Kriza stočarstva, otvara izvoz i uvoz!
Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine. Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je posle razgovora sa zamenikom iranskog ministra poljoprivrede Hamidom Rasulijem u Beogradu da je Iran izrazio potrebu za uvozom goveđeg i pilećeg mesa iz Srbije. Agrarni analitičar Čedomir Keco, dobar poznavalac ovog tržišta, kaže da je svaka prilika dobrodošla za naše proizvođače. Prema njegovim rečima, prethodnih dana smo se usaglasili i sa Velikom Britanijom i dobijen je sertifikat za izvoz junetine. U Srbiji sad godišnje proizvodi samo 86.000 tona ovog mesa.
Piše: Branislav GULAN
Međutim, nedavno je urađeno istraživanje o cenama junećeg mesa u 91 zemlji sveta kako bismo dobili bolju sliku na kom tržištu možemo da budemo konkurentni i na koje zemlje treba da se skoncentrišemo. Srbija se može uklopiti u zemlje koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 žive mere. Došli smo do podataka da bi naši proizvođači mogli da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji… U Iranu je cena oko osam evra kilogram i u ovom trenutku bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi. Ipak, za naše uzgajivače u pogledu komercijalnih aranžmana najinteresantnije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU jeste što su nam, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, nametnute izuzetno visoke carinske takse, što poskupljuje naše meso i u tom smislu teško možemo da budemo konkurentni s drugim ponuđačima.
Proizvođači iz Srbije s Kinom mogli da trguju, ali tako što bismo na to tržište plasirali najkvalitetnije meso koje imamo. Zbog toga su se proizvođači sada organizovali da ponude takozvanu junetinu iz prirode. Jer u Kini postoji i ponuda od 112 dolara po kilogramu ovog mesa, koje uvoze iz Australije. Juneće meso iz Srbije je izuzetno kvalitetno, možda među najboljima u Evropi. Posebno simentalska rasa!
U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, u siromašnim 50 odsto! Iako poljoprivreda hrani svet, njen ekonomski značaj u razvijenim državama je manji zbog industrije i usluga, dok u siromašnijim zemljama agrar i dalje dominira privredom
Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz poljoprivrede. U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a (SAD, EU, Japan).
U zemljama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 osto (Indija, Nigerija, Etiopija).
U najsiromašnijim zemljama poljoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi).
Najveće učešće u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji imaju zemlje s velikim površinama obradivog zemljišta, povoljnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.
Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlje hrani oko 20 odsto svetske populacije.
Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemljama u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje.
Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10 odsto u ukupnoj svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih poljoprivrednih praksi.
Prema tržišnim istraživanjima Eurostata i izeštajiam analitičara globalne zalihe kukuruza za 2024. i 2024 godinu biće najniže u poslednjih 11 godina, a stvarno snabdevanje tržiđta najniže u poslednje tri decenije! Kako pojašnjavaju, Kina, kija ima pet puta višezaliha kukuruza od SAD ponekad se isključje iz oakvih globalnih analiza kako bi se dobio realniji uvidu u dostupne zalihe. Bez Kine, procene američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) pokyuju da će globalne zalihe biti na najnižem nivou sa oko 87 milioan tona. Odnos zaliha u odnosu na potrotrošnju bez Kine izbosui samo 7,8 odsto, što je najniže još od 1995 – 1996. godine. Zalihe u Brazilu, Ukajini I EU su najniže u poslednjih više od deset godina,a u SAD su smanjene u odnsou nja prvobitna očekivanja. No, sitaucija je i dalejnapeta čak I sa uključenom Kinom. Drugim rečima globalen zalihe za 2024.- -2025. godinu iznose oko 20,3 odsto, što je nnajniže od 2013 –14 godine.
