Administrativni problemi stvorili nered na granici!

Uvoz stoke, ali i izvoz agrara na granici čekali odobrenje Ministar agrara Srbije dve nedelje čekao potpis za uvozr i izvoz

Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni parametar razvijenosti ukupne poljoprivredne proizvodnje svake zemlje u svetu. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano najveća potrošnja je u Severnoj Americi, gde ona iznosi 30 kilograma po jednom stanovniku. U Srbiji to je tek nešto više od tri kilograma. U Evropi najviše junadi se tovi u Francuskoj. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane su prvenstveno livade i pašnjaci. Novi ministar agrara u Srbiji posle stupanja na dužnsot skoro dve nedelje nije imao pravo na potpis, pa je stoka uvoznika  desetak dana čekala taj potpis. Najviše kamiona za izvoz agarnih proizvoda iz Srbije  nije mogal bezu potpisa nadležnih da izaže Srbije, zbog administravnog kašnjenja da nadležni ministar dobije pravo na potpis.  Učinjeni su ogromni novi troškovi ju stajanju kamiona i ishrane stoke, zatim novog vađenja krvi da bi stoka  mogla da pređe granice… Za neodgovrno obavljanje posla, nema odgovornih!

PIŠE: Branislav GULAN 

Prema podacima RZS, u Srbiji sad ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave.Sad je 1.200 sela u nestajanju, prema podacima RZS, do 2050. godine nestaće ih ukupno 3.000! A, kada nestanu sva sela neće više biti ni Srbije, na ovim prostorima živeće neki drugi ljudi. Jer sad u Srbiji godšnje umre 123.000, a rodi su manje od 60.000 ljudi. Srbiji godišnje samo za sahrane treba prostor veličine dva fudbalska igrališta! Ali, iako se drastično smanjio broj  stanovnika, kao i broj sela, pa čim nema sela nema ko ko da hrani stoku, (jer je za jednu deceniju broj stanovnika manji za 500.000), a sve manje je goveda, mleka, mesa, hleba… Istovremeno političari zemlje Srbije obećavaju ogroman izvoz  mesa i drugih potrepština svojim novim – starim partnerima, pre svega, u Kini. Zanimljovo je da lideri Srbije obećavaju za izvoz I ono što nemaju ni za sopstvene potrebe. I to nije prvi put. Setimo se ne tako davnog vremena kad je nekadašnji predsednik  Srbije Tomislav Nikolić, partnerima iz Kine obećao godišnji izvoz od 510.000 tona junećeg mesa! A, Srbija je tada godišnje proizvodila samo 83.000 tona ovog mesa. Taj obećani izvoz nikad se nije dogodio. Jer, mi mesa nismo imali, a reeksport je dozvoljen samo dok vas neuhvate! I nedavno kada je u maju 2024. godine u Srbiji boravila delegacija iz Kine ponovo je  obećana za izvoz velika količina  junetine koju Srbija sad praktično ni nema! Jer, u njoj su prazna sela, prazne su i staje, nema ni goveda, niti ima ko da hrani stoku. Jer, za jednu deceniju će nestati 1.200, a do 2050. godini čak 3.000 sela u Srbiji. Dokaz je da se sad proizvodi 200.000 tona manje ovog i svih rugih mesa nego pre četiri decenije. Manje i junećeg. Jer, sad se prema podacima RZS proizvodi se samo 78.000 tona. Odakle, nam onda mesa za izvoz?! Kada je reeksport zabranjen!

Šansa ui govedarstvu!

