Foto: Shutterstock
Međugodišnja inflacija u oktobru od 8,5 odsto je bila niža od avgustovskih očekivanja Narodne banke Srbije, a najnovije procene su da će ona krajem godine pasti na oko osam odsto i da će se u granice cilja vratiti polovinom sledeće godine, a zatim će nastaviti da usporava, izjavila je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je na predstavljanju „Izveštaja o inflaciji-novembar 2023“ koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekla da se za ovu godinu očekuje privredni rast od oko 2,5 odsto, da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u devet meseci bio 1,6 odsto, i da će biti premašen stranim direktnim investicijama, dok će fiskalni deficit biti niži od planiranog i iznositi oko 2,8 odsto BDP-a.
„Mera ograničavanja vezana za stambene kredite je dobro odmerena sa svih aspekata i njeni efekti neće ugroziti poslovanje bankarskog sektora a pozitivno će uticati na eventualne problematične kredite. Ta suma ne može da ugrozi opadajuću putanju inflacije, samo može da doprinese povećanju potrošnje“, rekla je ona..
Vraćanje realne kamatne stope
Istakla je da se u drugom tromesečju sledeće 2024. godine realna kamatna stopa Narodne banke Srbije može vratiti u pozitivnu teritoriju. Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti ove godine bila je kada je za evro bilo potrebno 117,3794 dinara, dok je najjača bila kada je evro vredeo 117,1701 dinar.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) predstavljen je “Izveštaj o inflaciji – novembar 2023”, koji je Izvršni odbor NBS usvojio 9. Novembra 2023. Godine
Na prezentaciji se govori o faktorima koji su uticali na kretanje inflacije i očekivanjima NBS za naredni period.
Prema poslednjim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, mesečna inflacija u oktobru je iznosila 0,3 odsto a međugodišnja se spustila na jednocifren nivo od 8,5 odsto, što je, kako su naveli iz NBS, u skladu sa njihovim očekivanjima.
I prema novoj projekciji, međugodišnja inflacija bi krajem 2023.godine trebalo da iznosi oko 8,0 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.
Cene primarnih proizvoda u oktobru 2023.
Cene primarnih proizvoda u oktobru 2023. (link) smanjene su za 0,5 odsto u odnosu na septembar 2023. godine. U odnosu na oktobar 2022. nivo cena primarnih proizvoda manji je za 12,3 odstodok je u odnosu na rekordni smanjen za 30,7 odsto, piše analitičar dr Miroslav Zdravković. Cene hrane i polјoprivrednih sirovina povećane su u oktobru za 0,2 odsto, u odnosu na septembar 2023. U odnosu na oktobar 2022. smanjene su za 4,1 odsto dok su u odnosu na maksimalan nivo niže za 19,9 navodi se na sajtu makroekonomoja.org.
Cene svih metala smanjene su u oktobru za jedan odsto dok su imale mg rast za 11,1 odsto. U odnosu na rekordan nivo smanjene su za 15,9 odsto.
Cene energenata smanjene su u oktobru za 0,8 odsto (sirove nafte -3,8 odsto, prirodnog gasa +16,9 odsto i uglјa -4,2 odsto). U odnosu na oktobar 2022. cene su u proseku smanjene za 21,9 odsto (sirove nafte -5,5 odsto, gasa -42,9 odsto i uglјa -57 odsto), dok su u odnosu na maksimalan nivo smanjene za 46,1 odsto (sirovenafte -21,9 odsto, prirodnog gasa -76,2 odsto i uglјa -64 odsto).
U oktobru 2023. rekordnu mesečnu vrednost imao je kakao. Za srpsku maloprodaju (potrošačke), i stočare, važne su promene cene mesa i ono je, u odnosu na septembar 2023, imalo rast govedine za 2,9 odsto, jagnjetine za 3,8 odsto i pad cena svinjetine za 6,8 odsto i piletine za 0,2 odsto, navodei se na sjatu makroekonomija,org,
Inflacija predstavlјa porast opšteg nivoa cena.Termin inflacija znači nadimanje ili naduvavanje. Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način: inflaciona stopa = (nivo cena (godina-t) – nivo cena (godina t-1)) / nivo cena (godina t-1).
Primer: Godine 2003. u Srbiji su potrošačke cene porasle za 10,5 odsto,. Te godine su porasle cene mnogih proizvodnih grupa, kao što su: hrana, piće, stanovanje, odeća, saobraćajne usluge, medicinske usluge itd. Taj opšti uzlazni trend nazivamo inflacijom.
Deflacija predstavlјa suprotnu pojavu od inflacije. Odražava se kao opšti pad nivoa cena. Deflacije su retke pojave povezane s krizama, kao što je to bio slučaj 1930-ih i 1989. godine. Država deluje aktivnom stabilizacionom politikom i uklanja duboke krize u većini industrijskih razvijenih zemalјa.
