Foto: RADE BAKRAČEVIĆ (arhiva Štajerske novice)

Stočarstvo u Srbiji je devastirano i nalazi se na nivou kao što je bilo pred Prvi svetski rat.  Prazna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja.  Mesare imaju dovoljno mesa zbog uvoza, ali mesare se i dopune nakon pokolja stoke posle protesta stočara! Srbija je postala veliki uvoznik mleka, ali i mesa. Tako je zemlja, koja je nekada mogla da hrani pola Evrope, kako je bilo u javnosti za vreme SFRJ, sad postala zavisna od uvoza za prehranjivanje naroda. I to je Srbija danas!

 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. – 2020. manji za 28,35 odsto.  U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je dobijeno blizu 1,5 milijardi litara mleka. Sad se na muži nalazi samo 228.000 krava mlekulja! U Srbiji je u 2022.godini proizvedeno oko 1,4 milijarde litasra mleka.  Pad proizvodnje bio je 100 miliona litara, a pored toga još 100 miliona litara su popili prasići. Jer, bila je skupa stoča hrana, a vlasnicima jeftinije mleko da ga daju za hranu prasićima.

 To znači da je po pomuženom grlu godišnje dobijano samo 3.585 litara. Godinu dana kasnije dobijeno je 1,47 milijardi litara mleka, što znači da je po jednom grlu dobijano samo 3.610 litara mleka. Sve ispod 7.000 ltiara danas je loše i karaktesristika nerazvijenih zemalja! Sve manje stočarstvo u Srbiji pa to ima velike negativne posledice. Potrošnja  mleka i prerađevina  svedena je na 200 kilogama po stanovniku godišnje. To je na dnu lestvice u Evropi. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za infrastrukturu u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara plodnih oranica. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. A, u Srbiji nema stoke, pa nema ni stajnjaka. Upotreba veštačkih đubriva to nemože nmože da nadokanti nedostatak stajnjaka.

Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Danas je stočarstvo  Srbije na izdisaju. Uečstvuje u BDP agrara, pema podacima RZS samo sa 28,1, odsto. Ukoliko se tako nastavi uskoro će to biti smao 20 odsto. Stočaari kažu da je u praksi znatno lošije stanje od ovih zvanično državnih podataka. Jer, potvrda težeg stanja su prazna sela, prazne staje i prazni obori za tov svinja. Za poslednjih deset godina u Srbiji je ugašeno više od 62.000 farmi! Trenutno prema podacima RZS u zemlji imamo samo oko 228.000 krava mlekulja i ukupono oko 400.000 goveda. Godišnje se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka, a od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, ostalo u ,,sivoj emisiji’’. U 2021. godini proizvodnja je bila manja za oko 100 miliona litara zbog sušne godine i nedostatka stočne hrane, a još 100 miliona litara popili su prasići. Jer, je stočarima je bilo jeftinije da ih hrane sa mlekom nego da kupuju skupu stočnu hranu.

Hvalisanje vlasti!

Dugo godina se u Srbiji čekalo da se izgradi Nacionalna referentna laboratorija, kao nezavisna institucija za ispitivanje kvaliteta mleka. Mnogo novca je i utrošeno za njenu izgrljadnju, a  i više od decebnije je građena laboratorija. Od završetka raspada Jugoslavije, pa sve do pre nekoliko godina. Iako je zvanično otvorena, u vreme pretposlednjeg 13. ministra poljoprivrede Vlade Srbije, ta institucija ni danas neradi!? Zašto – niko neće da priča o tome! A, mnogi funkcioneri iz poslednjih garnitura ove vladajuće partije su se slikali pored modernih postrojenja i hvalili kako su baš oni doprineli završetku njene izgradnje i  početku rada. I to prikazivali kao svoj životni uspeh! Međutim i sad u analizama piše da ona još uvek neradi! U izveštajima nadležnih institucija, među kojma je i Privredna komora Srbije, u zadacima za 2023. godinu, pisalo je kako rad te ustanove još uvek nije pokrenut! Ukazivano je kako je potrebno to što pre učiniti, kako bi se mleko prilikom otkupa kategorisalo prema kvalitetu, u tri klase. Pošto sad nemamo dovoljno mleka, svo se plaća po istoj ceni, kao prvu klasu, bez obzira na kvalitet, naravno ako je za ljudsku upotrebu. Odnosno ako je u skladu sa potrebnim minimalnim kvalitetom.

