Još uvek neiskorišćena šansa!
Živinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, ali kao i sve grane polјoprivrede, susreće se sa brojnim izazovima. Radi se o proizvodnji koja pored toga što zadovolјava potrebe domaćeg tržišta, ostvaruje značajne proizvodne rezultate i potencijal za izvoz priplodnih jaja, za odgoj koka nosilјa, konzumnih jaja, mesa i proizvoda od živinskog mesa.Prema podacima RZS iz 2025. godine u Srbiji postoji oko 14.773.570 miliona živine. Godišnje se proizvodi oko 1,7 milijardi jaja! U Srbiji se godišnje proizvede oko 128.000 tona živinskog mesa! Potrošnja živinskog mesa po jednom stanovniku u Srbiji sad je 18 kilograma godišnje. To je za tri kilogama više nego prethodnih godina. Već niz godina se govori o šansi živinarstva u Srbiji za veću proizvodnju i izvoz!
Branislav Gulan
Direktorka PU “Zajednica Živinara Srbije” Sanja Ćelebićanin za javnoost kaže da je ta proizvodnja na godišnjem nivou 128.000 tona živinskog mesa. Jedan sqa novnkik u Sribji, pema najnovijim analizama godišnje troši po 18 kilograma ovog mesa. “Prema informacijama kojima raspolažemo, u ekspolataciji je oko oko pet miliona koka nosilјa. Međutim, nisu sva gazdinstva sa živinom popisana i ne nalaze se u Centralnom registru Uprave za veterinu (registar jata i broj jedinki u jatima- eksploatacioni ciklus)”, navodi ona. Kako bi svi oni izvozili potrebno je da se usaglase zahtevi zemalјa uvoznica, y to znači konkretno ispuniti zahteve iz sertifikata i dostaviti garancije Uprave za veterinu. “Važna je saradnja između nadležnih organa u oblasti veterinarstva – Uprave za veterinu Republike Srbije i uprava nadležnih za tržište gde se plasiraju pošilјke u međunarodnom prometu”, navodi ona. Dodaje da Srbija izvozi živinsko meso u zemlјe CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Čekamo da se usaglasi setrifikat za izvoz u Albaniju, ali još nismo dobili odgovor, navodi ona.
Po rečima Sanje Ćelebićanin, količine izvoza su oko 60 odsto manje u odnosu na uvoz ( zamrznto meso živine iz EU, Rusije…) Problem je što ne smemo da obeležavamo naše meso – GMO slobodno, a uvozimo meso i proizvode za koje nemamo garancije da živina nije hranjena GMO hranom. Naravno, ne treba zabraniti uvoz, ali subvencije našim proizvođačima bi dobrodošle, zatim i otvaranje drugih tržišta, jer želimo ravnopravan položaj u međunarodnom prometu. Kada se dobije dozvola za izvoz na tržište EU, moći će se viškovi proizvoda i izvoziti. Prroizvođači iz Srbije su uložili mnogo u nove tehnologije, u same objekte i biosigurnosne mere i žele da izvoze na druga tržišta evropska tržišta! Višedecenjiski diektor Posloven zajednice živinara nekada Jugosalviej, a posle Srbih RAde Školrić, ističe da je u sad u krizui stočarsta, došlo do rata ppotrošnej žovinskgo mesa sa 15 na 18 kilogama po jednom stanvoniku godišnje. Istovremeno zbog smanjengo fodna sinjvskog mesa, jer da bi ga bilo dovolјno u Sribji ono sad mora da se uvozi, pala je njegova potrošnja. Tako je dpošlo do zemene u potorščli, sad se trođši 15 kilogama svinjskog mesa po stanovniku godišnje, a sad porasla potoršnaj živinskgo mes ana 18 kilograma!
Kada je reč o svinjskom mesu, treba kistaći da je Srbija zavisna od njeogovog uvoza da bi ga imala dovolјno za stanovnkištov. Broj svinaj u Srbiji sa je 2.349.176 grla. To je na na nivou posle Drugog svetskog rata, 1947 godine. A, to znači da su nam prazni obori za tov svinja jer, samo prošle 2024. godine Srbija je za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošila oko 650 miliona dolara! Prazuni oboro znače da je I manja proizvodnja te i da imamo pad potrošnje svinjskog mesa u zemlјi.