Dezinflacija je smanjivanje stope inflacije. U Srbiji, poslednje razdoblјe dezinflacije bilo je početkom 1993. godine, kada je visoka stopa inflacije, koja je beležila višecifreni nivo, smanjena uz pomoć restriktivne monetarne politike i ostalih instrumenata ekonomske politike.
Vrste inflacije
Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Međutim, ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo.[2]
Poput bolesti koja razara tkivo lјudskog organizma, tako i inflacija razara privredu. Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije:
- umerena inflacija;
- galopirajuća inflacija;
- hiperinflacija.
-posle definisanja ovih vrsta inflacija, definisaćemo i uravnoteženu, neuravnoteženu i neočekivanu (nepredviđenu) inflaciju.
Umerena inflacija
Umerena inflacija podrazumeva lagan rast cena. To su jednocifrene godišnje stope inflacije. Kad su cene relativno stabilne, lјudi imaju poverenje u novac. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga.
Poslovni lјudi i običan (potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domicilnoj valuti, zato što veruju da cene neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili prodaju. Ljudi jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.
Galopirajuća inflacija
Galopirajuća inflacija predstavlјa dvo- ili trocifrenu inflaciju, u rasponu od 20, 100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene industrijske zemlјe. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke zemlјe, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina.
Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju ozbilјni ekonomski poremećaji.
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad rak uništava lјudsko telo. Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može izdržati.
Primer:
Početkom 1920-ih godina, mlada Vajmarska Republika se borila u pokušaju da otplati teške reparacije i zadovolјi svoje kreditore. Nije mogla dovolјno pozajmiti niti toliko podići poreze da bi podmirivala vladine izdatke, pa se stoga štampao novac. Novčana masa astronomski je porasla od početka 1922. do decembra 1923, a cene se vrtoglavo rasle, jer su lјudi izbezumlјeno nastojali da se reše svoga novca pre nego što potpuno izgubi vrednost.
- Inflacija iskrivlјuje relativne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost.[2] Težina inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikujemo:
- uravnoteženu inflaciju;
- neuravnoteženu inflaciju i
- neočekivanu (nepredviđenu) inflaciju.
Uravnotežena inflacija[uredi | uredi izvor]
Uravnotežena, anticipirana inflacija podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena cena nikog ne iznenađuje. Sve se povećava ne 10% (hrana, odeća, obuća, plate, kamate) itd. U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe resursa veličine BDP-a ostale bi nepromenjene veličine. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.
Neuravnotežena inflacija
Neuravnotežena inflacija pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećenja. Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.
Nepredviđena inflacija
Nepredviđena – neočekivana inflacija podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno deluje na raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti, a druge obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravlјanja u fabrikama. Efekti nepredviđene inflacije izaziva socijalne probleme.
Uloga inflacije u privrede
Jedan od efekata inflacije jeste da generalno inflatorno okruženje obeshrabruje spuštanje cena roba i usluga, i posebno nadoknada za radnu snagu; tako da postaje lakše prilagođavanje relativnih nivoa cena. Cene mnogih proizvoda imaju po svojoj prirodi tendenciju da rastu vremenom, tako da napori da se monetarnom ili drugom politikom održi stanje nulte inflacije (konstantnog nivoa indeksa cena) imaju veoma negativan efekat, u smislu pada cena, prodaje, prihoda i konačno nivoa zaposlenosti, na druge privredne grane. Stoga mnogi ekonomisti i privrednici smatraju da umeren nivo inflacije „podmazuje točkove privrede“. Mere kojima se održava potpun nivo stabilnosti cena mogu takođe voditi (i najčešće vode) do deflacije (konstantnog pada cena), koja može biti izuzetno destruktivna, i dovesti do bankrota i recesije, čak i depresije. Na primer, Velika depresija 1929. u Sjedinjenim Državama bila je velikim delom izazvana krutom federalnom monetarnom politikom.
Mnogi u finansijskim krugovima smatraju da je „skriveni rizik“ od inflacije esencijalan podsticaj da se raspoloživi kapital investira, kroz dužničke, vlasničke papire, ili direktno, umesto jednostavne, i neproduktivne, akumulacije. Sa ove tačke gledišta, inflacija je tržišni izraz takozvane vremenske vrednosti novca. Drugim rečima, ako je (zato što privreda funkcioniše, i novac se može korisno investirati) jedan dinar danas nekome vredniji nego isti taj dinar godinu dana kasnije, onda bi i u privredi kao celini trebalo da postoji popust za „novac u budućnosti“. Na taj način, iz ove perspektive, inflacija predstavlјa/kvantifikuje neizvesnost u pogledu vrednost novca u budućnosti.
