Uprkos svojoj veličini, mali poljoprivrednici proizvode više od trećine svetske hrane na samo 24 odsto globalnih poljoprivrednih površina. Oni takođe osiguravaju do 80 odsto snabdevanja hranom u podsaharskoj Africi i Aziji odnosno gotovo dve milijarde ljudi zavisi od proizvodnje ovih poljoprivrednika, podaci su Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koje je preneo Euractiv. Međutim, navodi FAO, bez obzira na njihovu ključnu ulogu u snabdevanju lokalnih zajednica, mnogi mali poljoprivrednici među najsiromašnijim su ljudima na svetu, često i pogođeni glađu. U svom izveštaju, dodaju da je poljoprivreda doživela značajan tehnološki napredak u poslednjim decenijama. Precizna poljoprivreda kao što su automatsko upravljanje, optimizacije setve, mapiranje prinosa, pokazala se vrednima kako za prihod tako i očuvanje životne sredine, ali prelazak na vrhunsku tehnologiju nije ekonomski isplativa opcija za malo gazdinstvo.
Mali poljoprivrednici širom sveta ekonomski gledano, bore se sa finansijskim ograničenjima kao što su otežan pristup kreditima, visoki troškovi inputa, na primer đubriva, kao i konkurencijom velikih kooperacija. “Manjak radne snage, depopulacija i sve veći troškovi proizvodnje dodatno komplikuju njihovu sposobnost održavanja profitabilnog poslovanja”, opisuju. Prema nedavnoj studiji, mnogi programi ruralnog razvoja i prateće subvencije, kako širom sveta tako i u Evropi, imaju ograničen uspeh u rešavanju temeljnih uzroka ruralnog siromaštva. To je uglavnom zato što su usredsređeni na kratkoročna rešenja bez doprinosa dugoročnoj strukturnoj transformaciji.
Piše: Branislav GULAN
Planeta Zemlja neće imati dovoljno pitke vode do 2040. godine?
Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse, četvrtina čovječanstva pogođena je nestašicom vode. U pitanju su zemlje Sjeverne Afrike i Bliskog istoka. Zbog toga se očekuje, da do 2040. godine Zemlja ostane bez dovoljnih količina pitke vode, što je još prošle godine ocijenjeno i objavljeno na stranici organizacije World Water Reserve. Od 1960. godine do danas potrošeno je dva puta više vode nego što bi trebalo, a ocenjuje se da će udvostručena potrošnja vode nastaviti ići istim tempom. Za poljoprivredu, industriju i stanovništvo na godišnjem nivou se iskoristi oko 80 posto količina vode koje su na raspolaganju.
Stanovništvo na Zemlji se svakodnevno uvećava, što samim tim i povećava potrebu za vodom, a na to također utječu i vremenski uvjeti, koji se sve češće naglo mijenjaju. Očekuje se da do 2040. godine Zemlja ostane bez dovoljnih količina pitke vode, što je pe nekoliko godina godine ocenjeno i objavljeno na stranici organizacije World water reserve.
Pravo i izazov
Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave.
Primarni cilj Konferencije je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030.
Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali su u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi o vodi. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest o vodi našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okupljene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), I Revolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine.
-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato ćemo i ovu priliku iskoristiti da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima. Ovaj događaj smatrao se „generacijskom šansom“ jer se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravljalo o vodi. Poslednja ovakva konferencija, pre ove, Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. U 2024. godine bilo je više hiljada učesnika, a zemlje domaćini bili su Tadžikistan i Holandija. Na skupu je bio redstavljen sveobuhvatan pregled implementacije ciljeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”.
Dve milijarde stanovnika sveta nema pristup pijaćoj vodi!
Povodom Svetskog dana voda u sedištu UN od 22. do 24. marta, održi se Konferencija Ujedinjenih nacija o vodi. Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da 2,2 ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave.
Primarni cilj ovakvih konferencija je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine.
Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi koji si bili zastupani na poslednjoj konferenciji. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije.
-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato smo iskoristili i ovu priliku da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je Iva Marković, pred odlazak na poslednji svetski skup o vodi.
Nestašica vode je svetski problem
Više od dve milijarde ljudi nema pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nema pristup sigurnim sistemima sanitacije, navode iz UN-a. Nedostatak pitke vode postaje jedan od najvećih globalnih problema!
Klimatske promene remete vremenske obrasce, dovodeći do ekstremnih vremenskih događaja, nepredvidive dostupnosti vode, pogoršavajući nestašicu vode i zagađujući zalihe vode.
Voda je direktna žrtva globalnog zatopljenja, ali i glavni faktor njegovih učinaka. Svet koji se zagrejava prirodno dovodi do isparavanja više vode u atmosferi, uzrokujući suše, smanjenje vodnih resursa i salinizaciju tla. Ti se rizici brzo pretvaraju u društvenu i političku nestabilnost piše Haris Ljevo.
U martu 2023.godine UN je održao konferenciju o budućnosti vode u svetu koji je sve više pogođen klimatskim slomom. Brojni su primeri problema s nestašicom vode u kojem se svet već sada nalazi, a neki stručnjaci idu s toliko crnim prognozama da tvrde da će se u budućnosti voditi ratovi za vodu kao što su se do sada vodili za naftu!?
Klimatske promene remete vremenske obrasce, dovodeći do ekstremnih vremenskih događaja, nepredvidive dostupnosti vode, pogoršavajući nestašicu vode i zagađujući zalihe vode. Takvi utjecaji mogu drastično utjecati na količinu i kvalitetu vode koja je deci potrebna za preživljavanje.
Danas se promena klime oseća prvenstveno kroz promenu vode! Milioni dece su u opasnosti. Ekstremne vremenske prilike i promene u obrascima ciklusa vode otežavaju pristup sigurnoj pitkoj vodi, posebno za najugroženiju djecu. Oko 74 odsto prirodnih katastrofa između 2001. i 2018. godine bilo je povezano s vodom, uključujući suše i poplave. Očekuje se da će se učestalost i intenzitet takvih događaja samo povećati s klimatskim promjenama.
Otprilike 450 miliona dece živi u područjima visoke ili izrazito visoke ranjivosti na vodu. To znači da nemaju dovoljno vode za zadovoljenje svakodnevnih potreba. Kada katastrofe pogode, one mogu uništiti ili kontaminirati cele zalihe vode, povećavajući rizik od bolesti poput kolere i tifusa na koje su deca posebno osetljiva.
Rastuće temperature mogu dovesti do smrtonosnih patogena u izvorima slatke vode, čineći vodu opasnom za piće. Kontaminirana voda predstavlja ogromnu opasnost za živote dece. Bolesti povezane s vodom i sanitarnim uslovima jedan su od vodećih uzroka smrti djece mlađe od pet godina.
Svaki dan preko 1.000 dece mlađe od pet godina umre od bolesti povezanih s neadekvatnom vodom, sanitarnim i higijenskim uslovima!
Klimatske promene pogoršavaju nedostatak vode u područjima s izrazito ograničenim vodnim resursima, što dovodi do povećane konkurencije za vodu, čak i sukoba. Do 2040. godine gotovo jedno od četvoro dece živeće u područjima s izrazito visokim nedostatkom vode!
Porast nivoa mora uzrokuje slatku vodu koja postaje slana, ugrožavajući vodne resurse na koje se oslanjaju milioni ljudi. Klimatske promene se događaju sada. Moramo delovati, a voda je deo rešenja, upozorava UNICEF.
Globalni problem koji postaje sve gori
Nestašica vode preti zdravlju i razvoju zajednica širom sveta. Klimatske promene intenziviraju problem, terajući vlade da pronađu inovativnije načine saradnje za rešavanje problema s vodom, navodi se u analizi Veća za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations, CFR).
CFR navodi kako milijarde ljudi širom sveta nemaju odgovarajući pristup jednom od bitnih elemenata života: čistoj vodi! Iako su vlade i humanitarne organizacije pomogle mnogima koji žive u regijama s nedostatkom vode da dobiju pristup poslednjih godina, predviđa se da će se problem pogoršati zbog globalnog zatopljenja i rasta stanovništva. U međuvremenu, nedostatak međunarodne koordinacije o sigurnosti vode usporio je potragu za rešenjima.
Foto: lična dokumentacija autora – Veliki broj ljudi u svetu prisiljen je stajati u redu za pitku vodu (Reuters)
Nestašica vode može se dramatično razlikovati od jednog mesta do drugog, u nekim slučajevima uzrokujući širu štetu, uključujući javno zdravlje, ekonomski razvoj i globalnu trgovinu. Takođe može potaknuti masovne migracije i izazvati sukobe u svetu!
Sada raste pritisak na zemlje da provedu održivije i inovativnije prakse i poboljšaju međunarodnu saradnju u upravljanju vodama.
Šta je vodeni potres?
Do vodenog potresa, odnosno nestašice vode, dolazi kada potražnja za sigurnom, upotrebljivom vodom u određenom području premašuje ponudu. Što se tiče potražnje, velika većina, otprilike 70 odsto, svetske slatke vode koristi se za poljoprivredu, dok je ostatak podeljen između industrijske (19 odsto) i kućne upotrebe (11 odsto), uključujući i vodu za piće.
Naučnici imaju različite načine definiranja i merenja stresa vode, uzimajući u obzir niz faktora uključujući sezonske promene, kvalitet vode i dostupnost. U međuvremenu, merenja vodnog stresa mogu biti neprecizna, posebno u slučaju podzemnih voda.
“Svake brojke treba uzeti s rezervom”, kaže Upmanu Lall, profesor sa Univerziteta Columbia i stručnjak za vodu. “Nijedna od ovih definicija obično ne uzima u obzir korišćenje podzemne vode ili zalihe podzemne vode.”
Nestašica vode često se dijeli u dvije kategorije: fizička nestašica, kada postoji nestašica vode zbog lokalnih ekoloških uvjeta; i ekonomska oskudica, kada postoji neadekvatna vodna infrastruktura. To dvoje često dolazi zajedno i uzrokuje stres vode. Na primjer, područje pod stresom može imati i manjak padavina kao i nedostatak odgovarajućeg skladišta vode i sanitarnih objekata.
Stručnjaci kažu da čak i kada postoje značajni prirodni uzroci za nedostatak vode u regiji, ljudski faktori često imaju ključnu ulogu u problemu, posebno u pogledu pristupa čistoj vodi i sigurnim sanitarnim uslovima. Rat u Ukrajini, priemra radi, oštetio je kritičnu infrastrukturu, ostavljajući šest miliona ljudi s ograničenim ili nikakvim pristupom sigurnoj vodi u 2022. godini.
