POGLEDI: Subvencije za organsku proizvodnju 63.000 dinara po hektaru

POGLEDI: Subvencije za organsku proizvodnju 63.000 dinara po hektaru

Krenili u eru zdravog života 

U Srbiji se pod  organskim proizvodima nalazi 25.100 hektara. Proizvodnjom hrane na organski način bavi se 7.000 poljoprivrednika. Subvencije u organskoj stočarskoj proizvodnji uvećane su za 40 odsto.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković istakla je na SAD danas imamo 25.100 hektara pod organskom proizvodnjom, dok je taj broj pre 13 godina bio 5.855 hektara. Subvencije za organsku proizvodnju iznose 63.000 dinara po hektaru.

Tada se 1.000 gazdinstava bavilo organskom proizvodnjom, a sad ih je oko 7.000. to su ugalvnommali, sitni proizvođači sa posedia veličine do tri hektara. Svi smo krenuli u novu eru zdravog načina života. Ministarka ističe da rastemo u organskoj proizvodnji 20-25 odsto, alii da istovremeno  pratimo svetske trendove.

,,Za ovu 2024. godinu, subvencija za organsku proizvodnju po hektaru je 63.000 dinara. To je uvećanje od 250 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. S druge strane što se tiče organske stočarske proizvodnje, subvencija je uvećana za 40 odsto. Ako je 40.000 dinara po grlu u konvencionalnoj, onda je 40 odsto veća u organskoj”. pojasnila je Tanaskovićeva.

Poljoprivreda, kao najvažnija i privredna grana, ali zvanično nije straaška ima  za cilj proizvodnju kvalitetne i zdravstveno-bezbedne hrane. Međutim, svedoci smo da je prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba sintetičkih sredstava za zaštitu i đubrenje u proizvodnji hrane ugrozila njenu bezbednost i kvalitet, zdravlje ljudi i životinja, kao i prirodne cikluse neophodne za opstanak života na zemlji.

Za razliku od konvencionalne, organska proizvodnja zasniva se na biološkoj ravnoteži sistema zemljište-biljka-životinja-čovek. Samim tim, čuva se zdravlje ljudi i ostalog živog sveta, agro-ekološki sistem i prirodni ciklusi u prirodi. Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede koji se bazira na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine. Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetičkih sredstava. 

U organskoj proizvodnji dobrobit životinja ima visok prioritet. Pre svega, životinjama treba obezbediti uslove za njihov rast i razvoj u skladu sa prirodnim genetskim potencijalom. To podrazumeva poštovanje fizioloških i etoloških potreba životinja i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja. Pri organizovanju organske stočarske proizvodnje prednost se daje domaćim (autohtonim) rasama koje su adaptirane na lokalne uslove gajenja i otporne na bolesti. Broj životinja na organskom gazdinstvu povezan je sa površinom, kako bi se izbegle industrijske farme i preterano izlučivanje nitrata u zemljište i podzemne vode.

Zahtev za organski proizvedenom hranom je u konstantnom porastu kao reakcija na saznanje o negativnim efektima ustaljenih načina proizvodnje. Podaci o štetnosti pesticida i činjenica da veštačka đubriva mogu sadržati radioaktivne materije su pospešili nov način proizvodnje kojim se izbegavaju ove opasnosti. Organska proizvodnja bez upotrebe insekticida, pesticida, fungicida i veštačkih đubriva, regulatora rasta, hormona, antibiotika i genetski modifikovanih organizama predstavlja ultimativni izbor svake nacije koja vodi računa o sopstvenom zdravlju.

Organska proizvodnja u Srbiji je sve popularnija i ekonomski značajnija, a zahvaljujući potencijalima koji se pre svega ogledaju u usitnjenom posedu i zemljištu koje nije kontaminirano štetnim materijama, ovaj vid poljoprivrede može značajno doprineti razvoju ruralnih područja, a time i poljoprivrede uopšte.

„Organska proizvodnja je celovit sistem upravljanja farmom i proizvodnjom hrane koji kombinuje najbolje ekološke prakse, visok nivo biološke raznolikosti, očuvanje prirodnih resursa i primenu visokih standarda koji se tiču dobrobiti životinja a metod proizvodnje je u skladu sa željom određenog potrošača da kupi proizvode koji koriste prirodne sastojke i do kojih se dolazi na osnovu prirodnih postupaka. “

Iz Akcionog plana za budućnost organske proizvodnje u Evropskoj uniji (Evropska komisija, Brisel, mart 2014)

Sistem održive poljoprivrede

Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede koji se bazira na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine.Ona teži uspostavljenju zatvorenog sistema biljno-stočarske proizvodnje.

Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovanih sredstava.

