Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlјi sa potencijalom u polјoprivrednoj proizvodnji, prema mišlјenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim polјoprivrednim proizvođačima, kao i podrške invecticijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošlјavanja, udružuju polјoprivrednike i stvaraju finalni proizvod. Srbiji je potreban novi koncept polјoprivrede, novi zakon o zadrugarstvu i novi lјudi koji bi sve to sprovodili u praksi!
Piše: Branislav GULAN
Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.
,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju. Problem zadružne svojine ni poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Podssticdahji su se kao i uvoek do sada, javlajli pa gfasili, po voilјipoolitilke hijerarhihjem, da li susvoj injterese videli u tadrugarstvzu.
Ponekada su ga podrđavali,m a ačešće su gasiloi. Sve to pre nekoliko godihna u Srbiju se godišnej gasilo po 100 zadruga! Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Inače, zadrugarstvo u Srbiji nalazi se u okviru Ministarstva za privredu! Jer, štedno kreduitni sistem, na osnoviu čega su i osnovane prve zadruge u Srbiji nepostoji u bankarstvu u Srbii. Taj podatak je i jedinstven u svetu! A, rukovodioci o banaka u Srbiji plašili su se da im zadruge ne oduzmu deo poslova i novca, pa fakat nepostoji specijalno kreditiranje zadruga, kakose to radi u celo svetu, osim u Srbkiii, A, na osnvkiu đtetdeno kedkitinih službi osnvaine su i porve zadruge u svestu i pa i u Srbiji.
Prema novom konceptu razvoja agrara i ekonomije u Srbiji jedno od suštinskih pitanja je sektor zadrugarstva.
,,Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina Inače, na osnovnu podaka APR uSrbihji je trenutno regisotrvoano 1.769 aktivnih zemlјroadničkih zadrugara.Kriterijum za polјoprivredno gazdinstvo, ispunulo je 148 zemlјoradnićkih zadruga sa statusom spravngo lica, štoi činji 8,3 odsto od ukupnog broj zemlјoradmoićkih zadruga. U okvoiru tog brtoaj zadruga registrovano je i 26.217 članoa zadrugra. Prema podaciam Popisa polјopri vrede 2’23. Godoine, od ukupngo brojaregistrovanih članova zadrugra, njih 12.114 ioli 42 odsto osto, ima porodično polјoprivredngo gazdinstvo čime su se stekli uslovi da budu obuhvaćene i Popisom polјoprivrede 2023. godine”, kaže Nikol Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Kroz ovaj trajni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kalitetnu sirovinu, da se ona kvalitetn preradi i proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.
Da bi se sve to ostvarilo potrebno je izrada novog Zakona o zadrugrastvu Srbije. Taj novi koncept zadrugrastva tražio je i KONVENT EU u Srbiji još od 2018. godine, ali su vlasti bile gluve na taj zahev. Nužno je formiranje krditnih linija za zadruge, beskamantno krditiranje zadrugq… Ili po simobiličnim kamatama..Da bi zadruge mogle uspešno da rade, potrebno je i zapošlјavanne stručnih lica u zadrugama i savezima. Uz sve to, edukacija u zadrugarstvu i medijska promocija moraju biti stalno prisutne u praksi.
Evo i nekoliko primera kako to zadrugarstvo funkcioniše u svetu, a kome teži Srbija. Treba istaći da udružiavnje danas u svetu predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoloiko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali kaital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijardu zadrugara koji su oranizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri mlijarde lјudi povezano, na razne načine,sa radom zadrugra. Zadruge obezbeđuju više od od 100 miliona poslova širom sveta što je skoro 25 odsto više od multinacionaolnih korporacja.
Puno je probolema u ovoj oblasti, ali u Srbiji. Najbolјi dokaz je da proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje kontinuirano od 50-ih godina prošlog veka, a intenzivno preko tri decenije i samo delimično je rešen usvajanjem Zakona o zadrugrugama od 2015. godine. Prosečno raspoložena polјoprivredna površina po jednoj zadruzi je samo 245 hektara.
U svemu tome treba dodati činjenicu da polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada počivaju na principi zemlјoradničkog zadrugarstva u koje su primarni proizvođači povezani i udrzuženi jer su vlansnici – akcionari po prerađivačkim kapacitetetima.
Razvojne perspektive
Potrebno je posebno istaći da se sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada zasnivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.
Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaklјučiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje polјoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Polјoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnosno pojesti velike multinacionalne kompanije i korporacije.
Zapošlјavanje stručnih kadrova
Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju zadruga i formiranje složenih zadruga.
Pored nedovolјnog zapošlјavanja stručnih kadrova prisutan je i otežan pristup tržištu kapitala. Naveden problem prisutan je i pored toga što je država proteklih par godina uspešno podržavala početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga ̶ početnika u biznisu, pored Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uklјuči i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno je uklјučiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre ssvega toga potrenbo je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove .Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune uslove za finansiranje projekata’’, dodaje Mihailović.
