POGLEDI: Neko gladuje, neko hranu baca
Trećina ukupno proizvedene hrane u svetu, ili oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću, dok istovremno mnogo ljudi gladuje. Deo od tih bačenih 700 milijardi evra, baci se i u Srbiji, umesto da se preda onima kojima je potrebna pomoć. Postavlja se pitanje može li ukidanje PDV-a na donacije da usmeri viškove tamo gde treba. Zato je Skupštini Srbije bila dostavljena inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci, pa da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama. Od rada nemačkog seljaka jede 152 ljudi, a dok poljoprivrednik u Srbiji hrani samo njih 15! U EU jedan seljak proizvodi hrane za blizu 80 stanovnika. Potrošnja hrane u Srbiji je ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih prerađevina.
Piše: Branislav GULAN
Baciti ili pokloniti hranu? Nije malo onih koji se odlučuju za prvo. Zvanično, u Srbiji se za 365 dana baci između 770.000 i 900.000 tona hrane. Možda bi količinu smanjilo smanjenje PDV-a na poklonjenu hranu.Svako od građana, u proseku, godišnje baci više od 27 kilograma jestivih i 80 odsto kilograma nejestivih delova hrane, pokazala je analiza Centra za unapređenje životne sredine.
“Time će se oni podstaći da doniraju više hrane jer se sada više isplati da hranu unište nego da je daju. S druge strane, postoji velika potreba za time, kapaciteti narodne kuhinje prosto nisu dovoljni kao što nije dovoljna ni pokrivenost našeg stanovništva socijalnom pomoći“, ističe Milica Marušić Jablanović, poslanica Ekološkog ustanka, koji je i podnosilac predloga za dopunu Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim bi se ukinulo plaćanje PDV-a za poklonjene viškove hrane. Oni koji hranu prikupljaju računaju: u prošloj godini bilo je oko 400 tona. U ovoj godini, već su na tom obimu.
“Zahvaljujući našim donatorima koje imamo mnogo i sa kojima sarađujemo, oni nam dovoze njihovu donaciju – hranu do našeg skladišta, a onda mi zajedno sa našim partnerskim udruženjima iz našeg magacina dalje distribuiramo, gde pola (troškova) snosi donator tokom dovoza, a onda ostalo je na našim partnerskim udruženjima“, objašnjava Srđan Budimčić iz Banke hrane.
Ekonomska računica
Pi-ar menadžerka jednog od najvećih domaćih trgovinskih lanaca Milica Popović napominje da kompanija u kojoj radi skoro jednu deceniju pomaže banke hrane u Srbiji svakodnevnim donacijama voća i povrća. “Od prošle godine uključili smo u donacije i ostale kategorije viškova hrane i samo tokom 2023. godine donirali smo 918 tona hrane korisnicima banaka hrane i građanima direktno“, precizira Popovićeva.
Ekonomska računica, na osnovu analize iz 2020. godine, pokazuje da bi se smanjenjem PDV-a prihod u državnu kasu smanjio za oko 25 miliona dinara, ali da bi se povećala vrednost donirane hrane za oko 160 miliona dinara. Ovakva mera nije nešto što je novo za Srbiju, u više od 20 zemalja EU ovakva mera je već usvojena. Postoje ograničenja da bi se sprečile zloupotrebe, na primer da se hrana može donirati samo registrovanim institucijama kao što su Banke hrane, Crveni krst, Narodne kuhinje i slični entiteti i da to može biti određenog nivoa ukupnog prometa – dva do pet posto. Najnovije u okolini se dogodilo u BiH gde je prošle godine ukinut PDV na doniranu hranu pred istekom roka trajanja. Evropa je podeljena po pitanju tog poreza – plaća se na primer u Austriji, Rumuniji, Švajcarskoj, a ne plaća u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj.
Inače, u Srbiji na granici apsočlutnog siromaštva, prema podacima RZS iz 2022. godine, živi 6,9 odsto stanovništva odnosno 446.000 ljudi. U riziku od siromaštva, prema tadašnjem istaživanju je petina populacije ili 21,7 odsto, a količine donirane hrane trenutno su nedovoljne. Prema podacima onih koji se bave tim poslom, u Srbiji se dnevno baci oko dva miliona kilograma hrane. Prema analizi, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nuivou za oko 160 miliona dinara, odnosno mogle bi da budu ukupno vredne 700 miliona dianra, ukoloikoo bi bio ukinut PDV na doancije za hranu. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u naordnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka. Istraživanja pokazuju i da svaki zalogaj od ručka koji nam pretekne uglavnom završi u smeću. Iako se to čini da je zanemarljivo, statistika pokazuje da svaki stanovnik Srbije godišnje baci oko 28 kilograma hrane! I dok se o štednji struje uveliko govori, čak uvek imaju na stolu predlog, ako treba da se uvode i obavezne mere štednje. Prema hrani se odnosimo nedopustivo nemarno, kažu upućeni i navode, da u proseku, svalo domaćinstvo u Srbiji, godišnje baci hrane u vrednosti od oko 800 eva.