Šansa u govedarstvu postoji i o tome se u Srbiji priča kao o mogućnostima! I sve što se više priča, pravih goveda je sve manje! A, govedarstvo može biti mlečno, mlečno – mesno i mesno govedarstvo. Priča se da Srbija izlazi u svet sa ponudom junetine iz prirode. Kažu da trenutno u tovu ih ima oko 25.000 junadi! Ali ko tome da veruje? Jer, to je samo informacija za političare, da bi mislili kako su spasili posrnulo stočarstvo. Tako su radili sa netačnim podacima I pisali strategiju čiji je kraj 31. jula 2024. godine. Oni su tada lažnim i netačnim podaciam obmanuli političare i narod, da će se agrar razvijati po stopi od 9,1 odnosno u lošijim godinama po 6,1 odsto. Sad se vidi da je to bila strategija pada, a ne rasta! Da bi uradili dokument za koji treba da odgovaraju pred narodom, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara. Dokaz nastavka manipulacija je da imamo puno goveda! Činjenica je  da stočar Svetozar Murgački – Cveta sa Čeneja kod Novog Sada  jedva jeprogao osam bikoa težien po 500 kilogama. Dado ihje ispdo cene, ri evra po jednokm kilogramu. Toivo je gubitke. Sad u statud ima oko 400 ovacda. ima više stotina ovaca. 

Nakon imenovanja poslednje vlade Srbije, početkom maja 2024. godine, zbog nepostojanja nadležne ličnosti da potpisuje uvoz i izvoz prehrambenjh proizvoda iz Srbije, od preuzimanja funkcije od strane novog ministra poljoprivrede, pa do 15. maja 2024.godine, Srbija je bila blokirana, kada je bio u pitanju uvoz i izvoz agrara. Jer, niko od zaposlenih u ministarstvu agrara, a ima ih više od 1.200, nije imao mogućnost ni pravo da potpisuje dokumentaciju za uvoz i izvoz! Tek tada je adminstracija sredila da za obavljanje tih poslova dobije potpis novi ministar, dr Aleksandar Martinović, posao krenuo od 15. maja 2024. godine, posle 12 sati. Kolika je šteta nastala na kvarljivim proizvodima koji su bili u kamionima i čekali na granici nekoliko dana za izovz niko u javnosti nezna! Ali, su na izvoz čekale jagode, jabuke, borovnice, trešnje, prve kajsije i mnogi drugi prehrambeni kvarljivi i drugi proizvodi. I na uvoz je se čekale na hiljade prasića, svinej i druge žive stoke iz Nemačke. Jer, nije biklo nikog ovde u Srbiji d odbori taj uvoz. S, sve je bilo spremno, prasićima je b ila izvađena krv i obavljene druge neophodne formalnosti. Ali, greškom administracije u Vladi  Srbije, nisu mogli da dođu u zemlju Srbiju i odu u karantin. Razlog je što niko skoro desetak dana nije mogao u Srbiji to da potpiše dozvolu za uvoz. Tako na hiljade prasića spremnih za uvoz iz Nemačke u Srbiju, nisu mogli da se dopreme do karantina u Vojvodini.  Dakle, od preuzimanja dužnosti novog minstra agrara, pa sve do 15. maja 2024. godine, u podne, Srbija je bila u blokadi, što se tiče izvoza uvoza poljoprivrednh proizvoda! Jer, nije bilo nadležnih ko bi mogao da to potpiše kako bi se normalno obavljao posao.  Stajali su kamioni na granicama za izvoz, a nisu mogli da uđu u Srbiju ni oni sa uvoznom živom stokom i drugim prehrambenim artiklima. Jer, administracija nije sredila da nadležni,  novi ministar dr Aleksandar Martinović, da može odmah da koristi svoja nova ovlašćenja. Zbog nečije neodogovornosti prve dve nedelje u maju bio je blokiran u uvoz i izvoz agrarnih proizvoda u Srbiju i plasman iz nje! Krenuo je 15. maja 2024. godine od 12. časova! 

Politika uništila stočarstvo!

A, zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici u Srbiji poslednjih godina je uništeno stočarstvo. Sad se ono mora obnavljati, a to se ne može uraditi preko noći. Jer, uništava se već sedam decenijama.  U svetu je to drugačije, nema ovakvih problema i služe nam za ugled. Zato su prodavci iz Nemačke, početkom jama 2024. godine,  hteli da prekinu sve trgovačke i druge odnose sa Srbijom početkom maja 2024. godine. Razlog je nemogučnsoti izvoza živih svinja iz Ndemačke u SRboiji. Jder, svinej su bile propremljene, čak im je I krv bila izvađena, đto jepotrebno za izvoiz. Ali, z bog greske administraciej u Sroibji, One nisu mogčle u kamiobniam da krenu ka Srbiji. 

