- Otimanje velikih investitora oko poljoprivrednog zemljišta u ime ,,zelene tranzicije’’ na kojoj će raditi I u izvozu, sve je traženije u svetu, a njihove glavne mete u Evropi su postsocijalističke države. Naročito su ranjive zemlje koje konkurišu za članstvo u EU, a u poslednje vreme na nišanu su Ukajina i Srbija. Dok se protesti u zapadnim zemljama protiv žrtvovanja najvanžbnijih prirodnih resursa predstavljaju kao ,,ekološki osvešćeni”, oni koji se odigravaju na ,,periferiji’’ Evrope se proglašavaju ,,zaostalim’’ i kao ,,provincijski kompleks’’ od ugrožavanja nacionalnog suverentieta…
- Grabež za zemljištem je novi globalni fenomen. On se dirketkno povezuje sa sve većim pritiskom na prirodne resurse zbog rasta cena hrane, tražnje za obnovljivim izvorima energije i neophodnim sirovinama za proizvodnju tehnologija, koje se promovišu kao mnogo ,,zelenije’’ u odnosu na potojeće. Tokom poslednje dve decenjje u svetu ubrzano rastju ulaganja u kupovinu ili iznajmljivanje velikih poljoprivrednjih parcela, najviše radi eksploatacije ruda i minerala…
- U Srbiji je od 2012. do 2023. godine prodato za raznorazne infrastrukturne objekte 1,2 miliona hektara raspoloživog polјoprivrednog zemlјišta. On dodaje da se zemlјište i dalјe prodaje i dostiže milionske sume u evrima
- U svetu godišnje nestane 30 miliona hektara obradivih polja. U Srbiji je to slučaj sa 25.000 hektara!
Branislav GULAN
Geopolitika kapitala
Hektar je u Srbiji dobacio i do 300.000 evra! Cene zemljišta jako variraju. Obradoivo zemoljište u Hrvatskoj je među najjeftinijim u regionu! Pre dve godine prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosiola 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i trajnih travnjaka bila 173 evra po hektaru. Cene obradivotg zemljišta u Evropskoj uniji su u 2023. godini bile najviše na Malti, a najniže u Hrvatskoj, objavio je Evrostat. Podaci o cenama su dostupni za 22 zemlje Evropske unije, a u ovoj kategoriji je ubedčljivo najskuplja Malta gde se hektar obradivog zemljišta prodavao u proseku za 283.039 evra! Na drugom metu po visini prosečnih cena je Holnadija sa 91.154 evra po hektru, a na trećem Luksemburg s 42.540 evra po hektaru. Ovo je cenovnik oranica u okruženju i Evropi! Iznenadiće vas gde je hektar najskuplјi, a gde najmanje vredi. Cene obradivog zemlјišta u Evropskoj uniji su u 2023. godini bile najviše na Malti. Na drugom mestu po visini prosečnih cena je Holandija sa 91.154 evra po hektaru, a na t rećem Luksemburg 42.540 evra po hektaru. Nasuprot tome, najniže prosečne cene obradivog zemljišta su registrovane u Hrvatskoj, 4.491 evropo hektaru, Letoniji 4.591 evro po hektaru i Slovačkoj 5.189 evra.
Podaci o zakupuju obradivog zemljišta i/ili trajnih travnjaka su u dopuni za 21 zemlju EU. Najviša cena zakupa registrovana je u Holandiji, 914 evra po hektaru, a najniža u Slovačkoj 67 evra. ,,Podaci o cenama su dostupni za 22 zemlјe Evropske unije, a u ovoj kategoriji je ubedlјivo najskuplјa Malta, gde se hektar obradivog zemlјišta prodavao u proseku za 283.039 evra. Na drugom mestu po visini prosečnih cena je Holandija sa 91.154 evra po hektaru, a na trećem Luksemburg s 42.540 evra po hektaru. Nasuprot tome, najniže prosečne cene obradivog zemlјišta su registrovane u Hrvatskoj – 4.491 evro po hektaru, Letoniji 4.591 evro i Slovačkoj 5.189 evra, javlja Zorka Delić u novosadskom ,,Dnevniku’’.
Ulagači su većinom velike korporacije iz razvijenih država, koje se pojavljuju kao strani direktni investitori u manje razvijenim zemljama. Njihov cilj je da se odatle iskoriste što veće količine prirodnih resursa uz što manej troškova i da dobijene proizvode izvoze na tržišta gde za njima postoji velika tražnja i mogućnost da se postigne visoka cena! Neki ekonomisti tvrde da od ovakvih investicija veliku korist imaju i zemlje ,,domaćini’’, jer direktna strana ulaganja predstavljaju rayvojnu šansu za slabije privrede. Ona su u Srbiji bila rekordna 2024. godine 4,6 milijardi evra, dok u 2025. godini zbog demonstracija u Srbiji do 1. aprila 2025. godinenije stigla nijedna direktna strana investicija. Drugi opet upozoravaju da je od kratkoročne koristi mnogo veća dugoročna renta. Imajući u vidu da ovakve ,,geopolitike kapitala’’ ostvaruju zaradu na račun razvlašćivanja i raseljavanja lokalnog stanovništva, gubitka, prehrambenog suverentiteta (to je sad slučaj sa Srbijom) i desetkovanja životne sredine u manje razvijenim državama.
Meta postsocijalističke zemlje
U Evropi, glavne mete za ovakve instestitore predstavljajju postsocoijalističke zemlje. One se u ukupnoj evropskoj ekonomiji i dalje doživljavaju kao periferne, pa time i spemnije da prihvate takve, atraktivne modele ulaganja, kako bi privukle investicije i podstakle ekonomski razvoj. To se naročito odnosi na balkanske države, bilo da je reč o onima koje su već članice EU, ili zemljama koje tek konkurišu za članstvo, navodi Mirna Petrović iz Instituta za sociološka istraživanja u analizi ,,globalno gravljenje zamjišta i novi ekstraktivizam”. Ona ističe da se u ovom kontekstu trenutno najčešće pominje Ukrajina nakon okončanja rata sa Rusijom, a patom – Srbija!
U Srbiji za poljoprivredno zemlište, a ima ga, koje se koristi na 3.257.100 hektara, najviše su zainteresovani investitori iz zapadnih zemalja, Kine i Persijskog zaliva. Međutim, negativna iskustva novih članica EU vezana za preuzimanje poljoprivrednog zemljišta veoma su popularna za Srbiju, naročito primeri iz Rumunije, Mađaske i Bugarske. Jer, slučajevi u Mađarskoj postali su poznati kao fenomen ,,džepnih ugovora”, jer su ovakvi dogovori sa privatnim investitotorima sklapani pre rešavavanja vlasničkih pitanja ili dozvola relevantnih za kupovinu zemljišta. Odnosno oni su ,,držani u džepu” i datiraju tek kada je usvojena regulativa koja je išla u korist novim vlasnicima. Ulagači su, zahvaljujući vezama sa vladajućom elitom u Mađarskoj, budzašto došli do velikih poljoprivrednih parcela koje su prethodno bile obezvređene. Slično se radilo kao i u Srbiji.
Posle ulaska Rumunije u EU, strani investitori su od 2007. pa do 2013. godine kupili čak 800.000 hektara poljoprivrdnog zemljišta. Oni su već 2014. godine kontrolisali gotovo trećinu ukupnih poljoprivrednih parclea u Rumuniji. Magnet za kupovinu zemljišta bile su niske cene u evropskim okvirima, ali su one naglo porasle usled ogromne tražnje. To je zemljište učinilo još nedostupnim lokalnom stanovništvu, jer je za dve godine nakon ulaska Rumunije u EU, cena poljoprivrednih parcela u ovoj državi porasla sa 100 odsto po hektar na 3.000 do 5.000 evra po hektaru.
