Uz zadruge do savremene mehanizacije, naziv je tematskog skupa koji je održan na severu Vojvodine, u jednoj od najreprezentativnijih zadruga u, čuvenoj zemlјoradničkoj zadruzi “Paprika” u Martonošu. Veliki broj okuplјenih, dokaz je da je polјoprivredna mehanizacija predmet interesovanja svih agrarnih poslenika, jer se uz pomoć nje postiže ekonomičnost, efikasnost i profitabilnost proizvodnje.
Kompanija ,,KITE’’ predstavila je u Martonošu, seriju traktora i kombajna marke ,,Džon dir’’. Ova kompanija je i najveći snabdevač mehanizacijom regiona.
Foto: Mihajlo Berek
Uspeh u polјoprivrednoj proizvodnji nezamisliv je bez savremene mehanizacije, istakao je izvršni direktor kompanije ,,Kite’’, Đorđe Mišković.
Izazovna godina za ratare
Stoga je Zadružni savez Vojvodine organizovao tematski skup na tu temu, koji je okupio veliki broj zadrugara, polјoprivrednika, ali i kreatora agrarne politike koji su saglasni u tome da je godina veoma izazovna i da se uštede mogu ostvariti uz pomoć savremene mehanizacije. Jedan od primera je bio je i u selu Martonoš, gde postoji ZZ ,,Paprika’’. Značajan doprinos uspehu ove male seoske firme, koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom daje baš mehanizacija marke ,,Džn dir’’ sa kojom se obrađuju njive.
Kompanija KITE d.o.o, ćerka-firma mađarske KITE Zrt, prošle 2022. godine završila je dva velika infrastrukturna projeketa u Srbiji – izgradnju novog sedišta u Čeneju nadomak Novog Sada, kao i objekta u Sremskoj Mitrovici koji je regionalni distributivni i logistički centar za poljoprivredni brend John Deere. Sad postoji i sedište u Čeneju, kod Novog Sada. Kompanija ispunjava sve principe savremenog poslovanja. Budući da je ovde objedinjena celokupna uprava firme, komercijalna i servisna služba sa kompletnom dijagnostikom i opremom za rad. Kompanija KITE trenutno ima bliyu 90 zaposlenih, od kojih će 62 radi u Čeneju, saopšteno je iz mađarske kompanije, prilikom otvaranja ovog predstavništva, sredinjim 2022. godine. Iz kompanije KITE ističu da im je cilj da postanu jedna od značajnijih tačaka na agrarnoj mapi Srbije. Otvaranjem novog sedišta kompanije KITE u Čeneju, 2022.godine, započet je veliki investicioni projekat na tlu Srbije, sa akcentom na poljoprivredu, agrarni sektor i proizvodnju hrane. Širenje poslovanja KITE d.o.o. u Srbiji daje novi podsticaj saradnji i doprinosi modernizaciji poljoprivrede u celom regionu.U 2022. godini mađarska kompanija otvorila je i logističko – servisni centar u Sremskoj Mitrovici. Jedan od budućih strateških ciljeva kompanije KITE d.o.o. je da tehnologiju koju nudi što više približi svojim partnerima, pre svega, proizvođačima hrane, te da im partneri budu dostupni u radijusu od 70 kilometara.
Izgradnja centra u Sremskoj Mitrovici bila je samo jedna je od prekretnica na tom putu, budući da će ovo biti baza za region sa velikim poljoprivrednim potencijalom. Kompleks u Sremskoj Mitrovici smešten je na oko 2,1 hektara, a obuhvata kancelarije, izložbeni prostor za administrativne i komercijalne poslove, radionicu od 200 kadratnkih metara u kojoj se može remontovani više mašina istovremeno, zatvoren skladišni prostor koji se koristi se kako za rezervne delove, opremu, tako i proizvode iz sektora agronomije. Osim ovoga, u okviru kompleksa u Sremskoj Mitrovici obezbeđen je i prostor površine 1.000 kvadratnih metara namenjen za skladištenje mašina na otvorenom prostorui demonstraciju mašina.
