Paradajz zelen, kukuruz i krompir izgoreli

Foto: AP Photo/Luca BrunoIlustracija

Ekstremno visoke temperature i suša ove 2024.  godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 40 odsto. Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura. Kanali za navodnjavanje u Srbiji su zapušteni. Kada je grqađen hidrosistem D-T-D iskopano je 135 miliaon kubian zemkje. Sad da bi se kanal doveo u funkcijupotrenbo je očistiti oko 15 milona kubika mulja.  Gubici od suše susedam milijardi dolara u poslednjih 10 godina! Na skupovima poljiprivrednaik sve češće se pominje da će se podneti zahtev Vladi Srbije da se ova godina proglasi za elementarnu nepogodu. A, na državi je da to prihati ili odbaci. Poslednnji ptu zahteva je bio pdonet posle sušebn 2017. godine. On je odbačen jer nije bilo novca da se nadokknadi šteta od nepogode. Smatra se da je tome doprinela. Kako je rečeno u Skupštini Vojvodine „mega prevara režima, kada je 2014. država od Razvojnog fonda Abu Dabija uzela kredit od 97 miliona dolara za navodnjavanje i to tada promovisala kao epohalni projekat za poljoprivredu“. „Međutim ni do danas se neznam šta je tačno tim novcem izgrađeno od irigacionog sistema, niti kada će se videti efekti projekta koji je trebalo da se završi 2019. godine. Istovremeno, pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ove 2024. godine je dodelio samo 370 miliona dinara za nabavku opreme za navodnjavanje, a od 644 prijave, odobreno je tek 294, jer je budžet za ovu namenu sramno mali, očito zbog toga što tu nema puno prostora za korupciju i kombinacije za izvlačenje para iz budžeta“, kako je prenela SSP.

Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statitisku u Srbiji je u 2023. godini bilo navodnjavano samo 47.529 hetktara oranica! Navodnjavane površine opadaju iz godineu godinu. A, kad aje 1977. godine u Novom Bečeju, tadašnji visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc otvarao hidrosistem rekao je da će se zahvaljujući gradnji sistema  navodnjavati 510.000 hektara i odvoditi suvišne vode sa milion hektara. Navodnjavanje nikada nije funkcionislao u tom obimu, a odvođenje suvišnih voda je do 2005. godine radilo. 

Ali,  tada nisu mogle da se prime suvišne vode , pa su bile velike poplave u Vojvodini. Da bi se kanal doveo nameni za turizam i privredu, sag je potrebmnpo očistiti najamnej 15 milioan kubika mulja koji se nalazi u njemu.

Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DS

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews da očekuje da će manjkovi  zbog pada proizvodnje eu agraru, od suše, biti dvocifreni. Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, mogla bi da poraste.

Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška.

Povrtari najviše ispaštaju

Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja.Kako je za rekla Ljiljana Damljanović iz Čačka, u paradajzu nema vode, više je zelen nego crven i niskog je rasta. „Ne može biljka da radi kolika je suša bila, potpalio se pasulj, kukuruz, sve izgore. Vidiš krompir, to je izgorelo kao da si sipao vrelu vodu“, rekao je Slobodan Damljanović iz sela Godovik u opštini Požega. Da je znatno lošija situacija u vojvođanskoj ravnici potvrđuje i Bora Šumljanac iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, za koga je berba kukuruza završena pre vremena. „Kukuruz je sav izgoreo, to će biti sigurno tri puta manji prinos, zbog naglog sazrevanja sam kvalitet je isto upitan, a ovde se vidi da je zrno šturo i slabo, tako da očekujemo umanjen prinos i do 50 odsto“, rekao je za Bora Šumljanac.Nedostatak padavina i visoke temperature uslovile su znatno niže prinose skoro svih povrtarskih kultura, kao i žitarica. Ove godiehn se očekviao I rekrodean rod ppšencie, ali je rodilooko 2,9 mkilioan tona. za rbiju će biti dovoljnkijer je za ishranu, robne rezerve i semenarstov dovoljno oko 1,55 miliaomn tona. 

Ima nade za šećernu repu

Uoči počеtka prеradе šеćеrnе rеpе, fabrikе šеćеra su najavilе da ćе krеčnе pеći u šеćеranama u Crvеnki, Vrbasu, Kovačici i Pеćincima upaliti krajеm mеsеca i od sеptеmbra krеnuti u prеradu industrijskе biljkе.