Kina činia više od 60 odsto globalnih zaliha kukuruza u svetu, a pema USD-a, u sezoni 2024/25 će dosegnutai najviši udeo u poslednjih 28 godina. Peking je 2008. godine započeo progam skladištenaj kukuruza, plaćajući poljoprivrednicima više od realnih tržišnih cena, ali je to okinčao 2016. godine zbog visokih troškova i podsticaja uvoza. Iako ove godine smanjuje uvoz, još uvek je među najvećim svetskim uvoznicima, ali njen udeo u globalnoj porošnji iznsoi samo sedamodsto, dok Japan i Južna Koreja uvoze gotovo sav potreban kukuruz. Podaci USDA pokazuju da će zalihe kukuruza u SAD-u za 20224. – 2025. godinu iznositi 10,2 odsto, što je manje od prošlogodišnjih kada je to bilo 11,8 osto i desetogodišnjeg proseka od 12,5 odsto, ali nešto više od nivoa iz početka 2020. godina. Sredinom 2024. godine, omer 2024-2025. Prognoziran je iznad 14 osto, ali snažna potrašnja plus salbiaj berba smanjili su zalihe. To je kažu, pomoglo velikim špekulantima da zauzmu optimistilčne pozicije na Čikaškoj berzi. Međutim, optimisti u vezi sa kukuruzuom znaju das u američki poljoprvirednicimspemni da povećaju snabdevanje setvom potencijalno velikih površina ovog proleća. Obilne zalihe kukuruza omogićuju SAD-u da dominiraju globalnim izvoznim tržištem i snabdevaju kupce poput Kine.
Kada je o Srbiji reč, treba reći da joj je proteklih decenija, godišnje trebal za ishranu stoke oko četiri miliona tona kukuruza. Staje su se staje i obori za tov svinja ispraznilo i, kako navodi Sunčica Savović, direktor ,,ŽitoSrbije’’ te potrebe su se sada smanjile za 500.000 tona ui Srbiji koja nema ni dovoljnjo stoke pa ni mesa. Jer, do sada je njoij ya isrhanu stoek trealo oko ;etirimiliaon toan kukuruza godi[nej,a sad samo 3,5 miliaonj tonja ,,žutog zlata’’. Jer, smanjio se broj stoke koaj troši kukuruz. A, u Sribji nema vkićših faza porerade kukuruza. U svetu se od negja mođže da dobije i do 5.000 artikala iz viših faza prerade, a to unači da se u prodaji dobije i znatno viša cena nego kada se izvozili kukuruz, ali samo kao sirovinu.
Prošle 2024. godine u Srbiji je rodilo oko 5,2 miliona tona kukuruza, pa i pored malog roda i niske potrošnje, jer nema stoke, biće ga i za izvoiz. Inače, želja kreatora agroekonomske poltike je da rod kukuruza bude bar za 30 odsto veći. zantno viđe. U 2025. godini očeekivalo se oko 6,6 miliona tona.Već su zaboravili kada je su imali visoke prinose. Rekrod je bio daleke 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno čak 8.062.020 tona kukuruza! Od tada do dana prošlo je skoro četiridecenuejm da se čeka ponvo toliki prinos! Tada i više nikad posle toga Srbija se nije približila tolikom rodu kukuruza. Ali, pošto se kukruz seje od 950.000 hektara pa naviše, nadajmo se da će se to jedne godine ponovo ostvariti jer se tvorci novih hibrida hvale sa novim kvalitetnim visokorodnih hibridima u lošijim godinama.
Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine… Sad bi moglo da izvdezeno oko 6.000 grla.
