• 

• Vrednost polјoprivrede jedne zemlјe meri se prema upotrebi deklarisanog semena. Srbija se n toj skali nalazi na poslednjem mestu u Evropi. Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena

Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati bilјku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu – cilј je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start. Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. “U sušnoj sezoni su naši hibridi suncokreta pokazali prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na sušu. Domaći crveni i beli kukuruz pokazali su se najbolјim za spremanje silaže”, kaže doktor biotehničkih nauka Luka Radoja. Činjenicu da je svaki osmi suncokret u svetu srpski državlјanin, novosadski stručnjaci posebno ističu. “Na Rimskim šančevima stvaraju nove hibride suncokreta, sa najnovijim tehnologijama gajenja i mnoge strane kompanije dolaze i uče kod nas”, kaže prof. dr Dragana Latković sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. U ukupnim troškovima uzgoja njivskog bilјa seme učestvuje sa sedam odsto. Valјalo bi da to učešće ne raste, iako je poskupela i sama proizvodnja semena.

O zastuplјenosti domaćih u odnosu na strane hibride i sorte na tržištu Srbije niko ne želi da kalkuliše. Nezvanično, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, zajedno sa Institutom u Zemun Polјu, danas zauzima 25 odsto tržišta semenskog kukuruza u Srbiji. Strani proizvođači kažu da je Srbija dobar domaćin, ali se i oni bore sa konkurencijom i činjenicom da nam navodnjavanje, važan faktor u semenarskoj proizvodnji, nije jača strana. Jer, u 2021. godini u Srbiji se navodnjavalo samo 52.236 hektara. Kada je pušten u rad hidrosistema Duanv – Tisa – Dunav, davne 1977. godine obećano je da će navodnjavati čak 510.000 hektara oranica. To je ostalo samo želјa do današnjeg dana.

Inače, nekada je Jugoslavija bila zemlјa koja je u svetu prodavala znanje, a to je bilo semeen. Sad je na poslednjem mestu u Evorpi. To potvrđuju podaci da je  spolјnotrgovimnska razmena semena Srbije sa svetom u 2021. godini bila 191,8 milioan evra,a to se odnosi na 217.909 tona. O d toiga iz SRbiej je bilo izvezeno u svetu 184.472 tone za 127,4 milioan evra, dok je uvezeno 33.436 6ona u vrednosti 64,4 milioan evra. Iz Srbije najviše se izvkzilo u zemlјe CEFTE, EU,Rusiju. Prodavali smo seme kukuruza, pšenic,e soje i suncokreta, dok s euvozilo iz zemalјa EU. Uvozim,o semenski krompouir, seme šećerne repe, semenske liniej kukuruza, povrća i krmnog bilјa.

Veliki novac ulažu u digitalne alatke, globalno teže udruživanju više delatnosti: od semena preko zaštitnih sredstava do stručnih saradnika na polјima. “Pokušavamo da budemo pravi partner polјoprivrednim proizvođačima kako u Srbiji, tako i u ostalim zemlјama u kojima poslujemo i radimo”, kaže Branislav Avramov iz “Korteva Srbija”.

Čija će zrna pokrenuti sejalice na proleće – slobodan je izbor svake tržišne ekonomije, ipak za jedno lobiraju svi u lancu od njive do trpeze: da ne sejemo seme sa tavana. Prema podaciam istraživača u Srbiji je ove jeseni zasejano čak 730.000 hektara pšenicom. Ali, čak 60 odsto tih površina zauzela je sorta ,,tavanka”. Sam taj čin već ukazuje da neće biti rekordni prinosi, ako seme nije deklarisano. Kažu da se vrednost polјoprivrede jedne zemlјe meri prema upotrebi deklarisanog semena. Na toj smo skali poslednji u Evropi. Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena.

Osvrt na žetvu

Ovu sezonu u celoj Srbiji obeležio je period suše koji je desetkovao useve i značajno uticao na smanjenje prinosa i kvalitet zrna.  Žetva suncokreta je uglavnom završena tokom septembra i oktobra, a ratari užurbano privode kraju žetvu soje i kukuruza. Prinosi se razlikuju od lokaliteta do lokaliteta. Opšti utisak je da su vremenske prilike smanjile prinos prolećnih useva kukuruza, sunockreta i soje u odnosu na prethodne godine. Na lokalitetima gde je bilo učestalijih padavina i ako je primenjena kompletna agrotehnika i zaštita useva – prinosi su zadovolјavajući. Parcele koje su pod zalivnim sistemima, ostvarile su i ove sezone dobre prinose.