Trgovci bacaju hranu
U Srbiji na deponijama godišnje završi oko 250.000 tona hrane! Svaki zalogaj od ručka koji nam pretekne uglavnom završi na smeću. Statistika pokazuje da svaki stavovnik Srbije na godišnjem nivou baci oko 28 kilograma hrane. Bacalo bi se manje kada bismo imali Zakon koji bi motivisao i građane i kompanije da doniraju troškove. Trgovcima se više isplati da hrana završi u smeću, jer se na poklonjene namirnice plaća PDV!? Bačena hrana osim socijalnog, veliki je i ekološki problem. Mi sada imamo više od 90 odsto otpada koji se stavlja na deponiju. Dakle, to je jedan ogroman resurs koji bi mogao da postane jedan novi izvor eenergije, navodi Siniša Mitrović, rukovodilac Centa za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije. On još dodaje da mi sada imamo čak 90 osto otpada koji se stavlja na deponije. Dakle, to je jedan ogorman resurs koji bi mogao da postane jedan novi izvor energije. Imamo model da se od bioenergana konvertuje električna energija.
Inače, pedlog za ukidanje PDV na donacije hrane, koji je pre dve godine upućen i u Skupštinu Srbije tada je podržalo 88 odsto stanovnika Srbije, prema istraživanju iz septembra 2020. godine. Od 27 zemalja EU u 20 zemalja nenaplaćuje se PDV na doniranu hranu. Podaci UN Agencije za hranu i poljoporivredu ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešča u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.
Koliko hrane treba Beogradu
Evo, koliko nam treba hrane, recimo u Beogradu. Jer, kada se pomene glavni gad prva pomisao jeste bogat društveni i kulturni život. Pozorišta, bioskopi, noćni provod, samo su neka od prestoničkih obeležja. Međutim, manje je poznato da je više od Beograda poljoprivredno zemljište – čak 70 odsto teritorije.
Poljoprivredna proizvodnja oranizuje se u oko 60.000 zemljoradničkih gazdinstava na teritoriji Beograda. Čak 70 dosto teritorije glavnog grada čini poljoprivredno zemkljipte sa 160 sela i oko 40 zemljoradničkih zadruga. Prema pdaocima PKS u Beogradu se proizvede manje nego što se pojede hleba. Tačnije, prema podacima iz 2022. godine, proizvede se oko 90.000 tona hleba i peciva, dok se pojede oko 130.000 tona. Ali, se zato brašna proizvede više nego što se potroši – 100.000 naspram 16.000 tona.
Proizvede se malo manje mleka neto što se popije – oko 80 miliona litara konzumnog mleka naspram 85 miliona litara svežeg mleka.
Foto: P. Mitić – U Beogradu se dnevno proizvede oko 90.000 tona hleba
Što se tiče mesa, proizvede se više nego što se pojede – 45.000 tona naspram 26.000 tona.
Šećera se proizvede skoro duplo više nego što se zaslađuju kolači i kafa – između 40.000 i 50.000 tona, a proizvede se i oko 1.200 tona sirovog sojinog ulja.
Statistika pokazuje da bi Beograd mogao da izdržava sam sebe, kada je reč o osnovnoj hrani!
Međutim, Aleksandar Bogunović, iz Privredne komore ističe da se brojke vezuju za sedište firmi, te da to može stvoriti pogrešnu sliku, budući da, kako kaže dobar deo firmi ima sedište u Beogradu, a proizvodi van glavnog grada. S druge strane kao važan podatak za poljoprivredna gazdinstva u okolini Beograda ističe veliku potrošnju koja se beleži u prestonici. , Jer, u Beogradu je dva miliona stanovnika, dosta hotela, restorana, kafića, velika posećenost i stranih i tranzitnih turista. Sve to utiče na potrošnju – i ulja i brašna, jako velike količine idu kroz restorane, navodi Bogunović. Dodaje da se godišnje u glavnom gradu potroši i oko 100.000 tona povrća i oko 40.000 tona voća.