Ministar poljoprivrede dr Aleksandar Martinović rekao je posle razgovora sa zamenikom iranskog ministra poljoprivrede Hamidom Rasulijem u Beogradu da je Iran izrazio potrebu za uvozom goveđeg i pilećeg mesa iz Srbije. Agrarni analitičar Čedomir Keco, dobar poznavalac ovog tržišta, kaže da je svaka prilika dobrodošla za naše proizvođače. Prema njegovim rečima, prethodnih dana smo se usaglasili i sa Velikom Britanijom i dobijen je sertifikat za izvoz junetine. Kada smo krenuli u ovu akciju, u staje su bile skoro prazne. bilo je samo nekolkioo stoina junadi. Danas ih u tovu ima oko 25.000, navoldif Čedomir Keco, predsednoik Udruženajza tovnu junad u Srbiji – ,,Agroprofit’’. Dakle, ako se jave kupci, a tražimo ih i sami, pre svega, u zemljama nekadašnjih naših tržišta, imamo šta da ponudimo. Tu se prvenstvneo misoli na 60 zemalja nekadašnjeg nesvrstanog sveta.
Mi se možemo uklopiti u zemlje koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 žive mere. Došli smo do podataka da bi naši proizvođači mogli da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji… kaže Keco. Po njegovim rečima, u Iranu je cena oko osam evra kilogram i u ovom trenutku bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi.Ipak, za naše uzgajivače u pogledu komercijalnih aranžmana najinteresantnije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU jeste što su nam, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, nametnute izuzetno visoke carinske takse, što poskupljuje naše meso i u tom smislu teško možemo da budemo konkurentni s drugim ponuđačima. On ističe da bi naši proizvođači s Kinom mogli da trguju, ali tako što bismo na to tržište plasirali najkvalitetnije meso koje imamo. A sad je to veoma maklo,. Nekada smo obećavali Kineziam izviu od 500.000 tona godišnje.
A, mi sad proizvodimo samo 86.000 tona ovog mesa. Može da se radi i reeksport, ali dok vas neuhvate. Posle toga – nema ivoza ni onog što sami proihzvodite.– Zbog toga su se proizvođači sada organizovali da ponude takozvanu junetinu iz prirode. Jer u Kini postoji i ponuda od 112 dolara po kilogramu ovog mesa, koje uvoze iz Australije. Naše juneće meso je izuzetno kvalitetno, možda među najboljima u Evropi. Posebno simentalska rasa – istakao je Čedomir Keco.
Foto: Agroprofit – N.S.- I pored stada od oko 15.000 krava muzara na velikim farmama u Srbiji, najviše mleka isporučuju mala gazdinstva, a taj spisak se kreće od 12.000 do 18.000, a količina mleka od 500 miliona litara završava u preradi!
Farme manje od 100 krava su socijala!
Vlasnik ,,Delte’’ – Miroslav Mišković u maniru dobrog poznavaoca proizvodnje mleka pred Predsednikom Aleksandrom Vučićem u PKS je izjavio da su farme muznih krava manje od 100-tinu grla – „socijala“. Namera mu je bila da čuje od Predsednika može li se broj muznih grla za podsticaje sa 300 povećati na više hiljada. Sličnu inicijativu o potrebi velikih farmi, Predsedniku je saopštio i veleposednik i farmer Ćorić u Melencima. U oba slučaja Predsednik je rekao da se razmotri predlog a u Komori je bio jasniji i poručio da „novih novaca nema, već je moguća jedino preraspodela“. Da li će ta raspodela zahvatiti sektor govedarstva, a i da li će do nje doći to ćemo tek videti, ali su mali proizvođači mleka zbunjeni zbog ovakve inicijative. Naime, oni se plaše da će preraspodela, upravo pogoditi njih. Sve bi to bilo jasnije Predsedniku da je PKS saopštila zaključke ili analizu sa zajedničkog sastanka mlekara i farmera. Mala ironija: ovakav sastanak se nije dogodio u poslednjih 15-tak godina. I ceo sektor trpi komentare i ocene u stilu nacije koja se u sve razume. Sramota i nedopustivo da proizvođači mleka koji su u većini, ima ih više od 12.000 i imaju bezmalo 70.000 goveda u muži i nisu deo privrednog sistema, već samo snabdevači sirovina koju prerađivači plaćaju koliko žele i preuzimaju je kada im to odgovara. Tako je i mladi farmer iz Sente Igor Kalinić za 40 dana prosuo ili podelio više od 28.000 litara mleka. Nažalost ovo i nije jedini primer javašluka u mlečnom sektoru, piše i javlja Čedomri Keco, predsednkik Udruženja za tov junadi ,,Agroprofit” u Novom Sadu.