“Problem pitke vode gotovo uvek nema nikakve veze s fizičkom nestašicom vode”, kaže Mark Giordano sa Univerziteta Georgetown, stručnjak za upravljanje vodama.. „To je povezano s nedostatkom finansijskih i političkih sredstava za postavljanje infrastrukture kako bi se ljudi snabdeli čistom vodom. Odvojeno je.”
U isto vreme, neka područja koja pate od fizičke nestašice vode imaju infrastrukturu koja je omogućila razvoj života, poput Omana i jugozapadnog dela Sjedinjenih Američkih Država. Razne vlasti, od nacionalnog do lokalnog nivoa, upravljaju ili na drugi način uteču na vodoopskrbu.
Pandemija COVID-a 19 povećala je potrebu za sigurnim pristupom vodi. Pranje ruku jedan je od najefikasnijih alata za borbu protiv koronavirusa, ali zdravstveni stručnjaci primetili su da tri od deset osoba, ili 2,3 milijarde ljudi u svetu, nisu mogle prati ruke kod kuće na početku pandemije.
Pitka voda postaje jedan od najvećih izazova s kojima se vlade svjetskih zemalaj moraju suočiti (EPA) (EPA)
Rastuća nestašica vode u EU
Problem s nedostatkom pitke vode nemaju samo zemlje trećeg sveta. EU, iako politički i ekonomski veoma moćna organizacija, takođe ima određenih problema. Olivia Lazard iz Carnegie Europe smatra kako je strategija EU-a za vodu, previše plitka!
“Rehidracija Zemlje golem je i hitan izazov. Evropa već doživljava rezultate rastuće nestašice vode. Suše postaju geološke. U zemlji poput Francuske to više nije ograničeno samo na trgovačke prolaze kao rezultat presušivanja reka ili smanjenja poljoprivredne proizvodnje. To takođe uzrokuje povećanu političku polarizaciju i građansko nasilje“.
Kao odgovor na suše, francuska vlada je odlučila izgraditi infrastrukturu sliva vode koja je posebno dizajnirana za pružanje dodatne podrške poljoprivrednim proizvođačima. Ali strukture sliva vode postale su fizička utjelovljenja podela između onih koji favoriziraju strategije ublažavanja rizika suočenih s klimatskim promenama, sa ciljem da nastave poljoprivredno poslovanje kao i obično – oni koji favoriziraju promenu sistema, podržavajući ekološki prihvatljiviju i lokaliziranu poljoprivredu.
Više vode koja ulazi u atmosferu pojačava učinke ugljičnog dioksida i klimatskih poremećaja, kao što su suše, poplave, požari kao i cikloni. Jedan od najhitnijih zadataka čovečanstva je ponovno dovesti vodu u krajolike kako bi se zaustavilo, ako ne i preokrenulo, oštećivanje tekućih i dostupnih izvora vode, smatraju naučnici.
Svet mora postati pametan u vezi s vodom. Svako ima svoju ulogu i ne možemo sebi priuštiti čekanje, naveo je UNICEF izražavajući zabrinutost u vezi problema s nestašicom pitke vode u svetu. Nestašice vode zbog njene preterane potrošnje i klimatskih promena mogle bi dovesti do svetske krize vode, upozorili su iz UN u izveštaju.
Više od dve milijarde ljudi nema pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nema pristup sigurnim sistemima sanitarija, navodi se u izveštaju agencije UN-Water i UNESCO-a uoči današnjeg otvaranja konferencije UN-a o vodi u New Yorku.
„Vampirska“ potrošnja
Svet „slijepo putuje opasnim putem… vampirske prekomjerne potrošnje i prekomjernog razvoja”, navodi se u izvještaju, koji je preneo BBC. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres kaže da se voda, koja je “krvotok čovječanstva”, troši neodrživom upotrebom, zagađenjem i nesputanim globalnim zagrijavanjem.
U izveštaju se upozorava da “nestašica vode postaje endemska” zbog prekomernog trošenja i zagađenja, dok će globalno zagrevanje povećati sezonske nestašice vode kako u oblastima bogatim vodom tako i u onim koje već osećaju manjak.
Povećavaju se neizvesnosti!
Richard Connor, vodeći autor izveštaja, rekao je kako približno deset posto stanovništva svijeta trenutno živi u oblastima gdje je nestašica vode visoka ili kritična. „U našem izvještaju navodimo kako do 3,5 milijardi ljudi živi u uvjetima s manjkom vode najmanje jedan mjesec dana godišnje”, rekao je on za BBC. Connor je rekao novinarima da se “neizvjesnosti povećavaju”, kada je reč o globalnom snabdevanju vodom i kako će definitivno doći do globalne krize ako se ne počne rešavati taj problem.
Prema najnovijem izveštaju UN-a o klimi, gotovo polovina stanovništva sveta ima manjak vode bar deo godine!
Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres rekao je da se voda, koja je “krvotok čovječanstva”, troši neodrživom upotrebom, zagađenjem i nesputanim globalnim zagrijavanjem (Reuters)
Nedostatak vode utiče i na ekonomsku stabilnost!
Prema procenama Svetske banke, ovaj problem uticaće negativno i na ekonomiju u zemljama koje budu najviše pogođene. U državama Bliskog istoka i severne Afrike očekuje se da će ekonomski gubici do 2050. godine biti između šest i 14 odsto BDP-a.
Ipak, neke države posvetile su se ovom problemu i trude se učiniti ono što je moguće. Oman, koji je jedan od 17 najugroženijih, svu otpadnu vodu prerađuje i od 100 odsto iskoristi ponovo 78 posto vode!
Visokom razinom stresa kada je u pitanju nestašica vode, označene su 44 države u kojima živi jedna trećina sveta. Jedna od najugroženijih, pored Omana, je Indija u čijem su šestom gradu po veličini Chenneiu rezervoari skoro u potpunosti suvi.
Stručnjaci, ipak ocenjuju da je moguće dobro regulirati i pravilno upravljati postojećim kapacitetima vode, kao što je slučaj s Omanom. U Saudijskoj Arabiji počeo se provoditi program pod nazivom “Kapljica”, koji ima za cilj smanjiti potrošnju vode za 43 posto.
U Namibiji se u posljednjih 50 godina fekalna voda prerađuje i koristi kao pitka, dok je u Australiji prepolovljeno snabdijevanje vodom iz domaćih izvora.
Tri ključna rješenja za problem nedostatka vode
Pored pomenutih mogućih rešenja, koja se već provode u nekim državama, postoji još nekoliko od kojih su tri ključna, ocenjuju stručnjaci.
- Prvo se odnosi na korišćenje vode u poljoprivredi. Proizvođači bi se, ocenjuju stručnjaci, trebali okrenuti proizvodnji semena koje zahteva manje vode i koristiti precizno zalivanje umesto toga što se voda rasipa po poljima!
- Drugo podrazumeva da se malo više sredstava uloži u građevinsku i zelenu infrastrukturu u cilju toga, da postrojenja za prečišćavanje i održavanje vodnih područja rade u tandemu.
- I treće rešenje odnosi se na prerađivanje otpadne vode i ponovno korišćenje kao pitke!
Ovaj problem mogao bi izazvati ratove i ekonomsku nestabilnost!?
Ako se ovom problemu ne pristupi na vreme i na adekvatan način, to može imati velike i vrlo negativne posledice. Došlo bi do nestašice hrane, ali i do ekonomske nestabilnosti, kao i nestabilnosti vlada.
To bi moglo stvoriti sukob među državama, a posledice bi mogle otići mnogo dalje po čemu bi 21. stoleće moglo biti obeleženo kao bitka za pitku vodu.
Stručnjaci ne odbacuju mogućnost ratova zbog nedostatka pitke vode!
Ujedinjeni narodi podsetili su, da je zbog tog problema 1947. godine zabeleženo 37 sukoba! Više od 800 miliona ljudi nije imalo pitku vodu pre dve godine, a više od 2,5 milijardi nije imalo mogućnost za obavljanje osnovnih higijenskih uslova zbog nedostatka vode! Ujedinjeni narodi procenjuju, da će se broj ljudi na Zemlji do 2050. povećati sa 7,8 na 9,8 milijardi.
EU pokušava smanjiti rizik od nestašice vode za navodnjavanje!
U tri godine 41 sukob zbog pitke vode!
U skorijem periodu iza nas, bilo je sukoba zbog pitke vode, te je tako u Oaklandu od 2010. do 2013. Zabeležen 41 oružani sukob izazvan upravo nedostatkom vode za piće, objavio je institut “Pacific” u Oaklandu. I na Balkanu je bilo istih sukoba. Pre 18 godina Makedonci i Albanci došli su u sukob zbog kontrole nad izvorom Rašče i rezervoarima kojima se Skoplje snabdeva vodom, piše Andrkijana Glišić, a prenosi Sputnjik Srbija. Analitičari ne pominju potrebe zaq kopanjem novih kanala, već za ČIŠĆENJE postojećih! Koji su BITNI kod prekomernih oborina koji se sve češće pojavljuju. A, zbog zapuštenosti istih njive su pod vodom, ALI se uredno pozivaju na pojaseve koje nesmijemo obrađivati uz te kanala.
Ukazuje se i na potrebu čišćenja hidrosistema D-T-D u Srbiji. Kada je građen od 1947. pa do 1977. godine iz njega je iskopano više od 135 miliona kubika zemlja. Toliko je iskopano i u vreme gradnje Panamskog kanala. Da bi se D-T-T sad doveo u funkciju, kako ne bi bio najveća promašena investicija u Evropi, posle Drugog svetskog rata, iz njega je potrebno sad das se očisti više od 15 miliona kubika zemlje. Tada bi on ispunjavao ulogu za koju je građen. Da bude koristan za privredu, plovidbu i za turizam!
Iskop kanala i rizik od suše u Hrvatskoj!