Zbog velike potrošnje, između ostalog, poljoprivrednicima koji su bliži Beogadu, lakše je nego onima s juga. Seljak u Beogradu nije toliko teško biti na pijaci li na tržištu, kao što je u ostalim delovima zemlje, baš zbog količina koje se potroše u glavnm gadu. Lakše je sigurno – infrastruktura, tržište, klimaski uslovi… Beograd ima izuzetne klimatske uslove za poljoprivrednu proizvodnju, a i grad obezbeđuje subvencije. Međutim, da li je lakše ili teže, u velikoj meri zavisi i od toga čime se poljoprvirednik bavi. U prednosti su oni koji se bave voćarstvom i povrtarstvom, zbog velikih hladnjača, lakšeg izvoza, velikog broja pijaca na kojima mogu prodati svoje proizvode.
Problemi u ovom poslu su neizbežni budući da je reč o fabrici pod otvorenim nebom. Jer, nijednim poljoprivredniku nije lako, ali država se trudi da mu olakša rad kroz podsticaje, edukaciju, u saradnji sa naukom i beslatnom obukom. Tu je na prvom mestu voćarstvo, pčelarstvo, organska proizvodnja koj je sad u povoju i sve više je zastupljena. Organska proizvdonja danas s eu Sribjio pbavlja na oko 24.000 hektara, a sa njim se avi oko 7.000 proizvođača, Sve već
I je izuvoz iz organske porizvodnje,a poslednji pdoaci su da je u svet otišlo iz Sribje ove hane u vrednsoti od oko 60 miliona dolara.
Troškovi proizvodnje i osiguranje prinosa samo su deo onoga što muči poljoprivrednike. Teško je iznositi prognoze toga kad i koliko će poskupeti. Nekad to bude 30 odsto, nešto ide i do 50 odsto. Cena inputa igra veliku ulogu, cena đubriva je tri puta veća i ona je vezana za cenu gasa. Bitno je da ga ima, država radi na tome, da se obezbede dovoljne količine đubriva… Što se tiče energetike, sve zavisi kolika će nam biti cena, još uvek imamo tu cenu i pod kontrolom, što je dobro, navodi Bogunović. Napominje i da prihodi proizvođača umnogome zavise od toga da li proizvode manju količinu i plasiraju na pijaci, ili proizvode veće količine za neku prerađivačku industriju.
Recimo da grad Beograd u Mladenovcu ima savetodavnu službu, koja može pomoći svima kojima su potrebni saveti oko osiguranja – budući da su uslovi osiguraajućih kuća teški jer je i rizik veliki. Ono što može da pomogne i olakša poroizvudonju su subvencije, koje daju i država i grad. Dobro je što se subvencioniše kupovina traktora, poljoprivrendih mašina, a tu su i podsticaji za voćarstvo i pčelarstvo.
Proizvodnja seljaka u Nemačkoj i Srbiji
EWvo i podataka o proizvodnji hrane, a delom i one koja se baca u svetu, EU i Srbiji. Od rada nemačkog seljaka hrenae se 152 čoveka, a evo koliko osoba nahrani SELJAK U SRBIJI! Član Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan otkriva poražavajuće rezultate istraživanja o stanju naše poljoprivrede. Rezultat je da je Srbija siromašna agrarna zemlja sa veoma niskom produktivnošću. Jer, vrednsto agararne proizvodneju po jendim hetkaru u Sribji je samo oko 1.200 evrfa. To je reicmo u Danskoj 37.000 eva. Ima i u Srbiji takvih, ali se na prste jedne ruke mogu izbrojati. Poljoprivreda Srbije nije konkurentna u svetu. Jer, ukupna vrdnost proizvodnje na 3,25 milioan hektara njiva koje se se obrađuju I stoek u stajama, nikada nije premašila 5,6 milijardi evra!
To potvrđuju činjenice da jedan seljak u Srbiji proizvodi hrane za samo 15 ljudi. U Nemačkoj seljak proizvede hrane za čak 152 osobe, u Francuskoj za 77, u Austriji za 56, u Sloveniji za 25, a prosek u Evropskoj uniji je da jedan seljak hrani između 50 i 80 stanovnika, objašnjava za javnost Gulan.On dodaje da je samim tim, uz nizak standard i potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih namirnica.
– U Srbiji se godišnje po jednom stanovniku sad troši 15,4 kilograma svinjskog mesa, a u EU 32 kilograma. Potrošnja junetine kod nas je oko 4,1 kilograma, a u EU 15 kilograma godišnje. Nešto bolje stojimo sa živinskim mesom, koga prosečan stanovnik sad pojede oko 18 kilograma godišnje, dok je u EU taj broj samo četiri kilograma veći – 21,6 , precizira Gulan.
I u sušnoj 2024. godini, koja je osma po redu od 2000. godine, u Srbiji će biti dovoljno hane za ishranu 6,6 miliona stanovnika. Ali, svih narednih godina zbog osiromašenja agrara, biće sve manjai sve skuplja proizvodnja, pkazuju analiez PKS. Hrane će biti sve manje, a proivzdnja sve skuplja. Hrane neće biti previše, a dobar deo će gladovati. Već danas svakodnevno u svetu je gladno blizu milijarda ljudi!