,,Kada je reč o govedima njihov broju svetu sadiznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 miliona grla, koja daju 13 odsto ukupnog svetskog broja govecda. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosti 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma po stnovniku. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učešćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 miliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišne kolje oko 35 miliona grla goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD“, navodi analitičar prof. dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Tržište goveđeg mesa može da se podeli na dva podrtržišta:

• Tržište svežeg i hlađenog mesa – uglavnom potiče od utovljenih mlađih kategorija goveda; 
• Tržište zamrznutog goveđeg mesa – starijih kategorija, koje se uglavnom, koristi za preradu (konzerve, hamburger,, kobasičarski proizvodi…);

U svetu godišnji međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na nivou je od desetak miliona i isti čini  15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa u svetu iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje. Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa stanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus 200 stepeni i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso).

Četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD su^]:

Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunarodnom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy – CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarde za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti – EUROP.

Evropa, najveći regionalni uvoznik!

Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa, takođe, je Evropa! Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog godišnjeg svetskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja i najvećeg svetskog uvoznika! Za to postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje i visok dohodak potrošača… Prilikom uvoza mesa u SAD primenjuju  se  razni vidovi barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Ialija. Zajedno sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.

Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najveću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U Evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču. 

Najveću potrošnju u svetu ovog mesa ima Argentina sa 54 kilograma godišnje po jednom stnovniku. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Evidentno je da među najvećim potrošačma nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom takozvane ,,brze hrane“ – fast food.

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u boljim godinama kada su sela bial puna naroda, a u seliampuno goveda i ostale stoke, sve je drugačije izgledalo. To znači daje bilo vrfemena kad aje u Srbiji bilo oko dva miliona goveda, aposlednnjie godien kada su bile puen bilo je pre deceniju i po kada se u njima tovilo  oko 920.000 goveda. Sad, zanično, samo 725.000! Ali, stočari kažu da nema toliko goveda! GEase se sela, nema u njiam naroda pša nema ni stoke! Da je sanej boljese prikazuje zbog boljeg rejtinga političara. Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju više od 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji. 

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji sad iznosi oko 78.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Godišnja potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku u Srbiji.  Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak sa 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji. U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje je nekada bio oko 320.000, a od toga manje od polovine klalo se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznoseoko  od milion grla godišnje.

Prema najnovijim podacima sad potrošnja ovog mesa u Srbiji od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku. U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i svinjskog (sa 15 kilogama mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period potrošnje  kada je ona iznosila čak po 15 kilograma junetine godišnje po jednom stanovniku. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa. To će i dalje uticati na smanjenje potrošnje ove vrste mesa.

Meso goveda stavlja se u promet kao: teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (govedina).

• Teleće meso – dobijeno klanjem teladi, starosti od tri nedelje do šest meseci, težine trupa od 25 do 125 kilograma, stavlja se u promet kao teletina I, II i III kategorije;
• Juneće meso, dobijeno klanjem junadi, i to nekastriranih muških grla, starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;
• Goveđe meso, dobijeno klanjem ženskih i kastriranih muških grla starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III katgegorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

• Pod junećim odnosno goveđim mesom I kategorije podrazumevaju se meso buta bez kolenice i delova trbušine. Juneće meso I kategorije i goveđe meso I kategorije stavljaju se u promet sa ili bez kostiju;
• Pod junećim ili goveđim mesom II kategorije podrazumeva se meso slabina bez poslabina, meso leđa i meso plećke;
• Pod junećim odnosno goveđim mesom III kategorije podrazumeva se meso preostalih delova polutke: vrat potplećka, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica;

Spoljnotrgovinska razmena

Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije dosta je skroman i iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