Poznavaociu prilika pišu da iskopom svih kanala spušten je nivo podzemnih voda što povećava rizik od suše. Tako Đuro Japarić navodi da na kanalima treba raditi drugačije zahvate, jasno uz održavanje, ali se mroaju i održavati. U nizini Slavonije i Baranji nemaju interes ljudi koji imaju državnu zemlju na privremeni zakup od dve, pet i 10 godina! Oni koji imaju zemlju u brdskoj Slavoniji i bez izgradnje akumulacija nemaju vodu za neko bitnije navodnjavanje ! Postoji jezero Borovik u Hrvatskoj od kojega se moraju ukopati cijevi za navodnjavanje sa prirodnim padom. To isto omogućava i jezero PETNJA, a posebno da se sagradi akumulacija Londža (deo radova je izveden) moguće zapremine 20, odnosno pet miliona kubika pa bi sa prirodnim padom bilo moguće navodnjavati oko 5.000 hekktara. Kamenska 1 i 2 mogu imati preko 50 miliona kubika i mogućnost navodnjavanja sa prirodnim padom, plus uzgoj ribe, plus proizvodnja struje ( HIDROELEKTRANA je sagrađena u Pleternici ) i onda sa planskim ispuštanjem vode iz Kamenska 1 i 2 te Londža, pa možete shvatiti mogućnost korištenja vode, plus vodosnabdevanje. Ili od Našica prema Zagrebu u brdskoj SLAVONIJI mora se ići u program izgradnje više stotina MALIH akumulacija i velikih kao što je opisano! Na površinski MALIM i usitnjenim parcelama POJEDINCI ne mogu napraviti ni male akumulacije, pa to MORA BITI državni program uz IZMENE Zakona o vodama! ENERGETIKA, NAVODNJAVANJE , VODOSNABDEVANJE , UZGOJ RIBE , REKREACIJA, to su mogućnosti u BRDSKOJ SLAVONIJI!
Stručnjak Đuro Japarić, kaže da za početak, prvo bi trebali riješiti odvodnju koja je zapuštena i odnese u većini slučajeva prinose. Po njegovim rečima, ,,teka kada se da se riješi to onda se može razgovarati o navodnjavanju. Bitno je za hrvatske političare da je Hrvatska bogata sa vodom, a istina je da je za Slavoniju i Branju smještaj glavnih vodotoka NEPOVOLJAN, sjever Drave, jug Sava, istok Dunava, te željeni kanal Dunav – Sav, a na čijem sam projektu predstavljanja bio i vidio dio izvedenih radov . Središnji , brdski , dio Slavonije ima puno manjih vodotoka u kojima je količina vode svake godine sve manja. Na tim vodotocima MORAJU se graditi VELIKE AKUMULACIJE ; Londža kod Čaglina , Kamenska 1 i 2 itd . , te VELIKI broj malih akumulacija. REŽIM u Zagrebu, ne poduzima ništa bitno u smislu izgradnje AKUMULACIJA i sustava za navodnjavanje ! U vodoopskrbi stanovništva već ima problema, a mnogi nemaju PRIKLJUČAK na vodovode u državi nazovi, ,,bogatoj’’ sa vodom. Zašto’’, pita se Japarić.
Glad i žed!
Više od dve milijarde ljudi na zemljinoj kugli nemaju pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nemaju pristup sigurnim sistemima sanitariha, navodi se u izveštaju agencije UN-Voda i Uneska.
- Više od 2,2 milijarde ljudi i dalje nema pitku vodu, a 4,2 milijarde nema benefite za vodu!
- Nedostatak pitke vode postaje jedan od najvećih globalnih problema;
- Porast nivoa mora uzrokuje slatku vodu koja postaje slana, ugrožavajući vodne resurse na koje se oslanjaju milioni ljudi. Klimatske promene se događaju sada. Moramo delovati, a voda je deo rješenja, upozorava UNICEF;
- Međutim, oko 2,2 milijarde ljudi još nemaju pristup pitkoj vodi, što uključuje 785 miliona ljudi koji nemaju zaštićen izvor vode na udaljenosti od pola sata;
- Gotovo trećina svjetskog stanovništva nema pristup čistoj vodi, a više od polovine ih nema odgovarajuće sanitarne čvorove, što znatno povećava rizik od pojave !
- Istraživači sa Univerziteta Northwestern i UNC otkrili su da u SAD, uprkos tome što preko 97 posto stanovništva ima pristup čistoj vodi, oko 40 odsto ljudi koji to nemogu koristiti!
- Predviđa se da će se globalna potražnja za vodom povećati 55 odsto do 20250. odine! procenata U svetu više od dve milijarde osoba nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dve milijarde ljudi, odnosno svaki četvrti stanovnik planete, nemaju pristup bezbednoj vodi za piće!
Preskupa ulaganja
Prema izveštaju, nakon razgovora sa skoro 2.000 poljoprivrednika u sedam zemalja, a koje predstavljaju 43 odsto evropske poljoprivredne proizvodnje, došli su do podatka da 80 odsto njih navodi da potražnja potrošača podstiče usvajanje održivih praksi, a samo 46 odsto smatra to sredstvom za poboljšanje učinka gazdinstva.
Poljoprivrednici su takođe izrazili zabrinutost zbog skupih ulaganja potrebnih za prilagođavanje tehnologija poput sistema navodnjavanja klimatskim promenama. Na primer, samo tri odsto nemačkih proizvođača krompira ima navodnjavanje. Sa niskim prihodima i osetljivošću na tržišne fluktuacije, mali i srednji ne mogu sami da reše ovaj problem!
Identifikovali su i značajne razlike u intervencijama kroz strateške planove Zajedničke poljoprivredne politike. Poljoprivrednici su izrazili zabrinutost da bi ta razlika mogla narušiti tržišnu konkurentnost.
Istaknuto je i da su poljoprivrednici ključan faktor opstanka ruralnih krajeva, a standardizovani pristupi i studije temeljene samo na dokumentima, ne vide specifičnosti ovih područja i njihovih potreba. Zato je potrebno prepoznati ih i doneti intervencije koje će biti efikasnije.
Analiza gazdinstava farmi
Foto: Goran Mulić – U Srbiji postoji 217.623 gazdinstva sa posedom do 2,5 hektara.
- Prema podacima RZS u Srbiji postoji ukupno 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se obrađuje 3.257.100 hektara. Prema pdoacima RZS u Srbiji trenutno postoji 508.355 poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. Prema popisu poljoprivrede u Srbiji postoji ukupno 1.150.653 lica na gazdinstvima. To je za 14 odsto manje nego li pak 2018. godine. Tada ih je prema RZS bilo 1.336.714…
- Prosečna sarost nosiocia gazdinstva u Sribjuii sad je 60. godina, Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je malđi od 40 godina!
- Prosečno gazdinstvoa ui Srbij je veličlien 6,4 hekara. Na njemu se gaji jedna krava, pet, svinja, tri ovce tri košnice pčela i 43 živine!
Gazdinstva u Srbiji
- Seosko stanovništvo je u ovom periodu, od 2018. do početgka 2024. godine smanjeno za 311.139 stanovnika (10,9 odsto);
- Po prvi put je opalo na nivo ispod tri miliona, te danas čini 40,6 odsto ukupnog stanovništva Srbije;
- Najveće smanjenje stanovništva zabeleženo je u seoskim naseljima Regiona Južne i Istočne Srbije, gde je za devet godina broj stanovnika smanjen za čak 19 odsto. Region Šumadije i Zapadne Srbije je danas jedini u Srbiji u kojem više stanovnika živi u seoskim nego u gradskim naseljima (52,6 odsto);
- Opadanje broja stanovnika ruralnih oblasti nešto veće u ženskoj nego u muškoj populaciji;
- Ruralna ženska populacija napušta selo u ranijem starosnom dobu i da češće nego muško stanovništvo trajno migrira… Zbog veće mogućnosti zapošljavanja ženske radne snage u tercijarnom sektoru na poslovima koji ne zahtevaju visok nivo obrazovanja (ugostiteljstvo, trgovina i sl.), kao i veća mogućnost ekonomskog zbrinjavanja mlađih muškaraca kroz radno angažovanje na sopstvenom gazdinstvu;
Uzrok nerazvijene poljoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika, pa je nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemljišta srpska poljoprivreda procvetati u najmanju ruku neozbiljno. Kada god se zapodene priča o domaćoj poljoprivredi, neizbežno se, pre ili kasnije, svi problemi koji postoje pravdaju veličinom poseda. Naime, u javnosti se uporno forsira ideja da je jedini isplativi način bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom što veća površina koja se obrađuje. U prilog tome stalno se plasiraju informacije kako je prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji tri puta manje nego u Evropskoj uniji, pa je logično zašto je srpska poljoprivreda tu gde jeste.
Istovremeno, često se govori i o usitnjenosti poseda (U Srbiji ima oko 19 miliona parcela), ali se nikada do kraja ne objasni da su sitan i usitnjen posed dva odvojena problema koji imaju različite posledice, ali se i rešavaju na različite načine. Pojam “sitan” odnosi se na veličinu ukupne površine koju jedno gazdinstvo obrađuje, dok “usitnjen” objašnjava da ta površina nije u jednom komadu, već se sastoji od fizički odvojenih parcela. I ma koliko ovo izgledalo kao cepidlačenje, zapravo je reč o potrebi da se selektivne informacije, koje na kraju dovode do pogrešnih zaključaka i loših zakonskih rešenja, preciznije definišu. Prema pdoaciamj RYS u Srbiji ima vi[e od 216.500 vlasnika njiva veličine do 2,5 hektara!
Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine
Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata
| hilj. m3 | ||
|---|---|---|
| 2023 | 2024 | |
| Ukupno | 70430 | 66742 |
| Iz podzemnih voda | 2756 | 3326 |
| Iz vodotoka | 65852 | 61941 |
| Iz ostalih izvora | 1821 | 1474 |
Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, ha
| 2024 | Tip navodnjavanja | |||
|---|---|---|---|---|
| površinski | orošavanje | kap po kap | ||
| Ukupno | 48668 | 113 | 44274 | 4281 |
| Oranice i bašte | 45514 | 6 | 44081 | 1428 |
| Voćnjaci | 2884 | 0 | 82 | 2802 |
| Ostalo | 270 | 107 | 112 | 51 |
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). (
Idemo redom.
Prvo, tačno je da je prosek gazdinstava u EU veći nego u Srbiji – prema podacima Evropske komisije, prosečna veličina gazdinstva u EU iznosi oko 15 hektara, a u Srbiji 5,44 hektara. Međutim, mnogo su bitniji podaci koji pokazuju koliko procentualno ima farmi određene veličine a oni govore da čak 49,1 odsto svih farmi u EU ima površinu manju od dva hektara, 20,2 odsto je veličine od dva do pet hektara, dok je samo oko tri odsto poseda većih od 100 hektara – pogledajte u tabeli na kraju teksta.
