PRIRODA NAS OPOMINJE DA MORAMO PROMENITI NAČIN NA KOJI SE ODNOSIMO PREMA NJOJ, A KLIMATSKE PROMENE I SVE ČEŠĆE SUŠE UTICALE SU I NA POLJOPRIVREDU. S DRUGE STRANE, I INTENZIVNA POLJOPRIVREDA ŠTETI ŽIVOTNOJ SREDINI, PA JE POTREBA ZA PROMENAMA U OVOJ OBLASTI SVE VEĆA, A ULAGANJE U ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE NEOPHODNO
Poljoprivredna proizvodnja u EU – 537,1 milijarda evra!
Poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji u 2023. godini procenjena je na537,1 miliajrdu eva, što je smanjenje od 1,5 odsto u poređenju sa isti,m periodomk godineu dana ranije, objavio je Evrostat.Kancelarija eU zadužena za satistiku navodi da ovaj blagi pad u odnosu na vrednsot proiuzvodnje u 2022. godini, koaj jetada sveukupno iznosilas 545,4 milijarde evra, predstavlja prekid uzlaznog trenda zapoečtog 2010. godine.Iako je obim poljoprivredne proizvodnje u EU u 2023. Godinji bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalja EU obimje bio veći, a najveće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 odsto). U drugim zemljama do[loje do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto)
Branislav GULAN
Sadašnjom poljoprivrednoim praksom ne unosi se dovoljno ugljenika da se sačuva kvalitet zemljišta. Tu nastupa regenerativna poljoprivreda čije principe podstiče EU kroz veliki Horizon projekat Agricapture. Poljoprivredno zemljište danas, uprkos savremenim merama koje se primenjuju, ima upola manje ugljenika nego pre pola veka. Ovaj element dolazi iz biljnih ostataka u zemlji i na njenoj površini i iz primenjenog stajsklog đubriva. Ipak sadašnjom poljoprivrednom praksom ne unosi se dovoljno ugljenika da se sačuva kvalitet zemnljišta. Tu nastupa regenerativna poljoprivreda čije principe podstiče EU. Predviđeno je da projekat bude testiran na pilot – farmama u našoj zemlji, zatim Poljskoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji. Međutim, zbog velikog itneresovanja,projekqat je proširen i na farme farme u Portugaliji i Keniji.
Direktor za ključna pitanja politike i održivosti u Donay Soji, Christopher Mueller, istakao je važnost poljoprivrednog sektora Srbije, kao značajnog snabdevača prehrambene industrije EU, u pripremi za nadolazeće regulatorne promene pod EU Zelenim dogovorom, koje će oblikovati budućnost evropske poljoprivrede. Dr Jovana Đisalov, Donau Soja, govorila je o podršci koju ova organizacija pruža lokalnim proizvođačima u cilju uspešnog uskladivanja sa novim regulatornim okvirom. “Donay Soja’’ je razvila rešenja koja će olakšati proces i osigurati usklađenost sa novim zahtevima”, naglasila je Jovana Đisalov. Veoma važnu poruku poslala je i Ivanka Stojnić, menadžer za održivi razvoj za jugoističnu Evropu u NESTLE-u, ukazujući da regenerativna poljoprivreda već nalazi mesto unutar velikih proizuvodnih sistema i vodećih svetskih kompanija. ,,Nestle’’ je jedna od prvih kompanija koje je na prostoru Srbije započela program regenerativne poljoprivrede, koji sada obuvhata više od 6.000 hektara i sarađuje sa 14 proizvođača sa ualganjima koja su premašila milion evra’’, navodi Ivana Stojnić.