,,Istovremeno u zemlјama kojima teži Srbija godišnji prihod po hektaru, recimo u Danskoj je čak 37.000 evra, Holandiji blizu 30.000 evra, Norveškoj isto toliko… Da bi se Srbija primakla ovim zemlјama i imala u prvo vreme prihod bar 10.000 evra po hektaru, potreban joj je novi koncept polјoprivrede po nordijskom sistem, u organizaciji zadruga sa novim kadrovima! To znači da bi sve trebalo da se obavlјa u zatvorenom krugu, po nordijskom sistemu, preko zadruga koje će da imaju prerađivačke kapacitete. A, sad ih ima tek poneka. Sve treba da se obavlјa i sa novima lјudima, koji će kapital da obrću najmanje 50 puta godišnje! U tome se nalazi i klјuč nordijskog uspeha, i našeg neuspeha u agraru! Jer, kod nas se novac obrće prosečno jednom godišnje. Ima onih koji to čine kao i u Danskoj, Nemačkoj idrugim razvijenjim zemljama više desetina puta. Međuitim, takvih je u Srbiji, veoma, veoma, veoma, mali broj”, navodi prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo iz Novog Sada.
Foto: arhiva autora – plodno zemlјište veće od 3,25 miliona hektara, a to je neiskorišćeno bogatstvo
Prema poslednjem popisu polјoprivrede Srbije, saopštenom u RZS na početku 2024. godine agrarno blago, ali po proizvodnji i zaradi, to je i siramaštvo u Srbiji, čini:
- 508.345 gazdinstava;
- 3.257.100 obradivih hektara;
- 725.408 goveda;
- 2.263.705 svinja;
- 1.702.682 ovce;
- 149.558 koza;
- 22.022.439 živine;
- 1.261.323 košnica;
- 1.150.653 radnika u Srbiji se bavi agrarom;
Dakle, u Srbiji se svake godine smanjuje vrednost agrarne proizvodnje po hektaru, smanjuje se i ukupan prihod, opada i vrednost izvoza, koji je u ovoj 2024. godini dostigao najniži iznos u poslednjih nekoliko decenija!? Za prva četiri meseca izvoz agrarnih proizvoda iznosio je 411, a uvoz 414 miliona evra. Debalans u agraru odavno nije zabeležen kao 2024. godine. O tome najbolјu potvrdu daju podaci Uprave carina u Srbiji izneti na sednici Odbora za polјoprivredu Skupštine Srbije, na početku juna 2024. godine. Prema njima nastavlјa se proces da agrar tone sve dublјe i Srbiju vodi u uvoznu zavisnost kako da prehrani 6,6 miliona stanovnika, što je za 500.000 manje nego što ih je bilo pre jedne decenije! Jer, nekadašnaj zemlaj svina, Srbija sad mora da uvozi svinsjkgomeso trećše kategorije, dakleloše, za prehranu svog naroda. Sad u oobirma ima svinja,koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata. Istovremeno beleži se pad potrošnje svinjskog, a rast živinskog mesa! To je dokaz rasta siromaštva u zemlji.
Prema podacima RZS poljoprivredi Srbije radi 1.150.653 lica. Oni obrađuju 3.257.100 hektara njiva.U Srbiji postoji 508.365 gazdinstava, a to je za 10 odsto manje nego pre šest godina. Stočarstvom se sad bavi 313.495 gazdinstava. To je 14 odsto manje nego 2018. godine. Prosečno gazdinstvo je veličine 6,4 hektara. Od toga je 662.943 muškarca i 487.710 žena. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičhnom gazdinstvu je 2,2. Prema podacima RZS prosečna sarost gazdisntva je 60 gaodina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina! Najveći broj lica angažoanih u poljoprivrendoj proizvodnji je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i navjeći borj angažovanih žena, čak 231.228!
Da se loše radi, potvrđuje i činjenica da je u prva četiri meseca 2024. godine izvoz polјoprivrede iz Srbije bio vredan samo 411 miliona evra, dok je istovremeno za uvoz potrošeno 414 miliona evra! Prema podacima, od izvoza mesa u Srbiju je stiglo samo 24 miliona evra, dok je za uvoz mesa kako bi se narod prehranio, potrošeno za to vreme čak 94 miliona evra. U prvom kvartalu 2024. godine u Srbiju je od izvoza mlečnih proizvoda stiglo 64 miliona evra, a istovremeno je za uvoz ovih potrepština potrošeno 72 miliona evra! Kako bi se ovo teško stanje ublažilo neophodno je da polјoprvirednici dobiju podsticaje koji bi trebali da budu, u visini najmanjih na nivou zemalјa EU u okruženju. Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izvesnost. Nova obećanja za stare podsticaje i za njinovo pvoećaće i sad su stigla. Ali, obećanja nisu ni do sada nedostajala! Ali, veća proizvodnja jeste. Podaci RZS pokazuju da je mnogo, mnogo, mnogo veća proizvodnja bila pre tri ili četiri decenije.