Dakle, na visinu priunsoa svih kutklura utiče , pre svega,m kvaltietalј smene ai hibrida, zatim kako se obavlјalju radovi, kakva jhe mehanizacija. Alјu, poslove u agraru u Srbiji obavlјa 451.000 traktora i oko 25.000 kombajna, a oni su u većini stariji od svojih vlasnika. Na bvisinu prinso utiče i znae ratara… Dokaz takvkvaltieta semena  i visien proizvodnje koja stagnria već decenkjija je čin+njenica da za poslednje tri i po deceniej rast polјoprivredne proizvdonje u Srbiji je smao 0,45 odsto. Od demokratskih promena 2000. godine pa do počegka 2022. godine to je bilo malo više – oko 0,61 odsto! Znači smanjenje upotrebe u setvi tavanke, kod svih kutklrua, značiće i povećanje proizvdonje u tonama sirovina za hranu, ali i i pobolјšanje kvaliteta. Evo i analize podataka o proizvdonji osnovnih kultura u 2022. godini.

Suncokret

Ove godine, suncokret karakterišu manje glave, kao i neujednačeno sazrevanje bilјaka, sa velikim brojem šturih zrna. U periodu kada je kiša bila neophodna, tokom oplodnje i nalivanja zrna, prisutna je minimalna količina padavina što je direktno uticalo na smanjenje prinosa. Suncoket je bio zasejan na 250.000 hektarea i ukuoahna rod veći od 700.000 tona.

           Kukuruz

Što se tiče kukuruza, evidentirana su oštećenja od štetnih insekata, kao i prisustvo glјivičnih obolјenja, što je značajno uticalo na kvalitet roda i prinos. Ove godine kukuruz odlikuju i manji klipovi, a zbog dugotrajne suše utvrđeno je sporadično prisustvo aflatoksina, koji može izazvati zdravstvene probleme kod životinja i lјudi.

            Šta izaziva pojavu aflatoksina

Mikotoksini koje proizvode glјive vrste Aspergillus uzročnik su prisustva aflatoksina u kukuruzu. Duga i topla leta, sa niskom vlažnošću vazduha pogoduju širenju ove vrste glјiva. Usled nepovolјnih klimatskih uslova, kao ove sezone, zrna kukuruza pucaju i postaju odlična podloga za prodor i razvoj glјiva.

Naravno, glјive iz roda Aspergillus ne stvaraju uvek aflatoksin, količina ovog toksina povećava se ako su povolјni uslovi pod kojima glјive rastu. Ogoman uticaj na razvoj glјiva i količinu aflatoksina koji proizvodi zavisi od konkurentskih odnosa u ishrani – glјive Aspergillus u odnosu na druge glјive.

Pad proizvodnje pšenice i kukuruza u odnosu na 2021, godinu

Republički zavod za statistiku saopštio je da je proizvodnja pšenice u ovoj godini, na dan 5. septembra, iznosila 3.113.000 tona i za 9,6 odsto je manja nego

prošle godine. U odnosu na desetogodišnji prosek (2012-2021) proizvodnja pšenice je veća za 15,9 odsto i suncokreta za 13 odsto, a manja je proizvodnja soje za 25,4 odsto, kukuruza za 27,5 odsto i šećerne repe za 36,3 odsto.

U odnosu na 2021. godinu očekuje se viša proizvodnja suncokreta za 5,9 odsto, a manja proizvodnja šećerne repe za 21,4 odsto i soje za 26,2 odsto.

Ostvarena proizvodnja malina je viša za četiri odsto, a višanja za šest, dodaje se u saopštenju.

Očekivana proizvodnja kukuruza je 4.523.000 tona, što je za 25 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj 2021. godini, bila je veća proizvodnja šlјiva, za 14,7 odsto, a manja proizvodnja jabuka, za 2,1 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje šlјiva za šest i jabuka za 15,8 odsto, dodaje se u saopštenju.

Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u 2022. godini biće objavlјeni u toku marta 2023. godine. Očekuje se oporavak svetske proizvodnje soje i ulјane repice, dok će proizvodnja semena suncokreta značajno se smanjiti u sezoni 2022/23. Ukupna proizvodnja ulјarica će lako nadomestiti smanjenje u slučaju suncokreta.

