletno ovo ulaganje obavljeno preko Ministarstva za poljoprivredu Vlade Srbije.

I tako, domaći paori, odnosno oni koji se bave poljoprivredom, a u zemlji je 565.000 takvih domaćinstava, nikako da dočekaju bolji život u selu. Mogu da ga vide samo kada se reprizira istoimena emisija na RTS. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. Što je i napisao Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’’.