Fenomen sporog nasilja
Navedeni i slični postupci obezvređivanja zemljišta u korist velikih, najčešće stranih investitora koji očekuju višestruko uvećanje zarada kada država u koju su uložili postane članica EU, postali su poznati kao fenomen ,,sporog nasilja’’. Ono se odvija postepeno i zato nije dovoljno vidljivo u javnosti. Njihovom širenju uveliko je kumovala i EU, svojom protivrečnom poljoprivrednom politikom.
Mada se EU doživljava kao razvijeno institucionalno okruženje u pogledu evidencije i zaštite vlasničkih prava, uočljivo je da raste koncentracija vlasništva nad zemljištem, posebno u državama koje su nove članice EU. Trend da sve veće količine poljoprivrednih parcela u EU završavaju kod sve manjeg broja vlasnika, prvenstveno se pripisuje sistemu subvencija u Zajedničkoj agrarnoj policiti (ZAP), koji favorizuje velike posede. On je prouzrokovao mnogo negativnije posledice u postsocijalističkim članicama, jer mere nisu bile dobro prilagođene situaciji u tim državama, koja se bitno razlikovala od stanja u starim članicama EU.
Reagujući na ovakva tržišna kretanja, EU je 2017. godine usvojila Rezoluciju o stanju u poljoprivredi i koncentraciji zemljišta, na osnovu koje svaka zemlja članica može da uvede restrikcije na transakcije zemljštem, kad smatra da to nalaže javni interes. Međutim, iako su takva ograničenja uvodile i Mađarska i Rumunija, strane korporacije su ih zaoibilazile registrujući se kao domaća preduzeća!
Ubrzanu koncentraciju zemljišta u EU izazvalo je i favorizovanje obnovljivih izvora energije odnosno posledične spekulativne aktivnosti na tržištu nekretinna. One su izražene u postsocijalističkim zemljama koje imaju relativnu pasivnu poziciju u procesu usaglašavanja ekološke regualtive na nivou EU, a princip da svaka država sama odredi kako će ostvarivati zajedničke ekološke ciljeve ostavlja prostor političarima da trenutnu ekonomsku dobit stave ispred dugoročne održivosti!
Pljačka u Srbiji
Poljoprivredneo zemljište u Srbiji prvo su opljačkali domaći tajkuni bliski vlasti, kroz loše vođenu pljačkašku priatiazuciju, uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine. Potom je država odmah pošto je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU 2012. godine, predvidela da stranci mogu slobodno i da kupuju poljoprivredno zemkjište.To nije učinila nijedna druga postsociajlostička zemlja pre sticanja punopravnog članstva, osim Srbije. Naprotiv, sve one su po ulasku u EU, čekale više godina, pa i celu deceniju da strancima odobre kupovinu poljoprivrednih parcela.
Zbog otpora javnosti u Srbiji, zakonom o poljoprivrednom zemljištuiiz 2019. godine godine strancima je ograničeno pravo kupovine zemljišta. Međutim, kao i u slučaju drugih postosocijaolističkih zemalja, zabrana se ne nisu odnosile na strane kompanije registrovane u Srbiji, već samo na fizička lica! Tu su onda učestovovala u posredovanjau domaa fizička lica koka su obavljala poslove za strane kompanije. Prvo su kompoaniju registrovali na sebe pa naplaćujuči tu uslugu, a kasnije pravo vlasnišvo prrenosili na strane državljane!
Iako je jačanje preduzetničkih gazdinstava srednje veličine jedan od osnovnih ciljeva bila i Strategija razvoja poljoorvirede Srbije, čija validnost je važila do kraja 2024. godine, u skladu sa Zajedničkom agrarnom poltiikom EU, privatizacija poljoprivrednih preduzeća i restrukturiranje ove privredne grane dominantno se dobijaju pod hegemonijoim velikih investitora, koji se predstavvljaju kao spasioci poljoprvirede Srbije. Poslednjih godina, ulogu spasilaca agrara Srbije dobijaju ulagači u oblasti rudarenja i zelene energije, a pojedini projekti se predstavljaju kao naša direktn ulaznica u EU.
Slično kao i u drugim delovima Evrope, i u Srbiji raste otpor žrtvovanju najvrednijih prirodnih resursa u ime maglovitih obećanja o sveopštoj ekonomskoj dobrobiti, a nedavni primeri su protesti protiv grane malih hidrocentrala na području Stare planine projekta Rio tinto za rudarenje litijum i mnogih drugih sličnih ovima. Međutim, vodeće zemlje u EU i ovde imaju dvostruke aršine. Dok se protesti aktivista u zapadnim zemljama uglavnom pedstavljaju kao ,,ekološki ovlašćeni’’, oni koji se dešavaju i na ,,periferiji’’ Evrope pa se proglašavaju ,,zaostalim’’ i kao ,,provincijski kompleks’’ od ugrožavanja nacionalnog suvereniteta.
U Srbiji je posle demokratskih promena 2000. godine uz pomoć države obavljena pljačkaška privatizacija privrede. Posebno je karakterstična poljoprivreda. Najbolji, loš primer, je privatizacija Poljoporivredne korporacije PKB pore Beograda. Prodata je za simobličnih male pare, oko 121 miliona evra! Građena je na obroncina grada, da bi budući veliki grad snabdevala sa hranom. Sve mu je u blizini jer je imala za cilj da proizvodi hranu i da snabdeva dva miliona budućih žitelja. Iako su privrednici i narod bili protivnci prodaje korporacije strancima, i kompletne privatizacije, to nije moglo da spreči vlastodršsce u Srbiji i one koji su tada odlučivali da prodaju korporaciju. To se videlo odmah, pa je vlast i pobedila!
Kompanija Al Dahra, današnja vlasnica beogadskog PKB-a, krajem 2024.godine ugasila je nekoliko farmi krava, junadi i ovaca, a pa i zatvaranje fabrike za preradu deteline, izjavio je sekretar Samostalnog sindikata poljoporivrede Srbije Milisav Đorđević. On je za javnost rekao da više ne postoje farme krava u Glogonjskom ritu, Padinskoj Skeli i Dunavcu, farma svinja i junadi u Besnom Foku i farma ovaca u Surčinu. Broj krava je, od kada je Al Dahra kupila PKB, smanjen sa oko 8.000 grla na oko 3.500, a gašenjem farme ovaca te životinje se više ne uzgajaju u tom nekadašnjem poljoprivrednom kombinatu, rekao je Đorđević. Broj radnika u PKB-u je, od kada je Al Dahra postala vlasnik, sa oko 1.700 smanjen na 600!
Poljoprivredna proizvodnja u EU, 537,1 milijarda evra
Poljoprivredna proizvdonja u EU u 2023. godini procenejna je na 537,1 milijardu evra, što je smanjenje od 1,5 odsto u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije, objavio je Evrostat. Kancelrarija EU, zadužena za statistiku navodi da ovaj blagi pad u odnosu na vrednost proizvodnjje u 2022. godini, kada je ona vredela 545,4 milijarde evra, predstavlja prekid uzlaznog trenda započetog 2010. godine. Iako je obim poljoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio veći, a najveće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 odsto). Najveće smanjenje je zabeležno u Grčkoj (16 odsto).
Podaci Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal 2024. godine u Vojvodini pokazuju da se hektar raspoloživog polјoprivrednog zemišta vrti iznad 30.000 evra. U Južnobačkom okrugu bio je 35.100 evra. Po približno istim cenama zemlјom se trgovalo i u Sremskom okrugu. Malo niže cene bile su u Zapadnobačkom okrugu, gde je najskuplјi hektar prodat za 25.000 evra, a u Južnobanatskom i Severnobanatskom hektar nije prelazio 24.000 evra. Najjeftinija zemlјa u Vojvodini je bila u Srednjobanatskom okrugu, gde je najskuplјi hektar bio 18.100 evra.