Istovremeno, prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine samo osam odsto gazdinstava u Srbiji je bilo je do dva hektara, a čak 23,6 odsto, odnosno gotovo osam puta više nego u EU, veće je od 100 hektara. Kada uporedimo ove podatke, jasno je da veličina poseda nije presudni faktor za stepen razvijenosti poljoprivrede, s obzirom na to da je na teritoriji EU gotovo 50 odsto gazdinstava manje od dva hektara, dok je u Srbiji čak 23,6 odsto gazdinstava veće od 100 hektara, a u EU samo tri odsto. Sudeći prema statističkim podacima, domaća poljoprivreda bi trebalo da bude mnogo uspešnija od one u EU.
Ono što, međutim, jeste problem sa kojim se poljoprivredni proizvođači u Srbiji suočavaju svakako je usitnjenost poseda s obzirom na to da se jedno gazdinstvo, prosečne veličine od 6,44 hektara, obično sastoji od šest odvojenih parcela, koje su često fizički udaljene jedne od drugih i različitog su kvaliteta zemljišta, što sve uvećava troškove njihove obrade. To se relativno jednostavno rešava komasacijom.
Farme u EU i njihovih veličina
Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine, do 2006. godine komasacija je sprovedena na 1,445 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se čak 77 odsto nalazi u Vojvodini. Doduše, to nije nikakvo čudo kada se zna da su baze podataka u katastarskim službama u katastrofalnom stanju, a i da je sam proces komasacije odgovornost lokalnih samouprava u kojima često rade nestručni kadrovi, skloni korupciji i zloupotrebi službenog položaja. Suvišno je reći da u EU taj problem ne postoji, jer se zemljišna politika, kao srž agrarne politike, tretira veoma ozbiljno, a efektivnost i efikasnost proizvodnje doživljavaju se kao faktori koji najviše utiču na profit. Polazeći upravo od efikasnosti i efektivnosti proizvodnje, treba reći da i male parcele mogu da budu isplative, ako se prihvati drugačiji pristup od onoga koji ima većina poljoprivrednika u Srbiji, a to je gajenje monokultura.
Uzrok nerazvijene poljoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika, pa je nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemljišta srpska poljoprivreda procvetati, u najmanju ruku, neozbiljno.
Tačno je da su u Nemačkoj, Francuskoj i Danskoj veliki posedi zastupljeniji, ali je takođe istina da u Italiji, Grčkoj i Španiji dominiraju mala gazdinstva. Ove tri države takođe imaju veoma dobro razvijenu poljoprivredu, ali se ona zasniva na nešto drugačijem pristupu od onog u Nemačkoj ili Danskoj. Zemlje u kojima su veliki posedi dominantni neguju intenzivnu poljoprivredu sa velikim ulaganjima i velikim državnim subvencijama. Velike površine koriste se za uzgoj monokultura (kukuruz, pšenica, soja, suncokret, šećerna repa) jer to je isplativo jedino na tako velikim parcelama.
Srbije je dražva u kojoij godipšbnej unepovrat nestyne 25.000 hektara n ajoklodnijih njiva, ode za infrasutrkjutur, divlju gradnju… Taj prcoies postoji u svestu gde nestane oko 30 milioan hetkara plodnih polja. To je veličina jedne Italije danas!
S druge strane, monokulture predstavljaju samo sirovine za stočarstvo, ili za dalju preradu, pa je isključivo fokusiranje na takvu proizvodnju najmanje isplativo, a dugoročno izuzetno narušava kvalitet zemljišta. Zato je potrebno forsirati dugoročno održivu poljoprivrednu proizvodnju koja ne iscrpljuje prirodne resurse preko njihove prirodne granice obnavljanja. Upravo tu je šansa za male poljoprivredne proizvođače. A, malih proizvošačla u Srbiji danas je oko 205.000. Cilj je da i oni uz intnzivnu proizvodnju, u staklenicima i plastenciima, uz navodnjavanje I dovo0dnajvanje da postanu i robni proizvođači!
Treba takođe ukazati i na činjenicu da u zemljama EU u kojima su veliki posedi u većini, država mnogo pažnje obraća na to da oni koji su vlasnici zemljišta ne budu istovremeno i vlasnici velikih pogona za preradu, kao i trgovinskih lanaca, jer je cilj da se samostalni poljoprivredni proizvođač sačuva, a ne da se pretvori u najamnu radnu snagu, kao što se kod nas pokušava. Takođe, gajenje monokultura spada u najintenzivnije, a samim tim i u poljoprivredne aktivnosti koje u najvećoj meri utiču na plodnost zemljišta i kvalitet životne sredine, pa je takva proizvodnja u razvijenom svetu sve skuplja, zbog ekoloških taksi.
Kod nas, zbog siromaštva, poljoprivreda nije previše razvijena, a zemljište nije ispošćeno. I umesto da te prednosti iskoristimo za razvoj organske i ekološke proizvodnje, mi smanjujemo, ili ukidamo, ekološke takse, i forsiramo intenzivnu proizvodnju! A kao šlag na tortu, dolazak velikih poljoprivrednih korporacija, koje se povlače iz EU zbog strogih ekoloških zakona, i svoju prljavu proizvodnju planiraju da izmeste u našu zemlju, najavljujemo kao veliki uspeh.
Kada je rečo malim gazdinstviam u Srbiji sa psoedomk do 2,5 hekara ima oko 217.623 vlasniak poseda veličine do dva i po hektara. To su uglavnom u ruralna područja. To su oni koji su koji su nekada bili zaposleni, a ovi posedi su im bila imanja samo za dodatni rad i poboljšanje života i standarda. Međutim, kada su ostali bez posla u fabrikama u gradskim centrima, većina njih sad mora da živi isključivo od rada na tim malim posedima. Oni se sad nalaze među onjih 500.000 žitelja Srbije koj su na granici onih kojih su sirotinja. Jedino je dobro što imaju te posede pa bar nisu gladni!
U Srbiji se koristi odnosno obgrađuje 3.257.100 hetkara zemljišta!
Jedini koji će od toga imati korist su oni koji te poslove sa strancima sklapaju, a Srbija će početi da gubi ono što je u ovom momentu njena sasvim realna komparativna prednost nad zemljama EU – plodna, neispošćena zemlja, idealna za organsku proizvodnju koja je u toj istoj EU i te kako tražena i još bolje plaćena. A, ta organska proizvodnja je bogom dana upravo za mala gazdinstva i najjednostavniji je način da se učine profitabilnim! Međutim, da bi mala gazdinstva mogla da budu rentabilna i da podignu celu poljoprivredu, potrebna je kontinuirana edukacija farmera. Osim toga, treba podstaći udruživanje, razvoj kreditnih linija namenjenih poljoprivrednicima, izgradnju skladišta, kao i pogona za preradu i pakovanje, uz obavezno povezivanje ratarske i stočarske proizvodnje. Upravo takav pristup ima Zajednička poljoprivredna politika EU (ZPP), koja insistira na prilagođavanju realnoj situaciji.
Veličina farme u EU i u Srbiji i procentualna zastupljenost
Površina (u ha) Procenat (EU) Procenat (Srbija)
2 49,1 8,0
2-5 20,2 17,3
5-10 10,9 18,0
10-20 7,5 12,7
20-30 3,0 5,4
30-50 3,0 5,9
50-100 3,0 9,1
100 3,0 23,6
Izvor> agrosmart.net
Primer iz Italije – Kooperativa Melinda
Kooperativa se bavi uzgojem jabuka. Danas, 16 zadruga čine Melinda Consortium koji ima više od 5.000 članova – zadrugara. Tokom godina razvoja, Melinda je bila u mogućnosti kombinovati tradicionalnu proizvodnju sa modernim marketinškim tehnikama kako bi se bolje takmičila sa kvalitetnim proizvodima, sa prepoznatljivim identitetom i imidža na domaćem i inostranom tržištu.
Kupci su odmah prepoznali kvalitet proizvoda “Melinda Val di Non” jabuke i brigu za čovekovu okolinu povezanu sa integralnom poljoprivrednom proizvodnjom koju koriste proizvođači iz doline. Istraživanje je otkrilo da je “Melinda” najpoznatija i najčešće kupovana jabuka kao izgrađena marka (brend) u Italiji.
Svake godine, više od 300.000 tona Val di Non jabuke se bere, što predstavlja više od 60 odsto proizvodnje jabuka iz regije Trentino, 10 odsto italijanske proizvodnje, i pet odsto evropske proizvodnje. Oko četvrtine proizvodnje se izvozi. Finansijski promet Konzorcija je narastao na gotovo 200 miliona dolara godišnje.
U novije vreme, kao odgovor na zahtev kupca, Melinda lansira dva nova proizvoda: Melinda sok, čisti sok od jabuke bez dodate vode ili šećera i Melinde Snack, koji se sastoji od kriški Golden Delicious jabuka (Zlatni delišes) iz Val di Non, koje su oguljene i očišćene, narezane i sušene.
Registracija za kolektivni žig za svoje jabuke dopušta proizvođačima Val di Non da zajednički plasiraju svoje proizvode i povećaju prepoznatljivost proizvoda, te ih razlikovati od proizvoda svojih konkurenata, dok je u isto vreme koristi za poverenja potrošača u kvalitet jabuka koje nudi pod Melinda žigom. Udruživanje sredstava različitim zadrugama im je pomoglo da prevladaju izazove povezane sa posedima male veličine i izolovanosti na tržištu. Teško su bili prepoznati kao proizvođači. Kada su osnovali zadrugu ostvarili su veću mogućnost plasmana proizvoda, a kada su osnovali konzorcijum sa 16 zadruga počeo je njihov nagli razvoj i prihod više od 200 miliona dolara godišnje. Za poređenje država Srbij imala izuvoiz svih poljoporivrednih proizvdia u –rusiju, pe počtka ingtervnecije u Ukrajinu za oko 300 miliona dolara (voća, povrća, mesa) dok oni toliki poroihdo sad ostvaruju samo od jabuka.
(Autor je analitičar i publicista)
SVET, EU I SRBIJA: Šta čeka poljoprivredu?
Značajan tehnološki napredak?