Fond za razvoj zadrugarstva
Nesumnjivo, zadrugarstvo je u usponu,pa sad opet u padu, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi zalažemo se za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se ističe značaj zemlјoradničkih zadruga za razvoj polјoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemlјišta, koje je osnov polјoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje polјoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko- planinskom području i to za stočarsku proizvodnju.
Foto ZSS: Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu
Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike.
Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva
Povodom aktivnosti u vezi sa konstituisanjem nove Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa novih mera do 2035. Godine, a u cilјu unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 5.000, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta.
Pored aktivne politike zapošlјavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavlјalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilјu unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošlјavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošlјavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja.
Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto.
Zadrugarstvo danas u svetu
Udruživanje u svetu danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji oseduju po nekoliko hilјada hetkara zemlјe i drugi, ne mali kapital. Koliko je udružianej značajn svetski proces i trend za visoki rspekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje više od milijarde zadrugara koji su organizovani u više 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri mlijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslva širom sveta, što je za 25 odsto više od multinacionalnih korporacija. Oko 246.000 registrovanih zadruga zapošlјva 4,8 milioan lјudi i ima 144 miliina članoa zadruga, što znali da je skoro svaki treći grašanjin EU član neke zadruge. U zemlјama zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.
Uprava za stočarstvo
Republika Srbija predstavlјa specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povolјnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povolјnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovolјavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaklјučiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povolјne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.
Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje lјudi koji žvie od polјoprivrede, zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemlјišta, da je i sve manje lјudi koji žive od agrara. Razlog je što polјoprivreda u Srbiji niej strateška privredna grana, osim u slučajevima kada polјoprivrednici iyam]u na na ulice da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost.
Odmah se i postavlјa pitanje kako je to strateška delatnost u garni, polјoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!?Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina.
Sekor zadrugarstva
Sektor zadrugarstva u Srbijui najbolјe ilutruje 5.127 svih vrsta zadruga. Od ukupnog broja aktivno su 2.902 zadruge, odnosno 57 odsto, dok 1.448 zadrugara ima poslovne prihode. U njima je zaposleno oko između 5.000 i 10.000 radnika. Zadrugarstvo je bilo živnulo od 2017. do 2021. godine. U to vreme je zadrugstvo uz aktivnost Ministarstva za brigu o selu dobilo oddržave bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara. Tu pomoć je dolbilo 207 sarih i novih zadruga. Ono je sad opet u krizi, probvlemi nisu sistemski rešeni, zadrugari kažu ni posle Drugog svestskog rata. Uz to vreme uz pomoć Ministgarstva za brigu o selu zadrugari su u selima osnovali i 1.100 novih zadruga. Da bi one bile uspešne potrebno je da sela imaju prerivačku indutriju. Ali, ona je nestala u plјačkaškoj privatizaciji, obavlјenoij uz pomoć države, posle demorkaatskih promenea 2000. godine.
Pored toiga zahvalјujući MBS, krenulo se I u obnvoiu sela gde ima oko 200.000 oraznuih kuča. Za poslednje tpčri godienj onima koji ima manje od 45 godina, koji hoće da idu da žvie na selo dodlejeno je 3.520 kuča z seliam,. Oni koji ih dobiju, ne smeju ih otuđivati jednu deceniju. Tako su sela dobia 16.000 novih stanovnika. Koliko je to najbolјe poređenje je sa opštonom Crna Trava koaj ima samo 1.500 stanvonika. To znači da je zahvalujuču akjciji MNS Da je Srboiji dobila deset sekla sa novim stanpcima. Raduj što je po prvi put, zahvalјujući akciji koju uspešno vodi ministar Milan Krkobabič, da imamo čak 30 odsto onih koji su se otišli iz gradada žive u selo! Do sada je bilo iselјavanje samo u jednom pravcu, iz sela u – grad! Sad, po prvi put se odlaqzi iz grqad u selo!
Evo i slike polјoporivrede Srbije posle najnovijeg popisa obavlјenog na kraju 2023. godine
Broj gazdintava 508.365
Površine koje se obrađuju 3.257.100 hektara
Broj goveda 698.605
Broj svinja 2.349.171
Broj ovaca 1.702.682
Broj koza 149-558
Broj živine 14.773.570 malo u odnosu prethodni popis”
Broj košnica? 1.261.323 puno kosncia, a malo meda?