,,Podsetimo, osnovna delatnost kompanije KITE d.o.o, ćerke-firme mađarske korporacije KITE Zrt, jeste prodaja i servis poljoprivredne mehanizacije, snabdevanje originalnim rezervnim delovima i prodaja repromaterijala. Preduzeće je tokom poslednjih nekoliko godina prepoznato, pre svega, kao distributer novih John Deere mašina, a zastupa i brendove JCB Agri, Kuhn, Rabe, Alpego, SIPTEC, ZAGO, JOSKIN, LKT Martimex Alfa, Degenhart, Grasdorf, Geringhof, navodi Mišković. Profesor mehanizacije na novosadskom Poljoprivrednom fakutleteu dr Aleksandar Sedlar, istakao je značaj kvalitetne mehanizacije u brzom i kvalitetnom sakupljanju useva.
Obraćajući se prisutnima Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, najavila je početak priprema za donošenje nove strategije razvoja agrara Srbije. Jer, postojećoj, validnoj, ističe desetogodišnji rok krajem jula 2024. godine.
Govoreći o značaju poljoprivrede u Srbiji koja u stvarannju BDP zemlje učestvuje sa sedam do deset odsto, predsednik Zadružnog Saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, ukazala je na zahteve zadrugarstva prema vladi Srbije na putu ka poboljšanju položaja agrara i proizvodnje hrane. Jer, po njenim rečima, cilj uvek mora biti, pre svega, postizanje samodovoljnosti u proizvodnji, kao i rast izvoza tržnih viškova. Ona je ukazala da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge nalaze u izuzetno teškoj situaciji, a ova 2023. godina je jedna od najtežih u istoriji poljoporivrede. Jer, obelezena je sa niskim cenama svih agarnih proizvoda, koje su ispod troškova proizvdinje kod svih ratarskih kultura. U toku su jesenji radovi, sakupljanje plodova, ali i obavljanje jesenje setve. Poseban teret predstavlja kako obaviti sve te poslove, u opštoj besparici agrara.
Zahtevi poljoprivrednika Vladi Srbije
Zadrugari među mnogim problemima ističu probleme poljoprivrednika da se razduže zadrugama za preuzete repromaterijale za obavljenu proizvodnju, kao i posledica koje će imati za posslovanje zadruga, a naročito u situaciji kada zadruge treba da izvrše nova ulaganja za nabavku repromaterijala za jesenju setvu koja je u toku i za obavljanje jesenjih radova koji treba da se u Srboiji obave na oko 800.000 hektara. Najbolji primer je da će se u ovogodišnjoj setvi pšenice seme ,,tavankaćć opet zauzeti čak na 50 odsto pšeničnih površina, procena je dr Mirposlava Maleševića, istaknjutog selekcionara iz Novog Sada.
To odmah ukazuje da u žetvi 2023.gpodine nemože biti viskoh prosečnih prinosa. TAvkja setva donosi nam sliku njiva gd eće včladati prqavo šarenilo, u visiniprinsoa, ali i kvalitetu prinosa. Sadašnje stanje ukazuje na ogroman rast potrošnje nedeklarisanog semenskog materijala, smanjenu upotrebu mineralnog đubriva, što će sve dovesti do niskih prinoa i lošijeg kvaltieta buduće proizvodnje.
U prošlojgodišnoj setvi pšenice koiaj je bila obavljena u _Srbijki na rekodnih 725.000 hetkara, troško proizvodhnej po hektaru bili su oko 164.000 dinara uz prinos od pet tona po hektaru. Odnosno, kilogram proizvedene pšenice svi oni koji su imali prinos od pet toan po hektaru koštao je 33,30 dinara. Malo je onih koji su prodali pšenicu po toj ceni pa sutako sejali proizveli zantan gubitak, ako pšenciu prodaju po 20 dinara po kilogramu.