I tek što je kineska delegacija od 400 članova nedavno napustila Srbiju, maja 2024. godine, opet smo dali nova nerealna obećanja o izvozu junetine koju mi nemamo! Kinezi nisu zaboravili kada su poslednjih put, ne tako davno, bili u Srbiji i kada im je tadašnji predsednik Tomisla Nikolić, obećao godišnje oko 510.000 tona junetine! Ali, to je bilo u njegovoj želji kada je pričao o dolasku  nekih novim žutih ljudi koji će stići u Srbiju! Tog trenutka kada im je Tomislav Nikolić bio obećao više od pola miliona tona junetine godišnje u Srbiji se proizvodilo samo 83.000 tona! 

I umesto da se obnovi stočni fond  da se poveća proizvodnja, a ona je je još znatno manja, prazna su sela,  nema goveda u stajama, prazne su mesare, i u Sroibji se sad proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje! Potrošnja je tek nešto veća od tri kilograma po stanovniku. I opet su nam stigli Kinezi. I sadašnji predsednik, 2024. godine u maju,  opet je kinezuima obećao ogromne količine junećeg mesa, koga nemamo! A, on dobro zna da je  reeksport ovog mesa dozvoljen samo dok nas ne uhvate da to činimo! Jer je on zabranjen! Ali, kinezi su opet dobili obećanja, ne samo za junetinu nego i za voće, suve šljive, borovnicu, jabuke i mnoge druge naše proizvode. Kojkih zasad imamo, ali je to kap vode umorukada je tržište Kine u pitanju. To može biti samo da se poneko od njih sladi sa voćem iz Srbije. Jer, je to u odnosu na broj žitelja Kine, samo kap vode u moru! Evo i najnovjih informacija o prodaji i izvozu uglavnom onog čega nemam, a to je juneće meso i ,,bebi bif”. 

Budućnostu u prošlosti!

Boljitak Srbije nalazi se kada su ovi poslovi u pitanju,  povratkom u prošlost! Jer, tada pre četiri pet decenija sve je mnogo bolej funkcionisalo!

Da se vratimo samo u istoriju kada je 1991. godine iz Jugoslavije u svet bilo izvezeno 54.000 tona ,,bebi bifa”, a od toga iz Srbije čak 34.000 tona. Sad su prazne staje u Srbiji, nema goveda, nema junadi, nema teladi, nema ni ,,bebi bifa”…  Najbolji dokaz je da se iz Srbije sad izvozi 100 puta manje ,,bebi bifa”, nego te daleke 1991. godine.  Ili samo od 2015. pa do 2024. godine prosečan godišnji izvoz bio je oko 400 tona! Dakle, kada su nedavno bili kupci junetine iz  EU, naši ekonomski kreatori su im nudili svinjsko meso, koje oni nisu ni tražili! A, tražili su pola veka godišnje da kupuju u Srbiji po 50.000 tona ,,bebi  bifa”. Nismo imali tog mesa koejtraže, pa smo im nudili svinjsko meso, koje takođe tada nismo imali u tim količinama. A, sva sreća što ga nisu ni hteli. Jer, jer EU svakog trenutka tada pa i danas  imala po  50 miliona svinja viška. Jer, Srbija tada nija imala viška ni svinja, a ni svinjskog mesa! Sad nema ni junadi, ali ni svinja! To je rezultat loše ekonomske politike koju vode kreatori sadašnje vlasti.

Nesanaka sela, nestaanak Srbije!