U beogradskom regionu hektar je koštao 35.850 evra. U južnoj i istočnoj Srbiji hektar je prodat za 30.000 evra. U odnosu na navedene cene bilo je kupoprodajnih ugovora i po znatno nižim cenama, upola jeftinijim, pa je bilo hektara i za svega nekoliko hilјada evra, ali i to je znatno skuplјe nego u Hrvatskoj ili Slovačkoj.
Najskuplјi hektar bio na Malti
Polјoprivrednici sa Čeneja, kod Novog Sada, Aca Letić i Svetozar Murgaški ističu da visinu koštanja domaćih njiva diktiraju oni koji se najmanje bave polјoprivredom. Kažu, da oni koji imaju para, a to su advokati, doktori, smatrajući da je to isplativa nekretnina. Za razliku od polјoprivednika, koji ne vide računicu u obradi zemlјe i kupovini novih njiva. Velike suše, nnjih osam za poslednje dve i po decenije, niži prinosi i niska cena osnovnih polјoprivrednih kultura, zemlјoradnike ne samo što odbija da šire posede kupovinom novih hektari već ih odvlači i od bavlјenja plјoprivredom. I visina subvencija utiče da se zemlјoradnici slabije odlučuju da kupuju zemlјu – ističe Letić.
Na infrastrukturu otišlo 1,2 miliona hektara!
Agroekonomski analitičar Milan Prostran ističe da je u Srbiji od 2012. do 2023. godine prodato za raznorazne infrastrukturne objekte 1,2 miliona hektara raspoloživog polјoprivrednog zemlјišta. On dodaje da se zemlјište i dalјe prodaje i dostiže milionske sume u evrima. On smatra da su ovde znatno više cene njiva ovde u odnosu na oranice u Hrvatskoj, i da to ne treba da je iznenađenje, jer ta država tek sada izlazi na tržište sa svojim prirodnim resursom – raspoloživim polјoprivrednim zemlјištem, i da se u narednim godinama mogu očekivati znatno više cene ove nekretnine.
U Hrvatskoj se od 2023. godine raspoloživo polјoprivredno zemlјište može prodavati strancima, što nije bilo moguće ulaskom Hrvatske 2013. godine u EU. Od te godine na snazi je sedam godina bila zabrana prodaje polјoprivrednog zemlјišta, a onda se taj rok produžio još na tri godine. To je razlog zašto sada po Evrostatu hektar oranica nije skuplјi od 4.500 evra, dok to koštanje kod nas prelazi znatno veće vrednosti. Prostran ističe da je u Srbiji od 2012. do 2023. godine prodato za raznorazne infrastrukturne objekte 1,2 miliona hektara raspoloživog polјoprivrednog zemlјišta. Uz to dodaje, da se zemlјište i dalјe prodaje i dostiže milionske sume u evrima.
I ranijih godina bilo je primera u zemlјama članicama EU gde su cene obradivog polјoprivrednog zemlјišta bile niske. Sve do pre pet godina. Rumunija i Slovačka takođe su imale jeftine oranice, dok su Mađari prvo zakonom propisali, a onda bili primorani pod velikim pristiskom EU da referendumom, kao najvišim oblikom demokratije, odluče da li će njihovo zemlјište moći da obrađuju stranci ili da na njemu izgrađuju objekte raznovrsne namene. Ishod referenduma pokazao je da mađarski državlјani nisu bili za opciju ulaska stranaca u posed njihovog prirodnog resursa!
Ko su najveći vlasnici njiva u Srbiji: Napredovali brže od Evrope!
Istraživači su dobili materijal. Narednih meseci, na osnovu tek završenog Popisa poljoprivrede, g saopšengo 26. januara 2024. godine, utvrđivaće se zašto je stočarstvo na nizbrdici, kakva je mehanizacija uvećini starija od svojih vlasnika (ima oko 481.000 traktora i 25.000 kombajna), koji tip gazdinstava je ekonomski najsnažniji, koliko radne snage angažuju… Iako su anketiranjem prikupili i te podatke, statističari ne smeju da objavljuju ko poseduje najviše hektara oranica. Tako da zvaničnu listu nemamo ni danas, ni posle ovog zbrajanja njiva, pašnjaka, vinograda.
Glavni igrači u srpskoj poljoprivredi su godinama isti. Eventualno promene redosled ukoliko prodaju ili kupe nove hektare, ali krug pet najvećih zemljoposednika se ne menja!
Prvi rezultati Popisa poljoprivrede pokazuju i izvesne promene. Popisivači su premerili 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. U prethodnom popisu, iz 2012. godine, utvrđeno je da je bilo raspoloživo 5.346.597 hektara, tako da je po svoj prilici gradnja poljoprivredi uzela skoro četvrtinu – 23,1 odsto – zemlje! ,,Prema prvim podacima iz popisa, raspoloživoje 4.073.703 zemljišta, a koristi se 3.257.100 hektara, a prema prošlom popisu se koristilo 3.437.000. To je 5,25 odsto manje“, kaže agroekonomista Milan Prostran, koji je učestvovao u obradi podataka iz prethodnog popisa. „Smanjilo se i nekorišćeno zemljište. Sada je 122.257 hektara. Povećao se prosečan posed. On iznosi 6,4 hektara, a bio je 5,4 hektara”. Na tom prosečnom posedu nalazi se jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice I 43 živine. Inače, u Srbiji ima 508.365 gazdisntava. Od toga njih 313.495 bavi se stočarstvom. Prosečan broj članova stalno zapsolenih na porodičnm gazdinstvu je 2,2 lica. Ukupno je u agraru zaposleno 1.150.653 lica. To je za 14 odsto manje nego prilikom ankete 2018. Godine. Muškarci su 662.493 ili 57, 6odsto i žene 487.710 ili 42,4 odsto. To je manje za 14 odsto nego 2018. Godine kad aje bio popuis u agraru. Prosečna starost nosioda gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina.
Shutterstock/Bilanol: Uništeno stočarstvo u Srbiji koje je u 2022. godini u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto! Sve ispod 70 odsto je nivo nerazvijenih zemalja!
Prema podacima RZS iz poslednejg popisa Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta.Koristi se, odnosno obrađuje oko 3.257.100 hektara. Ima i 12.257 hektara nekorišćenog poljopri vrednog zemljišta, zatim 504.104 hektara šuma i 190.242 hektara ostalog zemljišta.
Prema najnovijim podacima RZS iz 2025. godine, u Srbiji se nalazi se i:
- 698.605 goveda;
- 2.349.171 svinja;
- 1.759.424 ovaca;
- 14.773.571 živine;
- 1.261.323 košnice;
Statistika ne beleži ali u Srbiji ima i ;
- Oko 14.000 konja i
- Oko 1.000 magaraca;
Velikih manje, ali drže više
Dok čekamo detaljnu razradu poslednjih podataka sa terena, vredi imati na umu šta se izvuklo iz prošlog popisivanja. Srbija je tada brojala 631.522 poljoprivredna gazdinstva i bili smo sedmi u evropskoj utakmici. Kada je bila anketa – popis 2018. godine izbrojano je da je tada bilo 564.541 gazdinstvo. Danas ih je 508.365. Dakle, broj se smanjio yabliyu 60.000! toliko je i manej farmi u Srbiji. Stoiačri kažu da je sad manej čak za 62.000 farmi!? Njima trebas verovati!
Ali, tadašnja prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva od 5,4 hektara bila je 2,6 puta manja od prosečne veličine farme u Evrpskoj uniji. Samo četiri članice EU – Grčka, Kipar, Rumunija i Malta, imale su manje prosečne posede.
