U Srbiji najmanje rođenih beba u poslednjih 145. godina. Lane
je rođeno svega 60.813 dečaka i devojčica. Time je, nažalost, ostvaren
negativan prirodni priraštaj stanovništva od minus 36.285 nerođene dece.
To je rekordno nizak prirodni priraštaj.
Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku napominje je
da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika,
nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu.
- Znači, za 600 hiljada nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje
mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas. Nama su
se nagomilale negativne demografske tendencije, promenila se
starostna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovoljan
potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo.
U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati građanski
rat u SFRJ, ekonomska kriza, sankcije međunarodnezajednice,
bombardovanje NATO. Mapa žrtava ratova od 1991. do 2001. godine,
koju su uradile nevaldine organizacije, pokazla je, na primer, da je
području Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo je 2.200 državljana Srbije.
Ti ti ljudski gubici uključuju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a
Srbije, dakle, žitelje Srbije. Na Kosovu je nestalo ili ubijeno 13.549 Srba
i drugih stanovnika Srbije.
Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u
Srbiji od bolesti ili nepažnje umre oko 100.000 ljudi. Samo pandemija
korona virusa se odnela za 2,5 godine oko 60.000 žitelja Srbije u smrt.
Gordana Bjelobrk navodi i primer naglih klimatskih promena, koje nam
smanjuju broj građana.
- U julu mesecu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1300
više umrlih u odnosu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu
- je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne
godine.
Uz to imam i podatke da godišnje u Srbiji hiljadu stanovnika izvrši
suicid, pet stotina pogine u saobraćajnim udesima, a stotnu bude
ubijeno u porodičnim i kriminalnim sukobima.
Veliki demografski problem je iseljavanje srpskog stanovništva iz
države Srbije, koje u kontinuitetu traje poslednjih tri decenije. Dražava
ovom problemu ne pridaje javno veliku važnost, iako on direktno utiče
na nestanak srpskog i drugog stanovništva.
Kako tvrdi Svetska banka iz naše zemlje se u poslednje dve
decenije trajno u inostranstvo odselilo milion ljudi. Među njima najviše
je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjaka u elektronici i
zdravstvu i studenata. Najviše srpske jefitne radne snage iz otadžbine
otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku,
Mađarsku (12.000). Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u
Nemačku, Norvešku, Maltu, SAD, Kanadu. Studenti iz Srbije većinom
školuju se u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji.
Izbeglica sa srpskim pasošom i državljanstvom preselile su se u
Ameriku i Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelji Srbije u
velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku, čak i u Albaniju.
- Ova seoba našeg stanovništva je van granica otadžbine odvela i
70.000 žena, čime je smanjen kontigent budućih porodilja. Trend
seoba u inostranstva se nastavlja, pa danas u proseku godišnje u
rasejanje ode oko 36.000 ljudi, od čega 17.000 čine mlade žene –
utvrdili su u Republičkom zavodu za statistiku.
Unutrašnje i spoljne migracije srpskih žitelja ostavile su
praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za
poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u
velike centra – Beograd i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas
živi staro stanovništvo, dok su žitelji u najzrelijem dobu na radu u
inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska,), a mladi u glavnom
gradu.
Praksa je, međutim, pokazala da ni veliki gradski centri nisu raj za
porodilje, očeve i naslednike. U istraživanju koje je sprovedeno u
najvećim srpskim gardovima pokazalo se da mladi, starosti od 25 i više
godina, sve manje misle na porod i na stvaranje porodice. Čak 45 odsto
mladih mušpkataca u Srbiji se ne interesuje za seksualne odnose sa
devojkama, već svoje potrebe izvršava samozadovoljavanjem.
Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslova života i rada uglavnom
odlučuju za jedno dete, što je nedovoljno za prostu nacionalnu
reprodukciju stanovništva.
Centar za mame iz Beograda je pak utvrdio da svaka deseta gradska
žena ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu.
Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da
upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako
bi mogli da se ostvare kao roditelji.
Na osnovu ovih starih činjenica i novih podataka i analiza
Republički zavod za statistiku Srbije smogao snage da nas ovih dana
suoči sa istinom da loša demografija nastavlja da ruši Srbiju.
- Srbija će za tri naredne decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika
manje. Biće nas svega 5,2 miliona. Najviše će se isprazniti istok i
jug Srbije, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na
poslednji popis 2022. godine – glasi procena RZS.
Prema „srednjem očekivanom scenariju“ RZS najveći gubitak
stanovništva do 2052. godine imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast
(skoro 50 odsto). Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa
250.648 stanovnika na 215.764. A najmanje će se isprazniti beogradska i
južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto.
Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u
projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina
biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti
sve više. Srbija će dakle biti stara država bez podmladka.
Zato moje novo pitanje glasi: - Gde će nestati 1,5 miliona Srba i drugih žitalja u Srbiji ?
Odgovor je jednostavan: - Bebe se neće rađati, jer će žitelji Srbije da migriraju sa svojih
ognjišta u velike centre svoje države ili u inostratnstvu.
U projekciji stanovništva Republike Srbije do 2052. navodi da će
prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika biti 5.224.762,
što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022. - Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u
proseku iznosi 86 odsto, i „negativna neto migracija“, odnosno veći
broj odseljenih u odnosu na doseljene – kažu u RZS.
Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete,
ali rezultati ove kampanje će se pokazati tek za nekoliko godina. A
opet pokazalo se da državne dotacije za rađanje više dece ne dotiču
mlade bračne parove, jer oni tek rešavaju pitanje svoje egzistencije.
Istovremeno treba u Srbiji uskladiti zaposlenje, borbu za zarade i
borbu za roditeljstvo. Za sada trka za novcem vodi ispred trke sa
naslednicima. uz to buduće majke plaši praksa da porodilje lako gube
zaspolenje i plate.
Koreni ovog problema nacionalne budućnosti srpskog naroda i
stanovništva Srbije su i van demografije. A tiču se politike. Mladen
Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i
regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za
decentralizaciju , kaže da najnovija projekcija RZS o padu broja
stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016.
godine.
- Potpuno je jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku
Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj
državi, kakva je Srbija. Jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne
radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze
uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i
drugi potencijal. Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih
investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega
oslanjaju na fizički rad, ocenjuje – tvrdi Jovanović.
Negativan natalitet je evropska bolja razvijenih zemalja.
Nedovoljno beba za prostu reprodukciju stanovništva rađa se u
Nemačkoj, Italiji, Malti, Španiji, ali ove države to rešavaju “uvozom
mladih migranata iz Afrike i Azije, koje zapošljava. Migranti obnavljaju
i stanovništvo, ali i radničku klasu zemalja EU, što rešava problem
niskog nataliteta i problem uposlenosti jeftine radne snage.
Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može
da ih uposli. Delimičan pomak u Srbiji načinio je dolazak oko 300.000
Rusa i Ukrajinaca, koji ovde žive i rade i rađaju decu, nove žitelje Srbije.
Stručnjaci kažu da je potreban je dodatni set velikih političkih i
ekonomski mera, kao što je na primer, decentralizacija privrede u Srbiji,
koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu
mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija i
krenemo u pozitivnom smeru.
U Srbiji izgleda ne postoji svest da treba više dece da se rađa i da to
treba da bude naš nacionalni prioritet, ako ne želimo da budemo zemlja
sa narodom u stalnom nestajanju.