Država je za stočare ove 2025. godine kao i za celu poljoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika. Obavljena raspodela sada se, izgleda ne dopada velikim vlasnicima farmi, jer ti mali imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni. Među farmerima koji zahtevaju povećanje broja krava za premije, ima i onih koji su 3-4 farme upisali na svoje članove familije i primaju državni novac za po 300 krava. Sada kada mlekare prikazuju viškove, oni bi hteli da premije po kravi uvećaju desetak puta.
I pored stada od oko 15.000 krava muzara na velikim farmama u Srbiji, najviše mleka isporučuju mala gazdinstva, a taj spisak se kreće od 12.000 do 18.000, a količina mleka od 500 miliona litara završava u preradi.
,,Da li je Predsednik Vučić upoznat sa računicom u proizvodnji mleka – teško je reći. Nije pokazao na sastanku u privrednoj komori da baš poznaje ovu računicu. Odgajivač sa 300 muzara po osnovu premije po kravi od 55.000 dinara godišnje oprihoduje 16.500.000. Sa proizvodnjom od 8.000 litara mleka uz premiju od 19 dinara, farmer dobija 45.600.000, dok za junice oteljene na farmi, a koje ostaju u reprodukciji prima još 15.000.000 dinara, a za mušku telad (uvek bude jednak broj muške i ženske teladi na farmi) prodajom ostvaruje prihod od 7.000.000 dinara. Stado od 300 muzara donosi prihod od 77.800.000 dinara. Ali to nije sve. Kada se ovome doda prosek ostvarene mlečnosti po kravi od 8.000 litara sa prodajnom cenom samo 60 dinara po litri, to je novi priliv novca u iznosu od 144.000.000 dinara”, pita se Čedomir Keco?
Kada se ostvareni poslovni rezultat i podrška Države saberu, stado od 300 krava sa navedenom mlečnošću u laktaciji donosi vlasniku 217.800.000 dinara, odnosno po kravi godišnje oko 6.182 evra. Iz ove računice se može zaključiti koliko je krava „zlatna koka“, ističe i dodaje Keco: Kada bi ovakvu matematiku primenili na stado od 3.000 krava, što očekuju pojedini vlasnici velikih farmi, bio bi to prihod od 18.546.000 evra!
Za neka gazdinstva u Srbiji, proizvodnja mleka je najbolji biznis, ali se o tome malo govori i to gledajući poslovno, nije sporno. Vlasnici više muzara odavno su obezbedili savremenu mužu i opremu i danas taj posao za njih nije „rudarski“ jer uz robote i na farmama imaju i vrhunske stručnjake veterinare. Oni domaćini koji danas „sa malim mašinama“ obavljaju mužu, a njih je najviše u procesu proizvodnje mleka, muče muku od nedostatka radnika do promenljivih uslova za prodaju svežeg mleka. I dalje smo zemlja koja nema u funckiji Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka, iako je u poslednjoj deceniji dva puta svečano otvarana u Batajnici. Da se u donošenju plana raspodele sredstava za poljoprivredu uz povećanje, nije umešao Predsednik Vučić, ceo sektor bi ostao na suvoj grani. Valjalo bi, što pre, da naša Država uvaži preporuke evropske komisije o jačanju malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, i da bez žurbe konačno utvrdimo održivost programa razvoja sa nosiocima poslova u svim sektorima. Svakome je jasno da je za to potrebno kompetentno Ministarstvo poljoprivrede, što u ovom času ne postoji. Vreme da se svi razumemo u poljoprivredu i da smo u pravu, šta god kažemo o njoj, od Predsednika do muzača, je odavno prošlo.
