• Pčelari su u panici! Udruženi faktori doveli do najveće krize pčelarstva u Srbiji za poslednjih pola veka!
• Šteta od uginuća pčela može da bude okio 100 miliona evra! U Srbiji srtradalo oko 90 odsto pčelinjih društava!
• Glavni uzrok pomora, jeste suša  2024. godine, i katastrofalan nedostatak polena, ključne hrane za pčele tokom formiranja ,,zimskih ‘’ pčela. Sitacijaje dramatična i nijedna mera do sad nije uspela da zaustavi gubutke!
• Počeo prvi izvoz meda  od  bruto 700  kilograma iz Srbije u Kinu

Branislav GULAN

Masovno uginuće pčela u Srbiji pretvara se u pravu ekonomsku katastrofu – šteta boi mogla da premaši i 100 miliona evra, procenjuju stručnjaci iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Po rečima dr Rodoljuba Živadinovića, presednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije, u pojeidnim opštinama stradalo je i do 90 odsto pčelinjih društava. S obzriom na to da svako društvo ima od 20.000 pa do 60.000 počla, gubici su zastrašujući. Primera radi, jednom pčelaru od 365 kodšnica preživelo je tek nekoliko, dok je u mestima poput Apatina šteta nešto manja, ali i dalje ozbiljna – oko 15 odsto. Glavni uzroki pomora pčela, prema analizi stručnjaka, jeste  u 2024. godini  katastrofalan nedostatak polena, ključne hrane za pčele tokom formiranja ,,zimskih’’ pčela. Bez dovoljne ishrane, pčele su izgubile imunitet i postale lak plen virusima i parazitima poput zloglasne varoe. Situacija je i sad dramatična i nijedna mera do sada nie uspela da  zaustavi gubitke! U Srbiji pčelarstvom se bavi 20.000 ljudikoji poseduju 1.261.323 košnice, što našu zemlju Srbiju stavlja na prvo mesto po broju košnica, po jednom stanovniku, u svetu! Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 380 milona evra! Ili još nešto: samo jedno pčelinje društvo  u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za oko 370 evra!

Prema podacima UN, u svetu postoji između 25.000 i 30.000 pčela, različitih vrsta, ali i drugih polinatora što  je od ključnog značaja za smanjenje uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i posledično, rešavanje problema gladi u svetu. Međutim, polinatore u današnje vreme vrebaju mnoge opasnosti od intenzivne poljoprivredne proizvodnje, preko pesticida do klimatskih promena, pa do sve većih vrućina. Koliko je sitaucija dramatična govori podatak da u mnogim zemljama svake godine ugine do 50 odsto medonosnih pčela!

Da bi situacija  bila još mračnija, slični trendovi zabeleženo su i u Mađarskoj, dok u SAD pčelari beleže gubitak čak od 62 odsto pčelinjih društava. Tamo se ovaj problem vuče još od 2006. godine, a milioni dolara utrošeni su u istraživanja do danas, ali nisu dali konačan odgovor na pitanje, zašto i pčele umiru!

Ekonomski gledano, posledice za Srbiju su bile višestruke, Pored direktnih gubitaka u pčelarstvu, očekuje se i ogroman udar na poljoprivredu, jer pčele oprašuju čak 70 odsto kultura koje čine osnovu ishrane ljudi i stočne hrane. Nestanak oprašivača povući će za sobom pad prinosa voća, povćrća, ali i uljarica poput suncokreta i soje, čemu se lanac šteta širi na celu ekonomiju. Pored toga i šteta od mrazeva na rod  u 2025. godini  biće  oko 100 miliona evra. Jer, mraz je većobgaso pojedino, voćše,l kasjiej ibreksve ponajviš. Kajsia nećče biti nji za žem,. A, u boljim godinama rod se kretao  oko 44.000 tona.

,,Da smo na vreme selili pčele u područja bogatija polenom ili ih dohranjivali zamenama možda bimo smo uspeli da sačuvamo više društava zaključuje dr  Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a- u izjavi za javnost.  Ali, dodaje da borba još nije gotova, pčelari se još nadaju da  će spasiti makar deo populacije i umanjiti kolaps koji preti da uzdrma ne samo pčelarstvo, več i ukupno poljoprivredu Srbije. 

