SJAJ I BEDA SRPSKE ESTRADE

SJAJ I BEDA SRPSKE ESTRADE

  • Država forsira pevaljke i pevače kao zabavljače za narodne mase i glasače, a oni sebe nazivaju umetnicima, mada to nisu. Njihov estradni sjaj je lažan, a beda je duhovno i moralno duboka.

Piše: Marko Lopušina

Foto: Rade Bakračević: arhiva Štajerske novice

     U Srbiji postoji 2800 medija. Izuzev dnevnih listova „Politika“ i „Danas“, novog nedeljnika „Radar“ i RTS-ovog drugog i trećeg programa, svi ostali mediji danas nemilice objavljuju vesti i tračeve iz života estradnih izvođača zabave Harisa Džinovića i Dragane Mirković. Prvog je ostavila dosta mlađa žena Melina, a drugu je ostavio nešto stariji muž Toni. Njihova deca pate zbog razvoda braka i nestašice ljubavi u porodici.

      I dok Haris i Dragana kao sužnji kukaju nad svojim pocepanim i razvedenim brakovima, pevač napada svoju mladu suprugu za izdaju, a pevačica se u toaleti i šminki od par hiljade evra žali narodu kako je ostala bez novca, dotle je pevaljka Seka Aleksić uhvaćena u Švajcarskoj da ilegalno radi i peva, pa je stavljena u ciriški zatvor.

       Ako je verovati anketama i listama najčitanijih rubika, upravo hapšenje Seke Aleksić u Švajarskoj, razvodi Harisa Džinovića i Dragane Mirković su najčitaniji i najgledaniji napisi u srpskim medijima. Ove teme su daleko ispred priče o tragediji male Danke Ilić, koja je ubijena na surov način u Boru i ispred aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića. U jednoj beogradskoj novini predsednik Srbije tek je osma vest dana. Ispred Vučića su gologuze i sisate dame sa estrade i iz sporta, mangupi iz sveta zabave, samozvani milioneri i vest da je rokerka Slađana Milošević umrla „bogata nekretninama“. 

       Tako je u Srbiji već decenijama – estrada i njeni izvođači su glavna kulturna aktivnost srpskog naroda. Bio sam na dočeku u Beču i u austrijskoj prestonici, gde živi 200.000 Srba, prodavane su ulaznice za šest Novogodišnjih koncerata ozbiljne muzike. I dok su Bečlije čekale Novu 2024. godinu u koncertnim dvoranama uz muziku Baha i Mocarta, kod nas u Srbiji, kao pre 40 godina, estrada je svirala i pevala na trgovima i ulicama. U Beogradu je nastupala usred zime jedna golišava pevaljka.

          Ako Beč ima jednog Andre Rea, zabavnog izvođača ozbiljne muzike sa velikim revijalnim orkestrom, zašto Srbija to nema kada su violinisti Nemanja Radulović iz Pariza i Stefan Milenković iz Njujorka često u Nišu, odnosno Beogradu, odnosno u Srbiji. Naši vlasnici kulture i trgova misle da Radulović i Milenković nisu umetnici za narod, nego pevaljke i vikači sa mikrofonima.  

      Neću sada o tome da li je starije jaje ili kokoška, odnosno da li se estrada nameće narodu preko države i medija ili je narod željan estrade toliko da stavlja po sto evra u dekoltea i na prsa „zvezdama estrade“, tek činjenica je da je ozbiljna kultura i umetnost, pa i umetnici od ugleda i svetskog značaja nemaju mesta na koncertnim javnim pozornicama u Srbiji u vreme praznika i svečanosti, jer njihovo mesto drže pevaljke i pevači kafanskog profila. 

       U Srbiji kao da ne postoje drugi umetnici, ljudi sa dušom, kreatori, nego samo estradniu pevači i pevačice. Tako u jednoj “večeri kod” na RTS-u pokazuju se čak tri osobe sa estrade, koje se klibere, nešto pevuše i pričaju svašta, a usput kuvaju i jedu.

