• Najveći broj Srba u rasejanju potiče iz Bosne, Hercegovine i Republike Srpske. Ima ih oko 1,5 miliona u dijaspori. I uglavnom su okrenuti svom zavičaju i matici Srbiji

Marko Lopušina

       U srpskoj dijaspori danas živi i radi 2,5 miliona Srba u 159 država sveta. Oni potiču iz otadžbinskih zemalja Srbije, BiH, Republike Srpske, Crne Gore i Hrvatske.  Kako su u prošlosti srpske zemlje na zapadu Balkana pripadale velikim carstvima i vladarima, od Mletaka do Austro-Ugara, tu je i njihovo iseljavanje bilo jače, nego li Srba iz Srbije. Srpski narod je u srednjem veku i potom živeo na prostorima Rumunije, Mađarske, Slovačke i Austrije.  

        U Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj je na primer, plemić, despot i zemljoposednik Pavle Bakić  (Banja oko 1500.) prešao je u decembru 1525. sa svojom porodicom i sa dosta Srba u Ugarsku. Potom je na svoja imanja dovodio seljake i radnike iz Bosne, čak njih 25.000. Tako je nastala srpska kolonija oko Temišvara.  U zemljama gde je despot Pavle obitavao danas kao domoroci živi 250 članova porodice Bakić.

        Porodica Đurić, poreklom iz Bosne, je u 17. veku preseljena u Mađarsku kao radnička familija. Đukići su uglavnom bili nastaljeni u Santovu i Baji. Nastavnik, slikar i grafičar Milan Đurić je tu rođen 1978. godine. Danas je Milan potomak domorodaca iz srpske zemlje Bosne i nastavnik, slikar,  direktora Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj.  

       Mleci i Austro-Ugari su imali brodove i sa njima „izvozili“ srpski narod  kao jeftinu radnu snagu po svim kontinentima. Početkom 20. veka bečki poslovni agenti su, na primer, angažovali Srbe u Crnoj Gori i BiH da idu na rad u Južnu Ameriku i u Severnu Ameriku. Tokom Drugoga svetskog rata, posle pada Italije, Srbi iz Dalmacije su preko Egipta „osvajali“ Australiju.   

        U Srbiji u vreme knjaza Miloša i stvaranja Kneževine Srbije u 19. veku pasoše je bilo teško dobiti, pa su Srbi „kupovali“ putne isprave za svet u Bugarskoj ili Staroj Srbiji. Srbija nije imala ni more, ni brodove, pa su njeni gastarbajteri krenuli masovno u svet na rad tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka.  Zato danas Srbi iz BiH čine većinu u srpskom rasejanju od 1,5 miliona ljudi, dok Srbi iz Srbije čine 1 milion ljudi. 

         To se konkretno vidi, na primer, u Švajcarskoj. gde po služebnom popisu ima 58.000 državljana Srbije, a 180.000 Srba iz Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Hrvatske. 

          Kako se selio srpski narod u rasejanju se razvijala i Srpska pravoslavna crkva.  U 40 eparhija SPC u svetu vladike su, uglavnom, poreklom iz BiH. Episkom britansko-skandinavski Dositej (Despot Motika, Olovo 1949) je jedan od najstarijih episkopa u dijaspori. Zamonašio se u manastiru Ostrog. Kao mlad sveštenik organizovao je SPC u Argentini. Osveštao je crkvu Rođenja presvete Bogorodice u prestonici Argentine 1988.. Vršio je dužnost sekretara upravnog odbora Eparhije kanadske u Torontu. Od 1990. godine stoluje u Londonu i u manastiru Pokrova presvete Bogorodice u Erkeljungi, južna Švedska.

         Najpoznatiji među episkopima u Severnoj Americi bio je vladika Georjige (Đorđe Đokić, Bijeljina 1949). Njegov brat kosnatntin bio je episkop u Nemačkoj. Kao i vladika Dostiej i episkop Georgije potekao je iz manastira Tavna. Za episkopa kanadskog izabran 16. maja 1984. godine.  Pod njegovim rukovodstvom osvećeno je 20 crkava i kapela, kao i prvi srpski manastir u Kanadi. Rat i raspad SFRJ devedesetih godina potakli su mnoge sveštenike da napuste otadžbinske zemlje i da bogosluže tamo gde je naš narod u rasejanju. Sinovi ubijenog Srbina u Sarajevu su sveštenici, Milan Gardović u Danskoj, a Antonije Gardović u Švedskoj.  

        Naravno svi Srbi poreklom iz BiH i iz Republike Srpske u rasejanju u okrenuti svom zavičaju i svojoj matici Srbiji. Oni pomažu kad i koliko mogu. Masovno su to učinili 2014. prilikom katastrofalnih poplava u otadžbini. Organiozatoi humanitarne pomoći tom priliko,  a i ranije, a i kasnije, bili su Srbi iz Bosne. Zašto? Pa zato jer u 300 srpskih organizacija, društava, udruženja i klubova u dijaspori, u većini ih vode Srbi iz BiH. U Austriju su to, na primer Luka Marković i Bora Kapetanović.    

