NARODNA BANKA SRBIJE
Mere za zaštitu stanovništva
Izvršni odbor NBS je istakao da se ekonomija Srbije i dalјe suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja. NBS kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Očekivanja su i pokazatelјi ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalјe očekuje recesija.
Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od pet odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na četiri odsto kao i stopa na kreditne olakšice – na šest odsto!. Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije nastavlјa da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa do kraja perioda projekcije. Povećanje referentne kamatne stope predstavlјa njeno deveto uzastopno povećanje, zaklјučno s kojim je od aprila ove 2022. godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena. Prenošenje efekata dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.
Mere za smirivanje inflatornih pritisaka
Izvršni odbor je istakao da se ekonomija Srbije i dalјe suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja. Pritom, i dalјe izražene geopolitičke tenzije i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane prethodnih meseci pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje upućuju na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije. Prema prvim procenama za novembar 2022. godine, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10,00 odsto, što je bolјi ishod od očekivanog, zahvalјujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast.
Bolјi od očekivanja su i pokazatelјi ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalјe očekuje recesija. Nastavak pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi očekuje se i u narednom periodu, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih. Rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine. Takođe, sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega, energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu, istakao je Izvršni odbor. Tako je cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, koja je izazivala najviše zabrinutosti, znatno smanjena od početka septembra, a dovolјne količine gasa će ograničiti njen dramatičan rast ove zime koji se prvobitno očekivao.
Nastavak zaoštravanja monetarnih uslova neophodan je čak i u ambijentu preovlađujućeg uticaja faktora na strani ponude na inflaciju, kako bi se odlučno uticalo da ona ne bude postojanija u dužem periodu i kako se ne bi dodatno proširila. Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15 odsto međugodišnje, i dalјe u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci. Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. godine i povratak u granice cilјa do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slablјenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovolјnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
Bruto domaći proizvod zabeležio je realni međugodišnji rast u trećem tromesečju od 1,0%, što je neznatno niže od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (1,1%). Na usporavanje privredne aktivnosti odrazili su se pre svega ovogodišnja suša i znatno lošija polјoprivredna sezona od pretpostavlјene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavlјen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavlјen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. S druge strane, visok rast proizvodnje beleži se u sektoru rudarstva. Izvršni odbor očekuje da će bruto domaći proizvod ostvariti realan rast u rasponu 2-3% u ovoj i narednoj godini, a da će ubrzati na 3,5% u 2024, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu.
U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja klјučnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu. Prioritet monetarne politike i dalјe će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku dalјem privrednom rastu.
NBS usvojila propise u cilju porškle stanovništvu
Narodna banka Srbije je na redovnoj sednici Izvršnog odbora usvojila sledeće propise:
- Odluku o dopuni Odluke o adekvatnosti kapitala banke i
- Odluku o izmenama Odluke o privremenim merama za banke u cilju olakšavanja pristupa finansiranju fizičkim licima
Navedenim odlukama Narodna banka Srbije u uslovima neophodnog zaoštravanja monetarne politike pokazuje odlučnost da sa stanovišta svojih zakonskih ovlašćenja pruži podršku građanima u trenutnim okolnostima i istovremeno očuva stabilnost bankarskog sektora.
Kontinuiranim kreiranjem podsticajnog ambijenta omogućeno je bankama da dužnicima kojima je to zaista potrebno obezbede neophodne olakšice, a klijenti koji imaju teškoće u otplati kredita treba da u neposrednoj komunikaciji s poslovnim bankama ugovore optimalno rešenje kojim će prevazići probleme.
Odlukom o dopuni Odluke o adekvatnosti kapitala banke omogućeno je bankama da, bez uticaja na svoj kapital, fizičkim licima koji su u finansijskim poteškoćama, restrukturiraju potraživanje po osnovu odobrenog potrošačkog, gotovinskog ili drugog sličnog kredita na ročnost za tri godine dužu u odnosu na važeće regulatorno rešenje. To znači da će banka dužniku koji se suočava sa problemima u izmirivanju obaveza moći nesmetano da produži rok za otplatu ove vrste kredita, na način da taj rok za gotovinske i potrošačke kredite bude kraći od devet godina, odnosno za potrošačke kredite za kupovinu motornih vozila kraći od 11 godina. U okviru ovih rokova, dužniku će moći da se odobri ustupak u vezi sa otplatom potraživanja, bez obzira na stepen njegove kreditne zaduženosti u trenutku restrukturiranja.
Opisane ustupke banke će moći da sprovode kako na svoju inicijativu uz pristanak dužnika, tako i postupajući po obrazloženom zahtevu dužnika nakon kojeg je banka ocenila da postoje činjenice i posebne okolnosti koje su uticale na pogoršanje finansijskog položaja dužnika i time na mogućnost da on uredno izmiruje svoje obaveze prema banci. Rok u kojem dužnik može podneti zahtev banci za odobravanje restrukturiranja po novim pravilima nije ograničen, ali se restrukturiranje na ovaj način može sprovesti samo jednom.
Iako je reč o mogućnosti, ne i obavezi za banku, ovim propisom je Narodna banka Srbije kreirala takav okvir u kojem su banke podstaknute da građanima kojima je to zaista potrebno izađu u susret i u zajedničkom interesu ugovornih strana pomognu dužnicima da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju.
Ova odluka stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
Odlukom o izmenama Odluke o privremenim merama za banke u cilju olakšavanja pristupa finansiranju fizičkim licima, produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, što znači da banke i tokom cele naredne 2023. godine dužnicima mogu ponuditi olakšice u vidu produžavanja roka otplate stambenih kredita za najduže pet godina, a da se to produženje ne reflektuje na regulatorni tretman potraživanja. Na ovaj način je omogućen nastavak podsticaja bankama da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu inicijalno ugovorenu ročnost, što u trenutnim okolnostima rasta Euribor stope u kratkom roku može smanjiti pritisak na korisnike stambenih kredita sa varijabilnim kamatnim stopama i sprečiti porast problematičnosti stambenih kredita.
Pored navedenog, ovom odlukom nastavlja se podrška olakšanom pristupu finansiranju fizičkim licima i u 2023. godini. (B. Gulan)