         Sve u svemu srpski portali, tabloidi i novine slade se intrigama, skandalima  i iznošenjem prljavog veša iz života još jedne pevaljke i još jednog kafanskog pevca. Ne znam da li da ih žalim, estrane „umetnike“ ili medije, koji krše Zakon o privatnosti ličnosti i raduju se tuđoj propasti i na njoj zarađuju milione evra. To što nam mediji koji pišu i govore o estradi, uglavnom, prodaju prostakluk u srpskoj kulturi, nikoga ne sekira. 

        Država forsira pevaljke i pevače kao zabavljače za narodne mase i glasače. Srpska estrada je uostalom sjaj i beda našeg društva i naše kulture. Sjaj je lažan, a beda je duboka i moralno duhovno.

         Obično se pred Novu godinu u Srbiji objavljuju podaci koliko je koji estradni izvođač dobio para za svoju svirku i pevku. A to je zimus bilo od 30.000 evra do 50.000 evra. Plaćaju ih opštine, dakle država, da zabavljaju narod i glasače. Za jedno veče uzeti 50.000 evra – to je sjaj srpske estrade.

       Beda srpske estrade je da nije sve u novcu, da ljubav i porodični život na estradi kratko traju, malo vrede i skupo koštaju, jer razaraju ličnosti dece moćnih zabavljača „punih kao brod“, kako govore za sebe, a praznih u duši i ljudskom karakteru.

       Preljube i razvodi brakova estradnih ličnosti, kao senzacija u medijima zvuče kao ruganje do juče hvaljenim i uzdizanim „umetnicima“, jer zarad tiraža i novca od prodaje novina, portala i tv emisija, srpski urednici, novinari i mediji izlažu nemilosrdno sramoti i Harisa, i Draganu, i Seku. Džinović je zarad reklame u medijima već dojavio novinarima da je u zagrljaju neke pevačice, nove cure i kaže: „Moja ljubav i ja slavimo!“

         Dragana Mirković tek sada priznaje da je muž „vara već deset godina i da je ona to trpela“. Zaboravila je da je sama slala fotose redakcijama o svom srećnom životu sa Tonijem, dakle, obmanjivala je javnost i obožavaoce. Da se podsetimo, Haris ima 72 godine, a Dragana 56. Ona je mnogo poznatija od njega po ljubavima i ljubavnicima pre braka.

         Na estradi ima dosta nemoralnih osoba, estetskih nakaza, razvratnika, delinkvenata svih vrsta. Oni vole da se predstavljaju kao estradni umetnici, a u stvari su mnogi od njih su narkomani, alkoholičari, kockari, bigamisti, homoseksualci, prevaranti, sitni i krupniji kriminalci.

         Bog im je dao glas, ali nekima nije dao pamet. Njih samo interesuje novac, koji troše nemilice, pa završavaju karijeru kao bednici. A onda se ispovedaju kako su rasli bez para i kako stare bez novca. Kako su u mladosti bili bednici, a sada su milioneri. Da li treba da žalimo pevaljke i pevce kojima je publika lepila devize na sise i čela, a oni su ih potrošili na svašta i sada kukaju kako su osiromašili ?

       Od nekih pevaljki ne znam nijednu pesmu, ali znam njene ogromne sise i naduvena usta. Jedna takva je maloletnom sinu dala automobil da ga vozi po gradskim ulicama. Takve osobe uče decu da budu nadmoćna i ohola.

        Najvaća blamaža estradnih „zvezda i zvezdica“ jesu napisi, tekstovi i tv emisije u kojima se govori o njima kao razaračima svoje i tuđe porodice, kao o preljubnicima ili kao o sponzorušama, koje odlaze ljubavniku u naručje zbog novca.  

        – Razvod braka je smrt jednog života – izjavila je pevaljka Goca Tržan, koja takođe nije imala sreće u porodičnoj ljubavi.

        Lista razvedenih estradnih dama i estradne gospode je duga, pa ću pomenuti samo neka imena. Kao razvedene žene sa propalim brakovima često se pominju Lepa Lukić, Zorica Brunclik, Nataša Bekvalac, Maja Nikolić, Severina Vučković, Radojka Adžić, Jelena Karleuša, Maja Odžaklijevska, Silvana Armenulić, Dragana Mirković, Emina Jahović, Sanja Marinković, Ana Nikolić, neka sveža rasuštenica pevljaka Slavica.