Ogromne pare su uložene u gradnju laboratorije mleka, koija neradi! Uskoro će to biti i promašena investicija jer neće biti ni mleka čiji kvaltiet treba utvrđivati u laboratoriji. Dokaz je sve veći uvoz mleka, čiji kvaltiet je utvrđen u zemlji porekla za izvoz u Srbiju. Jer, ogromne količone  se uvoze ,,bele reka mleka”, jer je prošle 2022. godine stiglo  iz uvoza u Srbiju 3.364 šlepera, zatim ogromne količine mleka u prahu i sireva. Ako je to opredelenje vlasti i agroekonomske politike zemlje da se uvozi, umesto da imamo domaću proizvodnju za sopstvene potrebe i izvoz – to nije dobro! Ali, da ostane zabeleženo da je i to Srbija danas!

Mlečni uvoz

Kada su mleko i mlečni proizvodi u pitanju, Srbija je od izvoznika postala uvoznik. U zemlji se sad od 228.000 grla mlečnih krava dobije oko 1,4 milijardi litara mleka. U Srbiji se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina u 2022. godini. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Proizvođači i dalje apeluju na štete od nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda čime se uništava domaća proizvodnja. Podatke koje objavljujemo, predstavljamo zbirno iako su za sektor uvoza mleka kategorisani u dve grupe, na proizvode sa manje od jedan odsto mlečne masti i proizvode sa više od jedan odsto mlečne masti.

U Srbiji je u 2022. godini prema podacima RZS uvezeno 84.119 tona mleka što je jednako broju od 3.364 šlepera, u vrednosti od 57,1 miliona dolara, koliko je plaćeno za njegov uvoz. Države iz kojih smo najviše uvozili su Poljska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska.

Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska.

Treća kategorija iz uvoza mlečnih proizvoda je sir. U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 659 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija.

Problem sa proizvodnjom mleka nije nastao juče, već postoji godinama unazad. To se vešto skrivalo od javnosti, sve dok poljoprivrednici, ogorčeni trenutnom, situacijom nisu izašli na ulice, da prosipaju svoje mleko. Istovremeno, građani Srbije kupovali su mleko iz uvoza, koje se moglo pronaći na rafovima supermarketa, jer domaćeg nije bilo dovoljno.

Nedostatak mleka nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Vlast mora biti svesna da treba da prođe dugačak period, kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio, s tim moraju da znaju da onaj ko je jednom zatvorio farmu, taj se više na istu na vraća. A, u Srbiji je poslednjoj deceniji zatvoreno čak 62.000 malih farmi! Tužno, ali istinito!

Prosečna mlečnost krava mora se povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali. U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!

U 2022. godin i Srbija je za uvoz mleka u prahu i sireva potrošila više od 165 miliona evra! Još veći uvoz natavljen je i u prvoj polovini 2023. godine.

 Kako rešiti disbalans tržišta mleka?

Zemlje i konzumiranje mleka i prerađevina godišnje po jednkim stanovniku: Danska – 900 kilograma godišnje; Finska – 361,19 kilograma godišnje; Švedska – 355,86 kilograma godišnje; Holandija – 320,15 kilograma godišnje; Švajcarska – 315,78 kilograma godišnje; Grčka – 314,69 kilograma godišnje; Srbija – 200,00 kilograma godišnje:

U Vladi Srbije održan je sastanak proizvođača mleka sa predstavnicima države i mlečnim govedarima, a tema su bili viškovi mleka i kako rešiti disbalans tržišta mlečnim proizvodima. Kako se čulo, srpske mlekare imaju viškove na zalihama, koje pokrivaju tri meseca, a šta će biti nakon toga dilema je za domaće stočare, koji su prisustvovali sastanku. “Nismo došli ni do čega. Učestvovalo je 28 mlekara iz zemlje i glavni akcenat je bio na poslovanju mlekara, njihove zalihe i probleme I cene koje su najniže u otkupu a mi kao da nismo tu bili ni prisutni, umesto da akcenat bude na poljoprivrednicima. Na kraju skupa sam zamolio za reč, da ukažem u kakvom smo problemu mi proizvođači mleka, zbog čega smo protestvovali i blokirali ulice”, kaže Zlatko Kokanović, predstavnik Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije. Kako je objasnio, proizvođači sireva su zadovoljni novim prelevmanom od 300 dinara, to se njih dotiče, ali to još uvek ne rešava suštinske probleme kod mlečnih stočara. Prelevman je prvo bio 30, a sad 300 dinra. Kansmo je donet kada su ljuidi već ugasili mlekare i proizvodnju sireva. Da je to urađeno domah, imalo bi reezutlatata. Ovako, vidi se da I mamo vlast koja se nerazume u ono što radi. “Za nas, proizvođače, ostao je glavni problem da Milanu Pajiću i Slobodanu Brkiću iz Mačve niko nije potvrdio da će početi da preuzima mleko. Postavlja se pitanje ko će da plati to mleko, koje ljudi deset dana prosipaju, oni su ga proizveli i hranu za stoku platili, oni su pogođeni ovom situacijom”, kaže Kokanović i napominje da se ranije spominjao kao razlog otkazivanja otkupa kod nekih proizvođača prisustvo aflatoksina. On smatra da zbog tog problema ne treba da ispaštaju mlečni govedari, jer se zna od koga oni nabavljaju stočnu hranu. “Glavni problem su fabrike stočne hrane, koje stavljaju u promet hranu sa takvim sadržajem. To mora da se reši slanjem inspekcija”, kaže Kokanović.

Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu, i na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka. “Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli manjak, potreban tržištu. Mi smo tražili zagarantovanu cenu za mleko ali oni su rekli da to ne mogu da daju. Tražili smo da zabrana uvoza i prelevmani važe i za članice CEFTA sporazuma, odnosno Otvoreni Balkan, ali to nisu mogli da ispune. Podsećam, mi smo država koja ne koristi GMO hranu za stoku.

 Mleko na farmama EU 35,7 evrocenti

Cene mleka na farmama EU u junu su ostale praktično na istom nivou kao prethodnog meseca i u proseku iznose 35,7 centi po kilogramu, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Ova cena je za 13 odsto viša od proseka za jun u poslednjih pet godina. Cena sirovog mleka u junu 2023. godine pala je za -8,5 odsto u SAD i porasla za +5,2 odsto na Novom Zelandu, u poređenju sa mesecom ranije (cene izražene u evrocentima/kg). IT spot cena mleka je pala, sada na 38,5 centi po kilogramu!

MLEKARE OBUSTAVLjAJU OTKUP MLEKA!

     POJEDINI PROIZVOĐAČI MLEKA – UKUPNO 42 IZ BAnjANA I JOŠ 16 OKOLNIH SELA, OD 1. MAJA 2022. GODINE NEMAJU KOME DA PRODAJU SVOJE MLEKO. MLEKARA IH JE OBAVESTILA DA ZA DVA DANA OD njIH VIŠE – NEĆE OTKUPljIVATI MLEKO. STOČARI KAŽU DA JE NEDOSTATAK MLEKA U SRBIJI IZAZVAN OD UVOZNIKa KAKO BI ŠTO VIŠE UVOZILI MLEKA U PRAHU, KO ZNA KAKVOG KVALITETA PA DA OD TOGA PRAViMO ,,BELU VODICU’’ KOJU PRODAJEMO ZA MLEKO. E, PA TOLIKO JE TAJ ,,NEDOSTATAK’’ DA POljIPRivrEDNICI POPUT MIĆKA MIHAILOVIĆA IZ SAVINOG SELA U BAČKOJ SAD NEMAJU KOME VIŠE DA PRODAJU MLEKO! REČ JE O PORODICI U KOJOJ RODITEljI IMAJU IZNAD 25 GODINA, ČETVORO MALE DECE I 50 KRAVA. TEŠKO SU DO TOGA DOŠLI I SAD MORAJU PRINUDNO DA GASE FARMU KAKO BI IMALI PROIZVODNJU SAMO ZA NATURALNU, KUĆNU POTROŠNjU. U OVOM REGIONU PRE DECENIJU I PO ,,IMLEK’’ JE PRESTAO DA KUPUJE MLEKO OD ONIH OJI SU IMALI U STAJAMA MAnjE OD PO 10 KRAVA MLEKUljA. STOČARI njIH NEKOLIKO HIljADA NIJE IMALO KOME I GDE DA PRODAJU MLEKO!