Ukupan broj polјoprivrednika 1.150.653 ili 2,2 po gazdinstvu
Izvor: RZS/2024. godine
Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka na selima u Srbji. Prema ocenama RYS, u Srbiji trentuno ima oko 4.720 sela. Na na putu nestanka je oko 1.200 njih, koija imaju manj od po 1.000 stanovnika, pa nemaju [anse sa opstanak i ostanak. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenmijama praznw, ča i gase i nestaju sa mape Srbije. Za jednu decneiju će nestati njih oko 1.200, a prema podacima RZS do 2050. godine neće ih više biti na mapi Srbije čak 3.000! A, nauak ka]e da bez sela nemože opstati ni država!?
,,Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunsoi da se zausqavi, ne ssamo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvu u Srbiji ima tgradjuciju dugu više od 175 godina, cilј je da se unapredi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu akitvno okuplјa skoro milijardu lјudi. Cilј je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno, psihološko i vaspitno sreditše razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade yadržati na selu i (uz bolјu infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu..) Zaustavlјanje pražnjenja i netajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalngo integriteta Republike Srbije’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu. U sastavu svegq tog amora biti zadatak I da se manje godišnej gublejne oko 25.000 hetkar aplodnih orancia koje kojiu obnovilјivi rezhust pa se zhauvek iyuge, za divlјu gadnej, infrastruktgue, pute, rfazen druge komunalije. To je proces i u svetu gde se godišnje izggubi oko 30 miliona hetkara plodnih orancia. A, to je reicmo, da nestane jedna površoina današnje Italije!
Potreban novi koncept
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept polјoprivrede u Srbiji. A, pod zusklvo9m samo da ga sprovode i novi lјudi!
Jer, danas je vredosto proizvodnje u Srbiji po jednim hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvdodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlјi. A, zemlaj je danas po priv put posle Drugog svetskgo rata zavisna od uvoza hrane da biporehraniola samo svojih 6,6 milioan hektara. Samou 2024. Tgodihnj iuvezeno je u zemlјu mesa, mleka i prerađevina u vrednosti od 650 miliona dolara! A, sve to se nekad proizvdo8imo u Srbiji I – izvizilo.
Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povolјne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povolјan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima.
,,Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povolјni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶ farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi Mihailović.
Foto – ariha autoraČ U Srbiji postoji 3.257.100 miliona hektara obradivih površšina njiva. One su usitnjemne, odnosno rasparčane u 19 miliona parcela!
Investiranje u koopertative
Uzrok mnogim nevolјama u polјoprivredi je i taj što više od 60 zemlјoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina ravnopavno da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe. Tako su zadruge, zbog tih loših uslvoa, mogle da koriste svega 1,57 odsto novca namenjeog za podsticaje iz Pokrajine. Posebno su na konkursima bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnosu na manje zadruge – predočava predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj. Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. Miloš Vuković, direktor Zemlјoradničke zadruge u Baču, dodaje da je zadovolјan je elaboratom, da se o strogim uslovima na konkursima za podsticaje za zemlјoradničke zadruge trebalo mnogo ranije govoriti.Ali, i pored malog zadovopčlјstfa, sistemi u navopdanvjanju u Vpovjdoinji, pema podaicmaRZS postoej samo na 1,5 odsto površina,. Naime, prema najnovijim podaciam RZS uSrbiji se 2024. Godine navodnjavalo samo 48.886 hektara. kada je 1977. Godien izgfađen hidrosistem D-T-D narodu bje bilo obećano navodanvjanej čak 510.000 hektara njiva. U obećanjiam svake godien od valsti stižu novi hektari zanavodanvjanej, ali stattističke svake godien objavi kokoliko vode stigne na njive. One su uvek žedne.
Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za polјoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panevski ističe da su preporuke Zadružnog saveza na mestu i da će ih Pokrajina prihvatiti, neke odmah, a neke tek kasnije. Jasno nam je kako smo radili i gde možemo biti bolјi, dobili smo konkretne zaklјučke i neke od njih već sada u kratnom roku možemo da implementiramo, a neke zahtevaju duže vreme. Obećano je i da se aje se podrška osnivanju Fonda za zemlјoradničke zadruge.
U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemlјoradničkih zadruga nije moglo proteklih šest godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskgo sekretarijata za polјoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkuirsnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlјe.
Zadrugarstvo Vojvodine
U Vojvodini danas postoje 462 zemlјoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružngo saveza Vojvodine. U odnosu na broj naselјenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji značajan lјduski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da preko zadruga ima još više polјoprivrednika koiji ugovaraju proizvodnju preko u statusu kooperanata. U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodinui koja raspolaže sa 1,4 miliona hektara obradivih polјoprivrednih površina zemlјište i drugu nepokretnu imovinu poseduju i više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broj zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) nisu ispunjavle uslove za konkurisanje za povlastice koje je protekloh godina davala Pokrajina Vojvodina. Za to postoji niz rayloga. Najčеšći razlozi su nezavršeni postupci upisa zadružne svojine na postojećoj imovini.
(Autor je analitičar i puблицистa)