Dr Mirjana Lalošević, agro menadžer udruženja Donay Soja, istič je ključnu ulogu održivih i regenerativnih praksi ne samo u zadovoljavanju novih tržišnih zahteva, već i očuvanje najvažnijih prirodnih resursa. “Sa nama su predstavnici svake karike poljoprivredno-prehrambenog sektora, što ukazuje na ozbiljnost teme i potvrđuje da samo zajedničkim naporima možemo postići ambiciozne ciljeve koji su pred nama”, istakla dr Mirjana Lalošević na skupu u Novok Sadu, koji je nedanvo organizovala Dunay Soja. Ona je naglasila da je 2024. godine Donay Soja, u saradnji sa EIT Food, pokrenula ‘EIT Food program regenerativne poljoprivrede’ koji podržava poljoprivredne proizvođače u prelasku na regenerativne poljoprivredne prakse. Oni će tokom naredne tri godine imati pristup besplatnoj podršci koja obuhvata analizu zemljišta, analizu rezultata i plan primene regenerativnih praksi prilagođenih njihovom gazdinstvu, kao i sveobuhvatnu podršku od strane savetodavaca u oblasti regenerativne poljoprivrede.
Karol Siewruk, EIT Food konsultant, podelio je dragocena iskustva poljoprivrednih proizvođača iz EU koji su učestvovali u EIT Food programu ‘Unapređenje regenerative poljoprivrede’. Napomenuo je da svi ti poljoprivredni proizvođači nameravaju da nastave sa primenom regenerativnih praksi čak i nakon završetka projekta, prepoznajući dugoročne dobrobiti za produktivnost poljoprivredne proizvodnje, njenu otpornost i uticaj na životnu sredinu.
U okviru konferencije su takođe predstavljena i iskustva regionalnih proizvođača učesnika EIT Food programa, kad je u pitanju regenerativna poljoprivreda. Marko Bojin iz kompanije Geneza DOO, Stanko Kerkez iz kompanije DTD Agrar i Aleksandar Kitev iz Asocijacije bugarskih No-till proizvođača, podelili su svoja iskustva, uspešne prakse ali i izazove kada su u pitanju regenerativne prakse. Profesor dr Danijel Jug, sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek i novoizabrani predsednik Međunarodne organizacije za istraživanje obrade zemljišta, doprineo je svojom ekspertizom o održivom upravljanju zemljištem, konzervacijskoj poljoprivredi i klimatskim promenama.
Foto:Dokumentacija Dunay Soja
Pogled u budućnost
Donay Soja je posvećena podršci proizvođačima i podizanju javne svesti о ulozi regenerativne poljoprivrede u adresiranju ekoloških i regulatornih izazova. Zajedno sa EIT Food, kroz ‘EIT Food program regenerativne poljoprivrede’, Donau Soja će nastaviti da ujedinjuje poljoprivredne proizvođače, širi najbolje prakse, obučava proizvođače i širi svest o značaju održivih praksi. Aktivnosti ovog tipa su ključni za postizanje ambicioznih ciljeva EU ka postizanju klimatske neutralnosti. EIT Food je deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) – nezavisnog tela Evropske unije osnovanog 2008. Cilj EIT Food-a je da stvori i promoviše okruženje pogodno za inovacije i preduzetništvo širom Evrope. EIT Food podržava prelazak poljoprivrednih gazdinstava na regenerativne poljoprivredne prakse u Evropi kako bi se ispunili ciljevi u vezi sa klimatskim promenama, potrebe za sigurnim snabdevanjem hrane i zaštitom našeg obradivog zemljišta.
Donay Soja je evropsko, neprofitno, udruženje čiji je cilj podrška evropskoj proteinskoj tranziciji sa posebnim naglaskom na održivu, BEZ GMO proizvodnju soje. Osnovana je u Beču 2012.godine, sa regionalnim kancelarijama u Srbiji, Ukrajini i Moldaviji. Donay Soja objedinjuje preko 320 članova iz 27 zemalja. Donay Soja udruženje kroz svoje standarde kvaliteta podržava koncept regenerativne poljoprivrede i pruža podršku poljoprivrednim proizvođačima da slede njene principe u cilju održive i klimatski neutralne poljoprivrede.