Gašenje mlekare, ljudi bez posla i 3.000 krava na prodaju!

     Nakon toga BIVŠI DIREKTOR SLADARE U BAČKOJ PALANCI, DRAGAN STANIMIROVIĆ, OSNOVAO JE MLEKARU ,,EKO MILK”, PA JE OD SVIH U REGIONU DNEVNO OTKUPLjIVAO PO 9.000 LITARA MLEKA I PRERAĐIVAO GA U SIREVE I SNABDEVAO PICERIJE, LOKALE I DRUGE POTROŠAČE U SRBIJI SA KVALITETNIM SIREVIMA. SAd je prestao sve to da radi. stočari  LjUDI GASE, FARME RASPRODAJU KRAVE KOJE NAJČEŠĆE IDU U KLANICE. LjUDI, NjIH OKO 150.000 U REGIONU, NEĆE IMATI OD ČEGA DA ŽIVE, A ONI U MLEKARI, POSLE DECENIJU I PO RADA OSTAJU BEZ POSLA. PROIZVODIli smo I DESETAK VRSTA SIREVA, KAŽE BIVŠI VLASNIK MLEKARE ,,EKO MILK”  U BAČKOJ PALANICI,  KOJI SU IMALI KUPCE za svu robu od dnevno prerađenih 9.000 litara mleka. ,,Belu reku” VLASNIK TE MLEKARE kupovao je od 3.000 proizvoča u južnij bačkjo. takoje taj njeog rad decebniju i po spasio VIŠE hiljada  PROIZVOĐAČA MLEKA. On KAŽE DA JE BIO NA RAZGOVORU KOD MINISTARKE POLjOPRIVREDE I DA JE ONA REKLA DA SE UVOZE DVOSTRUKO JEFTINIJI SIREVI OD NAŠIH DOMAĆIH! PRELEVMANI, PRILIKOM DONOŠENjA PRVE UREDBE VLADA NA OVU TEMU, NA KILOGRAM TOG UVOZNOG SIRA BILI SU SAMO 30 DINARA KILOGRAMU. tEKA KADA JE VLAST UVIDELA DA TO NIJe DOBRO, ONI SU Povećani ZA 10 PUTA. aLI, TO JE BILO KASNO JER SU KRAVE OTiŠLE U KLANIcE, A FARME UGAŠENE!  šteta JE OGROMNA, A UVOZ MLEKA POVEĆAN. TO NIJE DOBRO ZA PROIZVOĐAČE I POTROŠAČ, nije ni za državu, ali jeste za pojedince u njoj. U  SRBIJI, ODNOSNO ZASTOČARE VLAST NIJE IMALA RAZUMEVANjA, TOG TRENUTKA NITI IH JE TO INTERESOVALO. STOČARI SU OSTALI BEZ POSLA, GASE FARME, NEMAJU OD ČEGA NI DA ŽIVE, POTROŠAČI BEZ MLEKA… PROIZVOĐALI MLEKA OD KOGA JE OTKUPLjIVALA MLEKARA U BAČKOJ PALANCI IMAJU OKO 3.000 GRLA KOJA RASPRODALI, DEO JE OTIŠAO U KLANICE, A U ZNAK UPOZORENjA MLEKO SU PROSIPALI NA ULICI. OSIM NOVINARA TO VIŠE NIKOG NIJE INTERESOVALO.

Nakaradna ekonomnska politika neznalica!