Problemi u sektoru
Odgovarajuči na pitanja javnosti, koji su sve problemi i kočničari razvoja živinarstva u Srbiji, Sa nja Ćelebićanin kaže da su to, pre svega, dokazivanje zdravstvenog statusa kod živine imuno profilaksa protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije kroz proveru antitela – imunološkog odgovora. “Zatim je tu popis svih gazdinstava sa živinom i jata – dakle i gazdinstava koja drže po nekoliko koka za svoje potrebe radi mera koje se preuzimaju protiv avijarne influence, kao i kontrola zoonoza- monitoring i prevalence Salmonellae (prvenstveno Salmonellae kategorije jedan, takozvani, trovači hrane, a to su S. enterititidis i S. typhimurium). Za izoz Ne možemo dokazati pravo stanje, jer nemamo sva jata u registru, prijavu i odjavu jata živine i broj i strukturu gazdinstava”, kaže Sanja Ćelebićanin.
Foto: MONDO/Stefan Stojanović: Upotreba hormona u ishrani živine je zabranjena
Hormoni u pilećem mesu – teorije zavere i realnost!?
Hormoni u pilećem mesu su kod nas tema koja je uvek raspirivala razne teorije zavere. Kakva je stvarna situacija i imamo li razloga za zabrinutost? Upotreba hormona je zabranjena. Sprovodi se nacionalni monitoring za zabranjene supstance (hormoni, tireostatici i anabolici), zatim uzimaju se uzorci radi provere ostataka dozvolјenih supstanci kao što su antibiotici, jer nakon lečenja treba da protekne potrebno vreme, odnosno karenca kako bi se izlučile supstance sa kojima je životinja lečena, jer takve životinje i njihovi proizvodi ne mogu da ulaze u lanac hrane lјudi. Takođe, proveravaju se i kontaminenti kao što su teški metali, mikotoksini, pesticide… U ovom kontekstu može se govoriti samo o nelegalnom korišćenju antibiotika, ali se službena kontrola sprovodi upravo u skladu sa procenom rizika i uzimaju se uzorci po planu.
Naglašava se da snabdevanje potrošača treba da bude iz odobrenih i registrovanih objekata, dok se maloprodajni objekti i veleprodaje snabdevaju od odobrenih potrošača koji su pod nadzorom. Nikada ne možete govoriti o 100 odsto sigurnom proizvodu, ali se radi na uspostavlјanju kontrole gde se opasnost od pojave rizika smanjuje na najmanju meru, upravo planovima službenih kontrola, monitorinzima hrane, proizvoda, živih životinja, njihovih sekreta i ekskreta.
Gde smo u odnosu na EU?
Kada su u pitanju zakonske regulative u živinarstvu u EU sa kojima Srbija, iako još nije formalna članica, mora da se uskladi. Zakoni su harmonizovani, pravilnici većinom usaglašeni, a problem je implementacija, a zatim i neprijavlјivanje jata radi dokazivanja zdravstvenog statusa živine. Primedbe Evropske Komisije nakon njihovih revizija sistema u Republici Srbiji su popis živine, kontrola zdravlјa živine i službena kontrola. Tu treba da rade zajedno Uprava za veterinu i veterinarske stanice kojima su povereni poslovi od javnog interesa. Potrebnoje utvrditi i kalitetetan Program mera zdravstvene zaštite. Nužno je i izvršiti popis gazdinstava sa živinom, uvesti broj jedinki u jatima, zatim kategorizacija gazdinstva. Veliki broj je nevidlјiv u sistemu, to su mala seoska gazdinstva, zatim gazdinstva koja ostvaruju komercijalni višak, na primer – tovne piliće 1.000 ili više komada i slično…
Da bi se unaporedila ova polјoprivredna grana, potrebno je još veća saradnja sa Upravom za veterinu.Trenutno se radi na širenju saradnje PU” Zajednica Živinara” Srbije i Privredna Komora Srbije sa grupacijom za živinarstvo, zatim Veterinarske Akademija, Veterinarskih instituta i veterinara na terenu, kako bi formirali radnu grupu za Pravilnik vezano za Salmonele, kako bi smo zatim edukovali i pozvali farmere da prijave svoja jata i eventualne probleme. Jer, u ovom poslvu su veoam važne edukacije proizvođača. One su već održane u sedištima Regionalnih Privrednih Komora (njih više od 10) za farmere, proizvođače, veterinare. Veterinarski inspektori su upoznali sve proizvođače sa zakonskim obavezama.
Sanja i njene kolege su optimisti kada je u pitanju budućnost živinarstva u Srbiji. Mislimo da smo na dobrom putu da svi zajedno postignemo želјeni cilј- popis gazdinstava i jata živine, kontrola zdravlјa živine, kontrola i smanjenje prevalence Salmonellae i Campylobacter spp, kažu poznabaoci prilika u ovoj oblasti.