– U Srbiji se prosečno po stanovniku potroši blizu 200 litara mleka i prerađevina godišnje, a u EU je to je više od 300 litara. Najveća razlika je kod putera – prosečan stanovnik Srbije konzumira 200 grama godišnje, a građanin EU čak između četiri i pet kilograma – navodi Gulan.
Gulan dodaje i da učešće hrane u ličnoj potrošnji stanovnika Srbije odnosi tek oko 48 odsto prihoda, što je najviše u Evropi.
Srpska poljoprivreda za poslednje tri decenije ima stopu rasta od 0,45 odsto, a od 2000. godine 0,6 odsto. Poslednja Strategija za razvoj poljoprivrede usvojena je 2014. godine i ona je predviđala rast od 9,1 devet odsto godišnje, au lošiji,ijim godinama 6,1 Strašna je činjenica da smo već u prvoj godini primene Strategije registrovali pad poljoprivredne proizvodnje za osam odsto – kaže Gulan. Ali, rast se nije ostvario.U ovoj deceniji sprovođenaju strategije, bilo je više padova, nego rasta proizvodneju, što se vidi iz tabele u prilogu. Mandat toj stgrategiji je istekao 31. jula 2024. godine. Pošto je urađen tek nacrt nove stretegije razvoja agrara, koja treba da se usvoji do kraja 2024. godine, ovoj staroj, koja je u stvari strategija pada, a ne rasta, je validnost produžena do kraja 2024. godine. Do tada treba da se usvoji ova koja je još u izradi. I u njoj se na 100 strana, poljoprivredi, kao I do sada u svim sličjim dokumentima, obećava blagostanje. A, većini onih koji koji se bave ovim poslom i od njega žive, nikada da stigne. Najveći broj ode sa ovog sveta, nedočekavši tu lagodnost ilepotu života!
Rešenje se nalazi u novom nordijskom konceptu poljoprivrede koji bi sprovodili i novi ljudi. Jer, sadašnji se decnekijama naklez na rukovodećimn mestima, pokazali su šta znaju. A, pad proizvodnje isam stalni i konstantan rast već skoro pola veka. Dakle, pokazali su šta znaju, odnosno neznaju u ovom poslu. Vidi se po rezultatima i poslednje strategije. A, nju je pisalo 240 naših eksperata, pa su za taj loše urađeni posao, sebe častili i sa 8,2 miliona evra, stranih donacija, pristigli za tu namenu iz EU.
Dokaz njihvo lošeg rada su da agara Sribji ima godišnji prihod po hektaru samo 1000 do 1.200 evra! Ukupan godišnji prihod agrara u Srbiji nikada nije prešao sumu od 5,6 milijardi dolara! Istovfremeno u zemljama EU, kojiam Srbiaj teži, prihod po hektaru je 37.000 evra! To je primer Danske. U Evropi kojoj težimo nema države gde je to ispod 20.000 evra po hektaru. Zato agrar Srbije nije ni konkurentan u svetu. Država za koju se nekad govorilo da može da hrani pola Evrope, danas, mora da uvozi svinjsko meso i mnoge druge potrepštine za sopstvenu ishranu. A, u njoij je sad samo 6,.6 milioan sanovnika, zbnači za 500.000 manej negopre jedne decneije. Pa niza njih nemamo dovoljno hane, ako se ne uveze! Možda ima nekoliko velikih proizvođača u Srbiji koji su na nivou Evrope, ali oni se na prste jedne ruke mogu izbrojati. Znači oni ne mogu nadoknaditi ostale male proizvođače koji u Srbiji imaju čak 19 miliona parcela.
Kraj strategije pada!
Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje! Zašto to znaju samo oni koji kreiraju i vode agrarnu i ekonomsku politiku Srbije. Pošto je ovoj strategiji PADA istekla validnost 31. jula 2024. godine izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Ovaoj strategiji pad jeprodužena validnsot do kaja 2024. Samo jedan od razloga je što agrarna delatnost nije prioritetna grana! Da će psotati strqateška grana, to se ne pominje ni u nacrtu nove strategije na 100 strana, koju su pisali stranci iz BiH i Slovenije.