Iznad ovih, generalno relativno niskih nivoa, međutim, inflacija se smatra sve štetnijom po privredu, kroz efekat „diskontovanja“ (smanjivanja tekuće realne vrednosti) prethodno obavlјenih ekonomskih aktivnosti. Posebno, kako je inflacija često rezultat akcija Vlade usmerenih na povećanje količine novca u opticaju, Vladin doprinos je inflatornom okruženju (u smisli gore već objašnjene negativne realne kamatne stope) postaje de fakto porez na držanje novca, štednju. Kako inflacija raste, ovaj „porez“ na štednju raste i ohrabruje trošenje i pozajmlјivanje, što povećava brzinu kruženja novca i kamatne stope, što samo utvrđuje i dodatno podiže inflatorni pritisak, i konačno stvara začarani krug. U ekstremnim slučajevima, a takve je moguće izbeći jedino veoma odgovornom i nezavisnom politikom, ovo rezultuje hiperinflacijom. Posledice su brojne!
- Povećana nesigurnost obeshrabruje investicije i štednju.
- Preraspodela prihoda i bogatstva.
- Kao prvo, prihodi će biti preraspoređeni od učesnika u privredi koji zavise od fiksnih prihoda (na primer penzionera), ka onima koji zavise od operativnih prihoda ili plata, koji mogu držati korak sa inflacijom.
- Drugo, na sličan način, ako poverioci iz raznih razloga nisu u stanju da se prilagode inflaciji, bogatstvo će biti preraspoređeno od poverilaca fiksiranih obligacija ka dužnicima. Tipičan primer, kada je Vlada neto dužnik, kao što je obično slučaj, na ovaj način se ovaj dug smanjuje preraspodelom realnog novca ka Vladi. Ovo je poznato pod nazivom “inflatorni porez“, i uzrok je mnogih privreda palih u hiperinflacijama zbog neodgovornih Vlada.
- Spolјnotrgovinski rizik: ako je domaći nivo inflacije viši od spolјnjeg, ovo će oslabiti spolјnotrgovinski bilans, a time zatim i valutni kurs.
- “Troškovi izlizanih đonova”: Kako inflacija obezvređuje gotov novac, učesnici u privredi će generalno težiti tome da u svakom trenutku drže što manje efektivnog, ili lako dostupnog likvidnog novca, što donosi dodatne realne transakcione troškove. (Ovaj naziv se odnosi, u suptilnoj šali, na troškove zamene đonova na cipelama koji se izližu zbog čestih odlazaka do banke.)
- “Troškovi menija”: Cene koje se često menjaju takođe imaju svoje realne troškove, kao na primer restorani koji moraju često ponovo štampati menije. Tokom hiperinflacije u SRJ 1993, ovakvim troškovima se, samo donekle, stalo na put uvođenjem ad hok „bodova“ kao nezvanične valute, čija je vrednost bila obično vezana za kurs nemačke marke na crnom tržištu ili drugo relativno realno merilo nivoa inflacije.
- I, konačno, hiperinflacija, koja se dešava kada se porast inflacije potpuno otrgne kontroli, na veoma brutalan način ometa normalno funkcionisanje privrede i njene sposobnosti da proizvodi.
Slično kao gore, u privredi u kojoj su neki od sektora indeksirani inflacijom (tj. sposobni su da prate njen rast) a drugi nisu, inflacija vrši preraspodelu bogatstva sa neindeksiranih sektora ovima prvima. U malim količinama dakle, inflacija se može smatrati izborom monetarne, fiskalne, ili recimo razvojne politike, obeshrabrujući čuvanje i gomilanje likvidnog kapitala i podstičući investicije. Preko tog nivoa, međutim, efekat postaje preuveličan, i investitori se najednom nalaze u situaciji u kojoj „investiraju u inflaciju“, što samo dalјe podstiče inflaciju. Iz svih ovih razloga, i potrebe za ograničavanjem inflacije preko malenih stopa koje diskontuju prošlu ekonomsku aktivnost i dekuražiraju gomilanje gotovine, najveći broj Centralnih Banaka formulišu za osnovni cilј stabilnost cena, uz osetnu, ali malu i kontrolisanu stopu inflacije kao cilј. Nezavisne monetarne institucije, međutim, uglavnom mogu reagovati elastično i prilagođavati kako svoje cilјeve, tako i poteze kojima se oni postižu, opštim ekonomskim kretanjima, te nivou postignutog i cilјnim pravcima razvoja, piše sajt Vikipendija.
Na sajtu makroekonomija.org piše se i o podacima kako je sproveden budžet Republike Srbije. Evo podataka o njegovom izvršenju do u septembru 2023. godine.
U septembru 2023. godine prihodi budžeta iznosili su 143,5 milijardi dinara, rashodi su bili 188,3 milijarde te je ostvaren deficit u iznosu od 44,9 milijardi dinara.
U odnosu na septembar 2022. prihodi su povećani za 7,7 odsto, rashodi za 52 odsto pa je saldo promenjen 54,2 milijarde dinara, iz suficita od 9,3 u spomenuti deficit.
U periodu januar-septembar 2023. prihodi budžeta povećani su za 10,2 odsto ili za 127,5 milijardi, rashodi su povećani za 12,2 odsto odsto ili za 150,7 milijardi pa je saldo pogoršan za 23,2 milijarde dinara, od suficita od 9,8 milijardi u deficit od 13,4 milijardi dinara. (B.G.)