Analiza je tada primetila da nema velike razlike u odnosu na količinu raspoložive zemlje koju koriste mala poljoprivredna gazdinstva. Razlika je i tada bila značajna kada su u pitanju veliki posedi.
Poljoprivredna gazdinstva veća od 100 hektara u EU su činila 2,7 odsto ukupnog broja i koristila su 50 odsto oranica. U Srbiji ih je bilo svega 0,3 odsto, ali su držali 23,8 odsto zemljišta. Kuriozitet je konstatacija da je veća prosečna veličina poseda poljoprivrednog gazdinstva najvećih posedovnih grupa, od 50 do 100 i većih od 100 hektara, u Srbiji nego u EU. I to za 0,71 hektara kod prvih i za čak 158,71 kod drugi, jedan je od zaključaka analize poljoprivrednih gazdinstava po ekonomskoj jačini.To je rezultat uticaja tri posedovne grupe krupnijih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koje su „tranzicioni dobitnici“ („100–500 ha“, „500–1000 ha“ i „1000–2500 ha“) i posebno privatizovanih bivših društvenih i preostalih društvenih preduzeća „u restituciji”, kao i državnih gazdinstava u pet najvećih posedovnih grupa, koja mogu biti potencijalno konkurentna ne samo evropskim već i farmama u izvozno najjačoj agroprivredi sveta – SAD.
Uz sva ograničenja dostupnih podataka, Forbes Srbija donosi presek najvećih zemljoposednika u Srbiji. Kada se pogleda tabyelqa išta se sve dešavalo u Srbiji od poečtka privatizacije, posalvja se pitanje ,,Čije su naše njive’’?
- Industrija mesa Matijević
Matijević Agrar obrađuje 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i 2.000 u Hrvatskoj. U vlasništvu imaju čak 33.000 hektara. Na svojim obradivim površinama proizvode sve makrokomponente za stočnu hranu.
Ova kompanija u svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva. Broj hektara u vlasništvu su godinama uvećali. Među poslednjima većim transakcijama je bila kupovina većinskog paketa ,,Mitron’’ grupe iz Vrbasa. Sa njom je u korporaciju ušlo još desetak firmi, pa i fabrika ulja ,,Banat’’ i poljoprivredno gazdinstvo ,,Sava Kovačević’’. Samo je ovo gazdinstvo Matijevićima donelo oko 4.000 hektara.
- Al Dahra
Kompanija ,,Al Dahra’’ je već pet godina druga na listi najvećih vlasnika zemlje u Srbiji. I to zahvaljujući kupovini dela imovine PKB-a, u oktobru 2018 godine. Za nju su dali 121 miliona evra, a među najznačajnijim stavkama je preuzimanje 17.000 hektara zemlje.
Ova kompanija je, kako je pisao Insajder, samo za zemljište dala 80 miliona evra. U tom slučaju, računica kaže da su hektar plaćali 4.700 evra. Prema ugovoru o prodaji imovine PKB-a, ,,Al Dahra’’ je imala pravo da u prve tri godine, bez saglasnosti države, proda po 10 odsto zemljišta – odnosno po 1.700 hektara svake godine. Nije isključeno da su poneki hektar tokom prethodnih godina i prodali. Prema dostupnim podacima, ova kompanija trenutno poseduje 14.429 hektara.
- MK Grupa
Već kod trećeg mesta konkurencija se povećava, a razlike smanjuju. MK Grupa kaže da, kada je ratarstvo u pitanju, obrađuju više od 13.500 hektara zemlje u Vojvodini. Na 1.497 hektara obradivog zemljišta gaje povrće – boraniju, grašak, kukuruz šećerac, krompir. Raspolažu sa 16,5 hektara sopstvenih vinograda, dok je pod jabukama 85 hektara. Upućeni tvrde da je u njihovom vlasništvu oko 11.000 hektara zemlje.
Provera prema dostupnim podacima dovela nas je sad do nepunih 10.000 hektara. Najviše je u vlasništvu ,,Karneksa’’, oko 3.500 hektara. ,,Agropanonija’’ iz Kule ima malo više od 2.000 hektara. Oko 1.100 hektara poseduje BD ,,Agro’’, a nepunih 1.000 hektara PIK ,,Bečej’’.
- ,,Delta’’ holding
,,Delta’’, prema informacijama sa službene veb stranice, obrađuje ukupno 15.000 hektara na pet poljoprivrednih imanja. S jedne strane se može čuti da su vlasnici 95 odsto zemljišta, upućeni im dodeljuju 10.000 hektara, a sama evidencija vlasništva preduzeća dovodi do nepunih 7.000 hektara.
Prema dostupnim podacima, ,,Napredak’’ poseduje oko 3.900 hektara. ,,Delta’’ agrar je vlasnik malo više od 1.000 hektara. Topola poseduje malo manje od 1.000 hektara.
,,Delta Agrar’’ kaže da se bavi ratarstvom, proizvodnjom voća i povrća i stočarstvom, na pet poljoprivrednih imanja u svom vlasništvu, na površini od 15.000 hektara.
U oblasti kooperacije i otkupa kompanija se bavi otkupom voća i povrća, mesa i stoke, maloprodajom i obezbeđuje višegodišnje ugovaranje proizvodnje ratarskih, voćarskih i povrtarskih kultura sa primarnim proizvođačima preko pet otkupnih centara.
- ,,Almeks’’
Ozbiljan vlasnik zemljišta je ,,Almeks’’ iz Pančeva, koji pripada Miroslavu Aleksi. Poslednjih godina ga mnogi stavljaju na drugu poziciju liste najvećih. Prema podacima koje je ova firma navela u svom finansijskom izveštaju za 2022. godinu, vlasnici su oko 10.000 hektara zemlje. Obrađuju ukupno oko 15.000 hektara.
Javno dostupni podaci su nas doveli do blizu 6.500 hektara. Najveći broj, 2.710, pripada ,,Almeksu’’. ,,Stari Tamiš’’ se prostire na oko 1.440 hektara. ,,Pokrok’’ Padina, firma u kojoj ,,Almeks’’ ima 75 odsto, vlasnik je nepunih 1.300 hektara. ,,Almeks’’ je inače poznat kao uvoznik i distributer poljoprivredne mehanizacije poznatih brendova.
- Login EKO
Retko ko je pre dve godine propustio vest da je slovenački bračni par, dokazan u IT industriji, kupio ogromnu zemlju u Vojvodini. Reč je o ,,Izi’’ i ,,Samu Loginu’’. Poznati su kao autori video igrice ,,Toking Tom’’. Biznis su prodali za milijardu dolara i deo novca dali za srpsku zemlju.
Tada se govorilo o kupovini oko 4.000 hektara zemljišta u Banatu, na kojoj planiraju da se bave organskom proizvodnjom. Njihova firma ,,LoginEKO’’, kako je moguće videti, danas je vlasnik 4.408 hektara.
- Ćorić agrar
Odmah uz njih je ,,Ćorić agrar’’. Ova firma iz Bašaida u svom finansijskom izveštaju za 2022. godinu navodi da poseduju oko 2.000 hektara. Vlasnik društva je Krsto Ćorić, a osnovna delatnost firme je u početku bila isključivo trgovina na malo i veliko poljoprivrednom mehanizacijom. Vremenom se ukazala potreba za ratarskom proizvodnjom.
Prvo je ratarska proizvodnja započeta na zakupljenom zemljištu, a kasnije je nastavljena i na zemljištu u sopstvenom vlasništvu. Trenutno dostupni podaci govore da je sasvim moguće da je ova kompanija u međuvremnu povećala posed i to na oko 3.300 hektara. Sam ,,Ćorić agrar’’ poseduje 1.653 hektara, a ,,Graničar’’ 917 hektara. ,,Kipetrol’’ je vlasnik oko 700 hektara.