     OVO I MNOGO DRUGIH SLIČNIH PRIMERA JE REZULTAT NAKARADNE AGRARNE POLITIKE KOJU VODE NEZNALICE U ZEMLjI.  JA NISAM MOGAO DA RADIM I PROIZVODIM GUBITKE, NEKAKO ĆU SE SNAĆI ZA OPSTANAK PORODICE I SEBE. ŽAO MI JE TIH PROIZVOĐAČA OD KOJIH SAM DNEVNO, DECENIJU I PO, KUPOVAO PO 9.000 LITARA MLEKA I PRERAĐIVAO, KAO I ZAPOSLENIH U MLEKARI. BILI SMO SE UHODALI U POSAO. KADA SAM SE BIO ODLUČIO DA TO RADIM, SPASIO SAM STOČARE U REGIONu, ALI SAD SVI ZAJEDNO PROPADAMO, KAŽE VLASNIK bviše MLEKARE U BAČKOJ PALANCI.

     ODGOVORNOST ZA TO ISKljUČIVO SNOSI aktuelna VLAST, ODNOSNO MINISTARKA POljOPRIVREDE. SVE SAM JOJ OBJASNIO, ALI MALOG JE ZNANjA U OVOJ OBLASTI, PA, KAKO JE REKLA I PORED DOBRIH NAMERA,  NIJE NA VREME SHVATILA PROBLEM TIH LjUDI STOČARA. DOKAZ OVOG NERAZUMEVANjA JE DA JE PRE NEKOLIKO DANA VLASNIK FARME ,,ĆULIBRK” U NOVOJ GAJDOBrI KOD BAČKE PALANKE PRED MEDIJIMA i NEKOLIKO DAMA PROSIPAO PO 1,5 TONU MLEKA nekoliko dana JER NIJE IMAO KOME DA GA PRODAJE  POSLE OVAKVE ODLUKE VLASTI! U STAJAMA JE IMAO OKO 15 GRLA KRAVA mlekulja, NEKE su dobile nove gazde, A VEĆINA KRAVA JE OTIŠLA U KLANICE! u domaćinstvima je ostala tek poneka krava za ličnu potrošnju mleka.

     VLASNIK MLEKARE ,,EKO MILK’’ KOJA SE NALAZI U BAČKOJ PALANCI, U  FABRICI JE BIO ZAPOSLIO OKO 15 RADNIKA, U SEZONI I VIŠE. TU SU RADILI DECENIJU I PO – SAD KADA JE ON U MAJU 2023. GODINE DONEO ODLUKU DA VIŠE NEMA RAČUNA TO DA RADI – SVI SU DOBILI OTKAZE. DNEVNO SU U REGIONU OTKUPLjIVALI I PERAĐIVALI PO 9.000 LITARA MLEKA. STOČARI, VLASNCI OKO 3.000 KRAVA VIŠE NEMAJU KOME DA PRODAJU MLEKO, PA TRAŽE KUPCE ZA KRAVE.

CEH PLAĆA NAROD

       Posle toga, neodgovorna vlast je uvidela grešku pa je porelevmane povećala za 10 puta, na 300 dinara po kilogramu sira, ali nije mogla da popravi sve greške koje je učinila sa takvom odlukom. Bilo je kasno! Jer, niz mlekara je zatvoren, ljudi su bez posla, krave su otišle u klanice, a poneka je pronašla novog gazdu!  Rezultat nerazumne odluke vlasti je na početku teksta, da se povećava uvoz mleka u Srbiju u ogromnim količinama! Ceh plaća narod! Odgovornosti odgovornih za loše odluke –  nema!

     MINISTARKA JELENA TANASKOVIĆ SAD OBEĆAVA DA ĆE navodno ,,IMLEK” PONOVO opet PREUZIMATI OTKUP MLEKA, ALI OD TOGA ZA SADA NARAVNO NEMA NIŠTA. OBEĆANO JE I DA ĆE IM NARAVNO PLATITI 37 DINARA PO LITRU KAO ŠTO TO RADI ,,SOMBOLED”, BEZ PREMIJA, ŠTO JE DALEKO ISPOD GRANICE ISPLATIVOSTI. MIHAILOVIĆIMA JE OVO BIO JEDINI IZVOR PRIHODA I ZATO POČInjU SAMOSTALNO da rade, porodaju na kućnom pragu i preko interneta, DOK NE RASPRODAJU STADO. ISTIČU KUPCIMA KOJI SE JAVljAJU I ljUDIMA KOJI SE INTERESUJU ZA MLEKO I SIREVE, DA PRODAJU PUNOMASNO MLEKO (100 DINARA ZA LITAR) I PUNOMASNI MLADI DOMAĆI SIR PREKO INTERNETA KOJE JE POZVAO IZ OKOLINE BAČKE PALANKE, VRBASA, KULE, OdžAKA, NOVOG SADA, DA NARUČE NEŠTO OD TIH PROIZVODA KAKO BI MOGLI DA PREHRANE  PORODICU.

