Srbija je u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, ali je uvoz brže rastao od izvoza, a inflacija u decembru bila niža samo od inflacije u dve zemlje EU, Mađarskoj i Rumuniji, navedeno je novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Industrijska proizvodnja je u Srbiji prošle godine, kako je istaknuto, uvećana 3,1 odsto, a unutar nje, prerađivački sektor 4,7 odsto „Dugoročni trend industrijske proizvodnje je na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone“, navedeno je u najnovijem izdanju Makroekonomskih trendova (MAT).
U decembru 2024. je, šesti mesec za redom, uvećana i vrednost spoljnotrgovinske razmene, te je kumulativno u 2024. razmena međugodišnje povećana 4,1 odsto, u tom okviru izvoz za 1,8 odsto, a uvoz za 5,9 odsto. Na tržištu Kine i Turske pronađena je, kako je navedeno, alternativa za prigušenu tražnju iz EU, a da toga nije bilo robni izvoz bi bio niži za gotovo 1,1 milijardu evra. „Lane je Srbija imala umereni budžetski deficit od oko 2,2 odsto bruto domaćeg poizvoda (BDP), dok je realni rast prometa u trgovini na malo međugodišnje iznosio 5,4 odsto“, navedeno je u MAT-u.
Inflacija je u Srbiji u decembru 2024. smanjena na mesečnom nivou, dok je na međugodišnjem nivou ostala nepromenjena. Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju u decembru 2024. od Srbije (4,5 odsto) imale su Rumunija (5,5 odsto) i Mađarska (4,8 odsto), dok je u Hrvatskoj zabeležena ista inflacija kao i u SrbijiMeđugodišnja inflacija u decembru u EU je bila 2,7 odsto, a u evrozoni 2,4 odsto.
Aktuelnosti o ekonomskoj politici
Početkom 2025. globalna ekonomija je dostigla istorijski najviši nivo akumuliranih rizika neizvesnosti. Kretanje cene zlata je dokaz tome. Konfuzija je rezultat istovremenog delovanja više kriza – geopolitičkih, inflatornih, fiskalnih, tehnoloških, klimatskih. Pri tome, sve je više apsurdnih, impulsivnih odluka, kako od strane kreatora politika, tako i od ostalih učesnika u društveno-ekonomskom sistemu.
„Otpornost“ na ove uticaje i izazove je sve manja, a opterećenje očigledno preveliko što ometa logičko razmišljanje. Gubitak osećaja za negativne efekte, čak i sumanute ideje, poprimaju fatalne razmere. Zato je i sintagma “globalna ekonomska šizofrenija” adekvatna metafora za opisivanje trenutnog stanja globalne ekonomije, koja se čini kontradiktornom i teško predvidivom, piše u MAT-u Ivan Nikolić, urednik.
U tom smislu osvrnućemo se na nekoliko aktuelnih događaja.
- Globalni trgovinski rat, pokrenut 1. februara uvođenjem visokih carina od strane SAD prema Kini, Meksiku i Kanadi, je primer nedoslednosti u globalnoj ekonomiji. Osim što negativno deluju na inflaciju koja još uvek nije savladana, carine osujećuju Trampovu želju da Federalne rezerve dodatno smanje kamatne stope;
Pošto na ovakav vid protekcionizma rivali odgovaraju, po pravilu, recipročnim merama, globalni rast cena je neminovan. U tim okolnostima centralne banke će odložiti monetarnu relaksaciju, što će imati negativan učinak na tržište kapitala, investicije i potrošnju. S druge strane, trgovinski rat usporava globalnu trgovinu i ekonomsku saradnju. Pomenute zemlje su uvezane kroz globalne lance snabdevanja, a veće carine povećavaju troškove proizvodnje. Preusmeravanje lanca snabdevanja za kompanije zahteva dodatne troškove u novu infrastrukturu, logistiku i partnerstva. Taj proces je skup i dugotrajan. Ako kompanije suočene s visokim troškovima zbog carina smanje svoje profite, one mogu redukovati ulaganja u istraživanje i razvoj. Ovo može imati dugoročne negativne efekte na inovacije i konkurentnost. za trgovinske politike zato direktno implicira smanjenje poverenja investitora i traženje alternativa što dovodi do usporavanja ekonomskog rasta.