U vojvođanskom selu Padina, porodica Pavela Brezine već godinama unapređuje svoje poljoprivredne prakse. Umesto tradicionalnog pluga, od 2006. godine koriste gruber za obradu zemljišta. Ova mašina omogućava redukovanu obradu, što je, kako Pavel objašnjava, ne samo ekonomičnije već i ekološki prihvatljivije.“Kada smo otac i ja odlučili da zamenimo plug gruberom, vodili smo se željom da smanjimo troškove, ali i da unapredimo kvalitet zemljišta”, kaže Pavel. Redukovana obrada, pomaže u očuvanju vlažnosti i plodnosti zemlje, što je posebno važno u sušnim godinama kada može značajno uticati na prinos. Upotrebljavajući gruber, smanjili su troškove proizvodnje, uštedeli vreme i gorivo, a istovremeno zaštitili zemlju od erozije. Ova poljoprivredna mašina omogućava plitku obradu, čime se čuvaju hranljive materije i vlažnost u zemljištu. Vremenom su shvatili da je ovaj pristup i ekološki održiv, što je dodatni benefit.
Poljoprivreda, posebno njen intenzivni oblik, značajno doprinosi zagađenju životne sredine. Prema podacima Ujedinjenih nacija, proizvodnja hrane odgovorna je za jednu četvrtinu emisije gasova staklene bašte. Posebno zabrinjava podatak da su velike industrije mesa i mleka največi zagađivači. Upotrebljavajući gruber, smanjuju se troškove proizvodnje, štedi vreme i gorivo, a istovremeno štiti zemlja od erozije. Ova poljoprivredna mašina omogućava plitku obradu, čime se čuvaju hranljive materije i vlažnost u zemljištu. Vremenom se shva da je ovaj pristup i ekološki održiv, što je dodatni benefit.
Maja Budimir iz udruženja “Eko-inovacija na Balkanu”, koje je deo Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije, ističe da ovaj podatak ukazuje na ogroman uticaj celog lanca, od proizvodnje do potrošača, na životnu sredinu. Iako tačan podatak o ukupnom zagađenju iz poljoprivrede nije dostupan, njen uticaj je nesumnjivo značajan, smatra ona. “Ovi podaci dosta osciliraju, od izvora do izvora, zato je teško doći do jedne brojke koja pokriva sav uticaj poljoprivrede na životnu sredinu. Pre svega, taj uticaj ne dolazi samo od primarne proizvodnje, on se širi na čitav lanac vrednosti, sve do samog kupca”, kaže Budimir za portal Storyteller, naglašavajući da je taj uticaj prepoznat u strateškim međunarodnim dokumentima, a ujedno su predložene i mere delovanja da se štetni uticaj smanji. “Mi smo potpisnici tih dokumenata, među koje spada Zelena agenda i razna druga međunarodna dokumenta, koji prepoznaju taj uticaj i definišu jedan od ciljeva, a to je smanjivanje štetnog uticaja od osnovne proizvodnje hrane, po njenu distribuciju do samog korisnika. Srbija je takođe potpisnica Zelene agende za Zapadni Balkan”, kaže Maja Budimir.
Minimalnom obradom zemljište se samo regeneriše i postaje otpornije na klimatske promene. U poljoprivredi postoje različite mere za zaštitu životne sredine, poput izbegavanja prekomerne proizvodnje i podsticanja lokalne proizvodnje hrane. U ratarstvu se te mere primenjuju direktno na njivi, a jedan od pristupa je upravo regenerativna poljoprivreda.
Maja Budimir iz Saveza regenerativne poljoprivrede Srbije ističe da to nije nova vrsta poljoprivrede već drugačiji pristup proizvodnje hrane. “Za razliku od organske proizvodnje, koja je jasno definisana i sertifikovana, regenerativna poljoprivreda se definiše kroz praksu. Te prakse zavise od lokacije, klimatskih uslova i uzgajanih kultura”, objašnjava Budimir. Ona naglašava da u regenerativnoj poljoprivredi nema univerzalnog recepta, za razliku od klasične poljoprivrede gde je proces jednostavan: “poseješ, đubriš, žanješ”. “Svako poljoprivredno gazdinstvo ili farma ima svoj poseban način proizvodnje. Regenerativna poljoprivreda zahteva više planiranja, ali manje fizičkog rada u poređenju sa klasičnom poljoprivredom. Princip regenerativne poljoprivrede je minimalna obrada zemljišta, odnosno setva bez prethodne obrade. Na taj način, zemljištu se daje prostor da se samo regeneriše, što je naročito važno za iscrpljena zemljišta. Cilj je da se usevi posade posebnim sejalicama za direktnu setvu”, objašnjava Budimir. Osim minimalne obrade zemljišta, druga važna praksa regenerativne poljoprivrede je plodored, odnosno promena kulture koja se seje na jednoj njivi svake godine. Nakon žetve, seju se pokrovni usevi kako zemljište ne bi ostalo golo.Ona objašnjava da izbor pokrovnih useva zavisi od prethodno uzgajane kulture, a najčešće se koristi mešavina različitog semena. “Ove prakse nisu nove, ali ih je nauka sada prepoznala kao korisne i dodatno istražila. Zemlja je iscrpljena od masovnog uzgoja monokultura. Naši poljoprivrednici to znaju i zato menjaju useve. Kombinuju se različite prakse zavisno od tipa zemljišta i uzgajanih kultura”, kaže Maja Budimir u izjavi za javnost.