Korеn industrijskе biljkе zbog suvе klimе na nеkim njivama nе dostižе ni pola kilograma, prеmda bi u ovo doba trеbalo da tеži bar 2,5 kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrеdnici, pomogla da rеpa budе krupnija.

Šеćеrnu rеpu u Srbiji prеrađuju dvе komapnijе u čеtiri šеćеranе. „Hеlеnik šugar” industrijsku biljku prеrađujе u Crvеnki, a „Sunoko” slatki korеn u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pеćincima. Obe kompanijе ratarima finansijski pomažu u proizvodnji industrijskе biljkе i unaprеd kažu po kojoj ćе cеni otkupljivati novi rod.„Sunoko” ćе, rеcimo, rеpu ovе sеzonе plaćati 47 еvra po toni za digеstiju od 16 procеnata. Poljoprivrеdnicima jе obеzbеdio po 600 еvra avansa po hеktaru za počеtak proizvodnjе, bonusе od dva еvra po toni za sеmе i, takođе, dva еvra po toni za natprosеčni sadržaj šеćеra.

Sunoko će ove godine proizvesti 275.000 tona šećera!   

Kompanija ,,Sunoko’’, članica MK Group, već je započela kampanju prerade šećerne repe. Ove godine biće prerađeno više od 1,9 miliona tona ,,slatkog korena’’ u sva tri prerađivačka centra ,,Sunoka’’, što će rezultirati proizvodnjom oko 275.000 tona šećera. Peći u šećeranama u Pećincima i Kovačici upaljene su nedavno, dok se paljenje peći u Vrbasu narednih dana.

Foto: Saša Rajačić

„Uprkos rekorodno visokim temperaturama i dugotrajnoj suši, ,,Sunoko’’ i ove godine planira proizvodnju blizu 275.000 tona šećera. Ova količina podmiruje potrebe domaćeg tržišta za šećerom, a omogućava nam i izvoz. Naši strateški planovi ostaju usmereni na povećanje plasmana na CEFTA i EU tržišta, ali za jačanje pozicije neto izvonika šećera neophodni su visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji šećerne repe, što se dovodi u pitanje u sušnim godinama kao što je ova. U odnosu na druge ratarske kulture, kod šećerne repe očekujemo najmanje smanjenje prinosa, ali je ulaganje u sisteme za navodnjavanje definitivno prioritet i pravi veliku razliku kad je u pitanju prihod po hektaru koji poljoprivredni proizvođači mogu da postignu. Navodnjavanje je strateška tema za razvoj agrara Srbije, posebno imajući u vidu posledice klimatskih promena”, izjavio je Slobodan Košutić, generalni direktor ,,Sunoka’’.

Šećerna repa je ove godine u Srbiji posejana na oko 47.500 hektora, a ,,Sunokove’’šećerane će sirovinu prerađivati sa oko 33.400 hektara. Poljoprivredni proizvođači šećerne repe ove godine susreli su se sa brojim izazovima, prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova, koji su posebno pogodovali bolestima lista. Ovogodišnja kampanja prerade šećerne repe počela je ranije nego prethodnih godina i to zbog dugih sušnih perioda, što je za posledicu imalo značajno odbacivanje lista i sušenje korena šećerne repe. ,,Sunoko’’ i njegov Istraživačko razvojni centar kontinuirano pružaju stručnu pomoć i podršku svojim partnerima, kako bi se što veća količina šećerne repe preradila i sačuvala od propadanja. Podsećanja radi, ,,Sunoko’’ pruža najbolje uslove ugovaranja proizvodnje šećerne repe svojim kooperantima, a u septembru će biti poznati i uslovi ugovaranja za 2025. godinu.

Zahtevi poljoprivrednika na čekanju

Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 40 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju.

Poljoprivrednici su tražili hitan sastanak sa predstavnicima Vlade i da na njemu, pored ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, budu prisutni i premijer Miloš Vučević i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Glavna obećanja, data posle protesta 2023. godine, nisu ispunjena! Najurgentniji zahtev bio je da se upišu parcele u katastar „po drugom osnovu“, kako bi mogle da se ostvare subvencije po hektaru od 18.000 dinara i za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru. Time bi poljoprivredni proizvođači ostvarili subvencije i smanjili gubitke, ali to do sada nije učinjeno.