Ali, Srbija ne treba da brine, jer će uvek imati dovoljno pšenice za svoje potrebe. Jer, za isrhranu 6,6 miliona stanovnika potrebno joj je 1,55 miliona tona pšenice. Znači za isrhanui je potrebno mesečno oko 100.000 tona, oko 150.000 tona za semenski materijial iostaslo za rezerve. To će uvek moći da se obezbedi na 300.000 hektara,. Dakle sve što se bude više sejalo i proizvodilo moći će da ide u izvoz.
Ove godine na oko 720.000 hektara požnjeveno je više od 3,4 milina tona. Žetvu smo dočekali sa 1,2 milioan tona hlebnog zrna u rezervama.Tako je sad problem Srbije kako i kome da proda više od tri miliona tona viška žita. Jer, na svetskom tržšitu su niske cene, a i pored toga veliki su logistički problemi oko tansporta i kada bi se našli kupci.
Slično se događa i sa kukuruzom. On se žanje sa 905.000 hektara. Očekuje se ukupan rod od oko 6,2 do 6,7 miliona tona. I ovde je prisutan problem skladištenja, ali i šta da se radi sa kukuruzom, posle toga. Jer, Srbiji koaj nema stoke, treba manej od četiri milioamnj tonaj godišnej. Sad kje problem gde smestiti taj rod I šta sa njie uičinit. Jer, mi smo sdisada bikli retka zemlji u svetu koje je prodala sirovinu za proizvodnjuu hrane,a to je kukuruz. Bilai smo međui deset svetskih izvoznika sa prodajoim od više miliona tona. Sad nemožemo dag a prodamo nikao skirovinui, a nismo navikli dag a pretfaramo u više faze rperade pa dag a onda višestruko i skuplje prodajemo.
A, od kukuruza može dase doibiej najmanekj 2.000 raznih proizvdoa kroz više faze prerade i da nam donese znatno više novca, nego kada se prodaje kao sirovine, kao što smo mi to navikli, pogrešno da radimo.
Čeka se intervencija države
U svojim zahtebima prema Vladi Srbije, poljoprivrednici kazuju da je potrebna hitna intervencija države kako bi se zaustavilo ekonomsko propadanje poljoprivrednih proizvođača i zemljoradničkih zadruga (kojih ima u Srbiji oko 3.000) kako bi se stvorili uslovi da se jesenja setva bar obavi u skladu sa svim potrebnim agrotehničim merama. Zato se od ministarstva poljoprvirede Vlade Srbije zahteva hitna intervencija kroz obezbeđivanje dugoročnih mera subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka sa ciljem smanjenja kamatnkih stopa za poljoprivredne kredite na nivo jedan do dva odsto. To bi ublažilo nedostatak novca u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji u vreme jesenje setve i drugih jesenjih radova i omogućilo proizvođačima i zadrugama da pokriju troškove proizvodnje. Jer, u svemuimaju gubitke na osnvou troškova ulaganja i onoga što dobijaju ako prodaju svoj proizvod. U toku cele proizvodne godine ova mera je bila potrebna proizvođačima i zadrugama, imajući u vidu odnos cena i inputa za proizvodnju i tržišnih cena poljoprivrednih proizvoda, a u periodu jesenje setve ova mera je izuzetno bitna kako bi se omogućilo finansiranje jesenje setve, koju mnogi proizuvođači i zadruge bez kreditne podrške neće moći da obave. Inače, očekuje se poskuplejneje setve u odnosu na prošlogodišnju najmanje za 20 do 30 odsto.