Uprkos svojoj veličini, mali poljoprivrednici proizvode više od trećine svetske hrane na samo 24 odsto globalnih poljoprivrednih površina. Oni takođe osiguravaju do 80 odsto snabdevanja hranom u podsaharskoj Africi i Aziji odnosno gotovo dve milijarde ljudi zavisi od proizvodnje ovih poljoprivrednika, podaci su Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koje je preneo Euractiv. Međutim, navodi FAO, bez obzira na njihovu ključnu ulogu u snabdevanju lokalnih zajednica, mnogi mali poljoprivrednici među najsiromašnijim su ljudima na svetu, često i pogođeni glađu. U svom izveštaju, dodaju da je poljoprivreda doživela značajan tehnološki napredak u poslednjim decenijama. Precizna poljoprivreda kao što su automatsko upravljanje, optimizacije setve, mapiranje prinosa, pokazala se vrednima kako za prihod tako i očuvanje životne sredine, ali prelazak na vrhunsku tehnologiju nije ekonomski isplativa opcija za malo gazdinstvo.
Mali poljoprivrednici širom sveta ekonomski gledano, bore se sa finansijskim ograničenjima kao što su otežan pristup kreditima, visoki troškovi inputa, na primer đubriva, kao i konkurencijom velikih kooperacija. “Manjak radne snage, depopulacija i sve veći troškovi proizvodnje dodatno komplikuju njihovu sposobnost održavanja profitabilnog poslovanja”, opisuju. Prema nedavnoj studiji, mnogi programi ruralnog razvoja i prateće subvencije, kako širom sveta tako i u Evropi, imaju ograničen uspeh u rešavanju temeljnih uzroka ruralnog siromaštva. To je uglavnom zato što su usredsređeni na kratkoročna rešenja bez doprinosa dugoročnoj strukturnoj transformaciji.
Piše: Branislav GULAN
Planeta Zemlja neće imati dovoljno pitke vode do 2040. godine?
Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse, četvrtina čovječanstva pogođena je nestašicom vode. U pitanju su zemlje Sjeverne Afrike i Bliskog istoka. Zbog toga se očekuje, da do 2040. godine Zemlja ostane bez dovoljnih količina pitke vode, što je još prošle godine ocijenjeno i objavljeno na stranici organizacije World Water Reserve. Od 1960. godine do danas potrošeno je dva puta više vode nego što bi trebalo, a ocenjuje se da će udvostručena potrošnja vode nastaviti ići istim tempom. Za poljoprivredu, industriju i stanovništvo na godišnjem nivou se iskoristi oko 80 posto količina vode koje su na raspolaganju.
Stanovništvo na Zemlji se svakodnevno uvećava, što samim tim i povećava potrebu za vodom, a na to također utječu i vremenski uvjeti, koji se sve češće naglo mijenjaju. Očekuje se da do 2040. godine Zemlja ostane bez dovoljnih količina pitke vode, što je pe nekoliko godina godine ocenjeno i objavljeno na stranici organizacije World water reserve.
Pravo i izazov
Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave.
Primarni cilj Konferencije je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030.
Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali su u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi o vodi. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest o vodi našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okupljene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), I Revolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine.
-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato ćemo i ovu priliku iskoristiti da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima. Ovaj događaj smatrao se „generacijskom šansom“ jer se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravljalo o vodi. Poslednja ovakva konferencija, pre ove, Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine. U 2024. godine bilo je više hiljada učesnika, a zemlje domaćini bili su Tadžikistan i Holandija. Na skupu je bio redstavljen sveobuhvatan pregled implementacije ciljeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”.
Dve milijarde stanovnika sveta nema pristup pijaćoj vodi!
Povodom Svetskog dana voda u sedištu UN od 22. do 24. marta, održi se Konferencija Ujedinjenih nacija o vodi. Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da 2,2 ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave.
Primarni cilj ovakvih konferencija je podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine.
Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde, u kome se ogleda stav i zahtevi koji si bili zastupani na poslednjoj konferenciji. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije.
-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato smo iskoristili i ovu priliku da poručimo da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je Iva Marković, pred odlazak na poslednji svetski skup o vodi.
Nestašica vode je svetski problem
Više od dve milijarde ljudi nema pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nema pristup sigurnim sistemima sanitacije, navode iz UN-a. Nedostatak pitke vode postaje jedan od najvećih globalnih problema!
Klimatske promene remete vremenske obrasce, dovodeći do ekstremnih vremenskih događaja, nepredvidive dostupnosti vode, pogoršavajući nestašicu vode i zagađujući zalihe vode.
Voda je direktna žrtva globalnog zatopljenja, ali i glavni faktor njegovih učinaka. Svet koji se zagrejava prirodno dovodi do isparavanja više vode u atmosferi, uzrokujući suše, smanjenje vodnih resursa i salinizaciju tla. Ti se rizici brzo pretvaraju u društvenu i političku nestabilnost piše Haris Ljevo.
U martu 2023.godine UN je održao konferenciju o budućnosti vode u svetu koji je sve više pogođen klimatskim slomom. Brojni su primeri problema s nestašicom vode u kojem se svet već sada nalazi, a neki stručnjaci idu s toliko crnim prognozama da tvrde da će se u budućnosti voditi ratovi za vodu kao što su se do sada vodili za naftu!?
Klimatske promene remete vremenske obrasce, dovodeći do ekstremnih vremenskih događaja, nepredvidive dostupnosti vode, pogoršavajući nestašicu vode i zagađujući zalihe vode. Takvi utjecaji mogu drastično utjecati na količinu i kvalitetu vode koja je deci potrebna za preživljavanje.
Danas se promena klime oseća prvenstveno kroz promenu vode! Milioni dece su u opasnosti. Ekstremne vremenske prilike i promene u obrascima ciklusa vode otežavaju pristup sigurnoj pitkoj vodi, posebno za najugroženiju djecu. Oko 74 odsto prirodnih katastrofa između 2001. i 2018. godine bilo je povezano s vodom, uključujući suše i poplave. Očekuje se da će se učestalost i intenzitet takvih događaja samo povećati s klimatskim promjenama.
Otprilike 450 miliona dece živi u područjima visoke ili izrazito visoke ranjivosti na vodu. To znači da nemaju dovoljno vode za zadovoljenje svakodnevnih potreba. Kada katastrofe pogode, one mogu uništiti ili kontaminirati cele zalihe vode, povećavajući rizik od bolesti poput kolere i tifusa na koje su deca posebno osetljiva.
Rastuće temperature mogu dovesti do smrtonosnih patogena u izvorima slatke vode, čineći vodu opasnom za piće. Kontaminirana voda predstavlja ogromnu opasnost za živote dece. Bolesti povezane s vodom i sanitarnim uslovima jedan su od vodećih uzroka smrti djece mlađe od pet godina.
Svaki dan preko 1.000 dece mlađe od pet godina umre od bolesti povezanih s neadekvatnom vodom, sanitarnim i higijenskim uslovima!
Klimatske promene pogoršavaju nedostatak vode u područjima s izrazito ograničenim vodnim resursima, što dovodi do povećane konkurencije za vodu, čak i sukoba. Do 2040. godine gotovo jedno od četvoro dece živeće u područjima s izrazito visokim nedostatkom vode!
Porast nivoa mora uzrokuje slatku vodu koja postaje slana, ugrožavajući vodne resurse na koje se oslanjaju milioni ljudi. Klimatske promene se događaju sada. Moramo delovati, a voda je deo rešenja, upozorava UNICEF.
Globalni problem koji postaje sve gori
Nestašica vode preti zdravlju i razvoju zajednica širom sveta. Klimatske promene intenziviraju problem, terajući vlade da pronađu inovativnije načine saradnje za rešavanje problema s vodom, navodi se u analizi Veća za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations, CFR).
CFR navodi kako milijarde ljudi širom sveta nemaju odgovarajući pristup jednom od bitnih elemenata života: čistoj vodi! Iako su vlade i humanitarne organizacije pomogle mnogima koji žive u regijama s nedostatkom vode da dobiju pristup poslednjih godina, predviđa se da će se problem pogoršati zbog globalnog zatopljenja i rasta stanovništva. U međuvremenu, nedostatak međunarodne koordinacije o sigurnosti vode usporio je potragu za rešenjima.
Foto: lična dokumentacija autora – Veliki broj ljudi u svetu prisiljen je stajati u redu za pitku vodu (Reuters)
Nestašica vode može se dramatično razlikovati od jednog mesta do drugog, u nekim slučajevima uzrokujući širu štetu, uključujući javno zdravlje, ekonomski razvoj i globalnu trgovinu. Takođe može potaknuti masovne migracije i izazvati sukobe u svetu!
Sada raste pritisak na zemlje da provedu održivije i inovativnije prakse i poboljšaju međunarodnu saradnju u upravljanju vodama.
Šta je vodeni potres?
Do vodenog potresa, odnosno nestašice vode, dolazi kada potražnja za sigurnom, upotrebljivom vodom u određenom području premašuje ponudu. Što se tiče potražnje, velika većina, otprilike 70 odsto, svetske slatke vode koristi se za poljoprivredu, dok je ostatak podeljen između industrijske (19 odsto) i kućne upotrebe (11 odsto), uključujući i vodu za piće.
Naučnici imaju različite načine definiranja i merenja stresa vode, uzimajući u obzir niz faktora uključujući sezonske promene, kvalitet vode i dostupnost. U međuvremenu, merenja vodnog stresa mogu biti neprecizna, posebno u slučaju podzemnih voda.
“Svake brojke treba uzeti s rezervom”, kaže Upmanu Lall, profesor sa Univerziteta Columbia i stručnjak za vodu. “Nijedna od ovih definicija obično ne uzima u obzir korišćenje podzemne vode ili zalihe podzemne vode.”
Nestašica vode često se dijeli u dvije kategorije: fizička nestašica, kada postoji nestašica vode zbog lokalnih ekoloških uvjeta; i ekonomska oskudica, kada postoji neadekvatna vodna infrastruktura. To dvoje često dolazi zajedno i uzrokuje stres vode. Na primjer, područje pod stresom može imati i manjak padavina kao i nedostatak odgovarajućeg skladišta vode i sanitarnih objekata.
Stručnjaci kažu da čak i kada postoje značajni prirodni uzroci za nedostatak vode u regiji, ljudski faktori često imaju ključnu ulogu u problemu, posebno u pogledu pristupa čistoj vodi i sigurnim sanitarnim uslovima. Rat u Ukrajini, priemra radi, oštetio je kritičnu infrastrukturu, ostavljajući šest miliona ljudi s ograničenim ili nikakvim pristupom sigurnoj vodi u 2022. godini.