Sateliti omogućavaju praćenje smanjenja emisije štetnih gasova
Na početku puta ka regenerativnoj poljoprivredi, Pavel Brezina i njegova porodica iz Padine su planirali da koriste gruber isključivo za uklanjanje strništa sa njiva. “Tada smo uglavnom sejali pšenicu, a posle žetve ostaje strnjište – ostaci biljaka koje je potrebno ukloniti. Čak i ako se zatrpaju površinskim slojem zemlje, sledeće godine ponovo izrastu, a sa njima i korov. Gruber nam omogućava ekološko uklanjanje korova i sprečava njihovu pojavu u proleće. Plitka obrada zemlje gruberom je ekološki prihvatljivija jer čuva strukturu zemljišta. Ranije smo korove uništavali herbicidima, a sada to radimo mehanički”, dodaje Brezina. Vremenom su unapredili zaštitu zemljišta, prvo setvom u trakama specijalnom sejalicom, a potom i uvođenjem pokrivnih useva. Pavel Brezina ističe da prelazak na regenerativnu poljoprivredu podrazumeva promenu mehanizacije, što predstavlja izazov za mnoge poljoprivrednike. On, međutim, ukazuje na potencijalne finansijske benefite takve promene. “Preko posebnog softvera i satelitskih snimaka pratili smo smanjenje emisije ugljen-dioksida korišćenjem mehanizacije za minimalnu obradu zemljišta. U Engleskoj, poljoprivrednici dobijaju karbon kredite za smanjenje emisija, koje mogu zameniti za subvencije ili jeftinije seme. Kod nas je takav program bio eksperimentalan, i dok smo učestvovali u njemu, dobijali smo seme za pokrovne useve”, kaže sagovornik iz Padine. Nakon završetka projekta, Brezina je, zbog nedostatka državnih subvencija za regenerativnu poljoprivredu, prestao da seje pokrovne useve. Na svojih 350 hektara i dalje uzgaja pšenicu, uljanu repicu, suncokret i soju, primenjujući plodored kao standardnu praksu. “Smena kultura koje sejemo na njivama je praksa svakog dobrog poljoprivrednika, i to smo oduvek radili, a ne zato što je to deo regenerativne poljoprivrede”, objašnjava on.
Prvi koraci ka regenerativnom ratarstvu
Prelazak na regenerativnu poljoprivredu nije jednostavan, potvrđuju iz Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Iako ova promena donosi smanjenje troškova proizvodnje, pre svega, za gorivo, i manje vremena provedenog na njivama, javljaju se i novi troškovi, poput nabavke semena za pokrovne useve i prilagođavanja mehanizacije.
Prema Maji Budimir, računica na kraju ipak ide u korist regenerativnoj proizvodnji. Ona objašnjava da su u prvim godinama prelaska sa klasične na regenerativnu poljoprivredu prinosi manji, ali se nakon pet godina uspostavlja ravnoteža i postižu stabilni prinosi. “Iako se smatra da je potrebno sedam godina da se zemljište potpuno regeneriše, već nakon pet godina ono se stabilizuje i prinosi postaju stabilni, čak i u sušnim periodima. Zdravo zemljište može se bolje odupreti klimatskim promenama. Regenerativna poljoprivreda dozvoljava i đubrenje, i prirodnim i veštačkim đubrivom, ali su potrebe za đubrenjem manje iz godine u godinu”, kaže Budimir. Ona ističe da poljoprivrednici mogu početi sa primenom regenerativnih praksi na delu njive, a vremenom postepeno preći na celu površinu.