Foto SPOS-Srbije prema popisu ima 1.261.323 košnica. To je rekordan broj u svetu u jednoj zemlji po jednom stanovniku! Tokom zime u pojedinim opštinama stradalo je 90 odsto društava!

Prekomerna upotreba insekticida i pesticda, te zagađenje vode i vazduha, takođe dovode do izumiranja pčela koje osim proizvodnje meda, imaju još važniju funckiju, oprašivanje biljaka. Procennjuje se da su počele zaslužne za proizvodnju i stvaranje 33 odsto našee hrane i 80 odsto cvetanja biljaka.  Zato je njihov opsganak nužan za opstanak čovečanstva. Medonosna pčela ima izuzetno i kompletksno mesto u prirodi, ali još značajnije je kada su u pitanju različite poljoprivredne kulture. Jer, medonosna pčela svojom aktivnsnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodenju  ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i štetne aspekte življenja. Srbija ima najviše košnica na svetu 1.261.323.po jendnom stanovniku.  U proseku proizvodi oko 7.000 tona meda godišnje. Ili oko 13 kilograma po košnici. U Sloveniji je proozvodnaj po košnici dvostruko veća.

Rekordna proizvodnja meda bila je 2013. godine, čak 9.750 tona. Od toga te godine je bilo izvezeno čak više od 4.750 tona meda.  Kada je reč o proizvodnji meda,  treba istaći,  da se ovom proizvodnjom u Srbiji bavi oko 20.000 ljudi. Oni u oko 800.000 košnica proizvode med. Taj broju pčela je u legalnim tokovima. U ostalim košnicama on se uglavno neproizvodi,  ali su prijavljene zbog novca koji su dobija po košnici preko subvencija. Jer, po jednoj prijavljenoj košnici država daje subvenciju od po 10.000 dinara. 

U 2013. godini, rekordnoj  po proizvodnji i izvozu  meda, Srbija je tada,  donela u zemlju samo od ovog zdravog slatkiša  prihod od 14 miliona  evra. To je tada, prema podacim RZS  bilo više nego od izvoza mesa! Trega istači da u boljim proizvodnim i izvoznim godinama, med i danas donosi više deviza nego izvoz mesa iz Srbije.  Jer, Srbija nema meda dovoljno meda ni za svoje potrebe. Odnosno,  Srbija je samo u 2024. godini za uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošila čak 650 miliona erva! Od sredine marta pčelari upozoravaju da je ove godine broj uginulih pčela značajno veći nego što bi se očekivalo. U proseku polovina pčela je uginula, mada ima regiona i gde su uginuća 90 odsto, kažu pčelari.

Pčele stradaju, a falsifikatori cvetaju!

Promena klime, niža otkupna cena, veliki brj falsifikata na tržištu – sve su to problemi s kojima se pčelari bore. Neki uspevaju da se održe, a mnogi odustaju od proizvodnje meda. Pa je  nedavno i na Sajmu u Beogadu svake godine sve manej izlagalača. Falsifikovani med, je nekada bio retkost. Sada dominira na tržištu, za potrošače je poražavajući podatak da je tek u svakoj trećoj tegli  pravi med! I to su podacia na svetskom nivou! Koji je med pravi, a koji veštački ni stručnjaci ne mogu lako da procene, već samo uz laboratorijske analize . ,,Nećete verovati da s u ovi koji rade falsofikate kao čarobnjaci, prevare profesore koji se više od tri decenije bave pčelarstvom i medom. Ja sam jednom prilikom u inostranstvu imao prilike da me čovek pita, koji je to med, ja sam rekao koji je, a on kaže profesorre, to je čist falsifikat’’, rekao je predsednik Srpskog društva ya testiranje kvaliteta meda  prof. dr Slađan Rašić.