Evo i najnovijih podataka: Povlašćeni izvoz govedine iz Srbije u Kinu biće moguć, od 1. jula 2024. godine posle potpisivanja i stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Inače, Srbija ima mali sopstveni stočni fond da bi bila ozbiljan partner za izvoz u Kinu! Na prvom mestu, moramo da uložimo ogromne investicije u obnovu stočnog fonda. Koji je u izumiranju. Srbija jeste među deset najvećih proizvođača kukuruza u svetu, a u njoj postoji i više od 300.000 praznih štala i obora za tov goveda i svinja. Da ima stoke ona bi trošila taj kukuruz. Lane je bio rod od oko 6,6 miliona tona. Zatro što nema stoke da ga troši, izvozimo ga kao sirovinu. A, od njega može da se dobije više od 5.000 proizvoda u višim fazama prerade, pa da se više i zaradi. Međutim, sela su pazna, nema ljudi koji bi to radili. Jer, ubrzo nestaje svako četvrto selo, a to je oko 1.200,  a do 2050.  godine nestaće ih čak  3.000! Sad ih je ukupno 4.720. Dakle, kad nestanu sela, i narod u njima – nestaće i Srbija! Znači da preduslove za opstanak i ostanak imamo, ali moramo prevazići domaću krizu. A, to je najteže. Jer, tu krizu nisu stvorili stočari i drugi proizvođači hrane, a ima ih u zemlji  1,2  miliona, nego loši agroekonomski i nerealni pisci agrarne politike u privredi koja se vodi u zemlji. Jer, imamo 508.000 gazdinstava, a stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava. Pema podacima  RZS u stajama je i 725.408 goveda. Država je obećala veću proizvodnju i što je teško proizvesti na njivama jer prosečna starost poljoprivrednog gazdinstva je veća od 60 godina! A, tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Vrednost agararne proizvodnje po hektaru je oko 1.200 evra po hektaru. Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nikada  se nije ni primakla brojci od željenih šest milijardi evra godišnje!

Sadašnja carina prilikom izvoza na govedinu je 25 odsto, i kada je trgovina sa Kinom u pitanju, kada počne primena Sporazuma o slobodnoj trgovini, 1.jula 2024.godine ona bi se svake godine umanjivala za pet odsto! Srbija međutim, prema podacima popisa iz 2023. godine nema goveda u stajama da bar malo nešto izveze u Kinu. To je čak za 18 odsto manje nego samo pre tri godine, a 20 odsto manje nego 2012. godine. U odnosu na davnu 1990. godinu fond goveda je prepolovljen!

Prošle 2023. godine, prema podacima RZS, u Kinu je bilo izvezeno svega 579 tona zamrznute govedine za 1,2 miliona dolara. U 2022. godini izvezeno je nešto više od 1.855 tona za 6,2 miliona dolara, a u 2021. godini 3.000 tona za skoro 14 miliona dolara. 

Analitičari se dive obećanjima vlade i hrabrosti da prodaju ono što znaju da nemaju! Jer, dobro znaju da nema ni novca da se prebrodi ovaj problem, pa jedino rešenje se vidi u tome da Kinezi investiraju u proizvodnju, a Srbija da odradi ceo posao tova za poznate kupce. Međutim, da bi se obnovio uništeni stočni fond treba da prođe najmanje pet godina. To nemože preko noći da se uradi! Dakle, to su lažna  obećanja onih koji znaju da mi to nemožemo da uradimo! Bar sad u skorije vreme! 

Neodgovornost odgovornih

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupiće na snagu tek 1. jula 2024. godine. Na listi je 10.412 proizvoda čiji će izvoz iz Srbije u Kinu biti postepeno liberalizovan u narednih deset godina, a najveće šanse na plasman na kinesko tržište imaju vina, rakije, goveđe mesto, suve šljive, borovnice i jabuke!