Milija Palamarević iz Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije kaže za javnost da su već bezbroj puta ukazivali da će to ovoga doći. Dnevno se prospe po 15 tona mleka u Srbiji. „Uskoro mećo imati potpuno rasulo, jer država i dalje uvozi mleko, tržište je prezasićeno, a trgovci zaračunavaju sto procentne marže“, kaže Palamarević. „Mlekara je pred prvomajske praznike, 2023. godine, obavestila prevoznika (koji je dnevno od proizvođača do mlekare dnevno prevozio po šest tona mleka), da od 1. maja 2023. godine prestaje da otkupljuje mleko od 42 proizvođača. Od čega će da žive te porodice i šta će da rade sa svojim mlekom“, upitao je Palamarević. To se dešava u centralnoj Srbiji gde je najvše stoke.

Uvoz interes političara i uvoznika!

Videli ste, slično je i u Vojvodini. Farmi je sve manje, uvoznici dobro zarađuju, a to je odluka vlasti ove agrarne zemlje, da gasi farme i ceo agrar za koji se nekad govorilo da može da hrani pola Evrope, a sad nema ni mesa ni mleka. Interes je manjeg broja političara i uvoznika, da se kupuje od stranih zemalja! A, nekoliko velikih u zemlji nije u mogućnosti da proizvodi koliko njima treba. To može samo veliki broj malih. Oni moraju da budu i akcionari u prerađivačkoj industriji pa će onda o svemu i da odlučuju. Retki su  stočari koji dans nemaju problem. Mešu njima je Mlekara ,,Farmer” u Čurugui (Vojvodina= koji već dve decneiej uspešno vodi Zorica Radišić i njena porodic. Mlekara i farma se naklaze u centur sela. SVai dan se u muži dobije po 1.000 litara svežeg mleka. Od tog melka se proizuvode i po 100 toan sireva. Većian se proda na pragu,a vleiki kucoi dolazi i odnose. Opstali smo jer je ugašeno dosta farmi u okolini, a one su bile konkurencija. Međutim, teškoće nisu mimoišle ni ovaj za sada uspešni kolektiv jer u hladnjači koja je i deo stambene kuće, trenutno, krajem juna 2023. godine na zalihama imaju oko sedam tona tvrdog sira u kolutovima teškim po nekoliko kilograma.

Domaće zalihe zbog prevelikog uvoza

Zbog velikog uvoza mleka, mlekare, imaju toliko mlečnih proizvoda na zalihama da ne mogu da funkcionišu. „Imamo proizvođače kojima mlekare plaćaju jedva 25 dinara otkupnu cenu. To nije dovoljno ni da prehrani kravu koja mu daje mleko“, ukazuju sagovornici za javnost ističući da je ovo najteže stanje u stočarstvu Srbije u odnosu na vreme od posle Prvog svetskog rata.