Pre pet godina za kilogram meda otkupna cena je bila sedam evra, a sada tri evra! I tu su opet u prednosti proizvođači falsifikata.  ,,Koriste se razne melase, ili bombon sirupe I svašta još drugog koriste, kao i nekeneke proizvode koji u nabavci koštaju 50 do 100 dinara, a ovamo izađu na tržište sa 400 do 500 dinara i onda mi nikada ne možemo da budemo konkurentni’’, navodi pčelar Zoran Krstić iz Vlasotinca.

Pčelari kažu da tegla prirodnog meda ne sme da košta manje od 1.000 dinara. U protivnom proizvodnja se ne isplati. ,,Poznajemo mnogo pčelara, posebno moj otac koji je dosta pčelara opčelario, ali nažalost veliki broj njih je posle nekoliko godina odustao jer je teško naći svoju računicu u svemu tome’’, navoidi pčelar sa Sokolskih planina Đorđe Radovanović.

Potrošači se pitaju kako pronaći pravi med, kad faslifikatori mogu da prevare i strunčnjake. Rešenje je u tradiciji i poverenju. Porodica Milojkovića sa homolјskih planina ima 600 košnica i med proizvodi viš od pola veka. ,,Imamo mušterije u Beogadu, Novom Sadu, med im šalјemo pouzećem. Prodajemo matični mleč, propoilis, bagremov, livadski, šumski, lipov med, selimo košnice za vreme sezone rada pčla”, kaže Svetlana Milojković, iz sela Kamenovo sa Homolja. Pčele nam daju med, ali su  nam pčele su i najznačajniji bilji oprašivači. Iako je još Ajnaštajn govorio da kada bi pčele nestale, za četiri godine ne bi bilo života na Zemlji! Ljudi ih vrlo često nemarom i hemikalijama ubijaju!

Krenuo naš med na Daleki istok!

Prema podacima UN,  u svetu postoji između 25.000 i 30.000 vrsta pčela, a očuvanje raznovrsnosti pčela i drugih polinatora od ključnog je značaja za smanjenje uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i posledično, rešavanje problema gladi u svetu. Međutim, polinatore u današnje vreme vrebaju mnoge opasnosti od intenzivne poljoprivredne proizvodnje, preko pesticida do klimatskih promena, pa do sve većih vrućina. Koliko je sitaucija dramatična govori podatak da u mnogim zemljama svake godine ugine do 50 odsto medonosnih pčela!

Da bi situacija  bila još mračnija, slični trendovi zabeleženi su i u Mađarskoj, dok u SAD počelari beleže gubitak čak od 62 odsto pčelinjih društava. Tamo se ovaj problem vuče još od 2006. godine, a milioni dolara utrošeni su  istraživanja do danas, ali nisu dali konačan odgovor na pitanje, zašto pčele umiru!

Ekonomski gledano, posledice za Srbiju su višestruke. Pored direktnih gubitaka u pčelarstvu, očekuje se i ogroman udar na poljoprivredu, jer pčele orašuju čak 70 odsto kultura koje čine osnovu ishrane ljudi i stočne hrane. Nestanak oprašivača povući će za sobom pad prinosa voća, povćra, ali i uljarica poput suncokreta i soje, čemn se lanac šteta širi na celu ekonomiju. Pored toga i šteta od mrazeva na rod  u 2025. godini  biće oko 100 miliona evra. 

,,Da smo na vreme selili pčele u područja bogatija polenom ili ih dohranjivali zamenama možda bismo smo uspeli da sačuvamo više društava zaključuje Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a- u izjavi za javnost.  Ali, dodaje da borba jo šnije gotova, pčelari se još nadaju da  će spasiti makar deo populacije i umanjiti kolaps koji preti da uzdrma ne samo pčelarstvo, več i ukupno srpsku poljoprivredu. 

Prema podacima UN,  u svetu postoji imeđu 25.000 i 30.000 vrsta pčela, a očuvanje raznovrsnosti pčela i drugih polinatora od kljufčnog je značaja za smanjenje uticaja klimatskih promena za poljoprivrednu proizvodnju i posledično, rešavanje problema gladi u svetu. Međutim, polinatore u današnje vreme vrebaju mnoge opasnosti od intenzivne poljoprivredne proizvodnje, preko pesticida do klimatskih promena, pa do sve većih vrućina. Koliko je sitaucija dramatična govori podatak da u mnogim zemljama svake godine ugine do 50 odsto medononsih pčela!