Za prelazak na regenerativnu poljoprivredu, poljoprivrednicima je, pre svega, potrebno znanje o ovim praksama. Takođe je neophodna promena mehanizacije, koja nije velika, ali sejalica za direktnu setvu može biti skupa. Ipak, poljoprivrednici se snalaze i mogu da je pozajme jedni od drugih, a u početku bi država mogla da pruži podršku. Pavel Brezina i njegova porodica su planirali da koriste gruber isključivo za uklanjanje strništa sa njiva. Savez regenerativne poljoprivrede nema tačan broj poljoprivrednika koji se bave ovom vrstom proizvodnje, ali primećuju porast interesovanja poslednjih godina, posebno zbog suša koje su podstakle poljoprivrednike da traže rešenja.
Država još uvek ne prepoznaje regenerativnu poljoprivredu kao poseban način proizvodnje, za razliku od organske. “Država još uvek ne prepoznaje regenerativnu poljoprivredu kao poseban način proizvodnje, za razliku od organske. Iako nema jasne definicije, ona se prepoznaje kroz svoje prakse. EU podržava ove prakse u skladu sa ciljevima održive poljoprivrede i klimatskim promenama, dok kod nas samo deo njih dobija podršku, bez direktnih subvencija”, kaže Budimir. Ona dodaje da poljoprivrednici mogu nabaviti mehanizaciju uz pomoć IPARD fondova, ali mnogi ne koriste ovu mogućnost. “Nova IPARD III mera 4 nudi subvencije za agroekološke mere, ali one nisu u potpunosti prilagođene potrebama regenerativne poljoprivrede. Samo dve komponente su primenjive, a IPARD još nije aktivan. Nadamo se da će budući programi pružiti veću podršku regenerativnoj poljoprivredi”, ističe Budimir.
Pravilna primena đubriva i pesticida
Voćari iz makedonskog grada Resena kažu da već godinama primenjuju agroekološke mere za zaštitu životne sredine, koje se sastoje od kontrolisanog đubrenja zemljišta, korišćenja otpada za biomasu umesto bacanja, kao i kontrolisane upotrebe pesticida za zaštitu od štetočina. “Već dugo radimo agrohemijske analize zemljišta i prema tim podacima ne đubrimo ogromne količine, već samo onoliko koliko je potrebno. Zatim, grane koje ostanu nakon rezidbe više ne spaljujemo, a trule jabuke ne bacamo u jezero, nego ih ostavljamo u voćnjacima i koristimo za dobijanje biomase. Imamo i službu za prognozu i signalizaciju koja nam šalje informacije kada da primenimo mere za zaštitu voćaka od bolesti i štetočina”, kažu iz Udruženja voćara iz Resena i dodaju da ove agroekološke mere sprovode još od 2006. godine.
Neadekvatna primena mineralnih đubriva, spaljivanje strništa i biljnog otpada, kao i nestručna upotreba pesticida, glavni su uzroci zagađenja životne sredine iz poljoprivrede, ističe pofesorka Emilija Simeonovska sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta “Sv. Ćirilo i Metodije” u Skoplju. “Đubrenje se često obavlja stihijski, bez uzimanja u obzir potreba zemljišta i njegovih karakteristika. Posledice su zagađenje vode, degradacija zemljišta i izostanak željenih prinosa”, upozorava profesorka Simeonovska. Rešenje ovog problema vidi u redovnoj kontroli plodnosti zemljišta i konsultacijama sa stručnjacima. Profesorka Simeonovska smatra da je rešenje problema sa spaljivanjem strništa u nabavci i primeni savremene mehanizacije koja olakšava usitnjavanje ostataka useva i pripremu zemljišta za sledeću setvu. “Potrebno je olakšati poljoprivrednicima pristup takvoj mehanizaciji”, naglašava sagovornica, ističući važnost upravljanja biljnim otpadom, odnosno njegove prerade u biogas ili kompost umesto spaljivanja. Ona dodaje i to da neadekvatna i nestručna primena pesticida takođe zagađuje životnu sredinu.
