Lični stav
HAG SUROVO UBIJA SRBE

• Sve surovije ponašanje lekara i čuvara Haškog tribunala prema
  Mladiću i Karadžiću ukazuje da Zapad uništava srpske vođe.
  Karadžić tužio Engleze
  Piše: Marko Lopušina
  Otac radmilo, sveštenik koji posećuje srpske osuđenike u pritvoru
  Haškog tribunala ovih dana odlazi da poseti dr Radovana Karadžića, koji
  je zatočen u Velikoj Britaniji.
• Radovan je teško bolestan čovek, a britanski čuvari se surovo
  odnose prema njemu – posvedočio mi je otac Radmilo.
  I drugi haški osuđenik general Ratko Mladić, nekadašnji komandant
  Glavnog štaba Vojske Republike Srpske je teško bolestan. Nedavno je
  pao u pritvorskoj bolnici Haškog trubunala u Ševenningenu. U ovoj
  bolnici se Mladić nalazi od aprila zbog velikog krvnog pritiska,
  otkazivanja rada bubrega i nemogućnosti kretanja. Ustao je da primi u
  posetu sina, onesvestio se, pao i povredio glavu. Prebačen je u gradsku
  bolnicu iz koje je posle dva dana vraćen u pritvorski stacionar.
  Mladić je  i ranije par puta prebacivan u civilnu državnu bolnicu
  kada je imao neke intervencije ili posmatranja. Operisan je 8. januara u
  holandskoj bolnici i ugrađen mu je pejsmejker. Iako u pritvoru nema
  uslova za lečenje i oporavak Holanđani su odbili ponudu Srbije da se
  general leči u Beogradu.
  Dr Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, koji se kao
  haški osuđenik nalazi u britanskom zatvoru Albani na ostrvu Vajt, u
  maju mesecu je u više navrata padao u nesvest. Povredio je glavu, kuk,
  rebra i oba ramena. Ostavljan je u hodniku bez medicinske pomoći, bez
  dijagnoze i terapije.
  Kao i generlau ratku Mladiću tako i predsedniku Radovnau
  Karadžiću potrebna je hitna stručna medicinska pomoć. Karadžiću je
  potreban urolog da bi mu izlečio bolesti mokraćnih kanala. Obojici Srba

koji su u Hagu osuđeni na doživotnu robiju životi su svakodnevno
ugroženi.
Uz to, kako saznajemo, Karadžić je izložen strašnoj tortutu stražara
u zatvoru. Vajt u kojem Karadžić izdržava kaznu doživotne robije ima
reputaciju jedne od najgorih zatvorskih ustanova u Velikoj Britaniji i
ne ispunjava uslove, koji su predviđeni standardima evropskih država.
Srpski sveštenik koji ga posećuje svedoči da stražari prilikom posete
Radovana Karadžića vezuju lancima i onemogućavaju mu normalno
kretanje. Na ovog ponosnog Srbina, straža pušta pse, koji reže i laju na
Karadžića, čime mu prete ujedima i smrću.
U britanskim zatvorima, prema rečima advokata Gorana
Petronijevića, osuđeni Srbi su u više navrata bili napadani od
muslimanskih ekstremista, poput Radoslava Krstića, koji je jednom
pretučen šipkom, a drugi put su pokušali da ga ubiju žiletom.
Radovanova porodica strepi da će možda i dr Karadžić biti smrtno
ugrožen u Velikoj Britaniji.
Sve surovije ponašanje lekara i čuvara Haškog tribunala prema
Mladiću i Karadžiću ukazuje da Zapad nije odustao od strategije
uništenja srpskih vođa i komandanata. Hag ubija Srbe. može se zaključiti
iz ponašanja tužilaca, sudija i stražara. Radovan Karadžić se tom
suprostavlja hrabro i javno.