Da bi situacija  bila još mračnija, slični trendovi zabeleženo su i u Mađarskoj, dok u SAD počelqari beleže gubitak čak oid 62 odsto pčelinjih društava. Tamo se ovaj problem vuče još od 2006. godine, a milioni dolara utrošena istraživanja do danas nisu dali kočana odgovor na pitanje, zaštoi pčele umiru!

Ekonomski gledano, posledice za Srbijiu biše višestruke, Pored direktnih gubitaka u pčelarstvu,, očekuej se i ogromkan udar na poljoprivredu, jer pčele po0rašuju čak 70 odsto kultura koje čine osnolvu isrhane ljudi i stočne hrane. Nestanak oprašivača povući će za sobom pad prinosa voća, povćra, ali i uljarica poput suncokreta i soje, čemn se lanac šteta širi na celju ekonomiju. Pored toga i šteta od mrazeva na rod  u 2025. godini  biće evra. 

,,Da smo na vreme selili pčele u područja bogatiajpolenom ili ih dohranjivali zamenama možda bimo smo uispeli da sačuvamo više društava zakljuluhje Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a- u izjavi za javnost.  Ali, dodaje da borba joč nije gotova, pčelari se još nadaju da  će spasiti makar deo populacije i umanjiti kolaps koji preti da uzdrma ne samo pčelarstvo, več i ukuipno srpsku poljoprivredu. 

Pogona za pakoanje meda u Rači kod Kragujevca, ,,Naš med’’   izvezao je sredinom marta 2025. godine prvi kontigent meda u Kinu nakon potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini izme]u Srbije i Kine. Med pčelara u Srbiji prikuplja pogon ,,Naš med’’ koji je osnovao Savez pčelarskih organizacija Srbij (SPOS) od jula 2017. godine uz finanijsku podršku države Srbije.  Predsednik SPOS-a dr Ljubodrag Živadinoviš kaže da je ,,Naš med’’ jedina firma koja će izvoziti med na kinesko tržipšte i prva registrovana firma kod zvaničnih organa Kine, koja ima sve dozvole za plasman tog proizvoda na kinesko tržište. ,,Za sada je pogon ,,Naš med” poslao bagremov med. Naravno, interesovanja ima i za druge vrste meda. Količina je simbolična, 412 kilograma neto, oko 700 kilograma bruto meda. Količina je mala ali veoma značajna da konačno naš med prodre do kineskog tržišta, a nadamo se da ćetamo uspeti da nađemo svoje mesto’’, kaže Živadinović.  On je uveren da je kvaltiet meda iz Srboej dobar i da će kupci u Kini biti zadovoljni što će omogućiti kontinuiran izvoz. 

,,Kvalitet našeg meda je opšte poznat, tu nema ničeg spornog. Sporno je samo da li neko želi takav kvalitet ili ne želi. Mi smo jako zaineresovani za izvoz. To stoji. Prava očekivanja slede tek kada se ovaj med bude tamo promovisao kod drugih kompanija, od strane tek firme koja je uvezla med u Kinu, od nas i onda da se među njima naže neki ozbiljan kupac koji bi eventualno mogao da povuče veće količine”, kaže Živadinović. 

Foto SPOS – Priv med proizveden u Srbiji otisao za Kinu!

Transportt proizvoda iz Srbije oranizovala je kompanija ,,Milšped” iy Krnješevaca kod Stare Pazove. ,,Prostpr za dalju saradnju i njeno širenje i te kako postoji, a na nama je da vidimjo kako će ovaj kontigent da prođe. Najbitnije je da taj naš partner tamo dobro promoviše naš med na svom tržištu i da dođe do nih trgovina koje plasiraju hranu visokog kvaliteta i tek tada možemo da očekujemoi pravi uspeh’’, navodi Živadinović.