Poljoprivrednici Srbije zahtevaju i povećanje osnovnih subvencija, regresa i drugih podsticaja za agrarnu proizvodnju, u skladu sa rastom troškova proizvodnje i infatornim kretanjima, imajući u vidu realno niže učešće podsticaja u troškovima proizvodnje u pretodne dve proizuvodne godine zbog enormnog rasta cena ulaganja u poljoporivrednu proizvodnju. Posebno se zahteva uvođenje takozvanog ,,plavog dizel – goriva’’ za poljoprivrednike i zadruge, čija cena će po ugledu na neke države u regonu biti oslobođena od akciza i drugih javnih davanja, što bi omogućilo smanjenje cena ovog značajnog inputa za sve faze rada poljoprivrednom mehanizacijim u procesu poljoprivredne proizvodnje.
Pored toga zuahteva se ukidanje ograničenja od 20 hektara za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi za ratarsku proizvodnju kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara. Odnosno, predlaže se subvencionisanje za ukuphne registrovane zemljišne površine na kojima se zasniva proizvodnja kod zemljoradničkih zadruga i zadrugara.
Svi poljoprivredni proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara se nalaze u legalnom prometu, uz plaćanje svih poreza, doprinosa i takvi državnim i drugim organima, a podsticaji se ostvaruju samo na 20 hektara, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinama zemljišta više doprinose budžetu, a imaju najmanje učešće podsticaja za proizuvodnju.
Stimulisanje za smanjenje sive ekonomije
Realizacijom ovih zahteva, osim povećanja pravedne raspodle podsticaja, uticalo bi se na smanjenje sive ekonomije kroz stimulisanje pravnih i fizičkih lica koja legalno posluju. A, najveći broj od 565.000 poljoprivrednika tako radi. Kroz primenu ovih predloga bili bi ublaženo i u teškoćama u slučaju nižih tršižnih cena koštanja proizvodnje, što je trenutni slučaj kod većine ratarskih kultura,
Zahteva se da nadležni inspekciiski organi kontrolišu sva otkupna mesta, a ne samo registrovana otkupna mesta, jer je prisutna praksa otkupa samo na mestima koja su i regisotrovana za takvu delatnost. Ova dugogoldišnj praksa se javlja kod otkupa svih roba (od pšenice pa nadalje) pri čemu su kod zemljroadničkih zadruga redovno prisutne inspekcijske kontrol, dok se na mestima gde se obavavlja otkup, a to nije registrovano otkupno mesto, kontrola na pojavljuje! Zašto, niko nezna. Navedenim načinom obavljanja inspekcijskog nadyora se ne deluje na smanjenje sive ekonomije, koja pored toga što predstavlja nelojalnu konkurenciju svima u poljoprivredi koji posluju u legalnim tokovima , oštećuje i državni budžet!
Izmeđ ostalog poljoprivrednici zahtevaju i oslobađanje plaćanja poreza na usluge (usluge obrade, zemljišta i drugih sličnih poslova…) koji se obavljaju između zadruga i zadrugara, imajući u vidu da se ove usluge realizuju u okviru zajedničke proizvodnje zadruga i zadrugara. Zbog svega toga zahteva se da Direkcija za roibne rezerve reaguje na tržištu poljoporivredno prehrambenih proizvoda u svim slučajevima kada postoje poremećaji u ponudi, tražnji i cenama osnovnih proizvoda, na transparentan način, u meri koja utiče na otklanjanje poremećaja na tržištu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahteva Direkcijui o proihvatanju ili odbijanju njihovih zahteva, ističu u Zadružnom savezu Vojvodine. Takve zahteve podržavaju poljorovirednici svih poljoprivrednih udruženja u Republici Srbiji.
Uloga zadruga!