Gubitak na kukruzu  500 miloiona dolara! Suša ove godine desetkovala rod nekih kultura, proizvođači ne mogu da pokriju troškove. Suša i ekstremno visoke temperature ove godine desetkovale su rod kukuruza i uljarica. Žetva tih kultura krenula je ranije, a prinosi se razlikuju od njive do njive. Pravo stanje će se znati tek kada se skine sav usev, ali prema procenama stručnjaka, samo na kukuruzu šteta će biti od 400 do 500 miliona dolara, a na suncokretu i soji po 50 miliona dolara. Ipak, prinos će biti dovoljan da zadovolji domaće potrebe, ali proizvođači neće moći da pokriju troškove proizvodnje.

– U ovom trenutku nijedna kiša, niti pad temperature ne može pomoći ovim kulturama, s obzirom na to da je suša odnosno nedostatak padavina došla u osetljivoj fazi formiranja ploda i nalivanja zrna – objašnjava analitičar Žarko Galetin iz Novog Sada. – Značajan je podbačaj, pogotovo kod kukuruza i soje. Prošle godine, prinos kukuruza je bio 7,7 tona po hektaru, a ako ove godine padne na 4,5 do pet tona po hektaru, to bi bio gubitak preko dva miliona tona. Prema aktuelnim cenama šteta je od 400 do 500 miliona dolara samo na kukuruzu. Ovo su procene, a tek kada se skine usev znaće se kakav je pravi rezultat. Poljoprivrednici kažu da je kukuruz skoro suv, a klipovi mali, te da takav može da se koristi kao hrana za krupnu stoku. Kako ukazuju suša je ove godine nanela nezapamćenu štetu, koja je na nekim njivama potuna ili do 50 odsto. Zato se može očekivati da u narednom periodu stočna hrana bude skupa. Agronomi ističu da je soja u lošem stanju, ima mahuna, ali nema zrna i svakim danom zbog visokih temperatura je sve suvlja. Ove godine, kako dodaje, kukuruz je zasejan na 960.000 hektara, a soja na 220.000 hektara.

– Soja se uveliko žanje, i ne može se očekivati prinos veći od od 2,2 do 2,5 tone po hektaru – kaže Galetin. – Prošle godine je bio od 2,9 do tri tone. Znači gubitak je oko 100.000 tona, a prema trenutnim cenama to je šteta od oko 50 miliona dolara.

On navodi da je suncokret lane imao dobar prinos od 700.000 tona, a sada se procenjuje da će biti između 500.000 i 600.000 tona.

Foto: Goran Mulić – Za  kukuruz i uljarice šteta je nenadoknadiva!

Ove godine, kukuruz je zasejan na 960.000 hektara, a soja na 220.000 hektara.

– Soja se uveliko žanje, i ne može se očekivati prinos veći od od 2,2 do 2,5 tone po hektaru – kaže Galetin. – Prošle godine je bio od 2,9 do tri tone. Znači gubitak je oko 100.000 tona, a prema trenutnim cenama to je šteta od oko 50 miliona dolara

Direktor Instituta za ratarstvo u Novom Sadu dr Dragana Latković navodi da je suncokret lane  2023. godine imao dobar prinos od 700.000 tona, a sada se procenjuje da će biti između 500.000 i 600.000 tona. Procenjuje se da će gubitak biti oko 120.000 tona, a prema sadašnjim cenama tu je šteta oko 50 miliona dolaraž. Imaćemo dovoljno kukuruza i uljarica za domaće potrebe, sa malim izvoznim potencijalom koji se više formira na bazi zaliha iz prošle godine. Ovo je loša godina za proizvođače ovih kultura i neće moći da pokriju troškove proizvodnje.

Banaćani nisu zadovoljni stanjem suncokreta, jer su ekstremni vremenski uslovi spržili zrno, koje je pre vremena sazrelo. Procenjuju da će prinos ove kulture biti ispod proseka, i da će je biti manje za čak 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.

 Bez obzira na podbačaj cene uljarica, kukuruza, kao i pšenice su sada niske – kaže Žarko Galetin. – U pitanju je berzanska roba i cene se usaglašavaju sa svetskim berzama. U vreme same žetve može da padne, ali očekujem da će u perspektivi rasti u kontekstu geopolitičkih okolnosti, ali neće ići ekstremno gore kao u martu 2022. godine nakon početka sukoba u Ukrajini.

Upoorenje seljaka! 

Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije (NAPS) na njen zahtev razgovaraće ovih dana sa predstavnicima Vlade Srbije o problemima u toj grani privrede, delom prouzrokovanim sušom i pepolovljenim rodom ratarskih kultura. U slučaju da se ne ispune zahtevi za pomoć, spremni su da nezadovoljstvo iskažu na protestima, rekao je predsednik tog udruženja Jovica Jakšić.