“U Severnoj Makedoniji se pripremaju nove zakonske regulative koje bi trebalo da reše problem neadekvatne primene pesticida, ali je neophodna i edukacija poljoprivrednika”, napominje Simeonovska. I u Severnoj Makedoniji, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglašava da je podrška države organskoj poljoprivrednoj proizvodnji jedna od ključnih investicionih politika koja direktno doprinosi smanjenju uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Prema njihovim podacima, podrška organskoj proizvodnji u 2024. godini je značajno povećana u odnosu na direktna plaćanja za konvencionalnu proizvodnju. “Podrška organskoj proizvodnji ove godine veća je za 30 odsto za krmno bilje, 50 odsto za ratarske kulture, stočarstvo i pčelarstvo, 70 osto za voćarstvo i vinogradarstvo i duplo za hortikulturu”, navode iz Ministarstva. Novi IPARD 3 program u Severnoj Makedoniji obezbeđuje dodatno veći procenat javnog sufinansiranja investicija kroz meru za agroekologiju, klimu i organsku proizvodnju. “Mera predviđa finansiranje seta agroekoloških mera i organske proizvodnje, uključujući prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju. Akreditacija ove mere za IPARD 3 program predviđena je za 2025. godinu”, ističu iz makedonskog ministarstva. Uslov za dobijanje podrške je da se svi korisnici poljoprivrednih subvencija pridržavaju uslova dobre poljoprivredne prakse i zaštite životne sredine.
Podsticaji u Srbiji
Podsticaji za poljoprivrednike u Srbiji omogućeni su kroz nacionalne mere podrške ruralnom razvoju i IPARD program. “U okviru javnog poziva za podsticaje u stočarstvu za kvalitetne priplodne mlečne krave za prošlu godinu, subvencionisano je 39.198 zahteva za 214.057 grla sa po 40.000 dinara”, kažu iz srpskog ministarstva i dodaju da je ova mera, koja se sprovodi godinama, dovela je do povećanja mlečnosti kod goveda simentalske rase u centralnoj Srbiji. Ministar poljoprivredee, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović kaže za javnsot da je za 2025. godinu planirano za poljoprkivredu 111,4 milijardi dinara za podsticaje u agraru, ističući da do sada toliki iznos nije zabeležen! Dakle, imamo rekordan budžet za poljoprivredu, rečenojena sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije. Ministar je podsetio da su budžetom za 2024. godinu subvencije iznosile 83 milijarde dinara, rebalansom se došlo do 100 milijardi dinara, a sada je predviđeno 111,4 milijardi dinara. ,,Mislim da time pokazujemo veliku posvećenost našoj poljoprivredi i koliko nam je stalo do naših poljoprivrednih proizvođača i do obnove našeg prehrambenog suvereniteta’’, rekao je Martinović. On još navodi da je u toku 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede raspisalo 18 javnih poziva i dodao da se počelo sa isplatom dodatnih 10.000 dinara po hektaru saglasno sporazumu koji je postignut 27. oktobra 2024. godine sa predstavnicima više udruženja. Po njegovim rečima do nedavno je poslato 202.000 rešenja o odobrenju ovih dodatnih sredstava. ,,Naravno brzina isplate zavisi od preuzimanja rešenja sa E-uprave, i zbog toga smo više puta apelovali na naše poljoprivrednike da redovno proveravaju svoje elektronsko sanduče, kako bi što pre dobili onoi što im pripada”, rekao je Martinović. On dodaje i da je za podsticaje po hektaru isplaćebno ukupno 33.167.899.000 dinara. Ministar naglašava da disbalans u odnosu između ratarstva i stoačrstva raste, u korist ratarstva, navodeći da se intenzivno radi na tome da se obnovi stočni fond. Podsetio je i da poljoprivrednici mogu da korsite sredstva iz predpristupnih fondova EU, radi se o programima IPARD-2 i IPARD-3. ,,Što se tičeprogama IPARD -2, od ukupnog fonda od 175 miliona evra do sada smo isplatili 1-216 korisnika sa oko 87 milion aevra iz budžeta EU i 116 miliona evra uz nacionalno kofinansiranje. Odobreno je i 1.556 projekata u procesu odobravanja prava na isplytu je oko 13 miliony evra, a od toga 10 miliona evra iz budžeta EU”, izjavio je Martinović, a preneo Tanjug. Što se tiče programa IPARD-3, u ovom programskloim ciklusu ukupan iznos podrške je veći nego u slučaju IPARD-2 i on iznosi 378 miliona evra. ,,Iz predpristupnih fondvoa EU opredeljeno je 288 miliona evra, odnono 75 odsto, dok je iz budžeta Republike Srbije obezbeđeno 90 milion evra ili 25 odsto. Ovo je takođe jedaa važan progam za koji mislimo da će da pomogne, pre svega, u obnovi našeg stočnog fona”, rekao je Martinović.