“Problem pitke vode gotovo uvek nema nikakve veze s fizičkom nestašicom vode”, kaže Mark Giordano sa Univerziteta Georgetown, stručnjak za upravljanje vodama.. „To je povezano s nedostatkom finansijskih i političkih sredstava za postavljanje infrastrukture kako bi se ljudi snabdeli čistom vodom. Odvojeno je.”
U isto vreme, neka područja koja pate od fizičke nestašice vode imaju infrastrukturu koja je omogućila razvoj života, poput Omana i jugozapadnog dela Sjedinjenih Američkih Država. Razne vlasti, od nacionalnog do lokalnog nivoa, upravljaju ili na drugi način uteču na vodoopskrbu.
Pandemija COVID-a 19 povećala je potrebu za sigurnim pristupom vodi. Pranje ruku jedan je od najefikasnijih alata za borbu protiv koronavirusa, ali zdravstveni stručnjaci primetili su da tri od deset osoba, ili 2,3 milijarde ljudi u svetu, nisu mogle prati ruke kod kuće na početku pandemije.
Pitka voda postaje jedan od najvećih izazova s kojima se vlade svjetskih zemalaj moraju suočiti (EPA) (EPA)
Rastuća nestašica vode u EU
Problem s nedostatkom pitke vode nemaju samo zemlje trećeg sveta. EU, iako politički i ekonomski veoma moćna organizacija, takođe ima određenih problema. Olivia Lazard iz Carnegie Europe smatra kako je strategija EU-a za vodu, previše plitka!
“Rehidracija Zemlje golem je i hitan izazov. Evropa već doživljava rezultate rastuće nestašice vode. Suše postaju geološke. U zemlji poput Francuske to više nije ograničeno samo na trgovačke prolaze kao rezultat presušivanja reka ili smanjenja poljoprivredne proizvodnje. To takođe uzrokuje povećanu političku polarizaciju i građansko nasilje“.
Kao odgovor na suše, francuska vlada je odlučila izgraditi infrastrukturu sliva vode koja je posebno dizajnirana za pružanje dodatne podrške poljoprivrednim proizvođačima. Ali strukture sliva vode postale su fizička utjelovljenja podela između onih koji favoriziraju strategije ublažavanja rizika suočenih s klimatskim promenama, sa ciljem da nastave poljoprivredno poslovanje kao i obično – oni koji favoriziraju promenu sistema, podržavajući ekološki prihvatljiviju i lokaliziranu poljoprivredu.
Više vode koja ulazi u atmosferu pojačava učinke ugljičnog dioksida i klimatskih poremećaja, kao što su suše, poplave, požari kao i cikloni. Jedan od najhitnijih zadataka čovečanstva je ponovno dovesti vodu u krajolike kako bi se zaustavilo, ako ne i preokrenulo, oštećivanje tekućih i dostupnih izvora vode, smatraju naučnici.
Svet mora postati pametan u vezi s vodom. Svako ima svoju ulogu i ne možemo sebi priuštiti čekanje, naveo je UNICEF izražavajući zabrinutost u vezi problema s nestašicom pitke vode u svetu. Nestašice vode zbog njene preterane potrošnje i klimatskih promena mogle bi dovesti do svetske krize vode, upozorili su iz UN u izveštaju.
Više od dve milijarde ljudi nema pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nema pristup sigurnim sistemima sanitarija, navodi se u izveštaju agencije UN-Water i UNESCO-a uoči današnjeg otvaranja konferencije UN-a o vodi u New Yorku.
„Vampirska“ potrošnja
Svet „slijepo putuje opasnim putem… vampirske prekomjerne potrošnje i prekomjernog razvoja”, navodi se u izvještaju, koji je preneo BBC. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres kaže da se voda, koja je “krvotok čovječanstva”, troši neodrživom upotrebom, zagađenjem i nesputanim globalnim zagrijavanjem.
U izveštaju se upozorava da “nestašica vode postaje endemska” zbog prekomernog trošenja i zagađenja, dok će globalno zagrevanje povećati sezonske nestašice vode kako u oblastima bogatim vodom tako i u onim koje već osećaju manjak.
Povećavaju se neizvesnosti!
Richard Connor, vodeći autor izveštaja, rekao je kako približno deset posto stanovništva svijeta trenutno živi u oblastima gdje je nestašica vode visoka ili kritična. „U našem izvještaju navodimo kako do 3,5 milijardi ljudi živi u uvjetima s manjkom vode najmanje jedan mjesec dana godišnje”, rekao je on za BBC. Connor je rekao novinarima da se “neizvjesnosti povećavaju”, kada je reč o globalnom snabdevanju vodom i kako će definitivno doći do globalne krize ako se ne počne rešavati taj problem.
Prema najnovijem izveštaju UN-a o klimi, gotovo polovina stanovništva sveta ima manjak vode bar deo godine!
Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres rekao je da se voda, koja je “krvotok čovječanstva”, troši neodrživom upotrebom, zagađenjem i nesputanim globalnim zagrijavanjem (Reuters)
Nedostatak vode utiče i na ekonomsku stabilnost!
Prema procenama Svetske banke, ovaj problem uticaće negativno i na ekonomiju u zemljama koje budu najviše pogođene. U državama Bliskog istoka i severne Afrike očekuje se da će ekonomski gubici do 2050. godine biti između šest i 14 odsto BDP-a.
Ipak, neke države posvetile su se ovom problemu i trude se učiniti ono što je moguće. Oman, koji je jedan od 17 najugroženijih, svu otpadnu vodu prerađuje i od 100 odsto iskoristi ponovo 78 posto vode!
Visokom razinom stresa kada je u pitanju nestašica vode, označene su 44 države u kojima živi jedna trećina sveta. Jedna od najugroženijih, pored Omana, je Indija u čijem su šestom gradu po veličini Chenneiu rezervoari skoro u potpunosti suvi.
Stručnjaci, ipak ocenjuju da je moguće dobro regulirati i pravilno upravljati postojećim kapacitetima vode, kao što je slučaj s Omanom. U Saudijskoj Arabiji počeo se provoditi program pod nazivom “Kapljica”, koji ima za cilj smanjiti potrošnju vode za 43 posto.
U Namibiji se u posljednjih 50 godina fekalna voda prerađuje i koristi kao pitka, dok je u Australiji prepolovljeno snabdijevanje vodom iz domaćih izvora.
Tri ključna rješenja za problem nedostatka vode
Pored pomenutih mogućih rešenja, koja se već provode u nekim državama, postoji još nekoliko od kojih su tri ključna, ocenjuju stručnjaci.
- Prvo se odnosi na korišćenje vode u poljoprivredi. Proizvođači bi se, ocenjuju stručnjaci, trebali okrenuti proizvodnji semena koje zahteva manje vode i koristiti precizno zalivanje umesto toga što se voda rasipa po poljima!
- Drugo podrazumeva da se malo više sredstava uloži u građevinsku i zelenu infrastrukturu u cilju toga, da postrojenja za prečišćavanje i održavanje vodnih područja rade u tandemu.
- I treće rešenje odnosi se na prerađivanje otpadne vode i ponovno korišćenje kao pitke!
Ovaj problem mogao bi izazvati ratove i ekonomsku nestabilnost!?
Ako se ovom problemu ne pristupi na vreme i na adekvatan način, to može imati velike i vrlo negativne posledice. Došlo bi do nestašice hrane, ali i do ekonomske nestabilnosti, kao i nestabilnosti vlada.
To bi moglo stvoriti sukob među državama, a posledice bi mogle otići mnogo dalje po čemu bi 21. stoleće moglo biti obeleženo kao bitka za pitku vodu.
Stručnjaci ne odbacuju mogućnost ratova zbog nedostatka pitke vode!
Ujedinjeni narodi podsetili su, da je zbog tog problema 1947. godine zabeleženo 37 sukoba! Više od 800 miliona ljudi nije imalo pitku vodu pre dve godine, a više od 2,5 milijardi nije imalo mogućnost za obavljanje osnovnih higijenskih uslova zbog nedostatka vode! Ujedinjeni narodi procenjuju, da će se broj ljudi na Zemlji do 2050. povećati sa 7,8 na 9,8 milijardi.
EU pokušava smanjiti rizik od nestašice vode za navodnjavanje!
U tri godine 41 sukob zbog pitke vode!
U skorijem periodu iza nas, bilo je sukoba zbog pitke vode, te je tako u Oaklandu od 2010. do 2013. Zabeležen 41 oružani sukob izazvan upravo nedostatkom vode za piće, objavio je institut “Pacific” u Oaklandu. I na Balkanu je bilo istih sukoba. Pre 18 godina Makedonci i Albanci došli su u sukob zbog kontrole nad izvorom Rašče i rezervoarima kojima se Skoplje snabdeva vodom, piše Andrkijana Glišić, a prenosi Sputnjik Srbija. Analitičari ne pominju potrebe zaq kopanjem novih kanala, već za ČIŠĆENJE postojećih! Koji su BITNI kod prekomernih oborina koji se sve češće pojavljuju. A, zbog zapuštenosti istih njive su pod vodom, ALI se uredno pozivaju na pojaseve koje nesmijemo obrađivati uz te kanala.
Ukazuje se i na potrebu čišćenja hidrosistema D-T-D u Srbiji. Kada je građen od 1947. pa do 1977. godine iz njega je iskopano više od 135 miliona kubika zemlja. Toliko je iskopano i u vreme gradnje Panamskog kanala. Da bi se D-T-T sad doveo u funkciju, kako ne bi bio najveća promašena investicija u Evropi, posle Drugog svetskog rata, iz njega je potrebno sad das se očisti više od 15 miliona kubika zemlje. Tada bi on ispunjavao ulogu za koju je građen. Da bude koristan za privredu, plovidbu i za turizam!
Iskop kanala i rizik od suše u Hrvatskoj!