Datum razgovora se još utvrđuje, a poljoprivrednici su pre nekoliko dana u Upravnom odboru Asocijacije zaključili da je „veliki broj na ivici opstanka“. Član tog udruženja Miloš Radisavljević iz Kragujevca koji se bavi voćarstvom i ratarstvom, rekao je za jvnost  da je i prošle godine bila suša i da su svi „u minusu“ i zaduženi i da im ni krediti, što je apsurdno, ne bi pomogli jer ne znaju kako bi ih vratili. „Bez pomoći države teško ćemo nastaviti proizvodnju. Imam pet hektara voća, višanja i šljiva, cena višanja nije  bila loša, ali je prinos prepolovljen kao i kod šljiva koje su bile oštećene gradom, pa su prodate po cenama od 18 do 22 dinara po kilogramu“, rekao je Radisavljević. Dodao je da rod suncokreta oko 50 odsto manji od proseka, a kukuruz u njivama na brdima poljoprivrednici neće brati, jer nema šta, dok je u ravničarskom delu prinos od 2,5 do četiri tone, a prošle godine je bio od šest do deset tona. Poljoprivrednici, po njegovim rečima, ne mogu da vrate dugove od reprometerijala na kredit, pa ga ne mogu dobiti ponovo za jesenju setvu.

Član NAPS-a Velizar Milosavljević iz Malog Crnića rekao je za Betu da je u poljoprivredi „katastrofa“.„Obrađujem 160 hektara zemlje i proizvodim kukuruz, pšenicu, suncokret, uljanu repicu i od toga živi osam članova domaćinstva, a ove godine je zbog suše gora katastrofa nego prošle godine. Kupujemo najskuplji repromaterijal, a naši proizvodi su najjeftiniji. Uz to je i rod prepolovljen, pa su gubici najmanje 40 odsto po hektaru“, rekao je Milosavljević. Naveo je da su poljoprivrednici prevareni u decembru prošle, 2023. godine obećanjima tadašnje premijerke Ane Brnabić da će dobiti subvencije od 35.000 dinara po hektaru – prvi deo do aprila ove godine, a drugi za sertifikovano seme, do septembra. To je bilo samo obećanje za ,,gašenje požara’’. Na pregovorima, posle protesta u decembru 2023. obećano je, kako je naveo, da će parcele koje su uzeli u zakup da obrađuju i čiji su vlasnici u inostranstvu, moći da registruju uz izjavu da bi dobili subvencije. Sada se, kako je rekao, ništa pouzdano ne zna o subvencijama za sertifikovano seme od 18.000 dinara po hektaru, a na registraciji parcela ništa nije urađeno, pa neće biti ni subvencija za tu zemlju. Na prepolovljenim prinosima i cenama ratarskih kultura, kako je ocenio, poljoprivrednik ne može da opstane. A, pšenica je, recimo, na 60 odsto požnjevenih površina umesto sertifikovanog semena bila zasejana sa semenom ,,tavanka’’. Naveo je da od jedne ugledne firme za koju je prošle godine proizvodio semensku pšenicu potražuje dva miliona dinara. Dodao je da je ta firma otišla u stečaj, a direktor, po nezvaničnim informacijama, pobegao u Ameriku i da ga savetuju da je tuži i uz sve troškove još plaća i advokata.

„Ljudi su ogorčeni. Sve je popucalo, niko za nas ne snosi odgovornost. Upropastio sam sebe, baveći se poljoprivredom, pa i sinove i zašto da upropastim i unuke, neka uzmu pasoš i idu u inostranstvo“, rekao je Milosavljević. Dodao je da je poslednji trenutak da država sada, kada je suša elementrana nepogoda, pomogne da poljoprivreda opstane. NAPS će od Ministarstva poljoprivrede na razgovorima tražiti, kako je dogovoreno na Upravnom odboru, da se hitno isplate neisplaćene subvencije i vrati deo akcize za kupljeno gorivo. Na listi zahteva je i ograničavanje marži i oslobađenje poreza na dodatu vrednost za repromaterijal, obezbeđenje subvencionisanih kredita, uređenje izdavanja kartica kojima se kupuje gorivo, obezbeđenje otkupa poljoprivrednih proizvoda za robne rezerve i sprečavanje monopolskog ponašanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Tažićemo se da i ova godina bude proglašena za elementrnu nepogodu! „Članovi NAPS-a su ogorčeni i ako država ne ispuni zahteve, spremni su da nezadovoljstvo pokažu i na protestima“,  jedan je od zaključaka NAPS-a. (B.Gulan)