Savez pčelarskih organizacija Srbije je u 2023. godini imao 6.758 članova, a prosečan broj košnica po članu SPOS-a iznosio je 70,6 košnica. Sporazumom o slobodnoj trgovini obuhvaćeno je 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 kineskih, a sa prvim danom primene, carine je oslobođeno 60 odsto proizvoda dok će u narednih pet do 10 godina biti oslobođeno jooš oko 30 odsto robe.
 

Postavlјa se pitanje koji su mogući uzroci uginuća pčela, koliki uticaj ovo masovno uginuće može da ima na ekološki sistem, ali i kakva će pomoć pčelarima biti potrebna.

Ove godine se dogodila situacija da se više loših faktora sabralo i sada je sve došlo na naplatu, kaže za javnost Srbija Darko Batinić, master ekološkog inženjeringa i pčelar u organskoj proizvodnji.

On objašnjava da je bilo nekoliko loših godina za pčele, a da su poslednje dve bile lošije. “Svi smo svedoci takođe da se klima menja i samim tim se i pčele teže prilagođavaju na novonastale uslove. I imamo faktore gde je cena meda na veliko nešto niža i to je takođe demotivisalo i pčelare da se ozbilјnije pozabave situacijom na terenu. I sve to kad se sabralo imamo rezultat masovnog uginuća”, rekao je on.

Koliko su pčele bitne pokazuje podataka da trećinu ukupne hrane u svetu koju imamo, imamo  zahvalјujući pčelama, a Batinić kaže da većina hrane mora biti oprašena da bi dala svoje plodove. “Pčele imale slabiji imunitet ove zime”  Petar Dobrić iz udruženja pčelara Batajnica objašnjava za javnsot  Srbija da pčela donosi polen u košnicu i pretvara ga u pergu, odnosno u pčelinji hleb, bez kojeg pčela ne može da prezimi i da preživi.Na pitanje da li je problem polen, on kaže da je to definitivno samo jedan od uzroka. “Al i sam polen ima tih svojih problema, znači pričamo o toj zaštiti bilјa, neadekvatnoj zaštiti bilјa, zaštiti tih semena i dešava se da nam je i taj polen relativno zagađen”, rekao je on.

Dešava se, dodaje Dobrić, da taj polen koji je nekada i zagađen i samim tim lošeg kvaliteta, pčele zatvaraju i ostavlјaju u košnici ne koristeći ga.

“Ekstremni vremenski uslovi nisu dozvolili da pčela odradi svoj deo, odnosno da opraši naše voćne kulture. Naše voće uglavnom kreću i ranije sa tim pupolјcima i sa cvetanjem i onda ispada da dođe u jedno nevreme kada naša pčela nije spremna za njenu reprodukciju, za njen razvitak u proleće, a već je krenulo sa voćem. I to je taj nesklad u stvari u prirodi, gde u toj hladnoći, pčela nije u stanju da opraši. Manje-više što nije oprašila, ona nije uspela sebe kao jedinku da nahrani”, rekao je Dobrić. 

 Batinić kaže da se pčele mogu prihraniti sa šećerom. “To je zamena za energiju i to je med. Ali izvor proteina, jako je teško nadomestiti i to je bio jedan od razloga da su pčele imale slabiji imunitet ove zime i da su bile podložnije napadima parazita, pre svega, tog krpelјa koji ih napada i koji je vektor za razne druge bolesti. Tako da pčelari su isto bili u lošoj poziciji da suzbiju tog krpelјa zbog izuzetno blage zime i promenjenih uslova gde je on daleko više mogao da ih napadne i samim tim su bile one podložnije bolestima”, rekao je Batinić.

Šta može da se uradi?  Dobrić je rekao da u svetu ima 25.000 vrsta pčela i da je u poslednjih 50 godina skraćen životni vek pčele kao jedinke za 50 odsto. “Znači, nešto se ipak lagano dešava sa pčelom”, rekao je on.  On je rekao da bi pčelari možda trebalo da obrate pažnju i na struku i znanje s obzirom na klimatske promene koje su evidentno ekstremne. “Mi pričamo o našoj medonosnoj pčeli, a u Srbiji kažu da ima nekih 740 vrsta pčela. Nemamo mi uticaja na ostale pčele, ali evidentno je da ostale pčele, gde i čovek nema uticaja, mi ih fizički i u prirodi baš ne vidimo, nema ih”, rekao je Dobrić.