• Radovan je tužio državnu sekretarku za pravosuđe Šabanu
  Mahmud za kršenje ljudskih prava, jer mu u zatvoreu ne
  dozvoljavaju da komunicira na srpskom jeziku, da koristi računar,
  da se leči, jer mu ne pružaju nikakvu medicinsku pomoć. Od Vlade
  Velike Britanije i sekretarke Karadžić traži odštetu od 50.000 funti
  – pišu britanske novine.
  U zatvoru ovog Međunarodnog suda za ratne zločine u
  bivšoj Jugoslaviji je general Ratko Mladić je doveden 31. maja 2011.
  godine jer čeka rezultat žalbe na ovu pravoslažnu presudu. Pored
  generala u Hagu je zatvoren i Goran Jelisić.
  U zatvorima u Evropi srpski haški osuđenici nemaju adekvatnu
  medicinsku zaštitu. Devetorica haških Srba je umrlo pirlikom
  izdržavanja kazne, dok su neki umrli i pre okončanja postupka pred
  Tribunalom. U ćelijama Ševenningena. na primer, preminuli su Slavko

Dokmanović 1998. godine, Milan Babić 2006. godine, Slobodan
Milošević 2006. godine i Zdravko Tolimir 2016. godine.
U zatvorima su preminuli i Miroslav Deronjić 2007. u Švedskoj,
Mile Mrkšić 2015. godine u Portugaliji. General Zdravko Tolimir nije
adekvatno lečen, a odbijen je zahtev da se leči u Republici Srpskoj.
Radoslav Brđanin je služio kaznu zatvora u danskoj, odakle je pušten da
s eleči u Banja Luci, ali je bio toliko bolestan da je odmah umro. O
Brđaninu je javno govorio Slobodan Živojinović Bobi, ugostitelj i srpski
patriota iz Danske, koji ga je posećivao u zatvoru:

• Bio je nedužan čovek, a osuđen samo zato jer je bio Srbin. Nije bio
  vojno lice, nije ratovao, nije počinio ratne zločine!
  Brđanin je bio prvi ministar građevinarstva, saobraćaja i
  komunalnih delatnosti RS i potpredsednik Vlade Republike Srpske.
  Po uvođenju višestranačja, postao je član SDS. Izabran je 1991. za
  potpredsednika Skupštine zajednica opštine SAO Krajine, a iste
  godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini RS. Nakon rata,
  Brđanin je bio predsednik Narodne stranke RS sve do njegovog
  hapšenja u julu 1999. godine.
  U kaznionici Haškog suda se ozbiljno razboleo i nije bio lečen.
• Zapušteno zdravstveno stanje Radoslava Brđanina, sa zapaljenjima
  više organa, oštećenjem jetre i velikom iscrpljenišću, zbog kojih je
  iz humanitarnih razloga pušten na prevremenu slobodu iz zatvora u
  Ševeningenu, samo je primer surovog tretmana prema ovom Srbinu
  – primećuje Slobodan Živojinović.
  Brđanin nije imao adekvatnu medicinsku negu i zdravlje mu je u
  zatvoru uništeno, pa je u Banja Luku stigao u teškom zdravstvenom
  stanju. Odmah je smešten u Univerzitetski klinički centar Republike
  Srpske, ali je njegovo stanje bilo toliko loše da lekari nisu uspeli da ga
  spasu. Brđanin je preminuo 7. septembra 2022. godine.
• Slutio sam zlo, ali sam se nadao da će Radoslav da dobije i ovu
  bitku. Bio je na privremenoj slobodi sa svojom porodicom. Kako se
  niko iz porodice nije javljao tri dana, nastala je tišina, koje sam se
  bojao. Onda je stigla vest da je moj drug preminuo. Bio sam
  očajan, jer je ovog poštenog čoveka ubila zapadna administracija.
  Ja sam iz Danske krenuo u Banja Luku na poslednji ispraćaj