Ovih dana se u našem regionu vodi jedan drugi rat. Poveli su ga, zbog visokih cena, udruženja
potrošača protiv maloprodajnih lanaca. Glavni metod borbe „bojkot“ kupovine, u susednoj Hrvatskoj zasad ima najveći odziv. U neku ruku, šizofreno je to što je bojkot podstaknut i od strane pojedinih ministara, koji time ili priznaju svoju nemoć u borbi sa inflacijom ili, podilazeći građanima, i neznaju da se na takav način, niko, nikada i nigde u istoriji nije dugoročno izborio sa visokim cenama. U danima bojkota promet je više nego prepolovljen9, tako da je državna kasa, zbog manje naplaćenog PDV-a bila prvi gubitnik akcija bojkota.
Oni kao da ignorišu činjenicu da učestali bojkot može dovesti do smanjenja prihoda maloprodajnih lanaca i proizvođača, što može izazvati otpuštanja, smanjenje investicija i eventualno usporavanje privrednog rasta. Ovo može imati negativne posledice po zaposlenost i opštu ekonomsku aktivnost.
Kolektivni bojkot može privremeno smanjiti inflacioni pritisak kroz smanjenje potražnje, ali nije dugoročno rešenje za stabilizaciju inflacije. Posebno ne kod prehrambenih namirnica, jer je u proseku potrošačka korpa u segmentu hrane najpre refleksija egzistencijalnih potreba. Kupac se može odreći nabavke određenih proizvoda u toku nekog dana, ali će korpu dopuniti u obimu prosečne potrošnje drugim danima.
U stvarnosti nije realan kolektivni asketizam ili autofagija. To je sumanuta ideja. Istovremeno, bes potrošača je u ovom slučaju na celokupnoj maloprodaji, a da pritom niko nije sagledao marže proizvođača, distributera, veleprodaje. Kolektivni bojkot najčešće ima smisla kada je fokusiran na
cene konkretnih proizvoda ili grupa proizvoda, i/ili konkretnog prodavca odnosno trgovinski lanac. To ovde nije slučaj, jer su cene visoke u svim trgovinama. Čak i tada, kod bojkota određene grupe proizvoda, postoji rizik supstitucije proizvoda – ukoliko potrošač bojkotuje jedan proizvod, zarad zadovoljenja svojih egzistencijalnih potreba on najčešće takav proizvod zamenjuje drugim (na primer, bojkot kupovine mesa zbog visokih cena izaziva porast potrošnje za povrćem). Ovo samo premešta troškove odnosno pojedinačne cene, umesto da smanjuje ukupne. U tom smislu, čak i masovni bojkot često pogađa samo deo prodaje trgovaca, dok ostatak prodaje u dugom roku ostaje neokrnjen.
Kolektivne akcije potrošača
U Evropi, tokom poslednjih desetak godina, postoje brojni primeri kolektivnih akcija potrošača koji su imali određeni, ograničen i kratkoročni uticaj na cene prehrambenih proizvoda. Primera radi, u Grčkoj je početkom prethodne decenije, tokom ekonomske krize, vođena akcija bojkota prehrambenih proizvoda.
Akcija je dovela do privremenog pada cena određenih grupa proizvoda, međutim dugoročno su cene ostale visoke zbog opšte ekonomske nestabilnosti. U Španiji su potrošači 2014-15 organizovali bojkot kupovine mleka. Efekat je bio ograničen, jer su veliki maloprodajni lanci i dalje dominirali tržištem. UFrancuskoj su potrošači 2018. organizovali bojkot jogurta zbog visokih cena. Akcija je bila usmerena protiv velikih maloprodajnih lanaca koji su, prema mišljenju potrošača, neopravdano podizali cene. Kao rezultat bojkota, neki trgovci su privremeno smanjili cene jogurta kako bi zadržali kupce. Međutim, efekat je bio kratkoročan, a dugoročno nije došlo do značajnih promena u strukturi cena. U Nemačkoj su 2021.potrošači organizovali bojkot mesa zbog visokih cena i zabrinutosti zbog ekoloških i etičkih pitanja.
Bojkot
U Hrvatskoj je u petak 24. Januara 2025. godine, na dan bojkota, u okviru delatnosti Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikla, ukupan broj izdatih fiskalnih računa iznosio 2.081.506 (ukupna vrednost računa bila je 28.604.251 evra). Nedelju dana ranije, 17. januara, broj fiskalnih računa je iznosio 3.697.571, a njihova vrednost 60.565.083 evra.