- Mile Blagojević
Mile Blagojević je bio vlasnik dve firme i preko njih 3.130 hektara zemlje. Njegovo Ratkovo poseduje 2.000 hektara, ali je ono u decembru 2012. godine – obrisano. Pripojeno je drugoj firmi – ,,Čalma’’..
Privredno društvo za poljoprivrednu proizvodnju ,,Čalma’’ je osnovano na samom kraju 2001. godine. Pretežna delatnost preduzeća je gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica. U vlasništvu pišu 1.130 hektara.
- Elit agrar i Al Ravafed
U 2019. godine konsolidovale su se dve arapske firme. Elit agrar je preuzeo ,,Al Ravafed’’. Tim povodom su tražili odobrenje od Komisije za zaštitu konkurencije. Iz tog dokumenta se vidi da je Elit agrar prisutan preko društva Zobnatica koje obavlja poljoprivrednu delatnost na površini od 1.621 hektara, od čega je svega 114 hektara u vlasništvu društva. ,,Al Ravafed’’ Srbija d.o.o. bavi se pretežno uzgajanjem pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, na ukupno oko 10.400 hektara, od čega je 2.586 hektara sopstvenog zemljišta.Dostupni podaci pokazuju da ,,Al Ravafed’’ sada ima 2.625 hektara, a ,,Zobnatica’’ 80 hektara.
- Nicko
Kompanija ,,Nicko’’ (NicCo) u vlasništvu Vanje i Irene Nicović, preko zavisnih privrednih društava, ulazi u krug značajnih vlasnika zemlje u Srbiji. Prema dostupnim podacima u vlasništvu više povezanih firmi je ukupno nepunih 2.300 hektara. Najviše poseduje ,,Nicko agrar’’ – 1.080 hektara. ,,Jedinstvo’’ Belo Blato drži oko 800 hektara.
Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija. Matijević je i dalje neprikosnoven po broju hektara koje obrađuje, međutim, pozicije ispod njegove su se izmešale. Novosadski biznismen, Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama stigao je do 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara, navodi Agrosmart. Cene njiva u Srbiji ne miruju. Koliko košta jutro ili hektar, određuje gde se parcela nalazi, pored puta ili daleko od njega… Srbija godišnje izgubi 25.000 hektara obradivog zemljišta. Najčešći razlog je što plodno zemljište postaje građevinsko!
Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije ,,Almeks“ iz Pančeva. Prema saznanjima Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Na sajtu ,,Almeksa“ nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.
Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je ,,Al Dahra“ koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Kako analitičari podsećaju, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva ,,Al Dahra“ stekla imovinu vrednu veću od 170 miliona evra. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni. Kako god, ,,Al Dahra“, čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju – na trećem. ,,Al Dahra“, uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće ,,Rudnap“ koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala ,,Al Dahra“ plan je bio proširenje na 500 hektara.
Tek na četvrtom mestu je doskorašnji „top“ zemljoposednik sd pok. Miodrag Kostić i njegova ,,MK grupa“. Grupa kojuje preuzeo njego sin. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na „svega“ 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji. Iza Kostića je vlasnik ,,Delte’’, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000. Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik ,, Ćorić agrara“ iz Bašaida. Prema saznanjima, on ore oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u vlasništvu. Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju, poseduje savremene govedarske farme.
Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma ,,Elit Agro“. Najpre je ova kompanija sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme ,,Jugo elit agro“ osnovane u Beogradu, kupila poljoprivredno-turistički kompleks ,,Zobnatica’’ u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu. Pre nekoliko godina ,,Elit agro“ kupio je i kompaniju ,,Al Ravafed“ (Vojna ustanova Morović, ,,Bačka’’ iz Sivca, ,,Jadran’’ iz Nove Gajdobre) domogavši se tako još oko 10.500 hektara, od čega su u vlasništvu oko 2.500 hektara.
I u Hrvatskoj najviše zemlje ima novosadski biznismen
Treba istaći da je Petar Matijević kupio 2015. godine i dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, u Starim Jankovcima i Negoslavcima. Tada je došao u posed oko 1.500 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji i postao najveći vlasnik oranica u toj zemlji. Prema saznanjima analitičara u proteklih nekoliko godina kupio je još oko 600 hektara, od privatnih lica. Tako je u Hrvatskoj u njegovim rukama sad preko 2.000 hektara oranica. Nedavno je od vlasnika hrvatskog porekla koji žive u Argentini pazario 150 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Osijeka. Kupio je, naime, veoma kvalitetne parcele koje se nalaze oko aerodroma u naselju Klisa.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, sad su najskuplje oranice u Južnobačkom okrugu, gde su išle i do 31.000 evra za hektar. U Sremu su se u poslednjem kvartalu prošle godine kretale od 1.150 evra do 30.700 evra, u Južnobanatskom okrugu od 400 eva do 20.050 evra. Međutim, te najviše cene su ekstremni slučajevi. Uglavnom, poljoprivredno zemljište je stabilno, cene ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina i ne prate trend nekretnina (stanova i vikendica) koje vrtoglavo poskupljuju. Najkvalitetnija bačka i sremska zemlja ide do 20.000 evra za hektar ali najčešće se prodaje od 10.000 do 15.000 evra. Poljoprivrednici kažu da nemaju računice da njive skupo plaćaju imajući u vidu niske cene njihovih proizvoda.
Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta!
Na planeti Zemlji, voda (okeani, mora, jezera, reke) i kopno (poljoprivrednog i nepoljoprivrednog zemljišta) imaju odnos 6:4. Ovaj odnos se nije menjao od nastanka planete, što ukazuje na činjenicu da na njega čovek nije mogao da utiče. Razlog je što je to isključivo proizvod prirode. Međutim, velike promene zahvataju kako vodeni (odnos slane i slatke vode), tako i kopneni deo planete. Na promene koje su izazvane delovanjem prirodnih činilaca ne možemo da utičemo. S druge strane, postoje i promene za koje je odgovoran čovek. Iako zemljište predstavlja neobnovljiv prirodni resurs, u prošlom veku je pritisak na njega bio ogroman. Ovaj trend se nastavio i u XXI veku!
Sa tri milijarde 1960. godine, broj stanovnika je porastao na 6,7 milijardi 2009. a od 2011. godine ima sedam milijardi žitelja na planeti Zemlji. Ovaj broj je u stalnom porastu, tako da se može očekivati do 8,2 milijarde stanovnika 2030. godine, a 2050. godine oko devet milijardi.
Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. U Srbiji postoji i “zabluda da pod polјoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,1 miliona hektara”. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što “sebi ne dozvolјavaju ni mnogo razvijenije zemlјe”.
Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, u korišćenju zemlјišta u Srbiji sledeći: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovolјno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.
Način korišćenja zemlјišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koja sad u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalјa sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod 60 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenuim zemlјama ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalјe dominiraju žitarice, a nedovolјna je zastuplјenost industrijskog bilјa, povrća i krmnog bilјa. Analitičari ukazuju da je počeo blagi oporavak vinograda i da oni u Srbijii sad zauzimaju oko 22.000 hektara. Toliko ih ima i u Sloveniji i Hrvatskoj. Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovolјno profitabilni – što je takođe pokazatelј ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje.