Foto dokumentacija – B. Gulan
Prelazak na regenerativnu poljoprivredu nije jednostavan. Jer, podsticaji za organsku proizvodnju u Srbiji i Severnoj Makedoniji veći su od onih za konvencionalnu poljoprivredu Ministarstva poljoprivrede u Srbiji i Severnoj Makedoniji ističu da se godišnje izdvajaju značajna sredstva za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i smanjenje njenog štetnog uticaja na životnu sredinu. U Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kreiralo poseban set mera za podršku organskoj proizvodnji hrane. “Podsticaji po hektaru za organsku biljnu proizvodnju veći su za 25 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju i iznose 63.000 dinara po hektaru, dok su podsticaji za organsku stočarsku proizvodnju veći za 40 odsto, ističu iz Ministarstva.
Konsultantkinja za fondove za poljoprivredu Slađana Gluščević smatra da bi, uz dosledno poštovanje zakona i propisa, poljoprivreda u Srbiji mogla biti jednako ekološki odgovorna kao i u zemljama EU. Ona ističe da su srpski propisi u oblasti poljoprivrede uglavnom usklađeni sa evropskim, a ključ je u njihovoj primeni. “Često obilazim poljoprivredna gazdinstva i primećujem da, iako je manji broj onih koji se ne pridržavaju propisa o zaštiti bilja, dobrobiti životinja, zaštiti životne sredine i emisijama, problem i dalje postoji”, kaže Gluščević. Ona ukazuje na neregulisano odlaganje ambalažnog otpada od pesticida, neadekvatno ispiranje atomizera i prekomernu upotrebu hemijskih sredstava. Takođe, mnoga stočarska gazdinstva nemaju odgovarajuće objekte za prikupljanje stajnjaka i skladištenje životinjskih izlučevina. “Nije odgovornost samo na poljoprivrednicima. Potrebna su značajna ulaganja da bi se sve dovelo u red, a svaka proizvodna godina je sve teža. IPARD program pruža finansijsku podršku, ali je zahtevan i nije namenjen malim poljoprivrednicima. Država bi trebalo da omogući veću podršku i njima”, ističe Gluščević. Ona kaže da investicije poljoprivrednih gazdinstava moraju biti u skladu sa propisima EU o zaštiti životne sredine, kao i sa usklađenim propisima Republike Srbije. Posebno naglašava da poljoprivredna gazdinstva koja žele da koriste IPARD fondove moraju ispunjavati stroge uslove u oblasti zaštite životne sredine, zdravlja bilja i sredstava za zaštitu bilja. “Investicije poljoprivrednih gazdinstava moraju biti u skladu sa propisima EU o zaštiti životne sredine, kao i sa usklađenim propisima Republike Srbije. Isto važi i za oblast zdravlja bilja i sredstava za zaštitu bilja. IPARD program je namenjen većim poljoprivrednicima, onima koji poseduju ili obrađuju veće površine ili imaju značajnije investicije. Država bi trebalo da pruži veću podršku malim poljoprivrednicima kako bi i oni mogli da usklade svoja gazdinstva sa propisanim standardima”, izjavila je Gluščević.
Foto: Arhiva autora
Srbija i EU: Potencijal poljoprivrede za ravnopravnu zaštitu životne sredine!