Foto: Organske jabuke  Sajt Serbia organica

Inače, ceo proizvodni proces organske proizvodnje odvija se u ekološki strogo kontrolisanim uslovima. Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, kaže Slavica Stevanetić u Privrednoj komori Srbije, zadužena za proizvodnju organske hrane: „Najviše prolazi voće, povrće i žitarice. U poslednje vreme je počelo da se razvija i organsko stočarstvo. Organizacija Global Seed ima oko 1.000 hektara pod organskom proizvodnje i oko 1.000 goveda ulazi u proces organske proizvodnje“, pojašnjava Slavica Stevanetić. Da je proizvodnja organske hrane budućnost poljoprivrede, svedoči i orijentacija nekadašnjeg ministra poljoprivrede Srbije, Saše Vitoševića, da na čelu kompanije Global Seed, razvija ovaj vid poljoprivrede. „Mi smo vrlo avanturistički krenuli u taj projekt 2009. godine. Mi proizvođači organske hrane nismo imali podršku države. Izuzetno su visoki troškovi tokom procesa konverzije. Bili smo prinuđeni da svo znanje, koje se tiče organske proizvodnje, pre svega biljne i stočarske, skupljamo po EU i sve smo to skupo platili, navodi Vitošević.

Vojvodina prednjači u proizvodnji organske hrane pa je čak osnovala i Centar za razvoj organske proizvodnje. Zadruge za proizvodnju organske hrane postoje u Leskovcu, Valjevu, Čačku i još nekim delovima Srbije.

Jvni poziv ya subvencije

Novi javni pozivi za subvencije u poljoprivredi biće otvoreni od februara do aprila 2024. godine. Na inicijativu Ministarstva za brigu o selu, usvojena je Uredba o utvrđivanju tri programa dodele bespovratnih sredstava: za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva i organizovanje manifestacije “Miholјski susreti sela“ na teritoriji Srbije za 2024. godinu.

Cilј ovih programa je unapređenje uslova života i rada u seoskim sredinama. Kroz program kupovine seoskih kuća sa okućnicom, za koji je opredelјeno 500 miliona dinara.

Podstiče se ostanak i povratak mladih u sela, dok je za kupovinu minibuseva i rešavanje pitanje mobilnosti seoskog stanovništva, Vlada, u ovoj godini, opredelila 120 miliona dinara.

U cilјu negovanja tradicionalnog način života i kulturno-istorijskog nasleđa, podržana je i manifestacija „Miholјski susreti sela“ sa ukupno 50 miliona dinara.

Za podsticaje u polјoprivredi i ruralnom razvoju više od 77 milijardi dinara

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u polјoprivredi i ruralnom razvoju u ovoj 2024. godini, kojom se raspoređuje deo budžetskih sredstava u ukupnom iznosu od 77.534.504.683 dinara. Tom uredbom propisuje se obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u polјoprivredi i ruralnom razvoju za 2024. godinu u cilјu podrške nedovolјno razvijenih oblasti polјoprivredne proizvodnje i unapređenje konkurentnosti polјoprivrednih gazdinstava, saopštila je Vlada Srbije.

Inče, karakteristka ove Vlade je da – vlada sa uredbama. A, vladanje sa uredbama uvek predstavlja samo ,,gašenje požara’’. Nezadovoljni seljaci na dosadašnjim protestima uvek su tražili da se prestane raditi na ovaj način i rešavati probleme. Jer, to donosi boljitak, ali samo kratkoročno. Porbleme treba rešavati sistemski, a to znači dugoročno. 

Jedino takav način rada, može da donese boljitak svima. Seljacima sigurnost dugo očekvaini bolji život u poljoprivredi. Vlast može da dobije bolji ugled kod naroda i duže vladanje, a država više hane za domaće potrebe i izvoz.  

Ocenjujući prošlu 2024. godinu, poljoprivrednici ističu da je bila izuzutno teška.

Prošle 2023. godine proizvođačima je bila jako potrebna novčana pomoć države. Najviše su nastradali voćari i povrtari. Ima povrtara, koji su zbog obilnih kiša i velike vlage, pretrpeli štetu od 50, a neki čak i 100 posto. Kada voda uđe u plastenike i sunce ugreje to ukuva biljke, kao da si ih polio vrelom vodom. One više ne postoje. Povrtar je najveći kockar, sve je dao do zadnjeg dinara. Semena su papreno skupa, đubriva, trake, najloni…Idealno bi bilo da država pomogne, jer kada se voda i blato budu povukli ljudi neće imati odakle ponovo da ulože u proizvodnju, dodaje Nenand Rdin, poljoprivrednikk iz Srapara kod Sombora. (B.Gulan)