Ekskluzivno za „Štajerske novice“ iz Budimpešte, piše: akademik Vlastimir Vujić
Pogled na nedavno održani (novembarski) samit Evropske političke zajednce (EPZ) u Budimpešti – iz ugla političkog analitičara
Ursula fon de Lajen, Viktor Orban i Šarl Mišel na novembarskom skupu u prestonici Madjarske
USVOJEN PREDLOG MAĐARSKOG PREDSEDAVANJA EU – PAKT O KONKURENTNOSTI!
Produktivnost u Evropi raste sporije nego kod njenih konkurenata, udeo EU u svetskoj trgovini se smanjuje, njene kompanije plaćaju tri puta veće cene električne energije i četiri pita više cene prirodnog gasa od konkurenata u SAD. – Srbija pune tri godine nije otvorila nijedan klaster koji je potreban da se nastavi proces evropskih integracija, jer Beograd nije ispunio političke kriterijume, koji su jednako važni kao i pravno-tehnički.
Viktor Orban, premijer Madjarske
Iako je Budimpešti (koja u ovom trenutku predsedava EU) pretila opasnost oduzimanja domaćinstva Samita Evropske političke zajednice (EPZ), osnovane 2022. godine na inicijativu Francuske – zbog promirovnih poseta (s ciljem okončanja ukrajinsko-ruskog rata) premijera Viktora Orbana – Kijevu, Moskvi, Pekingu i Vašingtonu (koje je Brisel ocenio kao njegove „privatne“, a ne službene posete) – drugi povratak Donalda Trampa u Belu kuću – ekspresno je po pitanju izolovanosti Mađarske, promenio „stavove“ čelnika EK i ES – Ursule fon der Lajen i Šarla Mišela! Razlog?… Viktor Orban je sve vreme bezrezervno podržavao Trampov ponovni povratak na čelo SAD, a nedavno je priznao i da su njegovi ljudi bili uključeni u Trampove aktivnosti na pisanju programa (a dvojica lidera nisu poslednjih godina propuštala priliku da uvek i pohvale jedan drugog!).
Diplomate Evropske unije zato uglas procenjuju da Orban (koji je u stalnom sporu s Evropskom komisijom zbog nedostatka vladavine prava u Mađarskoj!) – sada sebe vidi kao prirodnog posrednika izmedju nove administracije u Vašingtonu i Evrope! Na dvodnevni sastanak EPZ polovinom novembra u Budimpeštu došla je velika većina od 47 šefova država i vlada. Toj organizaciji osim zemalja Evropske unije pripadaju i Turska, Ukrajina, Island, Norveška i Velika Britanija, kao i države Zapadnog Balkana.
Madjarsko predsedavanje EU predložilo je (što je bila i glavna tema budimpeštanskog Samita), a zatim su svi usvojili – Pakt o konkurentnosti – i uobličili dokument u „Budimpeštanskoj deklaraciji“!
Šta pomenuta Deklaracija sadrži? Dokument se fokusira na evropsku konkurentnost u narednih pet godina, uz naglasak – da je akcija potrebna odmah! Jer, rast Evropske unije u poslednje dve decenije konstantno je sporiji od rasta Kine i SAD. Takodje, produktivnost u Evropi raste sporije nego kod njenih konkurenata, udeo EU u svetskoj trgovini se smanjuje, njene kompanije plaćaju tri puta veće cene električne energije i četiri puta više cene prirodnog gasa od konkurenata u SAD!?
U Deklaraciji je navedeno i da će do 2030. godine tri (3) odsto evropskog BDP-a biti potrošeno na istraživanje i razvoj, a upotpunosti biće sprovedena i Unija tržišta kapitala. Plan je i da se bankarski depoziti prebace u finansijske fondove da bi se oni lakše koristili za inovativna ekonomska rešenja, kao i da se stvori evropska odbrambena industrijska baza! Kažimo na kraju i to, da je drugim madjarskim preuzimanjem predsedavanja EU (prvo je bilo od 1. januara do 30. juna 2011, godine) postojala velika nada Srbije da će doći do otvaranja“Klastera Tri“ (koji se odnosi na inkluzivni rast i razvoj), jer od decembra 2021. (pune tri godine?) Beograd nije otvorio neki klaster (ili poglavlje) koji je potreban da se nastavi proces evropskih integracija, jer, kako je u Budimpešti rečeno – Srbija nije ispunila političke kriterijume, koji su jednako važni kao i pravno – tehnički! Pomenuto je odsustvo reformi, kao i neuskladjivanja Beograda sa spoljnom politikom EU!? Brisel, kako je u madjarskoj prestonici podvučeno – nije odgovoran za blokadu procesa, već druga strana – srpska! Nadamo se, rekli su briselski zvaničnici u Budimpešti, da će u prvoj polovini 2025. godine aktuelna vlast u Srbiji mnogo više učiniti, a ne samo pričati – kako radi na pitanju pristupa EU! Dodaju, da je „u celini za srpsko društvo dobro da se proces obnovi, ali svi u Briselu znamo da je neophodna suštinska spremnost srpskih vlasti da prihvati i primeni evropske vrednosti i pravila, a ona su u ovom trenutku vrlo niska…“!