Ako se vide podaci o sprovođenju strategije, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika, postala zavisna od uvoza hrane. Samo u prošloj 2023. godini uvezeno je 500.000 prasića i oko 300.000 tovlјenika za klanice, zatim 30.0000 tona zamrznutog mesa treće kategorije… U 2024. godini taj uvoz je još povećan! Priliom javnog govor ao agararu u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine jasno je rečeno, ali prisutni izministarstva poljoprvirede tada to nisu demantovlai, da je 2023. godine, u Srbiju samo za uvozu mesa, mlek i perađevina bilo potrošeno oko 600 miliona evra. U rapsraviaje kosntqatovano da se to poanvlaj i ove 2024. godine kada je ta suma čak premašena za prvih pola godine.
Ev+o ipodataka iz RZS. U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 krmača prasilјa, a sad je manje od 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom nema obnove stočnog fonda! Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 54.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, a od toga iz Srbije je bilo više od 34.000 tona. Danas je taj izvoz iz Srbije znatno manji i izvozi se tek između 300 i 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje! Tada je i poslednji put iz Srbije u svet bilo izvezeno svinjsko meso i to u vrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD. Međutim, sad su prazna sela, prazne kuće, staje i obori za tov svinja u kojima je samo 2,2 miliona svinja, koliklo ih je bilo i 1947. godine. Zbog tog malog broja svinja, Srbija ovo meso mora da uvozi za potrebe svog stanovništva. Jer godišnje troši samo 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku! Te godine kada se raspadala Jugoslavija u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi manje od 500.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 38 kilograma!
To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u stvari Ustav za agrar! Ona se nepoštuje, jer je lođa. Rađena je da budu o lažnomnaporetku Srbije budu zadovoljni tvorci agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! U njoj doslovce je pisalo i piše i danas da je agrar protekle decenije trebao godišnje razvija po stopi od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. To su bile nerealne, netačne i neostarive želјe nalogodavaca i kreatora agroekonomske politike, koju u Srbiji od 2000. godine vodi 16. ministara poljoprivrede! Svai od njih je imao sve lošije rezultate od prethodnika!
Ponajmanje je takva netačna i neostvariva strategija rađena za narod, a prikazuane mu je lažna slika agrara Srbije, jer je bilo važnije da su političari zadovolјni,sa netačnim podacima. Jer, mnogima zavisi položaj i mesto u društvu od njih. Evo i rezultata te promašene i nerealne strategije u protekloj deceniji.
Apsurdno je da se niko iz Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, Akademijskog odbora za selo Akadmeijskog odbora za selo SANU, u protekloj deceniji nije setio da treba da se pokrene rasprava o tome i da se analizira kako se sprovodi strategija u praksi i kakvi su njeni rezultati.
A, oni su biloi već u provj godini loši! Naravno cilј tih rasprava i analiza trebalo je da bude kako bi se pobolјšali inače loši rezultati tog lošeg agrarnog Ustava. Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji!
Strategija pada u procentima 2014 – 2024.
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto? Na proveri!?
2024. godina +6,0 odsto? Bila samo nerealna želјa! Biće dvocifren pad!
Izvor: RZS
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, vlast je opet obećala polјoprivredi med i mleko. Opet je obećano povećanje subvencija i isplata svih zaostalih i redovnih!? Jer, tada je sadašnja vlada produžila validnost postojećoj strategiji do kraja 2024. godine. Ta postojeća Strategija je doneta na kraju jula 2014. godine. Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje napisalo je 240 naših eksperata. Tu strategiju donela je Vlada Srbije krajem jula 2014. godine. Bilo je obećano da će ići na javnu raspravu u Skupštinu Srbije i da je ona usvoji, kako bi bila obavezna i za sve sledeće vlade. Ali, to se nije dogodilo. Kao i za sve u agararu, bilo je obeano, ali je ostalo sma na tome!
Sad, posle njenog sprovođenja, sredinom 2014. godine, ispostavilo se da do sada, prema podacima iz RZS, za proteklih deset godina nikakvog globalnog rasta nije ni bilo! Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu 7,8 odsto. I u proseku taj pad je veći u poslednjoj deceniji od njenog rasta! Taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, odnosno strategije pada, uz boravak na Zlatiboru i Tari, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli od nekoliko evropskih zemalјa za taj loše urađeni posao. Da je je posao loše urađen, pokazuju analize i rezultati RZS, odnosno proizvodnja u ovim sušnim godinama. Jer, od 2000. godine do danas bilpo je osam sušnih! Sve do ove gdoo9ien štete su bile veće od sedma milijardi dolara! To je i poseldica što se njvie ne navodnavjaju. A, dalkee 1977. Godienj ada je pušten u rad hidrosistem
D-T-D obećano jenarodu da će se navodnjavati čak 510.000 hetkara i da će todonositi tri žetv eu Sribji. Nikadfa s eniej dogodilo. Odvodnavjanej miliin hektara jesta se ve do 2005. godine. Hidrosisem iz kog je prilikom gradnje iskopano 135 milioankubika zemlje, sad ima 15 miliona kubika mulja, koji treba očistit, da bi on bio funkcionalan. Da ima plovidbu za privredu, ali i za turizam. Za vreme trajanja strategije nije se sprovelo ono što je obećano i napisano, a to je da rast agrara bude 9,1 odsto ili u lošijim godinama 6,1 odsto. A, strategija je za agrar Ustav! Dakle, nije sprovedena kako je napisano i obećano! Validnost postojećoj strategiji, donetoj krajem jula 2014.godine, produžena je za pola godine u 2024. godini. Odnosno do početka 2025. godine, kada treba da počne da se primenjuje nova, čiji je urađen nacrt, do početka septembra 2024. godine. To je odlučeno – saopšteno, 12. jula 2024. godine.
