ZIMSKA ŠKOLA ZA POLjOPRIVREDNIKE U POŽEGI

Kako oživeti selo

Kako oživeti selo u Srbiji, tema je devetog tradicionalnog skupa naučnika,

polјoprivrednika i svih drugih koje interesuju teme opstanka i ostanka sela u Srbiji.

Većina radova će obrađivati temu ,,Kako oživeti selo’’. Skup na kome će biti oko 200

učesnika, od čega oko 120 autora radova, održaće se 24. I 25. februara 2023. godine u

Polјoprivrednoj školi ,,Ljubo Mićić« u Požegi.

Predsednik Organizacionog odbora skupa prof dr Nikola Bajić ističe da je ovo itneresantna

tema za sve u Srbiji jer u njoj od 4.700 sela na putu nestanka je čak 1.200. U

traženju rešenja u agraru biće to i rešenje za spasavanje Srbije.

,,Jer, u proizvodnji hrane u Srbiji, koja stagnira već decenijama, bavi se oko 1,4 miliona

stanovnika. Od 3.476.000 hektara koja se obrađuju čak 217.623 polјoprivrednika su vlasnici

imanja do dva hektara. Pored toga selo je nekada bilo mesta ražanja, veselјa, svadbi, pa i

umiranja. Sad se u njima gleda ko će ostati poslednji da ugasi svetlo. Jer, u više od 1.000

sela ima manje od po 100 stanovnika, čak u 1.000 mesta nema ni po jedna prodavnica, 500

sela nema vezu sa svetom. Jer, u proteklih nekoliko godina za vreme korone umrlo je

više od 120.000 žitelјa Srbije, a rađalo se manje od 60.000 godišnje. To znači da nam se

Srbija, prazni da je teritorija ista, ali da je sve manje stanovnika u njoj. To je pokazao i

poslednji popis, po kome nas ima tek oko 6,5 miliona! To se najbolјe vidi u istočnim

krajevima Srbije gde se prazne sela, a u tome području je i najviše od 150.000 kuća koje su

prazne, a pored toga još 50.000 njih nema ni naslednika. U tim regionima

istočne i južne Srbije ima između 400.000 i 600.000 hektara neobrađenih njiva, naglašava

Bajić Inače, kako bi oživeo sela on u tom regionu vodi i Cetnar organske polјoprivrede u

Užicu, koji se ističe u proizvodnji i izvozu takve hrane”, navodi Branislav Gulan, član

Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, koji će na skupu izlagati temu o nestajanju

zemnjista u svetu i Srbiji kao navodnjavanju.

Ove teme bile su i nezamislive proteklih sedam decenija za rukovodioce i kreatore agrarne

politike u Srbiji. To pokazuje život na selu kao i odlazak iz sela iz kojih je sa prostora

Jugoslavije, od 1950. go 2000. godine otišlo oko osam miliona nekadašnjih selјana. Oni su

odlazili iz sela, živeli u gradovima, i sad u trećem dobu su primetili da im sela nestaju i da

je sve manja proizvodnja hrane. Mnogi kada su bili na vlasti i odlazili u trci za funkcijama

u SFRJ, uglavnom u gradove, odakle su samo nadgledali sela, govorili su kako Srbija može

da hrani pola Evrope.

Sad je u njoj svakodnevno gladno oko 500.000 njenih žitelјa, a taj broj svakodnevno raste.

Jer, samo u 2021. godini je pad proizvodnje bio veći od pet odsto, a u 2022. godini rast

pada je nastavlјen pa je veći čak za osam odsto!

Pored toga u Srbiji je prilikom završetka izgradnje hidrosistema – Dunav – Tisa Dunav,

sad daleke 1977. godine bilo planirano da se navodnjava čak 510.000 hektara njiva i da se

odvodnjava još milion hektara. Navodnjavanje je ostalo obećanje svih vlasti pored toga i

nikada se nije ostvarilo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini

u Srbiji je navodnjavano samo 54.639 hektara, što predstavlja oko 1,5 odsto njiva na

kojima se proizvodi hrana. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine dok nisu

bile velike poplave u Vojvodini jer zbog previše mulјa u sistemu, nije mogao da primi

suvišne vode.

Oživlјavanje sela počelo je sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela, koju je porkenuo i vodi je

uspešno Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije za brigu o selu. Za četiri godine Srbija

je dobila više od 1.100 novih zadruga, pa ih sad ima više od 3.000 u zemlјi. Kroz

bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara, novac je dobilo 207 zadruga. U selima gde

postoji dobra zadruga, vraća se i život.