Evropska komisija u svojim izveštajima o napretku Srbije redovno upozorava na probleme u oblasti veterine, upotrebe i kontrole pesticida. “U poslednjem izveštaju, na primer, navedeno je da je implementacija postojećeg nacionalnog zakonodavstva za održivu upotrebu pesticida i dalje niska”, zaključuje Slađana Gluščević.
*This article has been produced with the financial assistance of the European Union. The contents of this document are the sole responsibility of Elica Bochvaroska and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union.
Obrada zemljišta je važna agrotehnička mera, ima veliki značaj za rast i razvoj useva i zavisi od prethodnog useva i cilja proizvodnje. Cilj svih mera obrade, kako klasične tako i redukovane, jeste stvaranje rastresitog sloja rizosfere, akumulacija zimskih padavina, odnosno čuvanje vlage tokom vegetacije, navodi savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSS Zaječar Slavica Kodžopeljić. “Primenom redukovane obrade smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja je kontrola erozije zemljišta, bolje čuvanje zemljišne vlage. Postižu se uštede u energiji i radnoj snazi”, naglašava ona.
Nema razlike u prinosima
Kao i kod konvencionalne obrade i redukovana obrada ima svoje prednosti i nedostatke. “Kao prednosti, navode se bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veća efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Neobrađeni površinski sloj zemljišta manje je porozan, sa većim sadržajem vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini zemljišta.”
Zato se savetuje da se prilagodi obrada zemljišta za setvu vremenskim uslovima. Žetveni ostaci na površini zemljišta koje se koristi i obađuje, koji u Srbiji godi[nje je 3.257.100 hektara. Nakraju poljoprivredne godiun, posle ubiranja useva, naovim površinama ostane oko 12,5 miliona tona biomase. Ona povećavaju sadržaj vlage, doprinosi povoljnom temperaturnom režimu, pokreće mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota.Na taj način ostvaruje se brže kruženje azota i povećava njegova pristupačnost. Nedostaci su, što se na ovakav način ne uništavaju korovi u dovoljnoj meri, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata i zadržava se izvor inokuluma u i na zemljištu. Sisteme obrade, uključujući sve vidove redukovane obrade naročito konzervacijsku, treba koristiti povezano sa plodoredom zbog njegovog fitosanitarnog dejstva i đubrenja.
Iskustva iz prakse su pokazala da nema nikakve razlike u prinosima kada je u pitanju redukovana obrada zemljišta u odnosu na standardnu predsetvenu obradu i duboko oranje. Pri redukovanoj obradi troši se tri do četiri puta manje goriva, nego kada je klasična obrada u pitanju, a na taj način se smanjuju troškovi proizvodnje. Savet je da se redukovana obrada obavi tanjiranjem i to u više unakrsnih prohoda. Donay Soja i EIT Food podržavaju poljoprivredno-prehrambeni sektor na putu ka klimatskoj neutralnosti.
U značajnom koraku ka prihvatanju održivih praksi u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, Donay Soja je početkom novembra 2024. godine bila domaćin prve regionalne konferencije pod nazivom “Spremni za nove EU regulative: Perspektiva regenerativne poljoprivrede”, u ko-organizaciji sa EIT Food, koji je deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) – nezavisnog tela Evropske unije osnovanog 2008. godine. Cilj EIT Food-a je da stvori i promoviše okruženje pogodno za inovacije i preduzetništvo u oblikovanju održive budućnosti prehrambenog sektora. Zajedničkom vizijom ove dve organizacije otvoren je dijalog o važnim izazovima i prilikama vezanim za nove EU regulative kao i veoma aktuelnoj temi regenerativne poljoprivrede kao mogućem odgovoru na njih, ali, pre svega, strategiji za postizanje klimatske neutralnosti i obnavljanju i očuvanju naših najvrednijih resursa – zemljišta, vode, vazduha i životne sredine. Govornici i panelisti na skupu su podelili iskustva i strategije kako usmeriti poljoprivredni sektor Srbije ka usklađivanju sa novim politikama EU i ciljevima održivosti, promovišući istovremeno regenerativne poljoprivredne prakse.
(Autor je analitičar i publicista)