      Lepa Lukić je zapravo Lepava Mušović, stara 84. godine. Zvanično bila je u dva braka ( Владимир Перовић  1977.–1984. i Милан Милановић  2000.–2019.). Nezvanično imala je još jednu bračnu zajednicu u kojoj je dobila prezime koje korisiti. Nije se ostvarila kao majka. 

        Razvedeni estradni muškarci su Željko Šašić, Darko Lazić, Baja Mali Knindža, Lazar Ristovski, Rasta, Zoran Bašanović, koji je bio tajno oženjen Draganom Mirković, Zoran Pejić Peja, Aleksandar Vuksanović, Haris Džinović, Momčilo Bajaguć Bajaga, Bora Đorđević I SADA Denan Lončarević, koji je imao tajnu drugu ženu 15 godina. Pevači sa najviše razorenih brakova su  Boris Novković i Frano Lasić, koji su se ženili po četiri puta.    

        Kako tvrdi pevačica Vanesa Šokčić za neke estradne ljude razvodi su bili prilika za veselje:

– Pevala sam i svadbe i razvode. Veselo je na obadva mesta, samo se gosti razlikuju. Na svadbama dolaze porodica i kumovi, a na razvodima samo prijatelji – izjavila je Vanesa.

         Ne znam zašto, ali mediji kada pišu ili govore o vanbračnoj deci „umetnika“ sa estrade i kulture pominju samo očeve. Među njima su Goran Bregović, Predrag Živković Tozovac, Miroslav Ilić, Marinko Rokvić, Hajrudin Hari Varešanović, koji je 10 godina varao svoju ženu, Zoran Šijan, Stevo Žigon, Siniša Mihajlović. Rokvić, Mihajlović, Šijan i Žigon su svoju vanbračnu decu priznali, ali Bregović, Ilić, Tozovac nisu. Njihovi vanbračni naslednici javili su se tek uz pomoć suda ili posle smrti ilegalnih očeva.

        Jedan ilegalni otac sa estrade je to ovako ovjasnio:

  • Iz vanbračne zajednice imam dva sina. Bili su mali kada je supruga preminula, to je bilo nevreme u mojoj glavi. Tada sam prestao da pijem jer mi je žena rekla: “Ti si za sebe najgori, obećaj mi da nećeš da piješ?” Ono što mi je rekla tako mi se dešavalo i dešava mi se u životu.

         Deca rođena mimo braka, uz prevaru svojih majki, najčešće su plod estradnog lažnog obožavanja. Bio sam svedok kako jedan pevač na turneji po Australiji na koncertu u kafani zavodi sve žensko od 17 do 77 godina. I odvodi u hotelsku sobu da li da im uzme novac ili malo nežnosti. Imao je tada 56 godina i svileno odelo. 

         Goran Bregović ima ćerku iz veze sa plesačicom u striptiz baru.  Muzičar Goran Bregović ima tri ćerke – Emu, Unu i Lilu, koje žive u Parizu, gde se slavni muzičar preselio još pre tri decenije. U braku sa muslimankom Bregović je dobio tri ćerke koje upražnjavaju tri različite religije – pravoslavnu, katoličku i mislimansku. 

        Miroslav Ilić i Marinko Rokvić napravili su dete svojim obožavateljkama u Kanadi. Ilić koji nije želeo da prizna svog sina rođenog u Kanadi izložen je sudskom procesu u kome je ponižavan i predstavljan kao “divlji otac”. A njegova obožavateljka i majka vanbračnog deteta je predstavljana kao “laka dama”. Njihov vanbračni sin nije bio zainteresovan za ovog suđenje, jer ga Mirolsav Ilić kao otac nije interesovao. 

       Predrag Živković Tozovac je ljubavisao sa više žena, ali se tvrdi da su mu sinove rodile jedna pevaljka i jedna bankarka. Tek pred smrt Tozovac je rekao:

  • – Imam dva vanbračna sina, ali to je moja privatna stvar. Neka su oni živi i zdravi, ali moji sinovi su stvoreni slučajno. Jedan živi u Americi i on već ima sina Marka. Kamo sreće da imam sad sto Srba kojima sam otac. Bio bih najsrećniji čovek na svetu!