           U pomenutoj Švajcarskoj, gde ima ukupno 230.000 Srba postoje orzanizacije udruženih Majevičana, Banjalučana, Modričana i Sarajlija. Najpoznatiji u toj organizaciji, ali i u celoj srpskoj koloniji kao patriota i humanitarac jeste Stojan Stevanović, hotelijer iz Brunena, rodom iz Lopara. Stevanović je u vreme klizišta i poplana na Majevici 2016. godine hitno sakupio i poslao sa svojim Majevičanima 150.000 franaka u gotovini. A potom je slat građevinski materijal i oprema. Danas je Stevanović predsednik Udruženje srpskih privrednika u švajcarskoj i u Evropi. Predložen je za prvog čoveka srpske diajspore u Evropi. 

           Kao biznismen Stojan Stevanović ulaže svoj kapital u investicije u Republici Srpskoj i u Srbiji. Zato ima pasoš BiH i pasoš i državljanstvo Srbije. Planira da otvori planaže idustrijske konoplje u Srbiji, jer je uzgoj ove biljke zabranjen u BiH.  Prošlog meseca je Stojan Stevanović u Srbiji proglašen za akademika Srpske kraljevske akademije inovacionih nauka iz Beograda.          

          Stevanović je asmo jedan od uspešnih i bogatih ljudi u srpskom rasejanju, gde među milijarderima dominiraju Srbi iz BiH. Na listi od deset milijardera srpskog porekla u dijaspori, devetoro je iz Republiek Srpske. Najistaknutiji je Milan Janković (Filip Cepter), poreklom iz Kozarske Dubice, gde njegovu fabriku vodi njegov brat Goran Janković. Filip Cepter je završio gimnaziju u Kozarskoj Dubici, a studije ekonomije u Beogradu. Odlazi (1979) u Austriju na usavršavanje nemačkoj jezika i ostaje da radi u fabrici posuđa u Beču. Godine 1986. osnovao je vlastito preduzeće „Zepter internacional“ za proizvodnju i prodaju orginalnog ekološkog posuđa. Delatnost širi na kozmetiku, modu, medicinsku opremu i pomagala, ekološke aparate i preparate. danas je g. Milan „kralj šerpi i lonaca u svetu“.

        Cepter je vlasnik firme koja vredi oko 5,5 milijardi evra. Ima stotinu filijala u 40 zemalja sveta i zapošljava više od 230.000 ljudi. Jedno nebesko telo nosi njegovo ime. Živi u Beogradu, Monte Karlu i Parizu, ali u centru Banjaluke gradi hotel.

        Pored Milana Jankovića svetski milijarderi su Slavica Eklstone, poreklom iz okoline Banjaluke, a živi u Londonu, Ubavka Mitić ili Rebeka Mekdonald, kraljica gasa i nafte iz Kanade, Branko Tupanjac, ktitior manastira Gračanica u Trebinju, biznismen u Čikagu, Vaso Despotović iz Čađavice, bankar i humanitarac, britanski vitez iz Sidneja. I svi oni rade za svoj zavičaj, ali i za maticu Srbiju, jer imaju svoje firme u Beogradu.

        Da Srbi iz BiH i iz Republike Srpske pomažui Srbiju  pokazuju i pojedinci, ali i čitav narod sa one strane Drine. Odbojkašica Tijana Bošković poreklom iz Bileće donela je Srbiji titule svetskog prvaka u odbojci, a sama je bila dva puta najbolja odbojkašica sveta. Sam narod iz rasejanja, a poreklom iz Republike Srpske, i finansijski pomaže svoj narod, „tamo i amo“. Srbija je lane od dijaspore dobila devizne doznake vredne 5 milijardi evra. Veliki udeo u tim doznakama je ušteđevina Srba iz BiH širom sveta. 

         U Srbiji, naime, žive roditelji i deca Srba iz Bosne i Hercegovine. Neki od njih se školuju u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Neki su u Srbiji oženjeni ili udati, imaju svoje potomke. Neki penzioneri, kao moj prijatelj Ilija J. iz Bazela ima kuću-vikendicu u Novoj Gajdorbri kod Bačke Palanke. 

        Život i srce ne poznaju granice. Srpski narod ma gde živeo je jedno nacionalno biće. Mnoge države, njihove vlasti i tajne službe žele da nas Srbe razdvoje i posvađaju, ali srpska ljubav i patriotizam su jači. Prema nekim najnovijim podacima čak 300.000 žitelja Republike Srpske uzelo je državljanstvo i pasoše Srbije.