Oni podsećaju, odnosno najavljuju, da će opet, uskoro doći i za Beograd da prospu mleko ispred Predsedništva. Ako ovako ostane. Jer, ,,požar” je samo trentuino uašen. „Država hoće sve da nas uništi i sve što smo mi proizvoduilooi da uvozi! Bezbroj puta smo ukazivali da će da nas zadesi ova kriza. Uskoro ćemo imati potpunu obustavu otkupa mleka u celoj Srbiji? Mleko se i dalje uvozi, a tržište je prezasićeno. Trgovci zaračunavaju stoprocentne marže. Sir koji ima proizvodnu cenu 500 dinara u radnji je 1.000 i 1.300 dinara. A, država od svega je ubirala i PDV. Čak ni to niej bilo dovoljno“, ukazuje Palamarević. On podseća da kada pada kupovna moć i prodaja automatski staje. „Uvezli su dva miliona kilograma kačkavalja u martu, a možda i više u aprilu 2023. godine, a uvoz mleka u prahu je dvostruko povećan, a mi ne znamo šta ćemo sa našim! Svi južno od Save i Dunava u ozbiljnom su problemu i u roku od mesec dana nam sledi uništenje, jer nijedan proizvođač neće imati više kome da proda mleko“, upozorava Milija Palamarević. Neko, kaže, mora da reaguje po hitnom postupku. „Tražimo da se reguliše tržište inače svi odosmo u propast“, kaže on. U ministarstvima, obećavaju, ali na tome ostaje, navodi predsednkik stočara u centralnoj Srbiji. Tek posle toga su povećali prelevmane, Ali, to je kasno došlo. Niko za takvo kasno donošenje odluka nije odgovarao!

„I ministarka i premijerka u Vladi Srbije bile su obećale da će ograničiti marže u trgovinskim lancima i rešiti problem, ali od toga nema ništa. Potrebna je ili zabrana uvoza ili hitno uvođenje realnih  prelevmana. Ovo sve što se radi, na ovaj načnin, nanosi štetu, drđavi, proizvošači i narodu. Samo korist imaju poejdini, uvoznici. U trgovinama je zbog marži sve duplo skuplje nego što treba da bude. Država je slabija od stranih trgovinskih lanaca, ne sme da utiče na smanjenje marži, a oni posluju sa stoprocentnom zaradom, što sve ide na uništavanje domaćih proizvođača“, upozorio je Palamarević.

Ugroženo 150.000 porodica!

Ugroženo je oko 150.000 porodica zbog gašenja 62.000 farmi u poslednjih deset godina. Taj process se i dalje nastavlja, mi samo slušamo obećanja, agrar se uništava, narod počinje masovno da gladuje. Za sada je više od pola miliona gladnih!

 Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine. Srbiju smo tu postavili samo da se vidi koliko se u njoj troši:

1. Danska……………..900,00 kilograma godišnje;
2. Finska………………361,19 kilograma godišnje;
3. Švedska…………….355,86 kilograma godišnje;
4. Holandija…………..320,15 kilograma godišnje;
5. Švajcarska………….315,78 kilograma godišnje;
6. Grčka……………….314,69 kilograma godišnje;
7. Srbija……………….200,00 kilograma godišnje;

 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa stanjem na dan 1.12.2021. u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, manji je ukupan broj koza za 3,6 odsto, dok je neznatno veći ukupan broj ovaca za 0,6 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj koza manji je za 6,7 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto. Procene su da sad u Srbiji imamo oko 1,7 miliona ovaca i oko 193.000 koza

Godišnji obim proizvodnje ovčijeg i kozijeg mleka	2020.	2021.
Ovčije mleko, ukupno, mil. lit.	9	10
Od ukup. kol. ovč. mleka: utroš. za ljudsku ishranu i preradu, mil. lit.	9	10
Kozje mleko, ukupno, mil. lit.	34	34
Od ukup. kol. koz. mleka: utroš. za ljudsku ishranu i preradu, mil.	33	34

Prema podacima o broju svinja (RZS) sa stanjem na dan 23. maj 2022. godine, u odnosu na stanje 1.12.2021. godine, manji je ukupan broj svinja za osam odsto svinja u tovu za 20,9 odsto i krmača za 2,2 odsto u odnosu na prosek (2011–2020. godine) ukupan broj svinja manji je za 6,5 odsto. Srednje razvijena zemlja danas treba da ima tovljenika koliko i stanovnika.

 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobijenih na osnovu sprovedene Ankete o poljoprivrednoj proizvodnji, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1.12.2021, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020. godine, zabeležen je neznatno veći ukupan broj živine za 0,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020. godine), ukupan broj živine manji je za 9,5 odsto! Tendencije pada se natavljaju u svim granana,. Procena je ako se ovako nastavi, već za godinu dana stočarstvo Srbije u BDP agrara učestvovaće samo sa 20 odsto! To će onda biti i njegov kraj! (B. GULAN)