Poznavaociu prilika pišu da iskopom svih kanala spušten je nivo podzemnih voda što povećava rizik od suše. Tako Đuro Japarić navodi da na kanalima treba raditi drugačije zahvate, jasno uz održavanje, ali se mroaju i održavati. U nizini Slavonije i Baranji nemaju interes ljudi koji imaju državnu zemlju na privremeni zakup od dve, pet i 10 godina! Oni koji imaju zemlju u brdskoj Slavoniji i bez izgradnje akumulacija nemaju vodu za neko bitnije navodnjavanje ! Postoji jezero Borovik u Hrvatskoj od kojega se moraju ukopati cijevi za navodnjavanje sa prirodnim padom. To isto omogućava i jezero PETNJA, a posebno da se sagradi akumulacija Londža (deo radova je izveden) moguće zapremine 20, odnosno pet miliona kubika pa bi sa prirodnim padom bilo moguće navodnjavati oko 5.000 hekktara. Kamenska 1 i 2 mogu imati preko 50 miliona kubika i mogućnost navodnjavanja sa prirodnim padom, plus uzgoj ribe, plus proizvodnja struje ( HIDROELEKTRANA je sagrađena u Pleternici ) i onda sa planskim ispuštanjem vode iz Kamenska 1 i 2 te Londža, pa možete shvatiti mogućnost korištenja vode, plus vodosnabdevanje. Ili od Našica prema Zagrebu u brdskoj SLAVONIJI mora se ići u program izgradnje više stotina MALIH akumulacija i velikih kao što je opisano! Na površinski MALIM i usitnjenim parcelama POJEDINCI ne mogu napraviti ni male akumulacije, pa to MORA BITI državni program uz IZMENE Zakona o vodama! ENERGETIKA, NAVODNJAVANJE , VODOSNABDEVANJE , UZGOJ RIBE , REKREACIJA, to su mogućnosti u BRDSKOJ SLAVONIJI!
Stručnjak Đuro Japarić, kaže da za početak, prvo bi trebali riješiti odvodnju koja je zapuštena i odnese u većini slučajeva prinose. Po njegovim rečima, ,,teka kada se da se riješi to onda se može razgovarati o navodnjavanju. Bitno je za hrvatske političare da je Hrvatska bogata sa vodom, a istina je da je za Slavoniju i Branju smještaj glavnih vodotoka NEPOVOLJAN, sjever Drave, jug Sava, istok Dunava, te željeni kanal Dunav – Sav, a na čijem sam projektu predstavljanja bio i vidio dio izvedenih radov . Središnji , brdski , dio Slavonije ima puno manjih vodotoka u kojima je količina vode svake godine sve manja. Na tim vodotocima MORAJU se graditi VELIKE AKUMULACIJE ; Londža kod Čaglina , Kamenska 1 i 2 itd . , te VELIKI broj malih akumulacija. REŽIM u Zagrebu, ne poduzima ništa bitno u smislu izgradnje AKUMULACIJA i sustava za navodnjavanje ! U vodoopskrbi stanovništva već ima problema, a mnogi nemaju PRIKLJUČAK na vodovode u državi nazovi, ,,bogatoj’’ sa vodom. Zašto’’, pita se Japarić.
Glad i žed!
Više od dve milijarde ljudi na zemljinoj kugli nemaju pristup vodi za piće, a 3,6 milijardi nemaju pristup sigurnim sistemima sanitariha, navodi se u izveštaju agencije UN-Voda i Uneska.
- Više od 2,2 milijarde ljudi i dalje nema pitku vodu, a 4,2 milijarde nema benefite za vodu!
- Nedostatak pitke vode postaje jedan od najvećih globalnih problema;
- Porast nivoa mora uzrokuje slatku vodu koja postaje slana, ugrožavajući vodne resurse na koje se oslanjaju milioni ljudi. Klimatske promene se događaju sada. Moramo delovati, a voda je deo rješenja, upozorava UNICEF;
- Međutim, oko 2,2 milijarde ljudi još nemaju pristup pitkoj vodi, što uključuje 785 miliona ljudi koji nemaju zaštićen izvor vode na udaljenosti od pola sata;
- Gotovo trećina svjetskog stanovništva nema pristup čistoj vodi, a više od polovine ih nema odgovarajuće sanitarne čvorove, što znatno povećava rizik od pojave !
- Istraživači sa Univerziteta Northwestern i UNC otkrili su da u SAD, uprkos tome što preko 97 posto stanovništva ima pristup čistoj vodi, oko 40 odsto ljudi koji to nemogu koristiti!
- Predviđa se da će se globalna potražnja za vodom povećati 55 odsto do 20250. odine! procenata U svetu više od dve milijarde osoba nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dve milijarde ljudi, odnosno svaki četvrti stanovnik planete, nemaju pristup bezbednoj vodi za piće!
Preskupa ulaganja
Prema izveštaju, nakon razgovora sa skoro 2.000 poljoprivrednika u sedam zemalja, a koje predstavljaju 43 odsto evropske poljoprivredne proizvodnje, došli su do podatka da 80 odsto njih navodi da potražnja potrošača podstiče usvajanje održivih praksi, a samo 46 odsto smatra to sredstvom za poboljšanje učinka gazdinstva.
Poljoprivrednici su takođe izrazili zabrinutost zbog skupih ulaganja potrebnih za prilagođavanje tehnologija poput sistema navodnjavanja klimatskim promenama. Na primer, samo tri odsto nemačkih proizvođača krompira ima navodnjavanje. Sa niskim prihodima i osetljivošću na tržišne fluktuacije, mali i srednji ne mogu sami da reše ovaj problem!
Identifikovali su i značajne razlike u intervencijama kroz strateške planove Zajedničke poljoprivredne politike. Poljoprivrednici su izrazili zabrinutost da bi ta razlika mogla narušiti tržišnu konkurentnost.
Istaknuto je i da su poljoprivrednici ključan faktor opstanka ruralnih krajeva, a standardizovani pristupi i studije temeljene samo na dokumentima, ne vide specifičnosti ovih područja i njihovih potreba. Zato je potrebno prepoznati ih i doneti intervencije koje će biti efikasnije.
Analiza gazdinstava farmi
Foto: Goran Mulić – U Srbiji postoji 217.623 gazdinstva sa posedom do 2,5 hektara.
- Prema podacima RZS u Srbiji postoji ukupno 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga se obrađuje 3.257.100 hektara. Prema pdoacima RZS u Srbiji trenutno postoji 508.355 poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. Prema popisu poljoprivrede u Srbiji postoji ukupno 1.150.653 lica na gazdinstvima. To je za 14 odsto manje nego li pak 2018. godine. Tada ih je prema RZS bilo 1.336.714…
- Prosečna sarost nosiocia gazdinstva u Sribjuii sad je 60. godina, Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je malđi od 40 godina!
- Prosečno gazdinstvoa ui Srbij je veličlien 6,4 hekara. Na njemu se gaji jedna krava, pet, svinja, tri ovce tri košnice pčela i 43 živine!
Gazdinstva u Srbiji
- Seosko stanovništvo je u ovom periodu, od 2018. do početgka 2024. godine smanjeno za 311.139 stanovnika (10,9 odsto);
- Po prvi put je opalo na nivo ispod tri miliona, te danas čini 40,6 odsto ukupnog stanovništva Srbije;
- Najveće smanjenje stanovništva zabeleženo je u seoskim naseljima Regiona Južne i Istočne Srbije, gde je za devet godina broj stanovnika smanjen za čak 19 odsto. Region Šumadije i Zapadne Srbije je danas jedini u Srbiji u kojem više stanovnika živi u seoskim nego u gradskim naseljima (52,6 odsto);
- Opadanje broja stanovnika ruralnih oblasti nešto veće u ženskoj nego u muškoj populaciji;
- Ruralna ženska populacija napušta selo u ranijem starosnom dobu i da češće nego muško stanovništvo trajno migrira… Zbog veće mogućnosti zapošljavanja ženske radne snage u tercijarnom sektoru na poslovima koji ne zahtevaju visok nivo obrazovanja (ugostiteljstvo, trgovina i sl.), kao i veća mogućnost ekonomskog zbrinjavanja mlađih muškaraca kroz radno angažovanje na sopstvenom gazdinstvu;
Uzrok nerazvijene poljoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika, pa je nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemljišta srpska poljoprivreda procvetati u najmanju ruku neozbiljno. Kada god se zapodene priča o domaćoj poljoprivredi, neizbežno se, pre ili kasnije, svi problemi koji postoje pravdaju veličinom poseda. Naime, u javnosti se uporno forsira ideja da je jedini isplativi način bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom što veća površina koja se obrađuje. U prilog tome stalno se plasiraju informacije kako je prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji tri puta manje nego u Evropskoj uniji, pa je logično zašto je srpska poljoprivreda tu gde jeste.
Istovremeno, često se govori i o usitnjenosti poseda (U Srbiji ima oko 19 miliona parcela), ali se nikada do kraja ne objasni da su sitan i usitnjen posed dva odvojena problema koji imaju različite posledice, ali se i rešavaju na različite načine. Pojam “sitan” odnosi se na veličinu ukupne površine koju jedno gazdinstvo obrađuje, dok “usitnjen” objašnjava da ta površina nije u jednom komadu, već se sastoji od fizički odvojenih parcela. I ma koliko ovo izgledalo kao cepidlačenje, zapravo je reč o potrebi da se selektivne informacije, koje na kraju dovode do pogrešnih zaključaka i loših zakonskih rešenja, preciznije definišu. Prema pdoaciamj RYS u Srbiji ima vi[e od 216.500 vlasnika njiva veličine do 2,5 hektara!
Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine
Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilj. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata
| hilj. m3 | ||
|---|---|---|
| 2023 | 2024 | |
| Ukupno | 70430 | 66742 |
| Iz podzemnih voda | 2756 | 3326 |
| Iz vodotoka | 65852 | 61941 |
| Iz ostalih izvora | 1821 | 1474 |
Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, ha
| 2024 | Tip navodnjavanja | |||
|---|---|---|---|---|
| površinski | orošavanje | kap po kap | ||
| Ukupno | 48668 | 113 | 44274 | 4281 |
| Oranice i bašte | 45514 | 6 | 44081 | 1428 |
| Voćnjaci | 2884 | 0 | 82 | 2802 |
| Ostalo | 270 | 107 | 112 | 51 |
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). (
Idemo redom.
Prvo, tačno je da je prosek gazdinstava u EU veći nego u Srbiji – prema podacima Evropske komisije, prosečna veličina gazdinstva u EU iznosi oko 15 hektara, a u Srbiji 5,44 hektara. Međutim, mnogo su bitniji podaci koji pokazuju koliko procentualno ima farmi određene veličine a oni govore da čak 49,1 odsto svih farmi u EU ima površinu manju od dva hektara, 20,2 odsto je veličine od dva do pet hektara, dok je samo oko tri odsto poseda većih od 100 hektara – pogledajte u tabeli na kraju teksta.