FOTO: Agromedia – I dalje smo zemlja koja nema u funckiji Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka, iako je u poslednjoj deceniji dva puta svečano otvarana u Batajnici. Da se u donošenju plana raspodele sredstava za poljoprivredu uz povećanje, nije umešao Predsednik Vučić, ceo sektor bi ostao na suvoj grani.
Na sastanku PKS, niko nije postavio pitanje zašto proizvođači mleka sa dnevnom proizvodnjom od 1.000 do 3.000 litara nisu u komorskom sistemu. Tu je početak i kraj priče o poslovnom uvažavanju ovih gazdinstava koja predstavljaju prehrambenu sigurnost u proizvodnji mleka, više nego onih 15.000 muzara pomenutih veleposednika.
Gde je spas za ova mala i slična gazdinstva, pita se Keco? Pre svega, u zdravstveno-ispravnom mleku, količini proizvodnje, gajenju kvalitetnih rasa i prodaji prema ugovoru sa cenom važećom najmanje tri meseca, ističe on. Bitan je odgovor za koga se proizvodi mleko, koliko, po kojoj ceni… Kada se to ne zna to je veliki rizik za mala gazdisntva dok se velika bolje snalaze.
Malo je proizvođača mleka koji ne doživljavaju ovogodišnje premije i podsticaje kao uspeh više razgovora u državnoj administraciji, ispoljavanja građanske neposlušnosti… U stvarnosti je to ovako: mlečno govedarstvo ima podršku postojeće Vlasti, traje bez celovite analize stanja i sa mnogo nepoznanica uz izdvojen veliki novac. Prvo su sporne naše potrebe, uvoz, nedefinisani podsticaji za mlade na selu… Dodela kuća i malih okućnica nije dovoljno veliko imanje za deset koza, a kamoli za uzgoj goveda. Nastala bi revolucija kada bi naša država za mlade poljoprivrednike kao Slovenci odvojila 40.000 ili 60.000 evra kada zasnuju brak i opredele se za život na selu!
Gde se može i gde bi trebalo da se definiše sektor govedarstva!? Nova Strategija o poljoprivredi koja se upravo piše, idealno mesto je za to kada bi se upisali nosioci ovog sektora, planirani podsticaji od premija do nabavke kvalitetnih grla, opreme, kaže Keco.
Strategija o poljoprivredi potrebno je da ima ugrađene sve mere i podsticaje da bi poljoprivrednici u narednih 10 godina videli sigurnost i sledbenost države prema njima. Takvih pozitivnih planskih dokumenata ima u mnogim zemljama, donetim dok su još ulazile u EU. Naša objektivna teškoća je u tome što nas pojedine zemlje EU vide kao tržišni i sirovinski prostor.
Mi smo ispod mogućeg nivoa izvoza, i što je neprihvatljivo, postajemo zemlja zavisna od uvoza hrane i semena. Od nas Republika Srpska izvozi više svežeg mleka, a mi u celom regionu uvozimo najviše biljne masti. Ako sve ovo ne drma kreatore agrarne politike, valjalo bi da u ime poreskih izdvajanja za poljoprivredu pokažu koliko cene svoj narod i konačno odrede pravce razvoja poljoprivrede i sela stručno, odgovorno i efikasno. Srbija nekada samo sa jednom kravom u domaćinstvu, šljivikom uz teranje svinja u Beč obezbedila je opstanak. Njeni poljoprivrednici neimari zaslužuju više i bolje, a o tome ne treba da odlučuju oni koji imaju puno, – a i to im je malo, kaže predsednik Udruženja ,,Agroprofit”.iy Novog SAda, koje pokriva celu teritoriju Srbije!
CENA MLEKA : NAJMANJA 40 DINARA, NAJVEĆA 75 DINARA PO LITRI + PDV
Foto: Goran Mulić – Država je za stočare ove 2025. godine kao i za celu poljoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika. Obavljena raspodela sada se, izgleda ne dopada velikim vlasnicima farmi, jer ti mali imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni.