Foto: Freepik: U Srbiji se godišnje proizvede 1,7 milijarde živinskih jaja!
Zdravo tkivo!
SEKTOR ŽIVINARSKE PROIZVODNJE JE JOŠ UVEK ZDRAVO TKIVO U NAŠEM STOČARSTVU U Srbiji, gde se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi jaja: Kakva će biti cena? Pred Uskrs sigurno nešto veća!
U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi komada jaja i većina se potroši na domaćem tržištu, a samo jedan manji deo odlazi u izvoz, i to uglavnom u zemlјe CEFTA regiona, jer u Evropsku uniju naša država još uvek ne plasira konzumna jaja zbog neusklađenosti sa njihovom zakonskom regulativom, kaže u razgovoru za javnost sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović. Sektor živinarske proizvodnje je još uvek zdravo tkivo u našem stočarstvu u poređenju sa drugim granama, što ne znači da nema prostora za unapređenje, ali je naša proizvodnja vrlo kvalitetna, a naši proizvođači obučeni i edukovani za proizvodnju i pilećeg mesa i konzumnih jaja”, navodi Budimović.
Po njegovim rečima, u novembru prošle 2024. Godine godine Privredna komora Srbije dala je predlog oko jednog dela usaglašavanja regulative sa Evropskom unijom radi izvoza na ovo tržište koje je zbog ptičjeg gripa iskazalo potrebu za velikom potražnjom – kako za pilećim mesom, tako i za konzumnim jajima. Budimović kaže da je problem izvoza u EU zapravo veterinarske prirode. Tačnije, u samom pravilniku o kontroli salmonele i procedura u vezi sa tom vrstom analiza. “Odgovaralo bi nam da se svi ti neophodni veterinarski sertifikati usklade. I zemlјe CEFTA, gde smo bili lideri u izvozu konzumnih jaja, prihvatile su i usaglasile svoju regulativu sa EU, pa je i kod njih sada sve teže izvoziti”, ističe Nenad Budimović.
Kada je reč o ceni, kaže se da na cenu najviše utiču uslovi proizvodnje i troškovi inputa, poput električne energije.Za dobru proizvodnju neophodno je imati dobro matično jato i koke nosilјe, bitna je hrana i, naravno, energija. Mnogi veći proizvođači u Srbiji idu na alternativne izvore i solarne panele jer na farmama i objektima gde se odvija uzgoj piladi i proizvodnja konzumnih jaja treba da bude konstatna temperatura, izmenjivači vazduha na određeno vreme… Kokoške su vrlo osetjive upravo na te ambijentalne uslove i zbog toga su veliki potrošači energije.
Ipak, on smatra da pred Uskrs (20. april) ne bi trebalo da dođe do podizanja cene jaja jer je proizvodnja kontinuirana, dok je biotehnologija u stočarskoj proizvodnji i živinarstvu dosta odmakla. Srbija je prevazišli te periode kada se dešavalo da pred Uskrs jaja poskupe, kada ih nije bilo dovolјno na tržištu i slično. Očekujemo da će ih biti u dovolјnim količinama i da nema prostora za neke velike oscilacije u ceni”, ističe Budimović. Nema bojazni od pojave ptičjeg gripa na farmama. Prema najavama ministarke polјoprivrede Bruk Rolins (Brooke Rollins), Sjedinjene Američke Države uvešće stotine miliona jaja iz Turske i Južne Koreje kako bi rešile ozbilјan nedostatak izazvan epidemijom ptičjeg gripa i prekidima u lancu snabdevanja. Takođe, SAD su gotovo udvostručile uvoz brazilskih jaja koja su ranije korišćena isklјučivo za hranu za kućne lјubimce, i razmatraju ublažavanje propisa za jaja kokošaka uzgajanih za meso, dok administracija predsednika Donalda Trampa pokušava da smanji enormno visoke cene izazvane ptičjim gripom.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović ističe da se kod nas povremeno javlјaju izolovani slučajevi ptičjeg gripa, ali samo kod divlјih ptica koje se sele, i to uglavnom u barama i močvarama. Ptičji grip nismo imali na farmama i kod domaće živine, što je velika prednost”, navodi on.