Međutim, za taj posao, koji, prema dogovoru, treba da obavlja novi ministar dr Aleksandar Martinović, nisu se bili spremili nadležni administrativci, a posebno ni ministarstvo za poljoprivredu Srbije, iako ima više od 1.200 zaposlenih u njemu. Jer, posle izbora nove Vlade, početkom maja 2024. godine, kada je dotadašnja ministarka Jelena Tanasković, dužnost predala dr Aleksandru Martinoviću, bio je blokiran rad vlade i nadležnih službi za izvoz i uvoz agrarnih proizvoda iz Srbije, sve do 15. maja 2024. godine u 12 časova! Jer, niko u vladi nije imao pravo ni dozvolu  da potpisuje agrarnu robu kaja se uvozi u Srbiju niti onu koja se izvozi. Tek posle intervencija iz sveta, ali i Srbije, ali i onih koji uvoze ali i izvoze, nadležni ministar je dobio ovlašćenje da to potpisuje, odnosno, dve nedelje posle preuzimanja vlasti. Međutim, odobrenje je stiglo tek posle desetak dana, dok su kamioni puni hrane čekali na granicama da izađu iz Srbije, ali i na stotine kamiona da uvezu kupljenu živu stoku, prasiće, svinje, junad… Dakle, za to vreme, dok se čekao potpis nadležnih, na hiljade tona robe iz Srbije, iako je bilo prodato nije otišlo u svet! Pošto nije bilo državnih potpisnika za ove poslove, sve do 15. maja 2024. godine u podne, na stotine kamiona sa prasićima i govedima iz Evrope, nisu mogli da budu uvezeni u Srbiju i da budu smešteni u karantin. Njihovi bivši vlasnici u Evropi morali su da ih hrane iako su bili spremni za transport u Srbiju.  Bili su na korak  do odluke da  raskinu ovu trgovinu sa Srbijom! Tek kada su kupci iz Srbije pristali da snose troškove greške administracije Srbije, postignuto je nekako pomirenje. Odnosno nisu raskinuti upostojećći ugovori, već su potpisani novi. To značli da srpski uvozncii priznaju grešku, da snose sve tropjvoie ishrane sotke u Nemačkoj, da snose i nove troškvoe vađenaj krvi žkivotinjama, i sve što trebga da se plati u ovom transportu. Jer, vlasnici iz Nemačke tek uz nadonadu štete, pristali su da hrane prodatu stolu, sve dok se u Srbiji nesrede dozvole za uvoz i izvoz. Sa deswetak dana zakašnjenja posao je sređen jer su partneri iz Srbije otišli do njih u EU, izvinuli se, uz priznanje srpske administrativne greške, naravno uz plaćanje svih naknadnih troškova za kao i taksi,  za pomirenje, pa su uspeli da im objasne da oni nisu krivi već administracija. 

I to je zemlja Srbija danas! Kada odgovorne državne poslove, vode neodgovorni priučeni partijski činovnici! Koji se nisu setili posle zamene registracije ministara da i u papirologiji obave odlazak jednog i dolazak drugog ministra, u ovom slučaju kad je agrar u pitanju. 

 Po onome što obavlja ministar za poljoprivredu, nazire se da će on samo za narod biti ministare, au stvarnsoti ono štoradi, neki mali državni činovnik, odnosno državni sekretar. Jer, u Srbiju je tih dana trebalo da dođe na desetine kamiona uvoznih svinja i prasadi iz Evrope, ali nisu mogli da uđu u Srbiju (i pored toga što im je i krv bila izvađena u zemlji izvoznika). Istovremeno u Srbiji nije bilo ovlašćenog potpisnika, činovnika, birokrate, administrativca za uvoz i izvoz!Jer, taj posao nemora raditi ministar već neki činovnik iz vlade. I zbog neblagovremene organizovanosti za dolazak novog ministra, kome njegova birokratija nije na vreme obezbedila mogućnost za normalan rad, registraciju potpisa u APR, za obavljanje tog važnog za državu posla, okrnjen je ugled zemlje Srbije u svetu! Ali i neorganizovanosti u ministarastvu, u vreme podnošenju ostavki mnogih rukovodilaca, ostalo je dosta neobavljenog posla od čega najveću štetu ima država! Partneri iz sveta prvo su zapretili prekidom saradnje,  pa su mnogi uvoznici hitno otišli u svet iz Srbije, da bi pokušali da izglade te odnose sa partnerima. Naravno, da im nadoknade troškove kojesu imali zbog toga što njihova već prodata i kupljena roba nisu mogle nekoliko dana da odu niti da uđu Srbiju. Kupci iz Srbije moali suda plate plate troškove ishrane stoke koja je je čekala da pođe za Srbiju gde su je čekali novi vlasnici. A, kada se izračuna nemogućnost izvoza robe iz Srbije i uvoza, sve do sredine maja, to je više stotina miliona dolara. Za tu neodgovornost, u Srbiji nema odgovornih!