Proizvođači mleka nemaju precizne ugovore sa mlekarama, pa cene u otkupu određuju menadžeri od oka i prema procenjenoj ponudi. Nema u javnosti liste troškova za sirovine koje su potrebne za jedan litar mleka niti visine amortizacije stada, koja nije mala, pogovoto kod visoko mlečnih grla. Prerađivači kažu da otkupne cene formiraju naspram ponude na tržištu, odmeravanjem udaljenosti farmera od prerade, a pre svega prema količini i kvalitetu mleka koje preuzimaju. Ove informacije u centrale dostavljaju koordinatori sa kojima uglavnom, kao ni sa posrednicima u otkupu gazdinstva nisu zadovoljna.
Najniža otkupna cena je oko 40 dinara, a najviše se pominju cene od 45 do 52 dinara, a potom 64 i 75 dinara bez dodatka PDV-a.
Iako postoje već dvadesetak godina u Srbiji nakupci – sakupljači mleka još nisu postali interesantni za ni jednu inspekciju. Događa se da imaju „dobru saradnju“ sa šefovima otkupa pa i direktorima mlekara čiji vlasnici sede u drugoj državi .
U delu Bačke i Šumadije posrednici u prodaji mleka se pojavljuju i kao nosioci premija, a možda i nemaju ni papka u svom dvorištu.
U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, u siromašnim 50 odsto!
Iako poljoprivreda hrani svet, njen ekonomski značaj u razvijenim državama je manji zbog industrije i usluga, dok u siromašnijim zemljama agrar i dalje dominira privredom.
Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz poljoprivrede. U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2% BDP-a (SAD, EU, Japan).
U zemljama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 odsto (Indija, Nigerija, Etiopija).
U najsiromašnijim zemljama poljoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi).
Najveće učešće u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji imaju zemlje s velikim površinama obradivog zemljišta, povoljnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom.
Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlje hrani oko 20 odsto svetske populacije.
Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemljama u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje.
Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10% u ukupnoj svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih poljoprivrednih praksi.
U ponudi i organska junetina!
I organsko stočarstvo u Vojvodini je deo šireg trenda održive polјoprivrede koji se razvija u Srbiji.r, sad mođe da se nudi I organska juntina!Iako Vojvodina ima dominantno ratarstvo, interesovanje za organsku proizvodnju mesa, mleka i jaja raste zbog sve veće potražnje za zdravijom hranom.Karakteristike organskog stočarstva u Vojvodini su pre svega prirodna ishrana životinja pri čemu se stoka hrani organski proizvedenom hranom, bez pesticida, veštačkih đubriva i GMO-a. Slobodan je uzgoj. Životinje provode veći deo vremena na pašnjacima, što pobolјšava njihovu dobrobit i kvalitet proizvoda. Takođe, zabranjena upotreba antibiotika i hormona. Tačnije, preventivna upotreba antibiotika nije dozvolјena, a lečenje se bazira na prirodnim metodama. Važan segment je održavanje biodiverziteta. Koriste se autohtone rase poput mangulice i podolskog govečeta, koje su prilagođene lokalnim uslovima.
Rastuća potražnja na domaćem i evropskom tržištu otvara nove mogućnosti. Što se ekološki standarda tiče organska proizvodnja je regulisana sertifikatima koje izdaju nadležna tela u Srbiji. Izazovi u razvoju organskog stočarstva u Vojvodini su visoki troškovi proizvodnje i sertifikacije, manjak infrastrukture za preradu organskih proizvoda, ograničeno tržište i slaba promocija.
Dakle, Vojvodina ima povolјne prirodne uslove za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na područjima sa pašnjacima. Država nudi subvencije za prelazak na organsku proizvodnju, a rastuća potražnja na domaćem i evropskom tržištu otvara nove mogućnosti.
(Autor je analitičar i publicista)