Istovremeno, prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine samo osam odsto gazdinstava u Srbiji je bilo je do dva hektara, a čak 23,6 odsto, odnosno gotovo osam puta više nego u EU, veće je od 100 hektara. Kada uporedimo ove podatke, jasno je da veličina poseda nije presudni faktor za stepen razvijenosti poljoprivrede, s obzirom na to da je na teritoriji EU gotovo 50 odsto gazdinstava manje od dva hektara, dok je u Srbiji čak 23,6 odsto gazdinstava veće od 100 hektara, a u EU samo tri odsto. Sudeći prema statističkim podacima, domaća poljoprivreda bi trebalo da bude mnogo uspešnija od one u EU.
Ono što, međutim, jeste problem sa kojim se poljoprivredni proizvođači u Srbiji suočavaju svakako je usitnjenost poseda s obzirom na to da se jedno gazdinstvo, prosečne veličine od 6,44 hektara, obično sastoji od šest odvojenih parcela, koje su često fizički udaljene jedne od drugih i različitog su kvaliteta zemljišta, što sve uvećava troškove njihove obrade. To se relativno jednostavno rešava komasacijom.
Farme u EU i njihovih veličina
Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine, do 2006. godine komasacija je sprovedena na 1,445 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se čak 77 odsto nalazi u Vojvodini. Doduše, to nije nikakvo čudo kada se zna da su baze podataka u katastarskim službama u katastrofalnom stanju, a i da je sam proces komasacije odgovornost lokalnih samouprava u kojima često rade nestručni kadrovi, skloni korupciji i zloupotrebi službenog položaja. Suvišno je reći da u EU taj problem ne postoji, jer se zemljišna politika, kao srž agrarne politike, tretira veoma ozbiljno, a efektivnost i efikasnost proizvodnje doživljavaju se kao faktori koji najviše utiču na profit. Polazeći upravo od efikasnosti i efektivnosti proizvodnje, treba reći da i male parcele mogu da budu isplative, ako se prihvati drugačiji pristup od onoga koji ima većina poljoprivrednika u Srbiji, a to je gajenje monokultura.
Uzrok nerazvijene poljoprivrede u Srbiji svakako nije veličina poseda, već loša agrarna politika, pa je nametanje stava da će prodajom i ukrupnjavanjem zemljišta srpska poljoprivreda procvetati, u najmanju ruku, neozbiljno.
Tačno je da su u Nemačkoj, Francuskoj i Danskoj veliki posedi zastupljeniji, ali je takođe istina da u Italiji, Grčkoj i Španiji dominiraju mala gazdinstva. Ove tri države takođe imaju veoma dobro razvijenu poljoprivredu, ali se ona zasniva na nešto drugačijem pristupu od onog u Nemačkoj ili Danskoj. Zemlje u kojima su veliki posedi dominantni neguju intenzivnu poljoprivredu sa velikim ulaganjima i velikim državnim subvencijama. Velike površine koriste se za uzgoj monokultura (kukuruz, pšenica, soja, suncokret, šećerna repa) jer to je isplativo jedino na tako velikim parcelama.
Srbije je dražva u kojoij godipšbnej unepovrat nestyne 25.000 hektara n ajoklodnijih njiva, ode za infrasutrkjutur, divlju gradnju… Taj prcoies postoji u svestu gde nestane oko 30 milioan hetkara plodnih polja. To je veličina jedne Italije danas!
S druge strane, monokulture predstavljaju samo sirovine za stočarstvo, ili za dalju preradu, pa je isključivo fokusiranje na takvu proizvodnju najmanje isplativo, a dugoročno izuzetno narušava kvalitet zemljišta. Zato je potrebno forsirati dugoročno održivu poljoprivrednu proizvodnju koja ne iscrpljuje prirodne resurse preko njihove prirodne granice obnavljanja. Upravo tu je šansa za male poljoprivredne proizvođače. A, malih proizvošačla u Srbiji danas je oko 205.000. Cilj je da i oni uz intnzivnu proizvodnju, u staklenicima i plastenciima, uz navodnjavanje I dovo0dnajvanje da postanu i robni proizvođači!
Treba takođe ukazati i na činjenicu da u zemljama EU u kojima su veliki posedi u većini, država mnogo pažnje obraća na to da oni koji su vlasnici zemljišta ne budu istovremeno i vlasnici velikih pogona za preradu, kao i trgovinskih lanaca, jer je cilj da se samostalni poljoprivredni proizvođač sačuva, a ne da se pretvori u najamnu radnu snagu, kao što se kod nas pokušava. Takođe, gajenje monokultura spada u najintenzivnije, a samim tim i u poljoprivredne aktivnosti koje u najvećoj meri utiču na plodnost zemljišta i kvalitet životne sredine, pa je takva proizvodnja u razvijenom svetu sve skuplja, zbog ekoloških taksi.
Kod nas, zbog siromaštva, poljoprivreda nije previše razvijena, a zemljište nije ispošćeno. I umesto da te prednosti iskoristimo za razvoj organske i ekološke proizvodnje, mi smanjujemo, ili ukidamo, ekološke takse, i forsiramo intenzivnu proizvodnju! A kao šlag na tortu, dolazak velikih poljoprivrednih korporacija, koje se povlače iz EU zbog strogih ekoloških zakona, i svoju prljavu proizvodnju planiraju da izmeste u našu zemlju, najavljujemo kao veliki uspeh.
Kada je rečo malim gazdinstviam u Srbiji sa psoedomk do 2,5 hekara ima oko 217.623 vlasniak poseda veličine do dva i po hektara. To su uglavnom u ruralna područja. To su oni koji su koji su nekada bili zaposleni, a ovi posedi su im bila imanja samo za dodatni rad i poboljšanje života i standarda. Međutim, kada su ostali bez posla u fabrikama u gradskim centrima, većina njih sad mora da živi isključivo od rada na tim malim posedima. Oni se sad nalaze među onjih 500.000 žitelja Srbije koj su na granici onih kojih su sirotinja. Jedino je dobro što imaju te posede pa bar nisu gladni!
U Srbiji se koristi odnosno obgrađuje 3.257.100 hetkara zemljišta!
Jedini koji će od toga imati korist su oni koji te poslove sa strancima sklapaju, a Srbija će početi da gubi ono što je u ovom momentu njena sasvim realna komparativna prednost nad zemljama EU – plodna, neispošćena zemlja, idealna za organsku proizvodnju koja je u toj istoj EU i te kako tražena i još bolje plaćena. A, ta organska proizvodnja je bogom dana upravo za mala gazdinstva i najjednostavniji je način da se učine profitabilnim! Međutim, da bi mala gazdinstva mogla da budu rentabilna i da podignu celu poljoprivredu, potrebna je kontinuirana edukacija farmera. Osim toga, treba podstaći udruživanje, razvoj kreditnih linija namenjenih poljoprivrednicima, izgradnju skladišta, kao i pogona za preradu i pakovanje, uz obavezno povezivanje ratarske i stočarske proizvodnje. Upravo takav pristup ima Zajednička poljoprivredna politika EU (ZPP), koja insistira na prilagođavanju realnoj situaciji.
Veličina farme u EU i u Srbiji i procentualna zastupljenost
Površina (u ha) Procenat (EU) Procenat (Srbija)
2 49,1 8,0
2-5 20,2 17,3
5-10 10,9 18,0
10-20 7,5 12,7
20-30 3,0 5,4
30-50 3,0 5,9
50-100 3,0 9,1
100 3,0 23,6
Izvor> agrosmart.net
Primer iz Italije – Kooperativa Melinda
Kooperativa se bavi uzgojem jabuka. Danas, 16 zadruga čine Melinda Consortium koji ima više od 5.000 članova – zadrugara. Tokom godina razvoja, Melinda je bila u mogućnosti kombinovati tradicionalnu proizvodnju sa modernim marketinškim tehnikama kako bi se bolje takmičila sa kvalitetnim proizvodima, sa prepoznatljivim identitetom i imidža na domaćem i inostranom tržištu.
Kupci su odmah prepoznali kvalitet proizvoda “Melinda Val di Non” jabuke i brigu za čovekovu okolinu povezanu sa integralnom poljoprivrednom proizvodnjom koju koriste proizvođači iz doline. Istraživanje je otkrilo da je “Melinda” najpoznatija i najčešće kupovana jabuka kao izgrađena marka (brend) u Italiji.
Svake godine, više od 300.000 tona Val di Non jabuke se bere, što predstavlja više od 60 odsto proizvodnje jabuka iz regije Trentino, 10 odsto italijanske proizvodnje, i pet odsto evropske proizvodnje. Oko četvrtine proizvodnje se izvozi. Finansijski promet Konzorcija je narastao na gotovo 200 miliona dolara godišnje.
U novije vreme, kao odgovor na zahtev kupca, Melinda lansira dva nova proizvoda: Melinda sok, čisti sok od jabuke bez dodate vode ili šećera i Melinde Snack, koji se sastoji od kriški Golden Delicious jabuka (Zlatni delišes) iz Val di Non, koje su oguljene i očišćene, narezane i sušene.
Registracija za kolektivni žig za svoje jabuke dopušta proizvođačima Val di Non da zajednički plasiraju svoje proizvode i povećaju prepoznatljivost proizvoda, te ih razlikovati od proizvoda svojih konkurenata, dok je u isto vreme koristi za poverenja potrošača u kvalitet jabuka koje nudi pod Melinda žigom. Udruživanje sredstava različitim zadrugama im je pomoglo da prevladaju izazove povezane sa posedima male veličine i izolovanosti na tržištu. Teško su bili prepoznati kao proizvođači. Kada su osnovali zadrugu ostvarili su veću mogućnost plasmana proizvoda, a kada su osnovali konzorcijum sa 16 zadruga počeo je njihov nagli razvoj i prihod više od 200 miliona dolara godišnje. Za poređenje država Srbij imala izuvoiz svih poljoporivrednih proizvdia u –rusiju, pe počtka ingtervnecije u Ukrajinu za oko 300 miliona dolara (voća, povrća, mesa) dok oni toliki poroihdo sad ostvaruju samo od jabuka.
(Autor je analitičar i publicista)