U svemu tome značajna je uloga zadruga kojih u Srbij postoji oko 3.000, a od toga u Vojvodini je blizu 450! Među njima sa postignutim rezultatima se ističe i ZZ ,,Paprika” u Martonošu. Ona predstavlja crveno zlato severne Vojvodine. Od osnivanja 1948. godine, do ponovne regoistrascije 1990-te ZZ ,,Paprika” je uvećala posed i paralelno ,,vukla” razvoj sela. Vremenom je dostigla 700 – 800 hektara na kojiamk ona organizuje proizvdonju. Kasnije je restitucijom bila uskraćena za 250 hektara. I pored teškoća uspela je da pronađe svoj pravac poslovanja i odoli konkurenciji, piše u TOP SRBIJI u rubrici NAJBOLJE IZ SRBIJE Mihailo Berček.
Martonoš: Dobra zadruga, privlačno selo
I pored toga što ovoj kompaniji nije strano da pomaže kulturne događaje, obrazovne institucije, sportska društva, I pored takvih akcija ona nije uspela da spreči osipanja stanovništva Martonoša. Pa je taj broj sa 4.500 ,,spao’’ na oko 1.300 žitelja, koliko ih danas ima na spavannju. Po rečima Toše Matića, direktora zadruge od 1997. godine, to ljude koji vode zadrugu ne sprečava da daju puni doprinos opstanku i osanku zaderuge i sela.
,,Samo ratarenje i jedno vreme bavljenje stočarstvom, pre svega, muznim kravama nije bilo dovoljno za razvoj sela i zadruge. Posla analiza pronašli smo strateškog partnera pa smo napravili zaokret u proizvodnji tako što smo gotovo polovinu obradive površime od 2005. godine preorijentisali na polovinu obradivih površian i proizvdonjjui liščara, a to je, pre svega, španat, mirođiju, peršun kao i industrijsku papriku, koje je epre toga činiloi tek pet odsto proizodnje. U međivfremenu psotali smo navjeći proizvođači paprika. I to je bila dobra procena, jer smo na kraju njive imali i pogon za preradu. Blizina preradnih kapaciteta i pored naše žečlje, ,,Telek paprike’’da napravimo nešto što će biti vidljivo i korisno ne samo za selo, već i za opštinu, pa i državu dovela je do toga, da svi naši proizvodi završavaju na ino tržištu – objašnjava prvi čovek martonoške zadruge Toša Matić.
On još dodaje: zadruga nije značajno uvećavala cenu od 2005. godine, a stalno so imali težnju da budemo što moderniji. Na bazi toga obavljena je zamena zemljišta, ukrupnjavanje poseda i formiranje većih parcela, funnkcionalnijih za obrađivanje, a ulagano je u zalivne sisteme, mehaizaciju. Tako smo sad na putu da uvodimo preciznu mehanizaciju. Za obradu većeg dela velikih površianakoej se nalazue u jenjdom komadu, imamo mehaniazaciju marke Džon dir.
Zadruga se već modernizovala jer od 800 hektara niiva koje obrađuj,e zalvine sisteme ima izgrađene na 700 hektara! Tu je i podzemni cevovod na 7,5 hektara.Zahvaljujući takvoj opremi danas se paprika uzgaja na blizu 50 hektara, a prosečni prinosi su 15 tona po hektaru. Recept za uspešno poslovanjeje oslanananjue isključivo na sortna semena, koja najbolje odgovaraju zemlji ovog područja, pa se koriste najbolji hibrdie kukuruza,sorte pšenice i semena i paprika… Na tom putu uvek se traže i nova rešenja bolje prilagodljivih sorti i hibrdia trenutnim klimatskih uslovima…
Zahvaljujuči uspesima koji se postižu, u zadruzi kažu da ona više nije mesto gde dolazi neko ko nema gde da se zaposli, već pažljivo se biraju ljudi, stručnjaci, koji će doprineti njenom daljem razvoju i prosperitetu, ističe prvi čovek ZZ ,,Paprika” Toša Matić. On kaže da je razvoj ove zadruge pa i celogsela, deo tima ljudi. Uz to on dodaje, da spešna zadruga znači i uspešno selo, privlačno za dolazak stručnjaka da u njemu žive i rade. (B.GULAN)