Kao i što ni no danas nisu pronađeni odgovorni  za nestanak  54 milijarde dinara, ili 460 miliona evra, poslati iz ministarstva ministarstva poljoprivrede u 2016. godini (28 milijardi dinara)  za stočarsvo i za ruralni razvoj sela (26 milijardi dinara u 2018. godini). To je utvrdila Državna revizorska institucija, u redvonoj kontroli, ali ni ona nije uspela ni do danas da utvrdi gde je nenamenski  potrošen taj novac od 460 miliona evra! O kojim parama se radi, najbolja potvrda je činjenica da je 2021. godine agrarni budžet u Srbiji bio 400 miliona evra!

Tovno govedarstvo Srbije!

Govedarstvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljno stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija, pa sve do danas.  Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije bilo izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije oko 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u kolilini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 kuća, više od toa staja za tov stok iobora za svinje u Srbiji! Nikada se nismo približili toj kvoti izvoza. Razlog je – nema mesa!

Stočarstvo pušeno niz vodu!

Stočarstvo je pušteno niz vodu, smanjivao se broj stoke tri odsto godišnje. Međutim, to je posle išlo silaznom putanjom pa sad godišnji izvoz iznosi tek 300 do 400 tona! To je za 100 puta manje nego pre tri i po decenije! Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele boljitak u ovoj oblasti.  Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije! I oni koji prežive postaće najmani radnici na ljiama i u stajama u svojoj državi!

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači i da ima 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti. Govor brojki prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani. Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje u Srbiji je bilo sledeće:

• Prema najnovijim podacima RZS, iz 2024. godine, na osnovu poslednjeg popisa, u Srbiji trenutno ima oko 725.000 goveda!? Poznavaoci prilika i analitičari, sumnjaju u ovu brojku, misle da ih je mnogo manje!?
• Prema zvaničnim podacima RZS u 2016. godini bilo je oko 892.000 goveda;
•  Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku, sve je veoma brzo poklano i bilo je izvezeno, ali posle toga odmah nije obnovljen tov pa su staje ostale prazne  (podaci Zadružnog saveza Srbije). 
• Zvaničnih podataka o tovu za sada nema. Pominje se brojka od 25.000 junadi u tovu, što znači da se blago pokrenuo tov. Ako je tako to je dobro! Ali, i nije tako? Jer, mali proizvođači koji tove do deset junad, pa ni sad nemaju kome da ih prodaju i tove gubitke.  Potrebno je prvo vratiti poverenje kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa junadima za izvoz!
• Turska je, recimo, u 2018. godini bila uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima iz Turske, bila je 3.959 evra;
• Jedino je Srbiji tada bilo više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je bila ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju.  Po poslednjim podacima RZS slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji  je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine… Sad je to znatno manje! Samo  suna tom obroju ostlae ovce!

Blago Srbije!

Najnoviji popis u 2023. godini pokazao je koliko Srbija poseduje ovog blaga, među kojima je:

• 508.365 poljoprivrednih gazdinstava;
• Oni obrađuju 3.257.100 hektara njiva;
• Gaji se ukupno725.408 goveda;
• Tovi se 2.263.705 svinja;
• U Srbiji postoji i 1.702.682 ovaca;
• Tu je i 149.558 koza;
• U njoj postoji i oko 22.022.439 živine;
• Tu je i 1.261.323 košnica za pčele;
• Poljoprivredom u Srbiji bavi se 1.150.653 radnika!

Ukupna poljoprivreda u BDP zemlje učestvuje  samo do 10 odsto. Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka danas, sredinom 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a stočari kažu da ih sa ima manje od 100.000… Sa tim brojem nemože da se obnovi uništeni fond svinja, pa se one moraju uvoziti! 