Prema poslednjim podacima RZS u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi jaja… Kada je reč o Srbiji živina se najviše gaji u Regionu Vojvodine, ovce u Regionu Šumadije i Zapadne Srboije, a koze u Reginu Južne i Istočne Srbije… Najveći broj lica angažovanih u polјoproivednoj proizvdonji je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanih žena, čak 231.118 lica!
Inače, u agaru Srbije je ukupno angažovano 508.365 gazdinstava. To je za jedan odsto manje nego li prilikom ankete 2018. godine kada je bilo 564.541 gazdinstvo. To, značli da je statistički posmatrano za šest godina u Srboiji ugasilo čak 56.000 gazdinstava. Poslednaj vest je da je u 2025. Godonoi samo 7.000 novih! Od današnjeg broja gazdinstava, stočarstvom se bavi njih 313.495. Prema popisu polјoprivrede, objavlјenom 26. januara 2024. godine Srbija je imala 22.022.439 grla živine, napominje se u tadašnjem izveštaju RZS. To je tada bilo za pet odsto manje nego li prilikom ankete 2018. godine. Ali, sadašnnji rezultati pokazuju da je u selima Srbije mnogo, mnogo, mnogo, manje živine. Statistički greška ili je tek sad prikazan stvaramn broj!? Jer, iyme]u ova dva popisa Srboija sad ima manje za poko osam miliona grla živine!?
Popis polјoprivrede u 2023. godine pokazao je da je u agraru Srbije ukupno zaposleno 1.150.653 lica. Od toga su 662.943 licda muškarci, a 487,710 osoba, su žene. Dakle, broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica.
Iskorenjivanje ptičjeg gripa je nemoguće!
Foto: Arhiva autora – U Srbiji živina se najviđše gaji u Vojvodini. Agrarom se najviše žena, čak njih 231.118 lica, bavi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji!
Probna vakcina u Holandiji
Holandija počinje dvogodišnji probni period davanja vakcine protiv ptičjeg gripa na jednoj farmi živine, preneli su holandski mediji. Ministarka polјoprivrede kao i čitav sektor živinarstva, ima velika očekivanja od vakcine, prenosi „NL Tajms”. Nikada ne možete u potpunosti eliminisati ptičji grip. Ovaj virus se uglavnom nalazi kod divlјih ptica, ali one ga prenose širom sveta. Vakcinacija živine može da obezbedi da epidemije ptičjeg gripa budu ređe u budućnosti – izjavila je ministarka, u izjavi za javnost, dodajući da je reč o pilot projektu i prvom koraku ka masovnoj vakcinaciji. Ovaj eksperiment usledio je nakon što su testiranja prošle godine pokazala da su dve vrste vakcina efikasne u zaštiti ptica od virusa.
Dvogodišnja probna vakcinacija sprovodiće se na jednoj farmi živine koja proizvodi jaja samo za holandsko tržište. Vakcina će biti davana pilićima koji će odrasti u koke nosilјe, prenosi Tanjug. Prošle 2024.godine se razmatrala mogućnost da više farmi živine učestvuje u ovom projektu, ali se holandska vlada ipak odlučila samo za jednu.
Predstavnik organizacije „Avined”, koja okuplјa različita trgovinska udruženja, Kis de Jong kazao je da je razvijanje vakcine trajalo tako dugo upravo zbog brige za bezbednost ishrane. Donedavno je jedino rešenje bilo ubijanje bolesnih pilića, a sada ćemo ih zaštititi – rekao je on, u izjavi za javnost. Prema njegovim rečima, iskorenjivanje ptičjeg gripa je iluzija, ali će on moći da se kontroliše na ovaj način.
Podsetimo, Francuska je bila prva država u Evropi koja je još 2023. najavila da će vakcinisati živinu protiv ove bolesti. Cepiva su, po planu, najpre dobile patke i guske čija se jetra koristi za izradu poznatog specijaliteta foa gra, jednog od simbola francuske gastronomije i nasleđa, namenjen potrošačima s dublјim džepom. Namera je bila i vakcinisanje živine iz slobodnog uzgoja i na otvorenom.
U 2022. ptičji grip bio je jedan od glavnih uzročnika poremećaja na tržištu živinskog mesa i jaja i rasta cena, što se trenutno događa i u Evropi, gde je zabeleženo enormno poskuplјenje, a krizi se ne vidi kraj. Više od 50 miliona peradi stradalo je pre nekoliko godina u Evropi zbog opasnosti od ptičjeg gripa i usmrćivanja divlјih i domaćih ptica. Mnoge farme su zatvorene ili su pretrpele velike ekonomske štete. Visok nivo bolesti kod divlјih ptica dovodi do povećanja broja slučajeva na komercijalnim farmama.