Navodeći negativan uticaj klimatskih promena, Batinić kaže da se mora prilagođavati novonastalim uslovima. “Nova pčelarska sezona je počela i ono što je preživelo košnica, na njih se mora obratiti pažnja i negovati ih da bi ih što bolјe spremili za sledeću sezonu, to jest prvo za ovu sada zimu, a posle toga i za sledeću sezonu. To će biti ta neka baza iz koje će u budućnosti opet krenuti širenje broja košnica”, rekao je on.

Na pitanje da li je uginuće pčela globalan problem, Batinić je rekao da je u SAD bio još veći problem iz razloga što je dolazilo do naprasnog uginuća pčelinjih zajednica čak i u toku sezone. “To je još gore zato što je dolazilo iz nepoznatih razloga. Ovde ćemo delimično, pogotovo kada se uklјuči i struka u istraživanje, moći da kažemo zašto je ova sezona tačno bila ovakva”, rekao je Batinić.

Dobrić je napomenuo da se dešavalo da je u svetu pčela uginula ali je nema u košnici nego je izletela i u prirodi nestala. On dodaje da ove godine pčele nisu nestale nego su u košnici, ali su uginule i leže na podnjači. “Znači, nisu otišle u prirodu. To je nešto što sada struka, po meni, može nešto nama da kaže ili pomogne”, rekao je on i naveo da domaći stručnjaci već prikuplјaju i uzimaju te uzorke kako bi se videlo šta je razlog toga.

Život u i sa košnicom  Batinić navodi da je izuzetno intersantno kako su pčele organizovane.  “Svi misle da je matica kralјica i da ona komanduje kompletnom košnicom, a zapravo matica je samo prva među jednakima gde ona ako ima povređenu nogu, krilo ili ako ne leže jaja kako treba, pčele će proizvesti novu maticu. Kada se nova matica vrati sa parenja u košnicu, ako je sve u redu, ovu staru će ubiti. Sve je podređeno koloniji”, rekao je on. Batinić, još dodaje,  da na primer, situaciju kada se vidi roj koji se zakači na granu i gde su pčele privremeno. “One se razleću, traže lokaciju svoje buduće košnice, možda neku šuplјinu. Vraćaju se i svaka objašnjava šta je našla. Onda dolazi do glasanja i tada ceo roj odlazi tamo gde je najbolјe opisana pozicija za novu košnicu. A, sve se to događa pomoću pčelinjeg plesa. Na primer, kada ujutru izvidnice odu i potraže gde se nalazi pčelinja paša, one nalaze neku parcelu sa cvećem, vraćaju se i objašnjavaju jedna drugoj pomoću plesa gde je to cveće u odnosu na poziciju sunca, koliko ga ima, koliko je pčela potrebno tamo da ide. I za to objašnjenje je čak i Nobelova nagrada dodelјena”, rekao je on.

Dobrić još kaže da pčelari vole da pričaju i razmenjuju iskustva, kao i da ima predavača priznatih u Srbiji koji dolaze na poziv udruženja koja deluju u Srbiji i organizuju predavanja. “Kad dođe mlad čovek, on se nekako veže za taj novac, pa misli da je to sada tako slatko kao med, pa sad ćemo mi ove godine malo više da zaradimo. Mislim da se u pčelarstvu uvek lepo živi. Ne mislim ja baš na novac, ali kad vi odete u prirodu i kad vi živite sa tim pčelama, i sam taj pogled gde ti to živiš jednostavno, ne moraš ti to da gledaš, ali vidiš. Vidiš i onda šta se dešava”, rekao je pčelar Dobrić: Posebno je naglasio da sve radi lagano, pčočev od dizanja rama… “Kakav ti postaješ? Radeći taj posao postaješ agan čovek, živiš neki svoj život. I to je ono što te drži”, rekao je Dobrić. 

                                                                         (Autor je analitičar I publicista)