Savet Evropske unije odobrio je ciljanu reviziju pojedinih osnovnih alata zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Kako se navodi na sajtu Saveta EU, pomenuta revizija je „odgovor na zabrinutost koju su poljoprivrednici izrazili poslednjih meseci“ i ona uzima u obzir uticaj geopolitičkog razvoja i ekstremnih vremenskih prilika. „Ciljana revizija zajedničke poljoprivredne politike je konkretan rezultat naših napora da...
Preberi več..>>
Posle boravka kineskog predsednika Si Đinpinga i više od 400 njegovih saradnika u Srbiji, potpisano je 28 sporazuma. Najznačajniji se, između ostalih, odnose na poljoprivredne i prehrambene proizvode, od kojih suve šljive, borovnica i juneće meso imaju najzapaženije mesto. Trebalo bi istaći da je Srbija danas treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza...
Preberi več..>>
Ekskluzivno za „Štajerske novice“ iz Budimpešte, piše: akademik Vlastimir Vujić Diplomatsko-politički eho trodnevne posete Si Đinpinga Budimpešti akademik Vlastimir Vujić KINESKE INVESTICIJE U MADJARSKOJ – 15,2 MILIJARDE EVRA! Autorski tekstovi predsednika Narodne Republike Kine za provladine listove – „Politiku“ u Srbiji i Mađar Nemzet“ u Madjarskoj – prvi naslovljen sa „NEKA SVETLOST ČELIČNOG PRIJATELJSTVA ZASIJA...
Preberi več..>>
Pa ukupnog roda Evropska komisija objavila je prvu prognozu za žetvu žitarica i uljarica u 2024/25 godini. Očekuje se rod obične pšenice od 120,8 milion tona, što je pad od oko četiri odsto u poređenju sa rodom u 2023. godini, kada je bilo rodilo 125,6 milioan ton. To će biti i najniži rod od 2020/21...
Preberi več..>>
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju aprila 2024. godine iznosile su 25.129,2 miliona evra, što je najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). U odnosu na kraj marta povećane su za 187,1 milion evra. Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase...
Preberi več..>>
Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura. Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša polјoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 40.000 hektara? Zemlja koja nema svoju semenarsku proizvodnnju najbže može postati zavisna od...
Preberi več..>>