Krajem avgusta 2024. godine do mene, autora ove analize, došao je nacrt strateškog okvira buduće strategije, koji ima 100 strana. Na naslovnoj strani piše ,,EX-POST EVALUACIJA TEKUĆE STRATEGIJE POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2014 – 2024 I PRIPREMA ZA NOVU STRATEGIJU POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2025. – 2034. Nadanje je da će biti bar malo bolja od ove odlazeće. Jer, stgrategija je za poljoprivrdu – Ustav koji se proteklih decenije nije poštovao! I iz više razloga loše sprovodio.
Evo i osnovnih podataka o nacrtu nvoe straqtgegiej koaj treba da se usvoji do kraja 2024. Godine.
Broj ugovora: SER – SCAP-CQS-CS-23-68
NACRT STRATEŠKOG OKVIRA
Beograd, 12.07. 2024.
Pružalac usluga: ENOVA South East Europe d.o.o.
Resavska 36a, 11.000 Beograd,
Srbija
Zavita, savetovanje d.o.o.
Tominškova 40, 1231 Ljubljana –
Črnuče, Slovenija
Predstavnik Konzorcijuma:
Mirza Hadžimešić, ENOVA
Dosadašnja obećanja
Vlada, i pored obećanja, nikada taj dokument iz 2014.godine, nije uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbilјno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolјe i onima koji su je pisali i proizvođačima, kao i Vladi Srbije. Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su više od 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!
Bilo je vremena kao što je recimo 1986.godine, prema podacima RZS, kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukruza koji je tada bio, ali i danas ostao naše ,,žuto zlato”. Posle tog vremena ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želјa. I političara, iz kreatora agroekonomskih strategija, to je ostala samo neoswtvarena želhja. Jer, su pisane sa netačnim i nesrealnim podacim. To su bile smo strategije želja.
Zato se budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kada je u agraru pitanju. I ne samo kada je u pitanju kukuruz već i mnoge druge kulture. Ona se nalazi među deset proizvođača i izvoznika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvali. Ali, srednje razvijena zemlјa ne bi se sa time hvalila. Jer, ne bi izvozial sirovinu, već bi se taj kukuruz pretvorio u višim fazama prerade u mnogo skuplјe proizvode.
Jer, Srbiji je zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke, dovolјno godišnje za potrošnju oko četiri miliona tona kukuruza. Dovolјno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina. A, kada bi se oni prerađivali u zemlјi u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da troši kukuruz najbolјi dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa dalјom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalјa sveta. Jer, kada je učešće stočarstva u BDP agrara ispod 60 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlјe!
Ili primer sa pšenicom. Svake godine želimo da proizvedemo više od 3,7 miliona hlebnog zrna. I nikako nam to ne polazi za rukom, već dve i po decenije. Sad nama godišnje za ishranu, robne rezerve i semenarstvo treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Međutim, ako se vratimo u davnu 1991.godinu vidi se da je tad u Srbiji bilo proizvedeno čak rekordnih 3.736.503 tona pšenice. Tada i nikad više taj rekord nije ostvaren. Svake godine je to želјa, pre svega, vlasti pa i proizvođača! Dakle, budućnost Srbije, kada je hrana u pitanju, vidi se kroz povratak u prošlost, kada je proizvodnja u pitanju! Rešenje je u ukrupnjavanju poljoprivrednih gazdinstava, subvencijama za nabavku repromaterijala, sirovina i mehanizacije i, što je izuzetno važno, u obnovi zadrugarstva.