Dakle, ukupan broj kupovina je smanjen za 43,7 odsto, dok je promet toga dana redukovan za 52,8 odsto, je doveo do privremenog pada potražnje za mesom, a neki trgovci su smanjili cene kako bi stimulisali kupovinu. Međutim, efekat je bio ograničen samo na određene proizvode i regione. Efikasna kontrola inflacije zahteva šire ekonomske mere, uključujući adekvatnu monetarnu i fiskalnu politiku, kao i rešavanje strukturalnih problema u ekonomiji. Akcije bojkota prodavnica mogu biti snažno oruđe za potrošače da izraze svoje nezadovoljstvo i podstaknu promene. Međutim, važno je razumeti da su takve akcije samo jedan deo šire slike. Dugoročne promene zahtevaju saradnju između potrošača, trgovaca i države kako bi se osiguralo pravedno i održivo tržište.
Blokad eu Srbiji
3. U Srbiji je i dalje blokirana nastava na državnim fakultetima, u beogradskim gimnazijama, manjemdelu srednjih i osnovnih škola. Višemesečna blokada univerziteta i školstva može imati širok spektar negativnih efekata na društvo, ekonomiju i budući razvoj zemlje. Bez političke stabilnosti nema makroekonomske stabilnosti, uključujući stabilnost deviznog kursa. Ona stvara uslove za dugoročne ekonomske politike, povećava poverenje investitora i smanjuje rizik od valutnih kriza. Bez političke stabilnosti, čak i dobre makroekonomske politike mogu biti ugrožene, što dovodi do ekonomskih problema.
Međutim, političke akcije ne moraju da imaju ekonomski smisao. Nekada im je efekat po ekonomiju ciljano negativan. To je čak i legitimno u političkoj borbi, jer se računa da se šteta naneta političkom protivniku ekonomski nadoknadiva. Problem nastaje kada se ta granica premaši.
Obrazovanje je ključni faktor u razvoju ljudskog kapitala. Formalno obrazovanje je zasnovano na
postepenom građenju znanja. Svaki novi koncept se nadovezuje na prethodno naučeno. Ukoliko neko propusti osnovne koncepte (npr. u matematici, hemiji, fizici), teško će razumeti naprednije sadržaje. To stvara jaz u znanju koji je teško prevazići. Iako postoje načini da se propušteno znanje delimično nadoknadi taj proces je ograničen i zahteva velike napore. Zbog toga je ključno sprečiti propuštanje obrazovanja kod dece i mladih, kako bi se izbegle dugoročne posledice po pojedince i društvo u celini.
Dugoročna blokada obrazovnog procesa redukuje kvalifikaciju i kompetencije radne snage, što vodi smanjenoj produktivnosti i inovacijama, dok odlaganje diplomiranja mladih odlaže njihov ulazak na tržište rada, što utiče na zaradu pojedinaca i poreske prihode države. Dugotrajna blokada univerziteta generiše prekid naučnih istraživanja i međunarodne saradnje, što slabi inovacione kapacitete zemlje.
Obrazovanje je temelj ekonomije. Ono ne samo što povećava produktivnost i inovativnost, već doprinosi smanjenju siromaštva, jačanju institucija i poboljšanju kvaliteta života. Bez obrazovanja, dugoročni ekonomski napredak je nemoguć, ma ko da je na vlasti. Eksplicitna instrukcija za buđenje iz ove „kolektivne hipnoze“.
Naftna indutrija Srbije pod pritiskom sankcija
Sankcije Ruskoj Federaciji dovele su ne samo do promene pravaca i izvora snabdevanja naftom, nego i dopritisaka za vlasničkom transformacijom naftnih kompanija u kojima je prisutno rusko vlasništvo.
Kompanija Rosneft Deutschland, sa učešćem od oko 12 odsto u ukupnim kapacitetima za preradu nafte u Nemačkoj, predstavlja jednog od najvećih igrača na tržištu nafte čija su sredstva stavljena pod upravu Nemačke Vlade još u septembru 2022. godine. Do sada je ova odluka četiri puta produžavana (važeća je do 10. marta 2025. godine), a zbog pritiska od moguće nacionalizacije, Rusija vodi pregovore sa Kazahstanom o prodaji udela u nemačkim rafinerijama Šved, Bajernojl i Karlsrue u kojima Rosneft ima vlasnički udeo od 54,17 odsto, 29 odsto i 24 odsto respektivnom, piše Sanja Filipović u Makreoekonomskim trendovima koje izdaju Ekonomski institit i Privredna komora Srbije.
Naftna industrija Srbije (NIS) se našla u žiži javnosti od kada je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava ri Ministarstvu finansija SAD januara 2025. godine objavila na svojoj SDN Listi (Specially Designated Nationals and Blocked Persons list – SDN List) mere koje preduzima (u skladu sa Odeljkom 11 Izvršne naredbe 14024 od 15.04.2021. godine) vezano za energetski sektor Ruske Federacije.