Radoslavu Đrđaninu. Bio sam ljut na Holanđane i Dance, koji su ga
i posle presude i odlsužene kazne kažnjavali zatvorom i
nenamernim lečenjem. Zar to da se događa u veku demokratije,
kako zapadnjaci govore za 21. milenijum – besan je Slobodan
Živojinović Bobi.
Jasno je da zvaničnici stranih zapadanih država namerni nelečenjem
uništavaju Srbe osuđene u Hagu. To je prvi put primećeno prilikom
nelečenja Slobodana Miloševića, predsednika Srbije kog je Zapad
nazivao “dželat sa Balkana”. Evo šta i danas piše na Vikipediji, zapadnoj
elektronskoj enciklopediji, koja služi za ispisavanje pravde Novog
svetskog poretka:
“Milošević nije uzimao propisane lekove, a istovremeno je, na svoju
ruku, uzimao tablete koje su poništavale učinak lijekova koje mu je lekar
prepisao. Tražio je od Sudskog vijeća da ga pusti na uslovnu slobodu da
bi se liječio u Rusiji. Sud je odbio Miloševićev zahtjev za liječenjem
u  Moskvi , zbog bojazni da će se pridružiti njegovoj ženi i sinu, za kojima
su srpske vlasti raspisale potjernicu, a koji su bili u Rusiji. Milošević je
ubrzo zatim umro u pritvoru u Hagu, 11. marta 2006. godine”.
Formalno sud u Hagu je osnovan Rezolucijom 827 Saveta
bezbednosti OUN, sa zadatkom da sudi „počiniocima ratnih zločina na
području bivše Jugoslavije nakon 1991. godine“. Haški tribunal je 31.
decembra 2017. zvanično prestao da postoji, a nasledio ga je Mehanizam
za krivične sudove, sa zadatkom da preuzme celokupnu dokumentaciju
Haškog tribunala i okonča nedovršene postupke.
Haški tribunal je prevashodno kaznionica za Srbe. Kada se pogleda
pojedinačno, u Hagu su kaznu zatvorila dobila 93 osumnjičena, od toga
su 67 osuđenih Srbi, 18 Hrvati, petoro muslimani, dvoje Albanci i jedan
Makedonac. Za zločine nad Srbima sud u Hagu je izrekao tek 64 godina
robije. A Srbi su osuđeni na ukupno 1.347 godina robije.
Haški tribunal ostaće zapamćen kao sud koji je presudio drakonske
kazne srpskim  političarima i vojnom vrhu Republike Srpske i Srbije,
dok nijedan muslimanski političar nije suđen u Hagu. U zatvorima
evropskih država trenutno je 14 sprskih državljana osuđenih pred
Haškim tribunalom. Oni izdržavaju višedecenijske zatvorske kazne

između 20 i 40 godina, dok dva osuđenika Mladić i Karadžić izdržavaju
kazne doživotnog zatvora.
Osuđeni haški Srbi svoje kazne izdržavaju u zatvorima Nemačkoj,
Velikoj Britaniji, zatim u Poljskoj, Danskoj, Norveškoj, Estojini, Finskoj
i Francuskoj. Na pitanje kakav tretman u tim zatvorima imaju osuđeni
haški Srbi, advokat Branko Lukić kaže:

• Haški sud pokušava neprestano da nas Srbe podseti da ovaj sud
  naše ljude ne pušta na prevremenu slobodu, iako su odrobijali
  trećinu kazne, kako je predviđeno pravilima. Oni se pravdaju da se
  srpski osuđenici nisu dovoljno pokajali. To je zloupotreba prava
  od strane predsednika Haškog suda.
  Čelnici Haškog tribunala mrze Srbe i mimo zakona drže ih
  zatočenima, čak i kad su teško bolesni.
• Srbi haški zatvorenici i Srbi haški osuđenici u godini korone
  virusa se nalaze u izolaciji. A njima samima je bilo zabranjeno da se
  viđaju sa svojim rođacima, advokatima i zemljacima. U zatvoru nema
  virusa, ali su Srbi držani u posebnim ćelijama, jedni pored drugih –
  svedočio je Mladen Župljanin, koji mesecima nije video oca Stojana u
  poljskom zatvoru.
  Branioci haških Srba, koji se nalaza na odsluženje kazne smatraju
  da su naši generali i branioci srpskog naroda u ratovima na prostoru
  bivše Jugosdlavije danas više zarobljenici Haškog suda nego ljudi na
  izdržavanju zavorske kazne. Njihova sudbina je neizvesna.
  Država Srbija poslednjih 10 godina tražila od Saveta bezbednosti
  Ujedinjenih nacija i Haškog tribunala da se osuđenim Srbima omogući
  služenje kazne u otadžbini. I da im pruži punu ljudsku zaštitu, koja im po
  zakonima pripada. Srbija je odbijena.