DŽEJOVA ESTRADNA BAJKA

DŽEJOVA ESTRADNA BAJKA

  • U filmu “Nedelja”nema mnogo pevanja i prikaza umetničkog uspeha malog Roma kod naroda. Ima samo priče o Džejovom šibicarenju i Džambi, mafijašu sa Dorćola. Nema filmskog objašanjenja zašto je Džej velikan

Piše: Marko Lopušina

          Gledao sam film “Nedelja” o mladalačkom životu nestašnog pevača sa estrade, bivšeg uličara i delinkventa Džeja Ramadanovskog.  Sam naziv filma je asocijacija na njegovu najpopularniju pesmu i na život u KP domu, gde ga roditelji nedeljom nisu posećivali, niti je Džej imao gde i kod koga da ode te slobodne nedelje.  Majka ga je ostalila na ulici, a od oca je pobegao na ulicu.  Sva sreća Džej na Dorćolu kao dečkić i mladić nije bio surovi uličar, mafijaš ili ubica, već sladak “mali”, stidljiv i skroman momak.  

        Posle “Tome” (Zdravkovića) i ”Pokidan”  (Aca Lukas), ovo je treći noviji estradnim film, sada o nestašnom momku Džeju Ramadanovskom, muslimanu koji je kleo u pravoslavnu svetiteljku Svetku Petku. Urađen je jednostavno i pitko, na nivou stuidenta režije. To je istovremeno saga o Ciganima ili Gancima ili Romima, ali i o “belima”. 

        Ovo je i slatka priča o srpskom kriminalu i podzemlju na beogradskom Dorćolu. Prikaz je nedela, ali i pranje lika Iso Lero Džambe. Mafijaš Iso Lero Džamba je bio brat Džeju, ne rođeni, ali zaštitnik i idol ulice, nesavršeni čovek, usamljenik, robijaš, surovi kriminalac uličnog ranga, najbolji drug Ramadanovskog u podzemlju. U filmu “Nedelja” inspektori beogradske policije predstavljeni su kao gazde uličarima, a milicionari i policajci su predstavljeni kao rasisti koji prebijaju tamnopute.
        U filmskoj romansiranoj mladosti Džeja Ramadanovskog vrlo malo je pesme, zbog koje je ovaj bio poznat i popularan. I oni što peva je filmski skraćeno. Nema snimaka sa njegovih koncerata, nema one muzičke atmosfere, koju je “mali sa Dorćola” dovodio do usijanja svojim glasom. Dominira priča o šibicarenju i nasilju. Film o Džeju je prosečna filmska priča, duplo gora od “Tome”. 

         Nema priče kako je Džej postao pevač, kako je učio pesme, probao, snimao, izvodio. Nema problema koji su ga mučili kada je s aulice ušao u svet “belih ljudi”, o čemu je maštao. Nema priče o tome kako se nosio sa slavom, jer nije školovan da bude zvezda estrade. Kako je nepismen, sa završenom uličnom školom, postao ugledna i strašno cenjena ličnost.

       Nema prikaza Džeja kao jednog stalno nasmejanog i veleog malog čoveka, kog su svi voleli i tapšali ga. Nema uopšte ulaska u likove, dubinu njihovih karaktera, svi su prikazani kao face u stripovima, plitko, površnoa, kroz galamu, smeh i nasilje.

        Jedan filmski kritičar je primetio da su ovakvi estradni filmovi deo novog srpskog trenda. Da u njima ima političkog podilaženja narodnim masama. Da su ponegde filmovi dočekani “drvljem i kamenjem”. 

        Mnogima smeta to zašto se snimaju filmovi o tamo nekim narodnim pevačima, a preskaču se pisci, pesnici o drugi veliki srpski umetnici. Odgovor se naravno sam nameće. Pesnici nisu imali šibicarsku prošlost, nisu živel ina ulici sa kriminalcima, nisu imali mafijaše za prijatelje što na filmu deluje jako uzbudljivo.

          Novi srpski estradniu filmovi “Toma” (Zdravković) i ”Pokidan”  (Aca Lukas) i “Nedelja” (Džej Ramadanovski) su zapravo tri celuliidne bajke za mase o porocima ljudi sa srpske estrade – kocka i alkohol, droga i kocka, šibicarenje i kocka sa pištoljem za pojasom. S tom razlikom što u filmu “Nedelja” nema fiktivnih scena i umetničke nadgradnje. Scenario, inači, ponajbolji deo ovog filma, je krajnje realno prikazao Džeja Ramadanovskog, ali je režiser to traljavo filmovao.       

        U filmu “Nedelja” dominiraju samo priče o šibicarenju kao prevare i kao jedinog poroka Džeja Ramadanovskog. Nema priče o narkoticima, koje je možda probao i o novcu koji je prolazio kroz njegove ruke. 

  • Prošli su mu milioni kroz ruke, a na kraju je završio u iznajmljenom stanu – svedoči danas jedan Džejov prijatelj.

       Ima zato priče o surovom Džambi, uličnom ifolu Džeja Ramadanovskog . Ovo je zapravo priče o Dorćolu kao raju za mafiju s kraja sedeamdesetih godina prošlog veka, ali i o narkomanki, beloj lepotici koja je Džeju bila svetlost na kraju tunela. 

         “Nedelja” je i istina o smrti dvojice Roma na Dorćolu – Džambe i Džeja. U filmu nema objašanjenja zašto je i kako Džej postao srpski velikan, koji je sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Zato je ovaj film zapravo samo još jedna estradna ružna bajka.