Konkretno, radi se o sankcijama prema:
• Dve najveće ruske naftne kompanije Gazprom Neft i Surgutneftegas, koje obavljaju eksploataciju, proizvodnju i prodaju nafte;
• svim podružnicama ove dve naftne kompanije (ukupno 14 podružnica Gasprom Nefta i šest
podružnica Surgutneftegasa) kao i kompanijama u kojima Gazprom Neft i Surgutneftegas imaju
direktno ili indirektno vlasništvo preko 50 odsto (sve kompanije su nabrojane u Aneksu 1 pomenute odluke Ministarstva finansija SAD30);
• 183 plovila, uglavnom tankera koji su deo tzv. „flote u senci“ (veliki broj njih je pod zastavom
Paname i svi su navedeni u Aneksu 2 odluke), tankera koji su u vlasništvu ruskih operatera flote i
prema dva pružaoca pomorskog osiguranja sa sedištem u Rusiji (Ingosstrah osiguravajuća
kompaniju i Alfastrakhovanie Group, koja je ranije bila pod sankcijama Velike Britanije);
• svim kompanijama koje se bave trgovinom i imaju nejasne korporativne strukture i osoblje koje
je povezano sa Rusijom, i prikrivaju svoje poslovne aktivnosti koje omogućavaju izvoz nafte u
velikim količinama (navedeno u Aneksu 3 odluke);
• više od 30 dobavljača naftnih polja sa sedištem u Rusiji (navedeni u Aneksu 4 odluke).
Shutterstock/frantic00- NIS u Novom Sadu
,,Kompanija NIS se, zajedno sa još pet kompanija koje su registrovane u Luksemburgu, Tadžikistanu, Kazahstanu i dve kompanije u Kirgiziji, našla na listi Aneksa 1 odluke Ministarstva finasija SAD, jer u vlasničkoj strukturi NIS-a Gasprom Neft ima vlasničko učešće 50 odsto akcijskog kapitala. Ostatak akcija NIS-a je raspoređen tako da 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija, 6,15 odsto akcija je u vlasništvu Gasproma, a 13,98 osto akcija pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Usled sankcija, a u skladu sa odredbama člana 132, stav 1. Zakona o tržištu kapitala, kao i Statutom i Pravilima poslovanja Beogradske berze, privremeno je obustavljena trgovina akcijama NIS-a. U praksi se privremena obustava trgovine sprovodi ukoliko se očekuju informacije koje mogu značajno da utiču na cene akcija i trgovinu, a u cilju zaštite interesa i sigurnosti učesnika u trgovanju’’, piše Sanja Filipović u MAT-tu.
Puna primena sankcija protiv NIS-a će nastupiti 27. februara 2025. godine, a u međuvremenu je osnovana radna grupa pri Vladi Srbije čiji je cilj da prikupi dodatne informacije od Ministarstva finansija SAD-a i da ispita mogućnosti za pronalaženje rešenja sa ruskim partnerima. NIS je u utorak 4. februara 2025. godine uputio zvaničan zahtev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na 90 dana, a to su podržale Vlade Srbije i Mađarske. Nedelju dana pre toga, hrvatski naftovod JANAF je preko advokatske kancelarije u Vašingtonu podneo zahtev američkom međunarodnom telu za sankcije da JANAF-u dopusti da ispuni svoj ugovor s NIS-om koji podrazumeva transport 10 miliona tona sirove nafte. NIS je glavni partner JANAFA i oko 95 osaro sirove nafte doprema preko ovog naftovoda sa kojim ima aktivan ugovor o snabdevanju do 31. decembra 2026. godine.
NIS od decembra 2022. godine više ne uvozi rusku naftu preko JANAFA zbog šestog paketa EU sankcija Ruskoj Federaciji (maj 2022. godine) koji predviđa zabranu uvoza ruske nafte morskim putem. Kako bi se zaštitili od mogućih sankcija, NIS je još u proleće 2022. godine promenio vlasničku strukturu tako što je većinski udeo Gaspromnefta (koji je pod sankcijama) smanjen na 50 odsto u korist Gasproma (koji tada nije bio pod sankcijama). To je omogućilo NIS-u da nastavi sa poslovanjem sa EU i ostvari značajan profit 2022. godine preradom diskontovane ruske nafte i prodajom njenih derivata sa premijom.