Fokus na zaštiti prirodnog resursa
Zemlјište je neobnovlјiv prirodni resurs. Polјoprivreda, krčenje šuma i drugi faktori su degradirali i erodirali gornji sloj zemlјišta alarmantnom brzinom. Globalno, 52 odsto polјoprivrednog zemlјišta je već degradirano. Zbog toga je svaki 5. decembar posvećen upravo zemlјištu i njegovoj izuzetno složenoj ulozi. Ovaj dan je prvi put obeležen 2013. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pomenuti datum proglasila za Svetski dan zemlјišta i od tada je fokus uvek na očuvanju kvaliteta zemlјišta, njegovoj zaštiti, ali i podsticanju održivog upravlјanja obradivim površinama. Zato je i, Svetski dan zemlјišta prilika da se ukaže na značaj zemlјišta, koga ima sve manje i manje.Trenutno je aktivan najveći svetski ekološki pokret ”Svesna planeta” za očuvanje površinskog sloja zemlјišta i to sa fokusom na očuvanje organske materije u zemlјištu. Cilј ovog pokreta je da skrene pažnju šire javnosti o presudnom značaju zemlјišta u svetlu nadolazećih klimatskih promena spram toga koliko je ono već degradirano. Ovaj pokret je veoma ambiciozan i njegov cilј jeste da 3,5 milijardi lјudi sazna za ovaj problem zato što je to onaj deo populacije koji ima pravo glasa.
Najčešći uzrok degradacije zemlјišta je rapidni gubitak organske materije u zemlјištu. Kod nas već godinama ne postoji mogućnost đubrenja stajnjakom zbog devastirane stočarske proizvodnje. Humus je sa pet odsto u Vojvodini između dva i tri odsto. Da bi se jedan santimetar vratio potrebno je da prođe 100 godina. Ako bi se povećalo navodnjavanje, a ono je prema podacima RZS u 2021. godini u Srbiji iznosilo samo 52.236 hektara, a u 2022. godini 54.639 hektara, onda bi imali štete, jer nema prirodnog gnojiva bez koga nema povećanja humusa.
Da ne bi imali štete od vode, kada bi navodnjavali njive, trebalo bi da imamo samo u Vojvodini i 100.000 junadi! Tada bi imali znatno više junetine za ishranu, pa bi imali i 8.875 tona ,,bebi bifa’’ za izvoz u EU. Jer, podsetimo se samo da je 1990. godine iz SFRJ u svet bilo izvezeno 54.000 tona ,,bebi bifa’’. Od toga iz Srbije 30.000 tona. Sad su prazne staje u Srbiji, uništeno je stočarstvo koje u BDP agrara učestvuje sa manje od 28,1 odsto, pa nema ni ,,bebi bifa’’za izvoz. Prema podacima Nenada Budimovića, sekretara za stočarstvo u PKS, sad se godišnje izvozi samo oko 400 tona ili 100 puta manje nego pre tri i po decenije!
Zemlјište sa jednim procentom organske materije je degradirano i više se ne može popraviti. Jer, zemlјište je najveći ekosistem, a nauka je priznala 2021. godine da je determinisano samo jedan odsto zemlјišnih mikroorganizama, 99 odsto njih još čeka da bude otkriveno, te vrste možda i nestaju kao što nestaju i one poznate. Očuvanje živog sveta u zemlјištu je najvažnije.
To možemo postići na dva načina – minimalnom mehanizovanom obradom zemlјišta i tako što zemlјište mora da bude pod stalnom vegetacijom, ne nužnom zelenom, već i pod žetvenim ostacima. Zemlјište ne može biti braon, golo, neotkriveno, kao što smo nekada davno savetovali kada se podrazumevala redovna upotreba stajnjaka.
Ukoliko bi se izgradili sistemi za navodnjavanje i njive dobijale vodu, primera radi, u Vojvodini, a ne bi bilo prirodnog gnojia, već za tri decenije od plodnih oranica koje su to i danas, imaćemo – pustinju. Ne afričku nego, po prinosima!
Najnovija analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto.
Najnepovolјnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 650.000 na oko 447.000 tona svh vrsta mesa. Takođe i potrošnja svih vrsta mesa je pala sa 65 na oko oko 44 kilograma po stanovniku godišnje.
Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalјa sa najusitnjenijim posedom. Prema podacima RZS u Srbiji i dalјe dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija njihovog blagog ukrupnjavanja. Broj gazdinstava u odnosu na popis agrara iz 2012. godine je opao čak za 62.000! Beleži se i blagi rast ukupno korišćenog polјoprivrednog zemlјišta u odnosu na proteklu deceniju. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave polјoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje polјoprivredno zemlјište, srednjim i velikim gazdinstvima.
Prosečna veličina korišćenog polјoprivrednog zemlјišta povećala se sa 5,4 hektara, koliko je iznosila 2012. godine na 6,2 hektara u 2018. godine.Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava od oko dva hektara (takvih 217.623 gazdinstava) i to predstavlјa veoma značajnu prepreku da polјoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači!
Ne smanjuje se samo ukupna površina već, što je još važnije, obradive i oranične površine se stalno smanjuju. U svetu se na taj način izgubi oko 30 miliona hektara svake godine. Poređenja radi, to predstavlja veličinu cele Italije!
Evoi pet krupnih problema sa zemljištem u Srbiji:
- Ekstenzivan način korišćenja, sa ekstenzivnom strukturom i smanjenjem broja stoke;
- Relativno makla veli;iahnj poseda priatnih gazdinstava (ispod tri hektara i usitnjenost poseda 19 miliona parcela), što predstavlja veliku prepreku da poljoprivrednici postanu robni proizvođači!
- Smanjeno učešće organske materije inizanoivo koroišćenja organskog đubroiva, posebmno stajnjaka;
- Degradacija zemljista. U Srbiji erozivni procesi izazvani vodom i vetrom najviše uništavaju obradive površine!
- Nedostatak sistema zanavodnjavanje, jr se u 2024. godini, prema podacima RZS navodnjavalo samo 48668 hetkara ili manej od 1,5 odsto obadivih površina. U Svetu se navodanvjam u prsoieku 17 odsto obradivih površina!
Mehanizacaja starija od vlasnika!
Kada je reč o agrarnoj mehanizaciji u Srbiji treba istaći da ona danas ima 481.983 upotreblјivih traktora i više od 25.000 kombajna. Zemlјište je solidnog kvaliteta, ovladana je dobra i savremena tehnologija i ima dovolјno obučenih kadrova, što je potencijal za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane za preko 50 miliona stanovnika i izvoz od preko 10 milijardi evra godišnje. Ali, to su samo pri;e iy prediyborbnih kapmanja. Srbija je dočekala 2025. godinu da nema ni strategiju rayvoju poljoprivrede ni samdovoljnost u hrani. Samo za uvoz mesa, perađevina od mleka potrošeno je u 2024. godini više od 650 miliona evra!
Zemljište je soldingoi kvaliteta. Alki, zbog nedostaqtka prirodnog gnojiva, jer su porazen staje i obori smanjial se kolipčain humnus au zemkljita sa pet na 2,5 odsto. Procenjuje se da Srbija danas koristi blizu 500.000 traktora (tu se računaju i oni neregistrovani) čija je starost preko dve decenije, odnosno blizu 90 odsto njih, što uslovlјava velike troškove održavanja i remonta i češće zastoje pri korišćenju. Taj broj mehanizacije ukazuje da je po broju hektara na kojima se koriste u Srbiji – to previše mehananizacije, ali loše i neupotreblјive. Jer, vlasnici od tri traktora u ekonomskim dvorištima sklapaju u jedan da bi mogli da izađu na njive. To znantno i nepovolјno utiče na izvršenje agrotehničkih operacija u optimalnim rokovima, a time i smanjenje prinosa svih bilјnih kultura.