Pored toga vlasnike i prazne kuće u selima, čiju kupovinu finansira država pa su to i novi

stanovnici praznih sela. Do kraja 2022. godine kuplјeno je i dodelјeno više od 1.600 takvih

kuća. Ali, da bi se obnovila prazna sela i počele obrađivati zapuštene njive, potrebno je

da prođe nekoliko decenija, jer, ono je bilo zapušteno i zapostavlјeno odmah nakon

završetka Drugog svetskog rata. (B.G.)

NARODNA BANKА SRBIJE

Kreditni rejting, korak do investicionog

Rejting agencije Fitch donela je odluku da zadrži kreditni rejting Srbije na nivou

BB+, kao i stabilne izglede za njegovo dalјe povećanje. Time se Srbija i dalјe nalazi

na samo korak od dobijanja investicionog rejtinga, uprkos izraženim neizvesnostima

iz međunarodnog okruženja.

„Činjenica da je agencija Fitch zadržala stabilne izglede Srbije za dobijanje

investicionog rejtinga, još jedna je potvrda izgrađene otpornosti domaće ekonomije

na brojne globalne izazove“, istakla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka

Tabaković povodom odluke agencije Fitch.

U svom izveštaju, agencija Fitch ističe da je ovakvu odluku donela zahvalјujući

kredibilnom okviru ekonomske politike u Srbiji, ističući posebno:

  važnost očuvane stabilnosti deviznog kursa u uslovima povišenih geopolitičkih i

ostalih međunarodnih rizika,

– adekvatnost fiskalne politike i

– viši nivo ekonomske aktivnosti merene bruto domaćim proizvodom po glavi

stanovnika u odnosu na zemlјe sa istim kreditnim rejtingom.

Takođe, agencija Fitch naglašava i još jednom potvrđenu otpornost bankarskog

sektora, visok i adekvatan nivo deviznih rezervi, punu pokrivenost tekućeg deficita

stranim direktnim investicijama i očuvanu ukupnu stabilnost platnobilansnih

kretanja, što je posebno važno u uslovima visokih svetskih cena energenata i ukupnih

rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.

 „Tokom 2022. godine izvoz robe i usluga povećan je za preko 30 odsto, uprkos

usporavanju eksterne tražnje. Ostvaren je i rekordan nivo stranih direktnih

investicija od 4,4 milijarde evra, rast zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, dok

je učešće problematičnih kredita svedeno na rekordno nizak nivo od tri odsto. Sve to

zajedno potvrđuje da smo kao nosioci ekonomske politike adekvatno odgovorili na

više dimenzionalne potrese sa kojima se sve ekonomije suočavaju već pune tri godine“,

naglašava guverner Jorgovanka Tabaković.

 Agencija ocenjuje i da je niži nivo bazne od ukupne inflacije, za pet procentnih poena na

kraju prošle godine, rezultat relativno stabilnog kursa dinara prema evru, kao i adekvatne

reakcije Narodne banke Srbije. Ističu i da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i

privrede za tri godine unapred usidrena. Ocenjuju i da će doći do popravlјanja spolјne

pozicije zemlјe, kao rezultat manjih potreba za energentima zahvalјujući kreiranim

zalihama, kao i zbog očekivano nižih cena energenata u ovoj u odnosu na prošlu godinu.

„Vrlo je važna i činjenica da, u ovako neizvesnim međunarodnim okolnostima,

međunarodne institucije na vrlo sličan način kao i mi vide buduća ekonomska kretanja. To

se posebno odnosi na inflaciju, koja bi već od drugog tromesečja, a možda i nešto ranije,

trebalo da se nađe na silaznoj putanji, a da od druge polovine godine počne ozbilјnije da

usporava“, navela je guverner Jorgovanka Tabaković.

Kada je reč o javnim finansijama, agencija ističe da su rezultati u 2022. bili bolјi od plana

i procenjuje da će, uprkos povećanim izdacima za energente, u naredne dve godine fiskalni

deficit biti smanjen na 1,4 odsto, a javni dug opšte države na 50,5 odsto bruto domaćeg

proizvoda.

„Ovakva očekivanja agencije po pitanju budućih makroekonomskih kretanja, uz mogućnost

da ostvarenja u narednom periodu budu i bolјa od projektovanih, biće klјučna za dobijanje

investicionog rejtinga“, zaklјučuje guverner Jorgovanka Tabaković. (B.G.)