Privatizacija NIS-a je sprovedena na osnovu energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom koji je pored toga predviđao da Gasprom izgradi deonicu gasovoda Južni tok kroz Srbiju i gasno skladište Banatski Dvor. Energetski sporazum je ratifikovan u Narodnoj skupštini u septembru 2008. godine, a za njegovo potvrđivanje glasalo je 214 poslanika (protiv su bila svega 22 poslanika), što pokazuje da je o tom pitanju postojao konsenzus tadašnje vlasti i opozicije.
Većinski paket akcija NIS-a (51 odsto) je prodat Gaspromneftu za 400 miliona evra, uz obavezu da ruski partner investira dodatnih 500 miliona evra u razvoj kompanije. Mada je u javnosti bilo dosta polemike oko visinecene za koju je prodat većinski paket akcija, treba imati u vidu da je od tada u NIS investirano više od 4 milijarde evra (od čega oko 30% u ekološke projekte) i da su nakon privatizacije kapitalna investiranja porasla na godišnjem nivou čak 3,6 puta. Zahvaljujući investicijama, Rafinerija nafte u Pančevu je danas jedna od najmodernijih i ekološki najnaprednijih u regionu. Pored toga, izvršena je diversifikacija poslovanja NIS-a na sektor proizvodnje i trgovine električnom energijom i započeto je poslovanje u zemljama regiona (Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji), piše u MAT-u.
Pad prihoda NIS-a
Nakon privatizacije su značajno poboljšani svi poslovni pokazatelji, ali nakon rekordnih rezultata 2022. godine, sankcija su se odrazile na pogoršavanje rezultata poslovanja. Prema podacima za 2024. godinu, NIS je u odnosu na prošlu godinu imao blagi pad prihoda od jedan odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 osto, a ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA je smanjen za 35 odsto.
Činjenica je da je privatizacijom NIS-a, Srbija izgubila kontrolu nad upravljanjem kompanijom koja je jedini proizvođač sirove nafte i prirodnog gasa, jedini prerađivač nafte i vlasnik najveće mreže maloprodajnih objekata za benzin u Republici Srbiji (danas je to više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona). Upravo iz tog razloga, NIS se mora posmatrati u širem kontekstu, odnosno mora se sagledati njegov značaj i doprinos privredi Srbije.
Prema studiji revizorsko-konsultantske kompanije KPMG koja je imala za cilj sagledavanje ekonomskog uticaja NIS-a u Republici Srbiji u periodu 2010-2020. godine, utvrđeno je da je NIS imao prosečan godišnji direktan doprinos bruto domaćem proizvodu od 5,1%, dok je prosečan godišnji doprinos NIS-a bruto dodatoj vrednosti Srbije bio oko 2,6%. Prosečan godišnji direktan doprinos kompanije NIS bruto dodatoj vrednosti u sektorima poslovanja iznosio je oko 4,7%, dok je uticaj na ekonomske aktivnosti u kojima posluje kompanija iznosio oko 12,1%. Takođe, NIS je u prethodnoj deceniji bio u vrhu liste domaćih izvoznika sa prosečnim godišnjim izvozom vrednim 262 miliona evra.
Prema izveštaju Agencije za privredne registre za 2023. godinu, NIS je izgubio prošlogodišnju prvu poziciju jer su poslovni prihodi smanjeni za petinu, pre svega, usled pada prihoda od prodaje proizvoda i usluga na domaćem (17,6 odsto) i inostranom tržištu (za trećinu). Poslovni dobitak je prepolovljen jer su poslovni rashodi opadali sporijim tempom od pada prihoda od prodaje, a neto dobitak je bio na nivou od 44,8 osto dobitka ostvarenog u prethodnoj godini (treće mesto). Izvor: „Izveštaj o sto naj…privrednih društava“, Agencija za privredne registre (2024).
Danas je NIS jedan od najvećih vertikalno integrisanih, energetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi, koji ukupno zapošljava oko 13.500 ljudi (uključujući i zaposlene u HIP Petrohemija u kojoj je NIS 2021. godine uvećao vlasnički udeo na 90 odsto osnovnog kapitala).
Pored toga, NIS je jedan od najvećih budžetskih davalaca jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. godini iznosile oko dve milijarde EUR, što je u poređenju sa visinom budžeta Republike Srbije iznosilo oko 12 odsto. Imajući u vidu značaj koji kompanija ima za srpsku privredu, ali i činjenicu da sankcije direktno ugrožavaju snabdevanje zemlje, postavlja se pitanje kako u kratkom roku pronaći adekvatno rešenje za prisutne probleme. (B.G.)