Zadruge su lek za ozdravljenje
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da rešenje za probleme u poljoprivredi treba tražiti u obnovi zadruga koje bi pospešile proizvodnju. Odnosno u zadružnom udruživanju onih koji su ostali na selu. Jer, ukoliko se ne udruže poješće ih velike multinacionalne kompanije. Zadruge su lek za ozdravljenje sela u Srbiji. Mi smo za četiri godine aktivnosti akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ posao obavili sa 1.100 novih zadruga. Kompletno zadrugarstvo je pomognuto u tom vremenu i sa 2,2 milijarde dinara. Taj novac dobilo je 207 starih i novih zadruga u zemlji. Rešili smo da oživimo nešto što je predstavljalo način života u Srbiji, ali ne po starim, već po novim principima evropskog zadrugarstva. Želja nam je da staramo specijalizovane zadruge u koje proizvođači ne unose svoju kuću, zemlju ili mehanizaciju, već samo svoje proizvode koje tako pretvaraju u robu koju prodaju i dobijaju novac – objasnio je Krkobabić.
Istieč se da sad upovom prelazhnom periodu treab osnovati zadrugukoja bi se bavoiačl izvozo0m. to bi radila po ugčledu nanekadašnji PROGRES, GENEX i druge slične firme. SVe dok se ne bistvolrila kompamnija kakve su nekada postoaje u Sribji I bvavie se izvozom agrarnih proizvoda. Zašto smo ih ugasili, znaju oni koji to sad loše rade!
Foto: Ivan Strahinić, Dokumentacija MZ Bačko Petrovo Selo
Sad akciaj koju vodi MBS ima tri stuga. To je dodlela praznih seoskih kuća, mladima do 45 godianj, koji hoće da žive na selu, zatim Miholjski susretii kupovina mini buseva za besplatan prevoz nardoa od sela do sela, sela do grada i obrnuto. Jer, prevoz seoskog stanovništva do najbližih opštinskih i gadskih sredina sve je veći problem koji je uvidelo MBS. Kao odgovor na to pitanje osmišljen je program, koji u saradnji sa lokalnim samupravama omogućava seoskom stanovništvu redovan, dostupan i redovan revoz. Ovo je četvrta godina sprovođenja ovog progama i do sada je 78 gradova i opština u 26 upravnih okruga širom Srbije dobilo ovakva vozila. Na taj način meštani sela lakše stižu do lekara, pošte, apoteke, a najmlađi do škole i sportskih i kulturnih sadržaja.
Dodeljen 3.100 kuća!
,,Najviše porodica, čak 90 familija, skućilo se u Bačkom Petrovom Selu, u opštini Bečej, a na drugom mestu je selu na severu Bačke, opština Kanjiža – Horgoš, gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Minsitarstv aza brigu o sloe, koje već tri i po godine na javnom konkursu sprovodi projekta dodele novca – do 1,2 miliona dinara za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skućčeu seoskim poodrućjima širom zemlje. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodinai u pitanju, da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jer je u tom gadu dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je varošica Bačka Palanka, gde došlo našlo 166 familija. Isti izvor navodi da posle Bačkog Petrovog sela, i Horgoša, a sledi Molč u ađanskoj opštini gde se okućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice’’, kaže Tijana Nešić, v.d. pomoćnik ministra.
Ona ističe da je samo u ovoj 2024. godini useljeno 450 kuća, a ineresovanje ne jenjava, jer stručnje službe trentuinu obrqađuju novih 150 zahteva Ove gosine obezbeđena je ista suma novca kao i lane, pola milijarde dinara, ali je ta suma rebalansom budžeta i uvećana.
U selima Srbije, kojih prema popisu i podacima RZS ima 4.720, u toku je akcija dodele kuća mladima koji hoće da idu u selo da žive. U toku sprpovođenja akcije, do sada je svoj krov nad glavom dobilo oko 3.100 porodica. Tako su sela u Srbiji dobila i 13.000 novih stanovnika.
Ako se zna da jedna opština Crna Trava ima ukupno 1.500 stanovnika, onda znači da je oživelo u Srbiji skoro 10 novih sela! Raduje to što su to sve mladi ljudi, imaju po 30 godina. Pored toga čak trećina njih je iz grada otišla u selo da živi. Shvatili su da selo nije samo rad i život od poljoprivrede, već i svega oko nje, kao gradu. Tu ses vidi šansa opstanak i ostanaka sela koja za to imaju šanse. To su ona koja imaju više od po 100 stanovnika, a imaju dobre zadruge, a to znači i živo selo, gde može da postoji škola, ambulanta kafana, fudbalsko igaralište, krojač, frizer, automehaničar, pedikir, berber… Za takva sela će se opredeljivati i mladi, pre svega, žene koje će hteti u njima da žive i rade, odgajaju decu, tove stoku… Ako se poboljša stanje u stočarstvu Srbije, tada će se o seoske staje i obori napuniti sa govedima i svinjama, pa ćemo imati dovoljno hrane za sebe, ali i izvoz.
(Autor je analitičar i publista)