Soja

Soja je neujednačeno sazrevala, što je izazvalo dodatne poteškoće tokom košenja useva. Mahune su manje, a unutar mahuna su zrna koja su, takođe, manja u odnosu na prethodne godine. Kada je reč o soji u Srbiji, dr Vojin Đukić, stručnjak u Institutu za ratarstvo u Novom Sadu, da  Iimama dosta njiva na kojima je bilo soje koje ima ispod tone po hektaru. U proteklih deset godina se pokazalo da kasnije sorte bolјe uspevaju u odnosu na rane pa bi ratari trebali da slede tu praksu, kazao je Đukić, rekavši da je ova godina baš nepovolјna za soju.

Šećer

 Pre nekoliko decenija je bila vodeća u proizvodnji šećera. Agroekonomisti objašnjavamjju da je Srbia kad asu šečerane radile punim kapoacitetom imala oko 100.000 hektara pod šećernom repom. Danas se seje na oko 30.000 d0 40.000 hetkar i prerađuje u četiri šećerane. Nekad aje u Jugoisalviji bilo oko 14 šečerane, a , danas samo njoih nekoliko radi i to u Srbiji na tom prostoru Najveći deo ih je propao. Ostale su fabrike kao spomenici. Srbiji je godišnje potrebno za ishranu po stanovniku oko 11,6 kilograma šećera godišnje ili oko 150.000 tona. Pored toga Srbija ima davno dobuienu dozviolu za godišnji izvoiz 181.000 tonu šećera u svet.  I sada Srbija mora da uvozi  najveći eo potrebnog semena šećerne repe od koje se godišnje proizvede oko 400.000 tona šećera.  Da bi se podataka proizvodnja ,,slatkog korena”  Vlada Srbije donela je uredbu kojom će proizvodnju ,,slatkog korena” u 2023. godinu podstaći sa 35.000 dinara po hektaru. Na novac će moći da ralunaju nosioci komercijalnog polјoprivrednog gazdinstava upisani u Registar, ako se nalaze u aktivnom statusu sa prijavlјenim površinam pod ovom kuklturom. Državna podrška će biti po hektaru zasejane šećerne repe, a najviše do 500 hektara  po gazdinstvu. Proizvođač će fiannsijsko pravo na državni novac ostvariti ukoliko je celokupan prinos  repe na ugovorenim površinama isporučio proizvođaču šećera.

Teška utakmica instituta

Proizvodnja semena je preduslov prehrambene sigurnosti svake zemlјe. Semenarski sektor u Srbiji, uprkos teškoj proizvodnoj godini, kaže da će semena za prolećnu setvu biti dovolјno, i za domaće potrebe i za izvoz. Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati bilјku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu – cilј je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start.”U centrali gde rade oplemenjivanje imaju veliko ulaganje za nauku. Nјihovi fondovi za istraživanja su veći nego ceo fond države Srbije za nauku”, rekla je dr Svetlana Balešević Tubić, sekretar Semenarske asocijacije Srbije. Po analizama asocijacije semenara na početku XXI veka, sertifikovanoi semen pšenice se korsitilo oko 90 odstgo, a soje 75 do  85 odsto. Ali, sve što se dešavalo na povim prosotrima  uticalo je na smanjenje pa je 2015. godine upotreba sertiifkovajne pšencie pala na 60 odsto a soej na 50 odsto. Trend smanjivanja se nasavio do 2019. godine kada je upotreba deklarisanog semena pšenice bila 40, a soje 35 odsto. To je ostavbilpo i gubitke u proizvodnji koji kod soje iznose 50,3 miliona evra a kdo pšenice 79,1 miliona evra. Istraživanja pokazuju da je glavni razlog zašto polјoprivrednici ne koriste deklarisano seme već ,,tavanku’’, su visoke cene. Sopstveneo seme najčešće koriste mali proizvođači. A, u Srbiji ima viblizu 217.000 malih proizvođala sa posedimka veličine do dva hektara. U novim kloiamtskim promenama država bi morala da stimmulišenazuku da stvara nove srote i hibride koji će biti prialgođeni vremenskim prilikama. Jer,  najavlјuje se da će suđa već za dve do tri deceniej prepoloviti prinsoe  kukruza, pšenice… Jugoislaviaj je nekad bila poznatas po tomke daje izvizoial semena , a to znači naukuku u svet, pa je semenarstvo bio značajan izvor prihoda. Zatoi semenarska Asocijacija SRbije predlaže da se uradi Strlјtegija za razvoj i pobolјšanje semenarstv au Republici Srbiji. To bi trebao da bude i deo koncepta nove, buduće agrarne politike Srbije.

Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. Uprkos izazovima, postižu golove. U sušnoj sezoni su naši hibridi suncokreta pokazali prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na sušu. Domaći crveni i beli kukuruz pokazali su se najbolјim za spremanje silaže. Činjenicu da je svaki osmi suncokret u svetu srpski državlјanin, novosadski stručnjaci posebno ističu.

“Potrudićemo se da to uskladimo i mogućnostima polјoprivrednih proizvođača i celokupnoj situaciji”, napominje dr Života Jovanović sa Instituta za kukuruz Zemun Polјe. O zastuplјenosti domaćih u odnosu na strane hibride i sorte na tržištu Srbije niko ne želi da kalkuliše.

Strani proizvođači kažu da je Srbija dobar domaćin, ali se i oni bore sa konkurencijom i činjenicom da nam navodnjavanje, važan faktor u semenarskoj proizvodnji, nije jača strana. Veliki novac ulažu u digitalne alatke, globalno teže udruživanju više delatnosti: od semena preko zaštitnih sredstava do stručnih saradnika na polјima.

“Pokušavamo da budemo pravi partner polјoprivrednim proizvođačima kako u Srbiji, tako i u ostalim zemlјama u kojima poslujemo i radimo”, kaže Branislav Avramov iz “Korteva Srbija”.

Čija će zrna pokrenuti sejalice na proleće – slobodan je izbor svake tržišne ekonomije, ipak za jedno lobiraju svi u lancu od njive do trpeze: da ne sejemo seme sa tavana. Kažu da se vrednost polјoprivrede jedne zemlјe meri prema upotrebi deklarisanog semena. Na toj smo skali poslednji u Evropi. Tome doprinosi čienjenica da semeneoim s tavana u Srbiji posejemo 80 odsto soje i 60 odsto pšenice! Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena. Istaknuti selekcionar pšenice iz Novog Sada, dr Miroslav Malešević, i sad tvrdi da je u tek završenoij setvi pšenice ,,tavanka’’ opet zauzela čak 60 odsto zasejanih površina pšenice. U jesen 2022.  zasejano je rekordnih oko 730.000 hektara.

Svet i proizvodnja

Očekuje se da je ukupna proizvodnja ulјarica u svetu porasla  sa 597 na 647 miliona tona u 2022. Godini!

• Proizvodnja soje će biti rekordna. Očekivanja su da će proizvodnja soje u sezoni 2022. u odnosu na 2021. biti veća za čak 12 odsto, ili 43 MT, što već dovodi do stabilizacija cena.

Svi veći proizvođači, osim Indije beleže povećanje proizvodnje, pre svega, kao posledica povećanje površina ali i očekivanja relativno povolјnih klimatskih uslova.

• Cena soje na svim tržištima je u padu od marta 2022. i prvih izveštaja o zasejanim površinama i dobrom stanju useva. U poslednjoj nedelјi avgusta ona varira od 597 dolara po toni za argentinsku do 670 tona za ukrajinsku soju.

Najstandardnija cena je oko 611  dolara po toni.

• Cena u Srbiji prati trendove ali ne i veličinu svetske cene. Izuzetno loš rod u 2022.glodini, loš kvalitet i komplikovan uvoz zbog GMO regulative usloviće vrlo dinamično tržište u Srbiji i značajno variranje cena na nedelјnoj bazi.

Srbija ima najskuplјu soju na svetu!

Cena soje u Srbiji se kretala oko cene sa  84 dinara po kilogramu bez PDV., a sad je to oko 65 dinar apo kilogramu.

Iz Udruženja Žita Srbije su domaće tržište okarakterisali malom tražnjom, još manjom ponudom, i zalihama iznad potrošnje. „Visoka cena je posledica odsustva konkurencije, jer, bez obzira što je soja na međunarodnom tržištu znatno jeftinija, ponude za NON GMO soju kakvu Srbija proizvodi u ovom trenutku se ne mogu dobiti. Domaća cena nije konkurentna u izvozu, pa na strani kupaca ostaju samo domaći prerađivači“, objasnila je za javnost direktorka udruženja, Sunčica Savović.

Iz novosadske Produktne berze su naveli da je za godinu dana cena soje porasla 103,57 odsto. To se objašnjava posledicama koje je pandemija izazvala na međunarodnom tržištu proteklih godina, ali i većom potrošnjom hrane, vremenskim prilikama, aktivnostima fondova na berzama i velikom potražnjom Kine. (B. GULAN)