Sve do nedavno se u Srbiju godišnje uvozilo oko 5.000 traktora od 38 proizvođača iz 14 zemalјa. To je loša varijanta. I to jenedovoljno! Jer, otežava uspešno održavanje, remont i korišćenje. Najbolјe rešenje bi bilo da se organizuje proizvodnja traktora u Srbiji za svoje sopstvene potrebe i izvoz. O toemse samo govori inajavljuje, alki ne postoji u praksi! U tom centru, koji bi bio u Srbiji, proizvodilo bi se godišnje oko 20.000 traktora za domaće tržište i izvoz 10.000. To bi zaposlilo i 10.000 radnika. Takva proizvodnja bi bila ušteda za Srbiju od oko 320 miliona evra godišnje. Potrebe su za uvozom godišnje od – najmanje 20.000 traktora. Naravno dok se ne osvoji domaća proizvodnja. Deo traktora se kupuje i preko IPARD programa. Međutim, treba istaći da je Srbija kasnila sa uvođenjem IPARD programa u svoju zemlјu čak osam godina, Prema najnovijim podacima on se sad i nedovolјno koristi i to samo 10 odsto!
Ako se zna da je to stara mehanizacija, u proseku, više od tri decenije, da je deo nje stariji od većine svojih vlasnika, onda se po tome i vidi da je Srbiji hitno potrebna nova mehanizacija. Obnova mehanizcije je potrebna da bi se i povećao i rast godišnje proizvodnje u agraru koji poslednje tri i po decenije iznosi samo 0,45 odsto godišnje!
Podaci o proizvodnji i potrošnji
Prema podacima u koje je teško poverovati, bar poznavaocima prilika u stočarstvu Srbije, pre liče na nameštenu statističku grešku. Po tim podacima u Srbiji se godišnje i sad pojede po stanovniku i 60 kilograma mesa i mesnih prerađevina. Poslednji podaci, na poečltku 2025. Godien su da trošimo poo stganovniku manje od 40 kilograma svih vrsta mesa. I da se proizvudoi ukupnjo oko 400.000 tona svih vrsta mesa. Potoiršnja mesa po jednom stanvoniku u Srkibji manja je za 25 kilogasmna od one u EU! Jer, Srbija bez uvoza nema mesa zha svojih 6,6 milioan stanovnika.
Odnosno,dovoljan proizvdonaj emjsa od 650.000 tona u Srbjii je bila pre nepune četiri decenije kada se u njoj godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku godišnje oko 65 kilograma. Sad je to prošlost koja se može pronaći iz tog vremena samo u statističkim podacima. Da bi to sad ostvarili prvo našu budućnost, moramo tražiti u prošlosti!
U 2022. godini BDP Srbije je bio samo 64 milijarde dolara. To je dvostruko više nego pre dve ili tri decenije. I tada oni koji vode zemlje, govore kako je po rastu BDP Srbija lider. Ali, gube iz vida da bi uz drugačiju politiku to moglo da se ostvari samo iz agrara! To dokazuje i nekadašnja članica SFRJ, Slovenija, koja danas ima samo dva miliona stanovnika, ostaruje veći BDP nego Srbija sa tri puta više žitelјa. U Sloveniji agrar u BDP zemlјe učestvuje samo sa jedan odsto, dok je to u Srbiji oko deset odsto! Karakteristika podatka iz Slovenije je da tako rade visoko razvijene zemlјe, dok podatak iz Srbije ukazuje na činjenicu da je stanje takvo u neazvijenom svetu u kom se i ona nalazi.
Jer, stočarstvo je u Srbiji je u 2022. godini učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto, a to je karakteristika najnerazvijinijih zemalјa sveta (sve što je ispod 70 odsto) spada u tu kategoriju. Ako se nastavi ovim tempom (godišneg pada stočarstva u proseku dva do tri odsto već četiri decenije) procena stočara je da će uskoro BDP stočarstva u BDP agrara učestvovati samo sa 20 odsto!
Industrija mesa i mesnih prerađevina Srbije može da zadovolјi domaće tržište, ali i izvoz, kažu aktuelni kreatori agrarne politike.Tačno je da može, ali to neradi jer su nam prazni obori, staje i torovi. Dakle, neki podaci su u suprotnosti naše aktuelne stvarnosti i mogućnosti. Ono što zvaničnici ističu, jesu mogućnosti, ali samo u njihovim želјama. U jednom govore o želјenom bogatstvu ali, istovremeno i o siromaštvu Srbije. Jer, u njoj bilјna proizvodnja u BDP agrara učestvuje sa 68 odsto, a usluge sa dva odsto.
Nestanak obradivih površina!
Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. U Srbiji postoji i zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine manje od 4,1 miliona hektara. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što „sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje“.
Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, u korišćenju zemljišta u Srbiji sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda (ima oko 19 miliona parcela!?), nedovoljno unošenje organske materije (više od tri decenije broj govda godišnje opada za dva do tri odsto) i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.
Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koja je 2022. godine u BDP agrara Srbije učestvovala samo sa 28,1 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod 70 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenuim zemljama ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23 odsto). Analitičari ukazuju da je sad počeo blagi oporavak vinograda i da oni u Srbij zauzimaju oko 21.000 hektara. Toliko ih ima i u Sloveniji i Hrvatskoj, koej su mnogo manej zemlje od Srbije! Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, niskoprinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni – što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje.
Foto: Shutterstock/Dragan Mujan – U Srbiji postoje vinogradina 21.000 hektara
Manje vina
Međutim, u svetu je drugačija situacija sa vinogradima. Jer, plaća se njihovo smanjivanje. Razlog je što se manje pije vino nego što je to bilo nekada. Evo primera iz Francuske. Vlaga i grad ugrozili su proizvodnju: Francuska ove 2024. godine godine očekuje značajno manje vina. Očekuje se proizvodnja između 40 i 43 miliona hektolitara vina, što je manje od petogodišnjeg proseka od 44,2 miliona hektolitara! Francuska će ove godine proizvesti znatno manje vina nego lani jer je velika količina vlage podstakla razvoj buđi u vinogradima, a neka su područja stradala i od grada i mraza, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Francuski vinari proizvešće ove godine između 40 i 43 miliona hektolitara vina, u odnosu na prošlogodišnjih 47,9 miliona hektolitara, pokazuju preliminarne procene ministarstva. To bi značilo da proizvodnja neće dosegnuti ni petogodišnji prosek koji iznosi 44,2 miliona hektolitara. U Srbiji je porastao borjvianraija kojih sad iam oko 500. Ali, ima ih voemamalo sa visokokalitenim vinima!
Vlažan početak leta pogodovao je razvoju buđi na većini vinorodnih područja koja bi mogla izazvati velike gubitke, ističu u ministarstvu, istaknuvši i da je zbog vlage i niskih temperatura u vreme cvetanja loza u mnogim vinogradima gubila cvetove, lišće i bobice. Pad proizvodnje moglo bi pak ublažiti mokro tlo i kasniji početak vegetacije, za jednu do dve nedelje u poređenju sa prošlom godinom, dodaju. Ne navodeći detaljne procene za pojedine regije, stručnjaci ministarstva napominju da će, na primer u Šampanju, proizvodnja biti slabija nego lani zbog prolećnog mraza i grada. U regiji Bordo površina pod vinogradima smanjena je za oko 8.000 hektara nakon vađenja čokota čime bi trebalo obuzdati prekomernu proizvodnju. Proizvodnju bi mogle smanjiti i nepropisna koloracija, buđ i grad, što bi značilo da bi se smanjila drugu godinu zaredom. Trenutno nije moguće proceniti kako će smanjena proizvodnja uticati na cene vina. Veliki vinari obično podižu cene u periodu oskudnih berbi, ali danas moraju u računicu uključiti i jaku konkurenciju na svetskim tržištima.Vino i alkoholna pića spadaju među glavne francuske izvozne proizvode, napominje Reuters, ističući da glavobolju vinarima zadaje i slaba domaća potrošnja.
Plodno zemljište širom Srbije postaje građevinsko!
Najnovija i poslednja analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 698.605 grla goveda. Stočari kažu da ih nema više od 400.000 grla goveda!
Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom.Prema poslednjem popisu odacima RZS iz 2024. godine Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta. To su uglavnom sitne parcele. Imai h oko 19 miliona! Korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3.257.100 hektara, nekorišćenog postoji 122.257 hektara. U zemlji postoji i 504.104 hektara šuma i oko 190.242 hektara ostalog zemljišta. U Srbiji i dalje dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija blagog ukrupnjavanja gazdinstava. U zemlji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. To znači da je za samo pet godina ugašeno čak 56.000 gazdinstava. Pre toga toga je za pola decenije, takođe nestalo oko 62.000 gazdinstava. Prosečno gazdinstvo sad je veličine 6,4 hektara u Srbiji. Od toga najveći prosek je u Vojvodini oko 13,2 hektara, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije kao Južne i istočne Srbije prosek je po 4,4 hektara. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstva od 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji postoji 508.365 poljoprivrednh gazdinstava! U tim agadunstivam je prosčeno po 2,2 zaposlena lica!
- Od tog broja stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava.
Svi oni zajedno poseduju:
- Oko 698.605 grla goveda;
- 2,349 miliona grla svinja;
- 1,75 miliona grla ovaca;
- 149.558 grla koza;
- 14,77 miliona grla živine;
- 1,26 miliona košnica. Međutim, proizvođači meda kažu da ih je u proizvodnji stvarno oko 800.000 košnica koje proizvode med. Ostale nisu u proizvodnji, ali su prijavljene samo zbog podsticaja!?
Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji poseduje, na 6,4 hektara površine zemlje, jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela, 43 živine! Na nedavnoj sednici, održanoj u septembru 2024. godine, Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije je istaknuto da to blago od životinja nije više dovoljno za samodovljnost Srbije u proizvodnji hrane! Zbog toga je zaključeno da se prvo mora raditi na povećanu stočnog fonda kako bi se obezbedila samodovoljnost! Jer, ona sad ne postoji! Samo u 2024. godini za uvoz mesa mleka i prerađevina, potrošeno je 650 miliona dolara. To je posledica neadekvatne i loše agroekonomske i politkie koja se vodila od 2014. pa do kraja 2024. godine. Jer, po toj strategiji, koju je pisalo 240 autora i Srbije na 145 strana, agrar je trebao godišnje da se razvija po stopi od 9,1 odsto, a u lošijim godinama 6,1 odsto. To je bilo netačno, nerealno i štetno po državu. Nije si ostvarilo pa je Srbija sad zavisna od uvoza hrane za prehranu sopstveng stanovništva. Ta strategija rauzvoja poljoprivrede za jednu deceniju ima rast od samo 1,7 odsto, a dok je to godišnji rast tek 0,17 odsto! Njeni autori su za taj rad loše strategije sebe častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli iz tri evropske zemlej kao namenska donacija za taj posao.Za izradu lošeg i štetnog dokuemtna, niko do sada nije odgovarao! Kada je promašena strategija doneta, jula 2014.godine današnji presednik Srbije bio je premijer Srbije, a njegov današnji savetnik za agrar, u vreme donošenja ovog dokumenta bio je ministar poljoprivrede!
Beleži se i blagi rast ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u odnosu na proteklu deceniju. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje poljoprivredno zemljište, srednjim i velikim gazdinstvima. Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava je oko dva do dva i po hektara (takvih ima oko 217.0623 gazdinstava) i to predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači. Ukupno se sa poljoprivredom u Srbiji bavi 1.150.653 galica. To je za 14 odsto manje nego li pre šest godina. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je samo 2,22! Prosečna starost poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
Kako sačuvati poljoprivredno zemljište, izazov je za stručnjake širom sveta. Uprkos njihovim apelima da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila 1,2 miliona hektara obradivih oranice.
Srbija i jesenja setva: Zasejano 788.815 hektara!
U Srbiji je u jesenjoij setvi, 2024. godine prema podacima RZS, zasejano 788.815 hektara površine, što je u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2023. godini predstavljalo povećanej od 8,5 odsto. Posmatano po kutkurama pšenci eje zaselajno za 8,6 odsto više, ječmna za 1,0 odsto i uljane repice za 36,8 odsto više. Ma nej je zasejano ovsa i to za devet odsto i raži za 1,7 odsto.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve, od 2014. pa do 2023. godine površine pod pšenicom sju povećane za 0,1 odsto.One na poečtku 205 godien iznsoe oko 600.000 hektara. Znači u prosečan prinso od pet toan po hektaru, što bude i u lošijim godeinama bićče najmanje tri miliona ton pšenice. Srbiji za ishranu godišnje treba oko milion tona zrna za meljavu, zatim 10 odsto za robne rezerve i najviše oko 150.000 tona za semenasrstvo ako se oporavi. Prema podacima ,,Žitozajednice’’ sad je godišnja potrošnja hleba po stanovniku sa peciivma oko 64 kilograma! Srbija za isrhanu 6,6 miliona stanovnika, koliko ih ima na početku 2025.godine Dovoljno pšenice, za ishranu može da obezbedi setvom na 300.000 hektara uz prosečan prinos od pet tona po hektaru. Iače rerkdona proizvodnja pšenic eu SRbijoi, prema pdoaciam rZS, bialje 1991. godine 3.736.503 tone pšenice! Taj rekod niakd aviše nije postignut!
Sadje već utoku I porlečna setva na oko dva milihe hektara u Srbiji. Najviepš oko 900.000 hetkara zauzeće kukuruz, pa oko 250.000 hektara suncokret, pa soja, povrće, šećerna repa… Kada je reč o kukuruzu,m koji tradicionalno u proleće zauziam najvoiše hektara, sad pošto stočarstvo značajno smanjeno, za njegovu isrhanu Srbije potrebno samo 3,5 miliona tona kukuruza. Ako, nebude suđna godina biće ga za izvoz s kojim se hvalimo. Najbolej bi biloo kad bi ga preradili višefaze pa tako izvozili. Inače, rekrodna proizvodnja kukruuza u Srbiji bila je 1986.godine i to 8.062.020 tona. To je sad samo neostvarena želja da se postigne postala kreatora ekoekonomske politike, političara i tvoraca visokorodnih hibrida.
Ceh širenja gradova, plaća se plodnom zemljom!
Danak širenja gradova i rasta broja stanovnika u njima, plaćamo plodnom zemljom. Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava. „Kompletno ova tabla od 320 hektara površine je pretvoreno u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje… Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada“, navodi Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.
U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se seje kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće. „Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem“, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužena za poljoprivredu u Gradu Smederevu.
Poljoprivredna proizvodnja značajnija je od industrijske!? Ali poljoprivreda u Srbiji nije strateška grana! To bude samo kada poljoprivrednici izađu na ulice da im se čuje glas. Tada to ostvare, ali u praksi – ne. Ove godine, posle rebalansa budžeta, Agrarni budžet je povećan. Sad iznosi 136,7 milijardi dinara. To je za 18 milijardi dinara više nego pre rebalansa. Taj budžet sad iznosi toliko čekanih i željenih sedam odsto budžeta Srbije. Ali, taj novac bi nešto i značio pre nekoliko godina. Sad mu je opala vrednost. I još nešto možda bi i sad pomogao i ,,ugasio požar“ kada seljaci izađu na ulice, kada bi se drugačije rasporedio. Ovako – ne!
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja. „I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi“, kaže Leposavić. Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se 3,25 miliona hektara oranica.„Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta“, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Svet godišnje gubi površinu zemljišta jedne Italije
Agroekonomisti ističu da svet, godišnje gubi samo zbog vodnih erozija površinu zemljišta veličine Berlina inače, u svetu se godišnje izgubi oko 30 miliona hektara hektara plodnog zemljišta. To je veličina jedne Italije! Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja
„Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, ipak, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlja može da ima“, ističu analitičari.
(Autor je analitičar i publicista)