FOTO: Goran Mulić – Izbor rase za tov junadi, prvi korak ka uspehu!

• Za 10 godina broj farmi u Srbiji je manji za 62.000!
• Sad u 600 sela Srbije nema nijedne krave!

Siromašno stočarstvo

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 60 odsto je na niovu nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Oko 34 .000 tona bilo je iz Srbije.

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina, koji je za 100 puta manji nego pre tri i po decenije:

• U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
• Od 2018. do 2023. Izvoz se kretao između 300 i 440 tona ,,bebi bifa’’;

Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dobilo oko 1,5 milijardi litara mleka. Međutim, stočari ističu da je taj broj krava, realno manji za 78.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona se izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva.Od postojećeg mlečnog stada u Srbiji  se prema podaciam RYS dobije godišnje oko 1,5 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka! Jer, je to jeftinji način ishrane. Dobri poznavaoci prilika kažu da je krava mlekulja znatno manje nego što statistika prikazuje. Jer, zahvaljujuci nauci porasla je njihova mlečnost pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla dobija se ista količina ,,bele reke’’. 

Dokaz krize…

Dokaz krize u stočarstvu je da sve više ima sela gde se podiže spomenik, seljaku, kravama, pa se ukazuje, na činjenicu, ako se ovako nastavi, da će deca uskoro moći, kravu muzaru  drugu stoku da vide jedino u zoološkim vrtovima! U svemu tome bitno je istaći su građani dugo čekali da počne sa radom laboratorija za mleko u okolini Batajnici. Jer, ona je davno završena, mnogi funkcioneri su se slikali povodom tog njihovog uspeha, završetka gradnje laboratije. Ona i sad sao simbolično radi! Jer, nije dovoljno opemljena.

Razlog dosadašnje agroekonomske politike je da u Srbiji od 4.720 sela, njih 600 nema nijednu kravu! Da će za deset godina nestati 1.200 sela, a do 2050 ukupno 3.000! Sad se traže samo oni koji će biti poslednji da u tim selima ugase svetla!

Foto Goran Mulić – U desetak sela Srbije, za vreme nesašice mleka podignut je spomenik kravi!

Sad u 600 sela Srbije, pema podacima RZS nema nijedne krave!

Kada je reč o mleku u Srbiju je u 2022. godinu, prema podacima RZS,  oko 84.000 konuzmnog mleka, pa mleka u prahu 9.663 tona ioko 15.000 tona sireva svake godine se uvozi u Srbiju. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti državni izvor, carina, navodi da je uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Sve je nastavljano kao što se i do tada radilo. Da uvozimo ono što možemo sami da proizvedemo za sebe i svet! Tendencija uvoza konzumnog mleka, mleka uprahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja. Srbija je od zemlje izvoznika postala zavisna od uvoza, da bi tržište bilo valjano snabdeveno. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, dugoročnim  subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio’’…

Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400  litara mleka godišnje, zatim da u staji  svakog stočara bude najmanje prvo 20 pa do 40  krava muzara smatra profesor Poljoprivredngo fakuleta u Zemunu  dr Milan St. Tošić. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. A, svake godine i kada je ona loša, mi imamo kukuruza za izvoz. Razlog je što nema stoke u Srbiji da ga troši, pa je uvek za domaću potrošnju dovoljno četiri miliona tona ,,žutog zlata’’. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku godišnje (danas u Srbiji trošimo sa preradom, oko 200  litara po stanovniku godišnje). Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, što bi i povoljno uticalo na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka.

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

1. Danska……………..900,00 kilograma godišnje;
2. Finska………………361,19 kilograma godišnje;
3. Švedska…………… 355,86  kilograma godišnej;
4. Holandija…………..320,15 kilograma godišnje;
5. Švajcarska………….315,78 kilograma godišnje;
6. Grčka……………….314,69 kilograma godišnje;
7. Srbija……………….200,00 kilograma godišnje;

Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode dobrim delom uvoze, navodi Tošić. To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati najmanje na 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali! U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno da neka veza postoji!