Ipak, treba istaći sad da je sector živinarske prizvodnje još uvek zdravo tkivo u našem stočarstvu u piređenju sa drugim granama, što ne znači da nema prostora za unapređenje, ali je naša proizvodnja vrlo kvaltietna, a naši proizvođači obučeni i edukovani za proizvdnju i pilećeg mesa i konuzmnih jaja. U 2024. godini PKS je dala predlog oko jednog dela usaglašavanja regulative sa EU radi ivoza na ovo tržište koje je zbog ptičjeg gripa iskazalo potrebu za velikom potražnjom – kako za pilećim mesom tako i za konzumnim jajaima. Proizvođači I poznavacoi prilika u ovoj oblasti ističu da je problem izvoza u EU zapravao veterinarske prirode. Tačnije, u samom pravilniku o kontroli salmonele i procedura u vezi sa tom vrstom analiza. Srbiji bo odgovaralo da se svi ti neophodnodni veterinarski sertifikati usklade. I zemlјe CEFTA, gde smo bili lideri u izvozu konzumnih jaja, prihvatile su i usaglasile svoju regulativu sa EU, pa je i kod njih sada sve teže izvoziti.
Za dobru proizvodnju potrebno je imati dobro matično jato i koke nosilјe, bitna je hrana, i naravno, energija. Mnogi veći proizvođači u Srbiji idu i na alternativen izvore i solarne panele jer na farmama i ojbektima gde se odbija uzgoj piladi i proizvodnja konzumnih jaja treba da bude konstantna temperatura, izmenjivaiči vazduha na određeno vreme…
Kokoške su vrlo osetlјive upravo na te ambijentalne uslove zbog toga su veliki potrošači energije. Ptičji grip dospeo je u nove krajeve sveta, postavši endemska bolest za vrste divlјih ptica koje prenose virus na živinu. Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Japan su među zemlјama koje su pretrpele najveće gubitke u fondu živine tokom 2022. godine, što je uticalo na to da se brojni farmeri osećaju bespomoćno. Virus je nastavio da se širi u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Aziji i Africi.
Broj stoke u Srbiji: goveda manje, više svinja, ovaca i živine!
Republički zavod za statistiku Srbije objavio je Saopštenje o trenutnom broju stoke koja se gaji u Srbiji. Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odto) i živine (za 3,5 odsto).
Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto.
Broj stoke u Srbiji © Republički zavod za statistiku Srbije
Uzorak je stratifikovan prost i slučajan. Veličina uzorka je 10 951 gazdinstvo (2,2 odsto od ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava), od kojih 10 539 jesu porodična gazdinstva. Teritorijalna podela izvršena je u skladu sa Uredbom o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10).Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za Region Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
Polјoprivredna proizvodnja u EU
Polјoprivr3dna proizuvdonjaj u EU u 2023. godini procenjena je na 537,1 miliajrdu evfa, što je bilo smanjenje od 1,5 odsto u poređenjenju saq istim peroiodom godinui dana raniej, objavio je Evrostat. Kancdelarija EU zadužena za statistiku navodi da ovaj blagi pad u odnosu u odnosu na vrednost prizvodnje u 2022. godini, koja je tada sve ukupno iznosila 545,4 milijarde evra, predstavlјa prekid uzlaznog trenda započetog 2010. godine. Iako je obim polјoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji, nego godinu da na ranije, u 10 zemalјa EU obim je bio veći, a navjeće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 odsto). U drugim zemlјama, došlo je do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).
Prema najavama ministarke polјoprivrede SAD, uvešće se stotine miliona jaja iz Turske i Južne Koreje kako bi rešile ozbilјan nedodstatak izazvan epidemijom ptičjeg gripa i prekidiima u lancu snabdevanjha. Takođe, SAD su gotovo udvostručike uvoz brazilskih jaja koja su ranije iskorišćena isklјučivo za hranu za kućne lјubimce, i razmatraju ublažavanje propisa za jaj kokšaka uzgajanih za meso, dok admnistracija Donalda Trampa pokušava da smane enormno visoke cene izazvane ptičjim gripom. Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović ističe da se kod nas povremeno javlјaju izolovani slučajevi ptičjeg gripa, ali samo kod divlјih ptica koje se sele, i to uglavnom u barama i močvarama. Inače, ptičji grip u Srbiji nismo imali na farmama i kod odmaće živine, što je velika prednost.
(Autor je analitičar i publicista)