Izvršni odbor je odlučio da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na sedam odsto.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu da se inflacija od maja nalazi u granicama cilјa (3 ± 1,5 odsto), kao i da se do kraja perioda projekcije očekuje njeno kretanje unutar tih granica, sa tendencijom njenog dalјeg smanjivanja ka centralnoj projekciji cilјa. Uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje klјučnih faktora inflacije, a pre svega dalјe smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope. Izvršni odbor je procenio da, i pored započetog ublažavanja, monetarna politika i dalјe ima restriktivan karakter. Narodna banka Srbije zadržaće i u narednom periodu oprezan pristup u relaksaciji monetarnih uslova, a dalјe odluke monetarne politike zavisiće od podataka o inflaciji i makroekonomskim kretanjima koji budu pristizali.
Foto arhiva NBS – Smanjena referentna kamatna stopa za 25 baznih poena
Iako nešto postepenije nego što se prethodno očekivalo, usporavanje globalne inflacije se nastavlјa, uz doprinos faktora i na strani ponude, i na strani tražnje. Na strani ponude, u pravcu usporavanja inflacije delovale su prethodno snižene cene energenata i hrane, kao i obezbeđeno bolјe funkcionisanje globalnih lanaca snabdevanja. Na strani tražnje dezinflatorno još uvek deluju kamatne stope vodećih centralnih banaka, koje će, realno posmatrano, biti povišene još neko vreme. Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu, zahvalјujući pobolјšanju ponude nafte na svetskom tržištu od strane zemalјa OPEC+, kao i sporijem rastu tražnje za naftom.
Inflacija u Srbiji se nalazi u granicama cilјa (3 ± 1,5 odsto) i na putanji koja je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. U julu je međugodišnja inflacija iznosila 4,3 odsto, dok je mesečna inflacija bila na nivou od 0,4 odsto, što je jednako prosečnim mesečnim ostvarenjima od početka godine. Rast inflacije u julu delom je bio posledica i međunarodnih kretanja, pri čemu su mesečnu dinamiku inflacije obeležila poskuplјenja pojedinih kategorija prerađene hrane – hleba, kafe i konditorskih proizvoda, na čije cene se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i rast cena usluga. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilјa, s tim da će do kraja ove godine usporiti na oko četiri odsto, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilјa od tri odsto. Tome će najviše doprineti i dalјe restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima. U pravcu niže inflacije trebalo bi da deluje i akcija „najbolјa cena“, koja je planirana da traje do kraja oktobra i koja ima za cilј očuvanje životnog standarda građana.
Odlučujući o monetarnoj politici Izvršni odbor je imao u vidu da je privredni rast Srbije podržan smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem stope nezaposlenosti (prema Anketi o radnoj snazi na najniži nivo do sada od 8,2% u drugom tromesečju), tekućim investicionim ciklusom, kao i pobolјšanjem kreditnih uslova koje je rezultat ublažavanja monetarne politike. U prvoj polovini ove godine međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 4,3% i bio je vođen domaćom tražnjom, u okviru koje su najveći doprinos obezbedili potrošnja domaćinstava i bruto investicije u osnovne fondove. Posmatrano s proizvodne strane, privrednom rastu najviše su doprinosili uslužni sektori, posebno trgovina, kao i građevinarstvo i prerađivačka industrija. I pored tog što će rezultati ovogodišnje polјoprivredne proizvodnje zbog suše tokom letnjih meseci verovatno biti lošiji od očekivanih, prema našoj oceni, to se neće odraziti na projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda na nivou godine od 3,8 odsto imajući u vidu povolјna kretanja u drugim privrednim oblastima.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih klјučnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povolјnih izgleda privrednog rasta. (B.G.)